Strukturno kabliranje u objektu

Mr Nenad Krajnović
Katedra za telekomunikacije
E-mail: krajko@etf.bg.ac.rs
 Zašto poseban standard?
• Telekomunikaciona infrastruktura u poslovnim objektima
vremenom je postala veoma kompleksna
• Nekada se sastojala samo od telefonskih kablova
• Danas imamo:
– Telefonsku instalaciju
– Instalaciju računarske mreže
– Instalacija za distribuciju TV slike
– Sistem video nadzora
– Protiv požarni sistem
– Protiv provalni sistem
– Sistem kontrole ulaska/izlaska

2
©Krajko
 Koji standard?
• ISO/IEC 11801 – Second edition –
Generic cabling for customer premises
• EN 50173 – evropski standard
• EIA/TIA 568A, 568B – američki standard

Napomena: Većina slika na slajdovima je preuzeta iz ISO 11801

standarda

3
©Krajko
 Polazne pretpostavke
• Sistem kabliranja mora da podržava
različite servise
• Izbor servisa samo na osnovu povezivanja
na odgovarajuću aktivnu opremu
• Upotrebni vek kablova je 10 godina

4
©Krajko
 Struktura mreže

Floor
Distribution FD Telecommunications
Outlet
FD
Consolidation
CD
Point (opciono)
FD
Campus
Distribution
FD

BD
Building
Distribution
5
©Krajko
Struktura mreže prema standardu

6
©Krajko
 CP – Consolidation Point
• Prema specifikaciji iz standarda:
– connection point in the horizontal cabling
subsystem between a floor distributor and a
telecommunications outlet
• Nije obavezno da postoji

7
©Krajko
 Generički kablovski sistem
• Sastoji se od 3 podsistema:
– Campus backbone kablovski sistem
– Building backbone kablovski sistem
– Horizontalno kabliranje

8
©Krajko
 Povezivanje podsistema
• Povezivanje tri podsistema obavlja se
aktivnom opremom (u kom slučaju oprema
veoma zavisi od vrste servisa) ili pasivnom
opremom (u kom slučaju se mora voditi
računa o slabljenju signala).

9
©Krajko
 Campus backbone kablovski
sistem
• Pošto najčešće podrazumeva kopanje u
cilju polaganja kablova, izbor kablova
mora da omogući dug upotrebni vek
kablova
• Danas se, po pravilu, uzimaju optički
kablovi
• Za neke specifične servise mogu da se
uzmu i bakarni kablovi (npr. telefonski
kablovi)

10
©Krajko
 Building backbone kablovski
podsistem
• Izabrani kablovi treba da traju koliko i
celokupan kablovski sistem
• Ako je pristup kablovskim trasama lak
onda se može usvojiti i neko “jeftinije”
rešenje
• Treba da podržavaju sve sadašnje i
procenjene buduće servise
• Po pravilu se bira da budu optički kablovi
sa odgovarajućim brojem vlakana
11
©Krajko
 Horizontalno kabliranje
• Izabrani tip kabla treba da omogućava što
širi skup servisa, kako sadašnjih tako i
budućih
• Životni vek kablova treba da bude što duži
da bi se smanjila cena eksploatacije
(ponovno kabliranje je skupo)

12
©Krajko
Organizacija povezivanja čvorišta
je najčešće hijerarhijska

Opcione veze 13
©Krajko
 Opcione veze (1)
• Služe za povećanje raspoloživosti cele
mreže (redundantne veze)
• Prema standardu nisu obavezne ali
korisnici najčešće zahtevaju njihovo
postojanje
• Po pravilu, veze FD-FD se uvek rade dok
veze BD-BD u zavisnosti od tehničkih
mogućnosti (da li može da se nađe
odgovarajuća trasa)

14
©Krajko
 Opcione veze (2)
• U slučaju računarskih mreža vrlo često se
opcione veze rade kao duple veze između
čvorišta
CD

BD BD

FD FD FD FD

15
©Krajko
Redundantne veze

16
©Krajko
 Redundantne veze
• Puna redundansa je kada do objekta
dolazimo sa min dva kabla sa dve različite
strane objekta (Zašto?)
• Postoje dva BD za objekat
• Svi FD su udvojeni sa redundantnim
vezama
• Uz svakog korisnika imamo dva TO koji su
vezani na različite FD (Zašto?)

17
©Krajko
 Realizacije u praksi
• Nije obavezno da sva čvorišta (CD, BD,
FD) uvek postoje
• Njihovo postojanje zavisi od dimezija
objekata, broja i rasporeda priključaka
• U zavisnosti od korišćenih kablova
moguće je u nekom od čvorišta izvršiti
direktno spajanje kablova (bez aktivnih
uređaja) u kom slučaju se to čvorište gubi
u logičkoj topologiji mreže

18
©Krajko
Pozicije čvorišta

19
©Krajko
 Building entrance facility
• Najčešće se spoljnji kablovi terminiraju
odmah po ulasku u objekat
• Zašto?
– Kablovi za spoljnju ugradnju najčešće se ne
mogu voditi kroz objekat:
• zbog protiv požarnih propisa – imaju PE zaštitu a
treba da bude PVC
• suviše su kruti pa ne mogu da prate trasu kabla
– Oštećenje kabla u objektu bi zahtevalo
zamenu celog kabla (od CD do BD)

20
©Krajko
Building entrance facility

21
©Krajko
 Pozicija čvorišta zgrade (BD)
• BD se najčešće smešta u podrumu ili
prizemlju
• Nema prepreka da bude bilo gde u objektu
• Pozicija zavisi od raspoloživog prostora,
mogućnosti dovođenja kablova,
mogućnosti dovođenja struje, mogućnosti
hlađenja i slično
• Ako je na spratu postavlja se pitanje kako
voditi spoljnji kabl kroz objekat
22
©Krajko
 Pozicija čvorišta zgrade (BD)
• Šta se smešta u BD?
– Aktivna oprema za povezivanje FD i CD
– Pošto je to glavno komunikaciono čvorište,
vrlo često se tu smeštaju i serveri
– UPS-evi za neprekidno napajanje uređaja

23
©Krajko
 Spratna čvorišta (FD)
• Vrlo često se realizuju kao jedan rek orman koji
stoji u hodniku ili okačen na zid
• Mogu da imaju svoju posebnu prostoriju –
najčešće tehnička prostorija na spratu koja ima i
ormane za strujni razvod kao i neke druge
sisteme
• Broj spratnih čvorišta na jednom spratu nije
ograničen; zavisi od dimenzija objekata i broja
priključaka
• Jedan FD može da pokriva i dva sprata

24
©Krajko
 Spratna čvorišta (FD)
• Prema standardu, jedan FD ide po jednom
spratu ako je površina manja od 1000m2
• Za površinu sprata veću od 1000m2 stavlja
se po jedan FD na svakih 1000m2
• U zavisnosti od izgleda i namene objekta
moguća su odstupanja od ovih preporuka
• Ako na jednom spratu imamo više
organizacionih celina, možemo da stavimo
po jedan FD za jednu organizacionu celinu
25
©Krajko
 Pojam kanala (channel)
• Kanal predstavlja kablovski sistem od
jednog do drugog aktivnog uređaja
• end-to-end transmission path connecting
any two pieces of application specific
equipment (ISO 11801)

26
©Krajko
 Maksimalne dužine kanala

Kanal Maksimalna dužina [m]

Horizontalni kanal (od

korisničkog uređaja do 100
aktivnog uređaja u FD)
Horizontalni kanal +
building backbone + 2000
campus backbone

27
©Krajko
Maksimalne dužine kanala

28
©Krajko
 Korisnički priključak (TO)
• Jedno radno mesto treba da ima
minimalno 2 priključka
• Jedan priključak mora da bude sa xTP
kablom dok drugi može da bude i optički
• Svaki priključak mora da ima trajnu
oznaku na sebi (redni broj priključka)
• Svi dodatni elementi (terminator i slično)
moraju da budu eksterni

29
©Krajko
 Obeležavanje TO
• Više sistema u zavisnosti od veličine
mreže; primer:
RR.PP.Br
gde je:
RR – redni broj rek ormana
PP – redni broj patch panela u ormanu
Br – redni broj priključka na patch panelu

30
©Krajko
 Pozicija TO
• TO mora da bude postavljen tako da mu
korisnik može lako prići
• Dužina kabla od TO do korisničkog
uređaja mora da bude što je moguće
kraća
• TO treba da bude postavljen na fiksni zid
ili u pod (da ga eventualno uklanjanje
montažnih zidova ne bi oštetilo – struktura
tipičnih poslovnih zgrada)

31
©Krajko
 Consolidation Point – CP
• CP se pojavljuje kada TO mora da bude
demontažnog tipa
• CP se pozicionira na najbliži fiksni nosač (zid ili
u pod) odakle se po potrebi razvodi kabl do
pozicije TO
• Tipično postoji u višenamenskim prostorijama i
objektima čija se namena često menja
• Na CP se vrši isključivo pasivno prespajanje
• Pozicija CP ne treba da bude na rastojanju
manjem od 15m od FD

32
©Krajko
Način povezivanja

33
©Krajko
 Način povezivanja
• Ako se želi zaštita konektora na aktivnoj
opremi, onda se svi priključci izvode na
patch panel
• Prespajanja sa korisničkim linijama se vrši
isključivo na patch panelima
• Oštećeni patch panel se relativno lako
popravlja (menja se samo jedan modul)
što nije slučaj za priključkom na aktivni
uređaj

34
©Krajko
 Način povezivanja
• Najčešće se smatra da permanentni link
može da ima do 90 m a preostalih 10 m se
raspoređuje za patch kabl, korisnički kabl
(work area cord) i eventualno kabl za
opremu (equipment cord)
• Ukoliko je zbir prethodno nabrojanih
kablova veći od predviđenih 10m tada se
smanjuje dužina permanentnog linka da bi
dužina kanala bila do 100m

35
©Krajko
Horizontalni razvod na spratu

36
©Krajko
Primer blok šeme povezivanja

37
©Krajko
Izbor kablova – campus backbone
• Po pravilu se bira optički kabl
– Otporan na EM smetnje
– Dozvoljava velike dužine
– Ima veliki kapacitet
– Vrši galvansko razdvajanje objekata (nema
problema sa različitim potencijalnom
uzemljivača u objektima)
• Za neke servise se može koristiti i bakarni
kabl od pune žice (npr. telefonija)

38
©Krajko
 Izbor kablova – building backbone
• Po pravilu se bira optički kabl
– Otporan na EM smetnje
– Dozvoljava velike dužine
– Ima veliki kapacitet
• Za telefonski servis se od glavnog TF
razdelnika do FD postavljaju telefonski
kablovi odgovarajućeg kapaciteta od pune
bakarne žice

39
©Krajko
Izbor kablova – horizontalni razvod
• Najčešće se koriste bakarni xTP kablovi
• Omogućavaju prenos podataka, telefonski
servis
• Kategorija kabla i zaštita od EM smetnji
zavise od zahteva korisnika
• Permanentni linkovi se realizuju kablovima
od pune žice
• Patch kablovi i korisnički kablovi su od
licnaste žice
40
©Krajko
Klase simetričnih bakarnih kablova
Klasa A Do 100 kHz

Klasa B Do 1MHz

Klasa C Do 16 MHz Category 3

Klasa D Do 100 MHz Category 5

Klasa E Do 250 MHz Category 6

Klasa F Do 600 MHz Category 7

41
©Krajko
 Izbor klase simetričnih kablova
• Prema standardu, kod projektovanja
treba birati minimalno klasu D za sve
linkove
• Viša klasa se može izabrati ako korisnik ili
aplikacije to zahtevaju

42
©Krajko
Tipični servisi za pojedine klase kablova (1)

43
©Krajko
Tipični servisi za pojedine klase kablova (2)

44
©Krajko
Primer karakteristika kabla

45
©Krajko
Primer karakteristika kablova (2)

46
©Krajko
 Klasifikacija optičkih kablova
• OF-300 – Optički kabl za rastojanja do
300m
• OF-500 – Optički kabl za rastojanja do
500m
• OF-2000 – Optički kabl za rastojanja do
2000m

47
©Krajko
Slabljenje optičkog kanala

48
©Krajko
Varijante povezivanja optičkog kabla

49
©Krajko
 Radni uslovi
• Prema standardu, mreža treba da
funkcioniše u temperaturnom opsegu od
o o
-10 C do +60 C
• Ukoliko su radni uslovi nepovoljniji,
potrebno je proveriti proizvođačku
dokumentaciju komponenti

50
©Krajko
Terminiranje xTP kablova

51
©Krajko
Korišćenje pojedinih pinova od strane
aplikacija

52
©Krajko
Korišćenje pojedinih pinova od strane
aplikacija

53
©Krajko
 Uzemljenje
• Svi rek ormani moraju da budu uzemljeni
• Preko rek ormana i patch panela, svi
kablovi za zaštitom (screened) moraju da
budu uzemljeni
• Razlika potencijala uzemljenja između bilo
koje dve tačke u zgradi ne sme da pređe
1V r.m.s.

54
©Krajko
 Ukrštanje kablova
• Ako energetski i xTP kablovi moraju da se
o
ukrštaju onda se to vrši pod uglom od 90
• Time se postiže najmanji uticaj EM smetnji
koje potiču od energetskog kabla

55
©Krajko
 Paralelno vođenje kablova
• Paralelno vođenje energetskih i kablova
instalacije slabe struje se NE preporučuje
zbog elektromagnetne interferencije
• Ako se to ne može izbeći, postoje
ograničenja kojih se moramo pridržavati
da bi EMI sveli na prihvatljivu meru

56
©Krajko
Ograničenja za vođenje kablova
Minimalno rastojanje između
kablova
Snaga energetskog potrošača <2kVA 2-5kVA >5kVA
Nezaštićeni energetski vodovi ili električna 127mm 305mm 610mm
oprema u blizini otvorenog ili nemetalnog TK
kanala (bez uzemljenja)
Nezaštićeni energetski vodovi ili električna 64mm 152mm 305mm
oprema u blizini uzemljenog metalnog
kućišta (kanala)
Oklopljeni i uzemljeni energetski vodovi ili - 76mm 192mm
električna oprema u blizini uzemljenog
metalnog TK kućišta (kanala)
Elektromotor i transformator - - 1220mm

Fluo cevi 127mm – za otvorene ili

nemetalne TK kanale
57
©Krajko
 Vođenje kablova kroz objekat
• Vertikalni razvod
• Horizontalni razvod

58
©Krajko
 Prodori kroz zid/ploču
• Svi prodori kroz ploču ili zid treba da se
zatvore protiv požarnom smesom
• Protiv požarna smesa bira se prema PP
zahtevima (1, 2, 3, 4 sata sprečava prodor
požara)

59
©Krajko
 Vertikalni razvod
• Najčešće kroz tehničke vertikale, zajedno
sa drugim kablovima
• Kabl mora da se učvrsti na više mesta
pošto visi u slobodnom prostoru
• Ako se ne učvrsti, može doći do kidanja ili
istezanja što dovodi do promene
karakteristika

60
©Krajko
Neispravno vertikalno vođenje

61
©Krajko
 Horizontalno vođenje kablova
• Čvorišta
• Parapetni razvod
• Podni razvod
• Razvod po regalima
• Priključna mesta

62
©Krajko
 Čvorišta
• U čvorištima se nalaze rek ormani u
kojima se terminiraju kablovi i smešta
aktivna oprema
• Visina ormana se izražava u jedinici RU
(Rack Unit), HU (Height Unit) ili samo U
• Rack Unit 1U = 1 3/4" → 4,445cm
• 42 U orman je visine 2 m
• Kablovi se terminiraju na patch panelima
63
©Krajko
 Tipovi rek ormana
• Viseći (nazidni)
• Stojeći (samostojeći)
• Jednodelni
• Dvodelni
• Trodelni
• Spoljnji
• Unutrašnji

64
©Krajko
Viseći (nazidni) jednodelni ormani

65
©Krajko
Viseći trodelni orman

66
©Krajko
Stojeći orman 42U

67
©Krajko
 Tipične dimenzije rek ormana
• Visina ormana se bira prema količini opreme i
broju kablova koji treba da budu terminirani
• Dimenzije osnove se biraju prema veličini
opreme
• Širina: 600mm ili 800mm
• Dubina: 600mm, 800mm, 1000mm
– 600x600 – tipični za računarsku opremu
– 800x600 – ako se smešta neki dublji uređaj
– 1000x600 – tipični rek za servere

68
©Krajko
 Širina nosača za opremu
• Dva standarda:
– 19” – većina računarske opreme
– ETSI (535mm) – telekomunikaciona oprema
• Kod ETSI rekova imamo često da su
duboki samo 300mm ili 400mm
• Rekove treba izabrati prema dimenzijama
predviđene opreme!

69
©Krajko
ETSI rek

70
©Krajko
 Neki proizvođači:
• RITTAL
– http://www.rittal.com/
• SCHRACK Technik
– http://www.schrack.com/en/
– http://www.schrack.rs/
• LOGO
– http://www.logo.rs/

71
©Krajko
 Parapetni razvod
• Plastični
– Halogen free low smoke samogasivi
– Običan PVC kanal
• Metalni
• Aluminijumski

72
©Krajko
 Plastični parapetni razvod
• Koristi se za unutrašnji razvod kablova
• U sredinama gde ne postoji mogućnost
mehaničkog oštećenja
• Ako se radi o prostoriji za boravak ljudi tada
mora da bude halogen free low smoke
samogasiv
• Može da bude sa dve komore tako da se
paralelno vode energetski i slabostrujni kablovi
• Zbog EMI moraju da se koriste kablovi sa
uzemljenjem (STP, FTP, SFTP)

73
©Krajko
Parapetni razvod – “Legrand”

74
©Krajko
Parapetni razvod – Obo Bettermann

75
©Krajko
Utičnice u parapetnom razvodu

76
©Krajko
 Pozicija parapetnog razvoda
• Visinski se postavlja na mesto da bude
zgodan za korišćenje
• Negde će biti uz pod, negde na visini od
1m a negde i višlje
• Za razvod po prostoriji, kanalice se mogu
postaviti i uz plafon sa vertikalnim
spuštanjem do pozicija gde se nalaze
priključci (TO)

77
©Krajko
Aluminijumski parapetni razvod

78
©Krajko
 Aluminijumski parapetni razvod
• Koristi se:
– kada je potrebna bolja mehanička zaštita kablova
– kada želimo da smanjimo EMI zbog energetski
kablova
• Pošto se radi o metalnom kanalu, svi delovi
moraju da budu uzemljeni!
• Mana: ako se ošteti energetski kabl (glodari)
tada može da bude opasan po ljude

79
©Krajko
 Podni razvod
• Koristi se:
– u situaciji kada nije moguće problem rešiti
parapetnim razvodom
– kada je raspored nameštaja fiksan i ne
očekuje se pomeranje
– kada se nameštaj po potrebni uklanja i
ponovo vraća na isto mesto

80
©Krajko
 Podni razvod - tipovi
• Za ugradnju u duboku betonsku košuljicu
• Za ugradnju u dupli pod
• Za ugradnju ispod košuljice
• Za nadgradnju iznad poda
• Otvoreni sistemi podnih kanala

81
©Krajko
 Podni
sistem gde
je gornji
nivo
kanala u
nivou
poda
82
©Krajko
Kutija sa priključcima je iznad poda

83
©Krajko
Elementi sistema

84
©Krajko
 Podni
sistem koji
je u
potpunosti
u
betonskoj
košuljici
85
©Krajko
 Napomena
• Preporuka proizvođača je da minimalno
3cm betonske košuljice mora da bude
iznad kanala
• Ako se ovo ne ispoštuje, tokom
eksploatacije može da dođe do pucanja
betonske košuljice

86
©Krajko
Elementi sistema

87
©Krajko
Sistem duplog poda

88
©Krajko
Sistem montažno/demontažnog
duplog poda

89
©Krajko
Podni sistem koji se montira NA
pod

90
©Krajko
Podni sistem za ugradnju u
proizvoljan materijal (beton,
asfalt,...)

91
©Krajko
Podni sistem za otvorenim gornjim
delom

Pošto se gornji deo

otvara, kablovi mogu
da se polažu, za
razliku od prethodnih
sistema gde moraju
da se provlače

92
©Krajko
 Popunjavanje kanala
• Kanali (podni ili parapetni) se popunjavaju
do 50% - 60% svog poprečnog preseka
pošto kablovi nikada ne mogu idealno da
se slože:
Broj kablova = (Pkanala/Pkabla)*0.5
• Uvek se ostavlja određena rezerva za
eventualno kasnije dodavanje kablova
• Treba pratiti preporuke proizvođača

93
©Krajko
Popunjavanje kanala

94
©Krajko
 Podne kutije
• U kombinaciji sa podnim razvodom
najčešće se koriste podne kutije
• U njima se smeštaju priključci za struju i
za strukturni kablovski sistem
• Veličina kutije zavisi od potrebnog broja i
vrste priključaka kao i od dozvoljene visine
(zavisi od debljine podloge u koju se
ugrađuje)

95
©Krajko
Primeri podnih kutija

96
©Krajko
 Razvod po regalima
• Ovaj sistem razvoda kablova se koristi u
prostorijama koje ne zahtevaju estetski
lepo rešenje
• To su najčešće tehničke sobe, podrumski
prostori, garaže

97
©Krajko
 98
©Krajko
 99
©Krajko
 100
©Krajko
 Neki proizvođači
• Legrand
– www.legrand.com
• Obo Bettermann
– http://www.obo-bettermann.com/
• Thorsman
– http://www.thorsman.com/

101
©Krajko
 Predmer
• Predmer mora da sadrži detaljan spisak
svih elemenata strukturnog kablovskog
sistema:
– kablovi
– kanalice (kanalice, poklopci, nosači, krivine...)
– utičnice (nosač utičnice, kutije, moduli...)
– rek ormani
– patch paneli
– nosači kablova u ormanima

102
©Krajko
Primeri strukturnog
kablovskog sistema
 104
©Krajko
 105
©Krajko
 106
©Krajko
 107
©Krajko
 108
©Krajko
 109
©Krajko
 110
©Krajko