Elementarna Matematika (Teorija) PDF

ELEMENTARNA MATEMATIKA 2
1. Osnovni pojmovi o funkcijama

Jedan od najvažnijih pojmova u matematici predstavlja pojam funkcije.
Definicija 1.1. Neka su X i Y dva neprazna skupa. Funkcija f iz skupa X u skup Y je
pridruživanje (pravilo) koje svakom elementu x skupa X dodeljuje tačno jedan element y skupa
f
Y . U tom slučaju, simbolički pišemo f : X → Y ili X −→ Y , odnosno y = f (x).
Skup X naziva se domen i označava se sa D(f ) ili Dom(f ), a skup Y kodomen funkcije f .
Element x ∈ X naziva se nezavisno promenljiva, a y ∈ Y se naziva zavisno promenljiva.
( )
Skup G tačaka u Dekartovom koordinatnom sisitemu sa koordinatama x, f (x) , x ∈ D(f )
naziva se grafik funkcije y = f (x), x ∈ D(f ), tj.
( )
G = { x, f (x) | x ∈ D(f )} .
(i) Grafik funkcije y = f (x) + a može se dobiti translacijom grafika funkcije y = f (x) u
pravcu y-ose za vrednost a > 0.
(ii) Grafik funkcije y = f (x − b) može se dobiti translacijom grafika funkcije y = f (x) u
pravcu x-ose za vrednost b > 0.
(iii) Grafik funkcije y = f (−x) je simetričan u odnosu na y-osu sa grafikom funkcije y = f (x).
(iv) Grafik funkcije y = −f (x) je simetričan u odnosu na x-osu sa grafikom funkcije y = f (x).
Podsetimo se najvažnijih svojstava funkcije.
Definicija 1.2. Funkcija f : X → Y naziva se:
(1) injekcija (”1-1” funkcija) ako za svako x1 , x2 ∈ X važi
f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2
(2) sirjekcija (funkcija ”NA”) ako i samo ako za svako y ∈ Y postoji bar jedno x ∈ X takvo
da je y = f (x), tj. ako i samo ako je
f (X) = { f (x) | x ∈ X } = Y ;
(3) bijekcija ako je ona injekcija i sirjekcija.

Primer 1.1. Ispitati da li su sledeće funkcije ”1-1” i ”NA”:
3 3
(a) f1 : R → R, f1 (x) = (b) f2 : R → R, f2 (x) =
2+ x2 2 + |x|
x−7
(c) f3 : R \ {−2} → R, f3 (x − 4) = (d) f4 : R → R+ , f4 (x) = e2−x
x−2
(e) f5 : R → R, f5 (2x − 1) = 4x2 − 2x + 1
Rešenje. Funkcije f1 (x), f2 (x) i f5 (x) = x2 + x + 1 nisu ni ”1-1” ni ”NA”, funkcija

x−3
f3 (x) = , x ̸= −2 je ”1-1” ali nije ”NA”, a funkcija f4 (x) je bijekcija.
x+2
Elementarna matematika 2 Osnovni pojmovi o funkcijama
Jednakost funkcija
Definicija 1.3. Funkcije f : X1 → Y1 i g : X2 → Y2 su jednake ako i samo ako:
(1) imaju isti domen, tj. X1 = X2 ;
(2) imaju isti kodomen, tj. Y1 = Y2 ;
(3) f (x) = g(x) za svako x ∈ X1 = X2 .
Primer 1.2. Ispitati da li su sledeće funkcije jednake:
x2
(a) f1 (x) = x i f2 (x) =
x
√
(b) f1 (x) = x i f3 (x) = x2
(√ )2
(c) f1 (x) = x i f4 (x) = x
(√ )2
(d) f5 (x) = 3log3 x i f4 (x) = x
Rešenja: (A) NE — funkcija f1 (x) je definisana za svako x ∈ R, a funkcija f2 (x) je definisana

za x ∈ R \ {0}.
(B) NE — f1 (x) = x ̸= |x| = f3 (x) za svako x < 0
(C) NE — funkcija f1 (x) je definisana za svako x ∈ R, a funkcija f4 (x) je definisana za svako
x ≥ 0.
(D) NE — funkcija f5 (x) = 3log3 x = x je definisana za svako x > 0, a funkcija f4 (x) =
(√ )2
x = x je definisana za svako x ≥ 0.
Složena funkcija
Definicija 1.4. Neka je f : X → Y i g : Y → Z. ( Kako ) je f (X) ⊂ Y , svaki element
f (x) ∈ f (X) ⊂ Y funkcija (g preslikava
) u element g f (x) ∈ Z. Tada se funkcija koja za
svako x ∈ X ima vrednost g f (x) = (g ◦ f )(x) naziva složena funkcija ili kompozicija
funkcija f i g i označava se sa g ◦ f .
Inverzna funkcija
Definicija 1.5. Neka A, B ⊆ R i neka je f : A → B data funkcija. Ako postoji funkcija
g : B → A takva da važi
( )
(1) g f (x) = x za svako x ∈ A ,
( )
(2) f g(y) = y za svako y ∈ B ,
kažemo da je funkcija g inverzna funkcija funkcije f i označavamo je sa f −1 .
Grafik funkcije y = f −1 (x) simetričan je grafiku funkcije y = f (x) u odnosu na pravu y = x
(slika 1).
Inverzna funkcija funkcije f ne mora da postoji, a bliže uslove pod kojima funkcija f ima
inverznu funkciju daje naredna teorema.
Teorema 1.1. Neka je f : A → B. Funkcija f je bijekcija ako i samo ako postoji jedinstvena
funkcija g : B → A takva da je
( )
(1) g f (x) = x za svako x ∈ A ,
( )
(2) f g(y) = y za svako y ∈ B .
2 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Slika 1: Grafik funkcije f i njene inverzne funkcije f −1
Dokaz: (⇒) : Dokažimo najpre da ako je f bijekcija, funkcija g sa svojstvima (1) i (2) postoji
i jedinstvena je.
Egzistencija: Kako je f : A → B funkcija ”NA”, za svako y ∈ B postoji x ∈ A takvo da
je y = f (x). Kako je f ”1-1”, takvo x je jedinstveno. Na taj način svakom elementu y ∈ B
pridržen je jedinstven element x ∈ A takav da je y = f (x). Označimo( li) sa g : B → A
funkciju koja y → x, tada za svako x ∈ A imamo (g ◦ f )(x) = g f (x) = x i za svako
y = f (x) ∈ B
( ) ( ( )) ( )
(f ◦ g)(y) = f g(y) = f g f (x) = f (g ◦ f )(x) = f (x) = y .
Jedinstvenost: (a) Kako je f : A → B sirjekcija, postoji najviše jedna funkcija g : B → A

sa svojstvom (1) tj. takva da je (g ◦ f )(x) = x za svako x ∈ A.
Zaista, ako bi postojale dve funkcije g1 , g2 sa tim svojstvom, onda pretpostavka g1 ̸= g2 vodi
ka egzistenciji bar jednog elementa z ∈ B takvog da( je g1 (z)
) ̸= (g2 (z).) Kako je f sirjekcija,
postoji x ∈ A takvo da je z = f (x). Ali tada je g1 f (x) ̸= g2 f (x) , što je u suprotnosti
sa g1 ◦ f = g2 ◦ f = 1A (1A je identično preslikavanje skupa A, tj. funkcija definisana sa
1A (x) = x za svako x ∈ A). Prema tome, mora biti g1 = g2 .
(b) Kako je f : A → B injekcija, postoji najviše jedna funkcija g : B → A sa svojstvom (2)
tj. takva da je (f ◦ g)(y) = y za svako y ∈ B.
Zaista, ako bi postojale dve takve funkcije g1 , g2 , onda zbog pretpostavke g1 ̸= g2 (postoji)bar
jedan
( element
) z ∈ B takav da je g1 (z) ̸= g2 (z). Kako je f injekcija, onda je f g1 (z) ̸=
f g2 (z) , a to je kontradikcija sa f ◦ g1 = f ◦ g2 = 1B .
(c) Ako za funkciju f : A → B postoje funkcije g1 , g2 : B → A takve da je
(g1 ◦ f )(x) = x za svako x ∈ A ,
(f ◦ g2 )(y) = y za svako y ∈ B ,
onda je g1 = g2 . Zaista, za proizvoljno y ∈ B je g2 (y) ∈ A, pa je
( ) ( ( ))
g2 (y) = (g1 ◦ f ) g2 (y) = g1 f g2 (y) = g1 (y) ,
što povlači da je g2 = g1 .

(⇐) : Pretpostavimo suprotno, da je funkcija g sa svojstvima (1) i (2) jedinstveno odred̄ena, a

da funkcija f nije bijekcija.
Ako f nije ”1-1”, postoji x1 , x2 ∈ A tako da je x1 ̸= x2 i y1 = f (x1 ) = f (x2 ) = y2 . Kako
je onda g(y1 ) = g(y2 ) tj. g(f (x1 )) = g(f (x2 )), zbog svojstva (1) bilo bi x1 = x2 , što je
suprotno pretpostavci da je x1 ̸= x2 .
Ako f nije ”NA”, tada postoji y0 ∈ B takav da se u njega funkcijom f ne preslikava nijedno
x ∈ A, odnosno da za svako x ∈ A je f (x) ̸= y0 . Neka je x0 = g(y0 ) ∈ A. Tada za y0 ∈ B
zbog svojstva (2) je f (g(y0 )) = y0 , što je suprotno pretpostavci da je f (g(y0 )) = f (x0 ) ̸= y0 .
√
Slika 2: Grafik funkcije f (x) = x2 , x ≥ 0 i njene inverzne funkcije f −1 (x) = x i grafik
√
funkcije g(x) = x2 , x ≤ 0 i njene inverzne funkcije g −1 (x) = − x
Primer 1.3. Naći inverznu funkciju sledećih funkcija:
1
(a) f (x) = x2 − x + 1 definisane za x ≥ ; (b) g(x) = x2 − 6x + 1 definisane za x ≤ 3.
2
√
1 3 3 √
Rešenje. (a) f −1 (x) = + x− ,x≥ (b) g −1 (x) = 3 − x + 8, x ≥ −8
2 4 4
Slika 3:√Grafik funkcije f (x) = x2 − x + 1, x ≥ 2 i njene inverzne funkcije f −1 (x) =

1/2 + x − 3/4, x ≥√ 3/4 i grafik funkcije f (x) = x2 − 6x + 1, x < 3 i njene inverzne
−1
funkcije f (x) = 3 − x + 8, x ≥ 8

Parnost funkcije
Definicija 1.6. Neka f : A → R, gde skup A ⊂ R ima osobinu da ako x ∈ A onda
−x ∈ A. Funkcija f je parna na A ako za svako x ∈ A važi f (−x) = f (x), a neparna na
A ako za svako x ∈ A važi f (−x) = −f (x) .
Ističemo sledeća svojstva parnih i neparnih funkcija:
• Grafik parne funkcije simetričan je u odnosu na y-osu
• Grafik neparne funkcije simetričan je u odnosu na koordinatni početak
• Ako su f i g parne funkcije, onda su i funkcije f ± g, f · g i f /g parne funkcije.
• Ako su f i g neparne funkcije, onda su funkcije f ± g neparne funkcije, a f · g i f /g su

parne funkcije.
• Ako je f parna funkcija i g neparna funkcija, onda je f · g neparna funkcija.
Slika 4: (a) Grafik parne funkcije funkcije simetričan je u odnosu na y-osu;

(b) grafik neparne funkcije simetričan je u odnosu na koordinatni početak.
Monotonost funkcije
Definicija 1.7. Za funkciju f : R → R kažemo da je :
(a) rastuća, ako je tačna implikacija
(
(∀ x, y ∈ R) x < y → f (x) < f (y) .
(b) neopadajuća, ako je tačna implikacija
( )
(∀ x, y ∈ R) x < y → f (x) ≤ f (y) .
(c) opadajuća, ako je tačna implikacija
( )
(∀ x, y ∈ R) x < y → f (x) > f (y) .
(d) nerastuća, ako je tačna implikacija
( )
(∀ x, y ∈ R) x < y → f (x) ≥ f (y) .
Ako je funkcija neopadajuća ili nerastuća kažemo da je monotona funkcija, a ako je funkcija
opadajuća ili rastuća kažemo da je strogo monotona funkcija.

Elementarna matematika 2 Kvadratna funkcija
Teorema 1.2. Neka je f strogo monotono, sirjektivno prslikavanje segmenta [a, b] na segment
[α, β]. Tada postoji inverzna funkcija f −1 koja preslikava [α, β] na [a, b] i koja je takod̄e strogo
monotona.
Dokaz: Neka je f rastuća funkcija na [a, b]. Ako pokažemo da je f bijekcija prema prethodnoj
teoremi postoji inverzna funkcija f −1 funkcije f . Zaista, prema pretpostavci f je sirjekcija. S
druge strane, ako je x ̸= y, recimo x < y, tada je f (x) < f (y), tj. f (x) ̸= f (y), pa je f i
injekcija.
Dokažimo da je f −1 rastuća funkcija. Kako je f rastuća funkcija, za svako x1 , x2 ∈ [a, b] važi
x1 < x 2 ⇒ f (x1 ) < f (x2 )
ili ekvivalentno
f (x2 ) ≤ f (x1 ) ⇒ x2 ≤ x1 .
Neka je y1 = f (x1 ) i y2 = f (x2 ), tj. x1 = f −1 (y1 ) i x2 = f −1 (y2 ). Tada prethodna
nejednakost postaje
y2 ≤ y1 ⇒ f −1 (y2 ) ≤ f −1 (y1 ) .
što znači da je f −1 rastuća funkcija.
Neprekidnost funkcije
Definicija 1.8. Neka je f : A → R i a ∈ A. Za funkciju f kažemo da je neprekidna u
tački a ako je
lim f (x) = f (a) .
x→a
Ako su funkcije f, g neprekidne u tačka a, onda su u tački a neprekidne i funkcije

c · f, f + g, f − g, f · g, (c ∈ R) .
f
Funkcija je takod̄e neprekidna u tački a, ako je g(a) ̸= 0.
g
Kompozicija neprekidnih funkcija je neprekidna funkcija.
2. Kvadratna funkcija
Funkcija y = f (x) = a x2 + b x + c, a, b, c ∈ R, a ̸= 0 naziva se kvadratna funkcija.
Kvadratna funkcija je definisana za svako x ∈ R.
Kriva u xOy ravni koja predstavlja grafik kvadratne funkcije naziva se parabola. Ako je a > 0
parabola je sa otvorom nagore (sl. 1), a ako je a < 0 parabola je sa otvorom na dole (sl. 2).
Svaku kvadratnu funkciju možemo svesti na kanonski oblik
y = a(x − α)2 + β ,
gde je
b D 4ac − b2
α=− , β=− =
2a 4a 4a
Tačka T (α, β) naziva se teme parabole.
D b
(i) Ako je a > 0, kvadratna funkcija ima minimum β = − koji se dostiže za x = α = −
4a 2a
(slika 5-A)

y y
a>0 D T(a,b) a<0
-
4a
b
-
2a x x1 x2 x
x1 x2 -
b
2a
D
-
4a T(a,b)
Slika A Slika B
Slika 5: Kvadratna funkcija
D
(ii) Ako je a < 0, kvadratna funkcija ima maksimum β = − koji se dostiže za x = α =
4a
b
− ; (slika 5-B)
2a
Primer 2.1. Odrediti vrednost realnog parametra m za koju je zbir kvadrata korena jednačine
x2 − m x + m − 3 = 0 najmanji.
Rešenje: Prema Vijetovim pravilima za korene x1 , x2 date KJ je
x1 + x2 = m , x 1 · x2 = m − 3 ,
tako da je
x21 + x22 = (x1 + x2 )2 − 2 x1 · x2 = m2 − 2(m − 3) = m2 − 2m + 6 .
Vrednost parametra m za koju je zbir kvadrata korena KJ najmanji je vrednost parametra m za

koju kvadratna fukcija f (m) = m2 −2m+6 ima mimimalnu vrednost. Dakle, m = − −2 2
= 1.
Primer 2.2. Iz skupa funkcija
f (x) = (m − 1)x2 + (m − 4)x − m − 1
odrediti onu funkciju:

(a) koja dostiže najveću vrednost za x = −1;
(b) koja ima najveću vrednost fmax = 4.
Rešenje: Pre svega primetimo da je m ̸= 1, jer za m = 1 imamo linearnu funkciju koja nema
ekstremnih vrednosti.
(A) Funkcija dostiže najveću vrednost ako je a = m − 1 < 0, tj. m < 1. Najveća vrednost se
b m−4
dostiže za x = − =− . Dakle,
2a 2(m − 1)
m−4
− = −1 ⇒ m = −2 < 1 .
2(m − 1)
(B) Funkcija ima najveću vrednost ako je a = m − 1 < 0 i
D (m − 4)2 − 4 (m − 1)(−m − 1)
4 = fmax = − =− ⇒ 5m2 + 8m − 4 = 0
4a 4(m − 1)

2
Kako su m1 = −2 i m2 = rešenja dobijene kvadratne jednačine i ispunjavaju uslov m < 1
5
to su i tražene vrednosti parametra m.
Primer 2.3. Neka je D oblast definisanosti funkcije
x2
f (x) = .
2x − 1
Odrediti skup f (D).
{ }
1
Rešenje: Oblast definisanosti funkcije f je D = R\ . Problem odredjivanja skupa f (D),
2
odnosno oblasti vrednosti funkcije f , može se formulisati kao zadatak odredjivanja vrednosti
parametra y ∈ R pri kojima f (x) = y ima bar jedan realan koren. Jednačina f (x) = y je
ekvivalentna sa
1 √ 1
x2 − 2x y + y = 0 ∧ x ̸= ⇐⇒ x1,2 = y ± y 2 − y ∧ x ̸= .
2 2
Prema tome, jednačina f (x) = y ima realne korene ako i samo ako je y 2 − y ≥ 0, tj.
y ∈ (−∞, 0] ∪ [1, ∞), što daje skup f (D) = R \ (0, 1).
Raspored korena kvadratne funkcije

Neka su x1 , x2 koreni kvadratne jednačine a x2 + b x + c = 0 i neka su α, β dati realni brojevi
α < β I f (x) = a x2 + b x + c:
Teorema 2.1. Koreni x1 , x2 su realni i važi α < x1 ≤ x2 akko je


 D≥0

a f (α) > 0 (Slika 6)

 b
 − >α
2a
Dokaz:
x1 , x2 ∈ R ∧ α < x1 ≤ x2 ⇐⇒ D ≥ 0 ∧ x1 − α > 0 ∧ x2 − α > 0

 D≥0
⇐⇒ (x1 − α)(x2 − α) > 0

(x1 − α) + (x2 − α) > 0

 D≥0
⇐⇒ x1 x2 − α(x1 + x2 ) + α2 > 0

x1 + x2 > 2α


 D≥0

 c b
⇐⇒ + α · + α2 > 0
 a a

 b
 − > 2α
a
f (α) b
⇐⇒ D ≥ 0 ∧ >0 ∧ − >α
a 2a
Teorema 2.2. Koreni x1 , x2 su realni i važi x1 ≤ x2 < α akko je



 D≥0

a f (α) > 0

 b
 − <α
2a

y y
a>0 a<0
f (a ) b
-
x1 2a x2 x a x
a x1 b x2
f (a )
-
2a
Slika 6: Koreni x1 , x2 realni i α < x1 ≤ x2
Dokaz:
x1 , x2 ∈ R ∧ x1 ≤ x2 < α ⇐⇒ D ≥ 0 ∧ x1 − α < 0 ∧ x2 − α < 0


 D≥0
⇐⇒ (x1 − α)(x2 − α) > 0

(x1 − α) + (x2 − α) < 0

 D≥0
⇐⇒ x1 x2 − α(x1 + x2 ) + α2 > 0

x1 + x2 < 2α


 D≥0

 c b
⇐⇒ + α · + α2 > 0
 a a

 b
 − < 2α
a
f (α) b
⇐⇒ D ≥ 0 ∧ >0 ∧ − <α
a 2a
Teorema 2.3. Koreni x1 , x2 su realni i važi x1 < α < x2 akko je a f (α) < 0.
Dokaz: (=⇒) : Neka su x1 , x2 realni koreni takvi da je x1 < α < x2 . Tada je x1 − α < 0
i x2 − α > 0, pa je
(x1 − α)(x2 − α) < 0 ⇐⇒ α2 − α(x1 + x2 ) + x1 x2 < 0 ⇐⇒ a f (α) < 0
(⇐=) : Ako je a f (α) < 0, tada je

( )2 ( )2
b D b
a f (α) = a 2
α− − < 0 ⇐⇒ D > 4a 2
α− ≥ 0,
2a 4 2a
pa su rešenja realna. Ako, α ne bi bilo izmed̄u x1 i x2 tada bi prema Teoremi 2.1. i 2.2. imali
da je af (α) > 0, što je suprotno pretpostavci.
Teorema 2.4. Koreni x1 , x2 su realni i važi α < x1 ≤ x2 < β akko je


 D≥0


 a f (α) > 0
a f (β) > 0



 b
 α<− < β.
2a

Primer 2.4. Za koje k ∈ R su oba korena jednačine
x2 − 6k x + 9k2 − 2k + 2 = 0
veća od 3?
11
Rešenje. k >
9
Primer 2.5. Za koje k ∈ R koreni jednačine
k x2 + 2(k − 1) x − 2 = 0, k ̸= 0
zadovoljavaju uslov x1 < 3 < x2 ?

( )
15
Rešenje. k ∈ 0, .
8
Primer 2.6. Naći k ∈ R tako da se koreni jednačine
(k − 1) x2 − 2(k + 2) x + k = 0, k ̸= 1
nalaze u intervalu (−1, 2).

( )
4 3
Rešenje. k ∈ − , − ∪ (12, +∞)
5 4
Znak kvadratne funkcije

Teorema 2.5. Nejednakost ax2 + bx + c < 0 važi za svako x ∈ (α, β) ako i samo ako je
 
 
 a<0 
 a<0
{ 
 

 a>0  D≥0  D≥0
D<0
∨ f (α) ≤ 0 ∨ f (α) ≤ 0 ∨ f (β) ≤ 0 (Slika 7)
a<0  
 

f (β) ≤ 0 
 b 
 b
 − <α  − >β
2a 2a
1) a < 0, D < 0 2) a > 0, f (a ) £ 0, f ( b ) £ 0

y y
a b x a b
b b
3) a < 0, D ³ 0, f (a ) £ 0, - <a 4) a < 0, D ³ 0, f ( b ) £ 0, - >b
2a 2a
y y
a b x a b x
b b
- -
2a 2a
Slika 7: Nejednakost ax2 + bx + c < 0 važi za svako x ∈ (α, β)

Teorema 2.6. Nejednakost ax2 + bx + c > 0 važi za svako x ∈ (α, β) ako i samo ako je
 
 
 a>0 
 a>0
{ 
 

 a<0  D≥0  D≥0
D<0
∨ f (α) ≥ 0 ∨ f (α) ≥ 0 ∨ f (β) ≥ 0
a>0  
 

f (β) ≥ 0 
 b 
 b
 − <α  − >β
2a 2a
Teorema 2.7. Nejednakost ax2 + bx + c > 0 važi za svako x > β ako i samo ako je


 a>0
{ 

 D≥0
D<0
∨ f (β) ≥ 0 (Slika 8)
a>0 


 b
 − <β
2a
y y
f(a) b f(b)
-
x1 2a x2 x
a b
x
a
Slika 8: Nejednakost ax2 + bx + c > 0 važi za svako x < α (T.2.7.) i za svako x > β (T.2.8.)
Teorema 2.8. Nejednakost ax2 + bx + c > 0 važi za svako x < α ako i samo ako je


 a>0
{ 

 D≥0
D<0
∨ f (α) ≥ 0 (Slika 8)
a>0 


 b
 − >α
2a
Teorema 2.9. Nejednakost ax2 + bx + c < 0 važi za svako x > β ako i samo ako je


 a<0
{ 

 D≥0
D<0
∨ f (β) ≤ 0 (Slika 9)
a>0 


 b
 − <β
2a
Teorema 2.10. Nejednakost ax2 + bx + c < 0 važi za svako x < α ako i samo ako je


 a<0
{ 

 D≥0
D<0
∨ f (α) ≤ 0 (Slika 9)
a>0 


 b
 − >α
2a

Elementarna matematika 2 Stepen čiji je izložilac ceo broj
y y
a b x
a b x
x1 -
b x2
f(a) 2a f(b)
Slika 9: Nejednakost ax2 + bx + c < 0 važi za svako x < α (T.2.9) i za svako x > β (T.2.10)
Primer 2.7. Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost
(4m − 3)x2 + 2(3m − 2)x + 7 − 6m > 0
važi za svako x ∈ R.
25
Rešenje. <m<1
33
Primer 2.8. Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost
3x2 + m x − 6
−9 < <6
x2 − x + 1
važi za svako x ∈ R.
Rešenje. −3 < m < 6
Primer 2.9. Odrediti sve vrednosti k ∈ R za koje nejednakost
k x2 − 4 x + 2k − 1 > 0
važi za
(a) svako x > 0; (b) svako x ∈ (−1, 1); (c) svako x < 1.
( √ ) [ ) [ )
1 + 33 5 5
Rešenje. (a) k ∈ , +∞ (b) k ∈ , +∞ (c) k ∈ , +∞
4 3 3
3. Stepen čiji je izložilac ceo broj

3.1. Stepen čiji je izložilac prirodan broj
Uvedimo najpre definiciju stepena realnog broja prirodnim brojem:
Definicija 3.1. Neka je a ∈ R.
(1) a1 = a,
(2) za svako m ∈ N je am+1 = am · a.
Osnovna svojstva stepenovanja realnog broja prirodnim brojem su:
Za svako a, b ∈ R i svako m, n ∈ N važi:
(S.N.1.) am · an = am+n ;

Elementarna matematika 2 Stepen čiji je izložilac ceo broj
(S.N.2.) (am )n = am n ;
(S.N.3.) (a · b)m = am · bm ;
Pored ovih osnovnih svojstva, za realan broj a ̸= 0 i prirodne brojeve m, n važi:
am
(S.N.4a.) = am−n , ako je m > n, tj. m − n ∈ N.
an
am 1
(S.N.4b.) = , ako je m < n, tj. n − m ∈ N.
an an−m
( )n
b bn
(S.N.5.) = , ako je b ∈ R
a an
(S.N.6.) ako je a > 1 i m, n ∈ N, m > n tada je am > an
(S.N.7.) ako je 0 < a < 1 i m, n ∈ N, m > n tada je am < an
(S.N.8.) ako je 0 ≤ a < b i m ∈ N tada je am < bn
Sva navedena svojstva se lako pokazuju iz Definicije 3.1.
3.2. Stepen čiji je izložilac ceo broj
Definicija 3.2. Neka je a ∈ R.
(1) a1 = a,
(2) za svako m ∈ N je am+1 = am · a;
(3) za svako a ∈ R \ {0} je a0 = 1;
1
(4) za svako a ∈ R \ {0} i m ∈ N je a−m = ;
am
Pri definisanju stepenovanja celobrojnim izložiocem, a zatim i pri definisanju stepenovanja
racionalnim izložiocem vodi se računa da se sačuvaju svojstva stepenovanja prirodnim brojem
(S.N.1.), (S.N.2.) i (S.N.3.).
Dokažimo najpre da za realan broj a ̸= 0 i svaka dva prirodna brojeve m, n važi svojstvo
(S.N.4a.)
Stav 3.1. Za svako a ∈ R \ {0} i svako n, m ∈ N važi
am
(S.N.4.) = am−n .
an
Dokaz. Zaista, ako je m > n (S.N.4.) očigledno važi prema Definiciji 3.1. Ako je m = n,
prema Definiciji 3.2. je am−n = a0 = 1, a sa druge strane am /am = 1. Ako je m < n,
prema (S.N.4b.) je
am 1
=
an an−m
što je dalje prema Definiciji 2.2. (uzevši u obzir da je n − m ∈ N)
am
= a−(n−m) = am−n .
an

Elementarna matematika 2 Stepena funkcija sa prirodnim izložiocem
Teorema 3.1. Za svako a, b ∈ R \ {0} i svako m, n ∈ Z važi

(S.Z.1.) am · an = am+n ;
(S.Z.2.) (am )n = am n ;
(S.Z.3.) (a · b)m = am · bm .
Dokaz. Pokažimo najpre svojstvo (S.Z.3.). Za m ∈ N svojstvo važi prema (S.N.2.), a za
m = 0 očigledno važi prema Definiciji 3.2. Za m = −k, k ∈ N imamo
(D.3.2.) 1 (S.N.3.) 1 1 1 (D.3.2.)

(a b)m = (a b)−k = = = · = a−k · b−k = am · bm
(a b)k ak bk ak bk
Da bi pokazali svojstva (S.Z.1.) i (S.Z.2.) razlikovaćemo sledeće slučajeve:

(1) m, n ∈ N
(2) m ∈ N, n = 0
(3) m ∈ N, n = −l, l ∈ N
(4) m = 0, n = −l, l ∈ N
(5) m = 0, n ∈ N
(6) m = 0, n = 0
(7) m = −k, k ∈ N, n ∈ N
(8) m = −k, k ∈ N, n = 0
(9) m = −k, k ∈ N, n = −l, l ∈ N
Slučajevi (2), (4), (5), (6) i (8) lako se pokazuju koristeći da je prema Definiciji 3.2. a0 = 1 i
svojstva stepenovanja prirodnim brojem. Dokazaćemo najpre slučaj (7).
(7): m = −k, k ∈ N, n ∈ N
(D.3.2.) 1 an (S.3.1.)
(S.Z.1.): am · an = a−k · an = · an = = an−k = an+(−k) = an+m
ak ak
( )n
( )n (D.3.2.) 1 (S.N.5.) 1
(S.Z.2.): (am )n = a−k = = n
ak (ak )
(S.N.2.) 1 (D.3.2.)
= = a−k n = a(−k)n = am n
ak n
U slučaju (3) svojstva (S.Z.1.) i (S.Z.2.) pokazuju se analogno prethodnom. Ostaje da dokažemo
slučaj (9).
(9): m = −k, k ∈ N, n = −l, l ∈ N
(D.3.2.) 1 1 1
(S.Z.1): am · an = a−k · a−l = · =
ak al ak · al
1 (D.3.2.)
= = a−(k+l) = a(−k)+(−l) = an+m
ak+l
( )−l
( )−l (D.3.2.) 1 (D.3.2.) 1 (S.N.5.) 1
(S.Z.2): (am )n = a−k = = ( )l = 1
ak 1
(ak )l
ak

Elementarna matematika 2 Pojam korena. Operacije sa korenima
( )l (S.N.2.)
= ak = ak·l = a(−k)(−l) = am n
4. Stepena funkcija sa prirodnim izložiocem

Definicija 4.1. Funkcija f : R → R definisana formulom f (x) = xn , n ∈ N, naziva se
stepena funkcija sa prirodnim izložiocem.
Funkcija y = x je neprekidna, pa je onda i funkcija y = xn neprekidna kao proizvod neprekidnih
funkcija.
Posmatrajmo najpre funkciju f (x) = x2n+1 , f : R → R.
• Funkcija f je definisana za sve realne vrednosti x, tj. njen domen je skup R
• Funkcija f je neparna, tj. važi f (−x) = (−x)2n+1 = −x2n+1 = −f (x) za svako

x∈R
• f (x) > 0 za x > 0 i f (x) < 0 za x < 0
• f (x) = 0 ako i samo ako je x = 0
• Funkcija f je strogo rastuća na R
• Funkcija f je bijekcija
Za svako x1 , x2 ∈ R iz f (x1 ) = f (x2 ) tj. x2n+1
1 = x2n+1
2
sledi x1 = x2 , pa je f injekcija. Za svako y ∈ R postoji
√
x = 2n+1 y ∈ R za koje je f (x) = x2n+1 = y
Posmatrajmo sada funkciju f (x) = x2n , f : R → R.
• Funkcija f je definisana za sve realne vrednosti x
• Funkcija f je parna
• f (x) ≥ 0 za svako x ∈ R i f (x) = 0 ako i samo ako x = 0
• Funkcija f je rastuća na (0, +∞) i opadajuća na (−∞, 0).
• Funkcija f nije ni ”1-1” ni ”NA”:

Zaista, na primer, važi f (−1) = f (1), što znači da nije ”1-1”.
S druge strane, za y = −1 ∈ R ne postoji x ∈ R takvo da je
x2n = −1 = y, pa funkcija nije ni ”NA”.
Dakle, ova funkcija nije bijekcija, pa nema inverznu funkciju.
5. Pojam korena. Operacije sa korenima

Dd bi definisali pojam n-tog od posebnog značaja je ispitati broj rešenja jednačine
xn = a (1)
u zavisnosti od a ∈ R.

Neka je n neparan prirodan broj. Prava y = a za svako a ∈ R seče grafik funkcije y = xn u

tačno jednoj tački.
Ako je n paran prirodan broj:
(i) prava y = a za a ∈ R, a < 0 nema preseka sa grafikom funkcije y = xn
(ii) prava y = a za a ∈ R, a > 0 ima dve zajedničke tačke sa grafikom funkcije y = xn - te
dve tačke su simetrične u odnosu na Oy−osu, odnosno njihove apscise su dva suprotna realna
broja
(iii) prava y = 0 ima sa grafikom funkcije y = xn , n = 2k tačno jednu zajedničku tačku -
koordinatni početak.
Ova razmatranja ukazuju na broj rešenja jednačine xn = a u zavisnosti od a ∈ R i važe sledeće
dve teoreme:
Teorema 5.1. Neka je a ∈ R, a n = 2k, k ∈ N. Tada jednačina (2):
(1) ako je a < 0 nema rešenja;
(2) ako je a = 0 ima tačno jedno rešenje x = 0;
(3) ako je a > 0 ima tačno dva rešenja (jedno pozitivno i jedno negativno).
Teorema 5.2. Neka je a ∈ R, a n = 2k + 1, k ∈ N. Za svako a ∈ R jednačina (2) ima

tačno jedno rešenje.
Koristeći Teoreme 5.1. i 5.2. možemo definisati pojam n-tog korena.
√
Definicija 5.1. Neka je n ∈ N, a ∈ R. Simbol n a označava
(1) jedinstveno realno rešenje jednačine xn = a ako je n neparan broj;
(2) pozitivno
√ rešenje jednačine xn = a ako je a > 0 i n paran broj;
n
(3) 0 = 0.
Operacije sa korenima
Svojstvo K.1. Ako je a ≥ 0, n ∈ N, onda je
(√
n
)n
a =a
Svojstvo K.2. Ako je a ∈ R, n ∈ N, onda je
{
√
n a, n neparno
an =
|a|, n parno
Svojstvo K.3. Ako je a, b ≥ 0, n ∈ N, onda je
√
n √ √
n
ab = n
a· b

Dokaz.
(√ √ )n (√ )n ( √ )n
n n
n
a· b = n
a · b prema (S.N.3.)
= a·b prema (S.K.1.)
(√ )n
n
a·b =a·b prema (S.K.1.)
Dakle,
(√ √ )n (√ )n √ √ √
n n n n
n
a· b = a·b ⇒ ab = n
a· b prema T.3.2.
Svojstvo K.4. Ako je a ≥ 0, b > 0, n ∈ N, onda je

√ √
n
a a
n
= √
n
b b
Svojstvo K.5. Ako je a ≥ 0, m, n ∈ N, onda je
(√
n
)m √
n
a = am .
Dokaz. Kako je
[( √ ) ]n (√ )m n
n m n
a = a prema (S.N.2.)
[( √ ) ]m
n n
= a prema (S.N.2.)
= am prema (S.K.1.)
( √ )n
n
= am prema (S.K.1.)
prema T.3.2. važi traženo Svojstvo K.5.

√
n mn
√
a= am .
Dokaz. Prema T.3.2. važi traženo svojstvo jer je

[ √ ]n √
mn mn
am = (am )n prema (S.K.5.)
√
mn
= am·n prema (S.N.2.)
= a prema (S.K.2.)
(√ )n
= n
a prema (S.K.1.)

√
n √
m mn
√
a= a.
Dokaz. Prema T.3.2. važi traženo svojstvo, jer je

[√ ]m n [( √ ) n ]m
n √
m
√
n m
a = a prema (S.N.2.)
(m
√ )m
= a prema (S.K.1.)
= a prema (S.K.1.)
( m√ )m n
= n
a prema (S.K.1.)

Slika 10: Grafici uzajamno inverznih funkcija y = x3 i y = x1/3
√
5.1. Funkcija y = n
x, n ∈ N
(A) Funkcija f : R → R, f (x) = x2n+1 je bijekcija pa postoji njena inverzna funkcija
√
h : R → R, h(y) = 2n+1
y, y ∈ R .
√
2n+1
Osnovna svojstva funkcije h(x) = x su sledeća:
• Funkcija je definisana za sve realne vrednosti x
• Funkcija je neparna
√
• Znak funkcije se poklapa sa znakom nezavisno promenljive, tj. važi 2n+1
x > 0 ako i
√
samo ako x > 0, odnosno 2n+1 x < 0 ako i samo ako x < 0
• h(x) = 0 ako i samo ako x = 0
• Funkcija je strogo rastuća na R
(B) Funkcija f (x) = x2n , f : R → R nije bijekcija, pa nema inverznu funkciju. Posmatrajmo
funkciju
f1 : R+ +
0 → R0 , f1 (x) = x2n , x ∈ R+ 0 .
Funkcija f1 je bijekcija. Zaista, ona je ”1-1”, jer iz f1 (x1 ) = f1 (x2 ), tj. x2n
1 = x2n
2 i
x1 , x2 ≥ 0 sledi x1 = x2 . Takod̄e ona je ”NA”, jer prema Teoremi 5.1. za svaki nenegativan
broj y postoji jedinstven nenegativan broj x, takav da je y = x2n = f1 (x).
Funkcija
√
g1 : R+ +
0 → R0 , g1 (y) = y, y ∈ R+
2n
0
je inverzna funkcija funkcije f1 .

Analogno, inverzna funkcija bijekcije
f2 : R− +
0 → R0 , f2 (x) = x2n , x ∈ R−
0 ,

Elementarna matematika 2 Stepen čiji je izložilac racionalni broj
Slika 11: Grafici funkcija f (x) = x2 , x ≥ 0 i g(x) = x2 , x ≤ 0 i njenih inverznih funkcija
je funkcija
− √
g2 : R+
0 → R0 , g2 (y) = −
2n
y, y ∈ R+
0 .
Na slici 11. prikazani su prvo grafici uzajamno inverznih funkcija

√
y = x2 , x ≥ 0 i y = x
(obe funkcije su monotono rastuće - videti Teoremu 1.2.), a zatim grafici uzajamno inverznih
funkcija √
y = x2 , x ≤ 0 i y = − x
(obe funkcije su monotono opadajuće).
√
Osnovna svojstva funkcije g(x) = 2n x su sledeća:
• Funkcija je definisana za nenegativne vrednosti x, tj. njen domen je [0, +∞)
• Funkcija nije ni parna ni neparna

√
• Funkcije je nenegativna tj. 2n x > 0 za svako x > 0
√
• 2n x = 0 ako i samo ako x = 0
• Funkcija je strogo rastuća na R
6. Stepen čiji je izložilac racionalni broj

Definicija 6.1. Neka je a > 0, m ∈ Z, n ∈ N. Tada je
m √
n
an = am .
Teorema 6.1. Za svako a, b ∈ R+ i svako r, q ∈ Q važi

(S.Q.1.) ar · aq = ar+q ;
(S.Q.2.) (ar )q = ar q ;
(S.Q.3.) (a · b)r = ar · br .
m k
Dokaz. (S.Q.1.): Neka je r = ,q= , m, k ∈ Z, n, l ∈ N. Označimo
n l
√ √
l
x = ar = y = aq =
n
am , ak

Elementarna matematika 2 Stepen čiji je izložilac racionalni broj
Tada su x, y pozitivni brojevi i

( √ )n (S.K.1.)
(√
l
)l (S.K.1.)
xn = am , yl = ak
n
am = ak =
Ako prvu od ovih jednakosti stepenujemo sa l, a drugu sa n, dobijamo

(S.Z.2.) (S.Z.2.) (S.Z.2.) (S.Z.2.)
xn l = (xn )l = (am )l = am l , yn l = (y l )n = (ak )n = ak n .
Množenjem dobijenih jednakosti sledi
xn l · y n l = am l · ak n .
Kako su izložioci celi brojevi, prema (S.Z.1.) i (S.Z.3.) koje prema T.3.1 važe, dobija se
√
nl
(x y)n l = am l+k n tj. xy = am l+k n
odnosno √ m l+k n
nl m k
ar · aq = x · y = am l+k n = a nl = a n + l = ar+q .
m k
(S.Q.2.): Neka je r = ,q= , m, k ∈ Z, n, l ∈ N.
n l
√
( m
)k ( √ )k
(ar )q = a
l l n
n = am
Stepenovanjem sa l n dobija se
[√ ]l n (√ ) n
( √ )k (S.N.2.)
( √ )k l
[(ar )q ]l n =
l n
am =  l n am 
[( ) k ]n (√ )n
(S.K.1.) √
n (S.K.5.) n
= am = (am )k
(S.Z.2.)
(√
n
)n (S.K.1.)
= am k = am k
S druge strane je √
ar·q = a n · l =
m k ln
ak m ⇒ (ar·q )l n = am k .
Dakle,
[(ar )q ]l n = (ar·q )l n ⇒ (ar )q = ar q
m
(S.Q.3.): Neka je r = , m ∈ Z, n ∈ N.
n
m (D.6.1.) √ (S.Z.3.) √
n (S.K.3.) √ √
n
(a b)r = (a b) n am ·
n n
= (a b)m = am bm = bm
(D.6.1.) m m
= a n · b n = ar · br .
6.1. Funkcija y = xr , r ∈ Q
Teorema 6.2. Za a > 1 funkcija f (m) = am , m ∈ Z je monotono rastuća.

Dokaz. Neka je m, n ∈ Z, m < n. Treba pokazati da je am < an . Ako je 0 < m < n
tvrdjenje važi prema (S.N.6.). Ako je −k = m < 0 < n, k ∈ N imamo da je ak > a0 = 1 i
1 = a0 < an , pa je
1
am = a−k = k < 1 < an
a

Elementarna matematika 2 Stepen čiji je izložilac realan broj
Ako je m < n < 0, m = −k, n = −l, k, l ∈ N imamo da je k > l, pa je ak > al prema

svojstvu (S.N.6.). Tada
1 1
< =⇒ a−k = am < an = a−l .
ak al
Teorema 6.3. Za a > 1 funkcija f (r) = ar , r ∈ Q je monotono rastuća.

Dokaz. Neka je r1 , r2 ∈ Q, r1 < r2 . Treba pokazati da je ar1 < ar2 . Neka je
m m·l k k·n
r1 = = , r2 = = , m, n ∈ Z, n, l ∈ N
n n·l l n·l
Tada iz pretpostavke da je r1 < r2 zaključujemo da je m · l < k · n. Kako su m · l ∈ Z i
k · n ∈ Z prema Teoremi 6.2. zaključujemo da je am·l < ak·n . Onda je i
√
nl
√
nl
am·l < ak·n ⇐⇒ ar1 < ar2 .
m
Posmatrajmo sada funkciju y = f (x) = xr , gde je r = , m ∈ Z, n ∈ N, (m, n) = 1.
n
0< r <1, m neparno r < 0, m neparno r > 1, m neparno
y
r >1
0 < r <1
1 0< r <1, m parno r < 0, m parno r > 1, m parno
r<0
x
1
Slika 12: Grafici funkcija y = xm/n , r = m/n za: (a) n parno i (b) n neparno
√
n
(1) Neka je n paran broj. Oblast definisanosti funkcije y = xm je:
(i) D = [0, ∞), ako je m > 0
(ii) D = (0, ∞), ako je m < 0
Funkcija nije ni parna ni neparna.
Grafici su skicirani na slici 12-(a) za slučajeve r > 1, 0 < r < 1, r < 0.
√
(2) Neka je n neparan broj. Funkcija y = n xm je definisana za:
(i) x ∈ R, ako je m > 0;
(ii) x ∈ R \ {0}, ako je m < 0 .
Funkcija je parna ako je m parno i neparna ako je m neparno.
U zavisnosti od toga da li je r > 1, 0 < r < 1 i r < 0, kao i od toga da li je m parno ili
neparno, imamo šest raznih tipova grafika (slika 12-(b)).

7. Stepen čiji je izložilac realan broj

Postavlja se pitanje, može li se i za one brojeve x ∈ R koji nisu racionalni definisati ax , ali tako
da ostanu na snazi osnovna svojstva stepena. Odgovor na postavljeno pitanje je potvrdan, ali
dokaz te činjenice nije jednostavan.
Pojam stepena sa realnim eksponentom
Da bi definisali stepen čiji je izložilac realan broj i eksponencijalnu funkciju f (x) = ax , x ∈ R,

pokazaćemo najpre sledeće tvrd̄enja:
Stav 7.1. Ako je a > 1, onda za svako ε > 0 postoji δ > 0 tako da za svako r ∈ Q takvo da
je |r| < δ važi |ar − 1| < ε.
Dokaz: Kako je limn→+∞ a1/n = 1 i limn→+∞ a−1/n = 1, za svako ε > 0 postoji
p = p(ε) ∈ N, tako da je
0 < a1/p − 1 < ε, 0 < 1 − a−1/p < ε , za a > 1 .
Odavde sledi da je
1 − ε < a−1/p < a1/p < 1 + ε .
Neka je r proizvoljan racionalan broj takav da je |r| < 1/p, tj. −1/p < r < 1/p. Tada, kako
je za a > 1 funkcija ar , r ∈ Q rastuća sledi
a−1/p < ar < a1/p .
Dakle, za svako ε > 0 postoji δ = 1/p > 0 tako da za sve racionalne brojeve r koji zadovol-
javaju uslov |r| < δ važe nejednakosti
1 − ε < a−1/p < ar < a1/p < 1 + ε ,
tj. −ε < ar − 1 < ε.

Stav 7.2. Ako niz {rn } racionalnih brojeva konvergira, onda niz {arn }, za a > 1 takod̄e
konvergira.
Dokaz: Kako je niz {rn } konvergentan on je ograničen, tj. postoji α, β ∈ Q, tako da za
svako n ∈ N je
α ≤ rn ≤ β ,
odakle kako je a > 1 imamo da je
aα ≤ arn ≤ aβ .
Kako je aα > 0, ako označimo sa C = aβ , imamo da
(∃C > 0) (∀n ∈ N) 0 < arn ≤ C. (2)
Prema Stavu 7.1.

( ε)
(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀r ∈ Q) |r| < δ → |a − 1| <
r
. (3)
C
Iz konvergencije niza {rn } za δ > 0 postoji Nε takvo da
(∀n ≥ Nε )(∀m ∈ Nε ) |rn − rm | < δ . (4)

Iz (3) i (4) sledi da je

ε
(∀n ≥ Nε )(∀m ∈ Nε ) |arn −rm − 1| < . (5)
C
Iz (2) i (5) je onda
ε
|arn − arm | = |arm (arn −rm − 1)| < C · =ε
C
za svako n ≥ Nε i svako m ≥ Nε , tj. niz {arn } je konvergentan.
Ako je x proizvoljan realan broj, kako je skup Q gust u R, postoji niz racionalnih brojeva {rn }
koji konvergira ka x. Uzevši u obzir ovu činjenicu i Stav 7.2. možemo definisati pojam stepena
sa realnim eksponentnom.
Definicija 7.1. Neka je a > 0. Neka je x proizvoljan realan broj i {rn } niz racionalnih
brojeva koji konvergira ka x tj. limn→∞ rn = x. Tada možemo definisati sa
def
ax = lim arn . (6)
n→+∞
Ako je a > 1, onda granična vrednost (6) postoji prema Stavu 7.1. Ako je 0 < a < 1, onda
je arn = 1/brn , gde je b = 1/a > 1, odakle sledi da granična vrednost (6) postoji i za
a ∈ (0, 1), jer je limn→+∞ brn = bx > 0.
Definicija 7.1. je korektna, tj. granična vrednost (6) ne zavisi od izbora niza racionalnih brojeva
{rn } koji konvergira ka x. Ova činjenica sledi iz poznatog svojstva granične vrednosti funkcije.
Svojstva stepena čiji je izložilac realan broj

Pokazaćemo da sa uvedenom Definicijom 7.1. stepena čiji je izložilac realan broj, ostaju da važe
osnovna svojstva stepena.
(S.R.1.) ax · ay = ax+y ; x, y ∈ R, a ∈ R, a > 0
(S.R.2.) (ax )y = ax·y ; x, y ∈ R, a ∈ R, a > 0
(S.R.3.) (a · b)x = ax · bx ; x ∈ R, a ∈ R, a > 0
Svojstvo 7.1. Za svako x, y ∈ R važi
ax · ay = ax+y .
Dokaz: Neka su {rn } i {ρn } nizovi racionalnih brojeva takvi da je limn→+∞ rn = x,

limn→+∞ ρn = y. Tada je limn→+∞ (rn + ρn ) = x + y i prema Stavu 7.2. postoje granične
vrednosti
lim arn = ax , lim aρn = ay , lim arn +ρn = ax+y .
n→+∞ n→+∞ n→+∞
Kako je prema svojstvu (S.Q.1.) stepena sa racionalnim izložiocem arn +ρn = arn aρn to je
ax+y = lim arn +ρn = lim arn · aρn = lim arn · lim aρn = ax · ay .
n→+∞ n→+∞ n→+∞ n→+∞
Svojstvo 7.3. Za svako x ∈ R važi
(a · b)x = ax · bx .

Dokaz: Neka je {rn } niz racionalnih brojeva takav da je limn→+∞ rn = x. Kako je prema
svojstvu (S.Q.3.) stepena sa racionalnim izložiocem (a · b)rn = arn · brn imamo da je
(a · b)x = lim (a · b)rn = lim (arn · brn ) = lim arn · lim brn = ax · bx .
n→+∞ n→+∞ n→+∞ n→+∞
Da bi pokazali i drugo svojstvo stepena pokazaćemo najpre da je eksponencijalna funkcija mono-

tona (monotono rastuća za a > 1 i monotono opadajuća za 0 < a < 1.)
Monotonost eksponencijalne funkcije
Teorema 7.1. Funkcija y = ax za a > 1 je rastuća.
Dokaz: Neka je a > 1 i x1 , x2 ∈ R, x1 < x2 proizvoljni. Treba pokazati da je
ax1 < ax2 ⇐⇒ ax1 · a−x1 < ax2 · a−x1
Kako je prema Svojstvu 7.1. ax1 · a−x1 = a0 = 1 i ax2 · a−x1 = ax2 −x1 , treba pokazati da je
ax2 −x1 > 1 za x2 − x1 > 0
odnosno
ax > 1 za x > 0 . (7)
Zaista, neka je r ∈ Q, 0 < r < x i {rn } niz racionalnih brojeva takav da je limn→+∞ rn = x
i rn > r za svako n ∈ N. Tada je prema Teoremi 7.3. arn > ar > 1, odakle prelaskom na
lim kada n → ∞ zaključujemo da je ax ≥ ar > 1, tj. važi nejednakost (7).
Neprekidnost eksponencijalne funkcije

Teorema 7.2. Funkcija y = ax za a > 1 je neprekidna na R.
Dokaz: Neka je x0 proizvoljna tačka iz R,
∆y = ax0 +∆x − ax0 = ax0 (a∆x − 1) .
Treba pokazati da a∆x → 1 kada ∆x → 0 ili
lim ax = 1 . (8)
x→0
Neka je {xn } proizvoljan niz realnih brojeva takav da limn→+∞ xn = 0. Kako je Q gust u R,
postoje nizovi racionalnih brojeva {rn } i {ρn } takvi da je
1 1
xn − < rn < x n < ρ n < x n + ,
n n
za svako n ∈ N. Sada prema Teoremi 7.1. imamo da je
arn < axn < aρn . (9)
Kako rn → 0 i ρn → 0 kada n → +∞, prema (6) je limn→+∞ arn = 1 i limn→+∞ aρn = 1.

Dakle, koristeći nejednakost (9) dobija se limn→+∞ axn = 1. Pokazali smo (8) odakle sledi da
je
lim ax0 +∆x = ax0 ,
∆x→0
tj. funkcija ax je neprekidna na R.

Svojstvo 7.2. Za svako x, y ∈ R važi
(ax )y = ax·y .
Dokaz: (a) Neka je najpre y = r ∈ Q, x ∈ R i {rn } niz racionalnih brojeva takav da je

limn→+∞ rn = x. Tada je i limn→+∞ r rn = r x, pa je prema Definiciji 7.1.
lim ar rn = ar x . (10)
n→+∞
Kako je prema svojstvu (S.Q.2.) stepena sa racionalnim izložiocem
(arn )r = ar rn .
iz (10) imamo da je
lim (arn )r = ar x . (11)
n→+∞
Označimo sa arn = tn i ax = t0 . Tada prema Definiciji 7.1. je limn→+∞ tn = t0 i zbog

neprekidnosti funkcije g(x) = xr , r ∈ Q, imamo da je limn→+∞ g(tn ) = g(t0 ), tj.
lim (arn )r = (ax )r . (12)

n→+∞
Iz (11) i (12) imamo da je
(ax )r = ax r za svako x ∈ R i svako r ∈ Q. (13)
(b) Neka su sada x i y proizvoljni realni brojevi i {ρn } niz racionalnih brojeva takav da je
limn→+∞ ρn = y. Ako označimo sa ax = b, prema definiciji eksponencijalne funkcije imamo
da je
def .
lim (ax )ρn = lim bρn = by = (ax )y . (14)
n→+∞ n→+∞
S druge strane, kako je limn→+∞ x ρn = x y i prema Teoremi 7.2. funkcija h(x) = ax je

neprekidna na R, biće
lim h(x ρn ) = h(x y) ⇒ lim ax ρn = ax y (15)

n→+∞ n→+∞
Iz (13) za r = ρn je (ax )ρn = ax ρn , pa se iz (15) dobija
lim (ax )ρn = ax y . (16)

n→+∞
Konačno, iz (14) i (16) zaključujemo da dato svojstvo važi za svako x, y ∈ R.
Slika 13: Grafici funkcije y = ax za a > 1 i 0 < a < 1

Elementarna matematika 2 Pojam i osnovna svojstva logaritma
Osnovna svojstva eksponencijalne funkcije y = f (x) = ax , a > 0 su:

• funkcija f je definisana za svako x ∈ R, a skup vrednosti funkcije je interval (0, +∞), tj.
f : R → (0, +∞)
• funkcija je pozitivna za svako x ∈ R
• nule funkcije ne postoje
• funkcija f je monotono rastuća na R za a > 1 i monotono opadajuća na R za 0 < a < 1
8. Pojam i osnovna svojstva logaritma

Imajući u vidu da se funkcijom y = ax , a > 0, a ̸= 1, vrši bijektivno preslikavanje skupa R
na skup R+ , zaključujemo da važi
(∗) ax1 = ax2 ⇔ x1 = x2 .
Definicija 8.1. Neka je a ∈ R, a > 0, a ̸= 1. Logaritam broja b za osnovu a je realan

broj kojim treba stepenovati broja a da bi se dobio broj b, u oznaci loga b.
Dakle, za a > 0, a ̸= 1, b > 0

aloga b = b,
odnosno
ax = b ⇔ x = loga b
Svojstva logaritma
Svojstvo 8.1. Za a > 0, a ̸= 1, važi
loga 1 = 0 i loga a = 1 .
Svojstvo 8.2. Neka je a > 0, a ̸= 1, x ∈ R. Važi
loga ax = x .
Dokaz. Neka je loga ax = y. Tada je prema definiciji ax = ay , pa je prema (∗), x = y,

odnosno x = loga ax .
Svojstvo 8.3. Neka je a > 0, a ̸= 1. Za svako x > 0, y > 0 važi
loga x · y = loga x + loga y .
Dokaz. Neka je α = loga x, β = loga y. Onda je aα = x, aβ = y.

(I način):
(∗)
aloga xy = xy = aα · aβ = aα+β = aloga x+loga y ⇔ loga x y = loga x + loga y .
(II način):
(S.8.2.)
loga xy = loga aα aβ = loga aα+β = α + β = loga x + loga y .

Elementarna matematika 2 Pojam i osnovna svojstva logaritma
Svojstvo 8.4. Neka je a > 0, a ̸= 1, α ∈ R. Za svako x > 0 važi

loga xα = α · loga x .
Dokaz. (I način):
α
( )α (∗)
aloga x = xα = aloga x = aα·loga x ⇔ loga xα = α · loga x .
(II način): Neka je b = loga x. Tada je x = ab , pa je
xα = (ab )α = aα b ,
odakle prema definiciji logaritma je α · b = loga xα . Dakle,
α · loga x = loga xα .
Svojstvo 8.5. Neka je a > 0, a ̸= 1. Za svako x > 0, y > 0 važi

x
loga = loga x − loga y .
y
Dokaz. (I način):
x (S.8.3.) (S.8.4.)
loga = loga xy −1 = loga x + loga y −1 = loga x − loga y .
y
(II način): Neka je α = loga x ⇔ aα = x i β = loga y ⇔ aβ = y. Tada je

x aα (S.8.2.)
loga = loga = loga aα−β = α − β = loga x − loga y .
y aβ
Svojstvo 8.6. Neka je a > 0, b > 0, a ̸= 1, b ̸= 1. Važi

logb a · loga b = 1 .
Dokaz.
aloga b = b ⇒ logb aloga b = logb b = 1 ,
odakle korišćenjem Svojstva 8.4. imamo
loga b · logb a = 1 .
Svojstvo 8.7. Neka je a > 0, b > 0, c > 0, a ̸= 1, c ̸= 1. Važi

logc a
logb a = .
logc b
Dokaz. (I način): Pre svega za b = 1 svojstvo očigledno važi jer su i leva i desna strana
jednakosti jednake nuli. Za b ̸= 1 imamo
aloga c = blogb c ⇒ logb aloga c = logb blogb c
odakle korišćenjem Svojstva 8.4. imamo

logb c
loga c · logb a = logb c · logb b = logb c ⇒ logb a = .
loga c

Elementarna matematika 2 Logaritamska funkcija
Sada korišćenjem Svojstva 8.6. dobija se

1
logc b logc a
logb a = 1 = .
logc a
logc b
(II način): Neka je x = logb a ⇔ bx = a. Logaritmovanjem za osnovu c dobija se
logc bx = logc a .
Korišćenjem Svojstva 8.4. je

logc a
x · logc b = logc a ⇒ x = .
logc b
Svojstvo 8.8. Neka je a > 0, a ̸= 1, α ∈ R. Za svako x > 0 važi

1
logaα x = · loga x .
α
Dokaz. Pre svega za x = 1 svojstvo očigledno važi jer su i leva i desna strana jednakosti
jednake nuli. Za x ̸= 1 imamo
1 1 1
logaα x = = = · loga x .
logx aα α · logx a α
Primer 8.1. Ako je a = log12 18 izračunati log8 9.

Rešenje: Kako je
log2 18 log2 (2 · 32 ) 1 + 2 log2 3 1 + 2b

a = log12 18 = = = =
log2 12 log2 (22 · 3) 2 + log2 3 2+b
2a − 1
pa je odavde b = log2 3 = . Zato je
2−a
2 2(2a − 1)
log8 9 = log23 32 = log2 3 = .
3 3(2 − a)
Primer 8.2. Ako je a = log45 5 izračunati log√5 27.

Rešenje: Kako je
1 1 1 1
a = log45 5 = = = =
log5 45 log5 (5 · 32 ) 1 + 2 log5 3 1 + 2b
1−a
pa je odavde b = log5 3 = . Zato je
2a
3 3(1 − a)
log√5 27 = log51/2 33 = log5 3 = 6b = .
1/2 a
Primer 8.3. Ako je a = log6 2, b = log6 5 izračunati log3 5.

Rešenje:
log6 5 b b b
log3 5 = = = = .
log6 3 log6 62 log6 6 − log6 2 1−a

Elementarna matematika 2 Logaritamska funkcija
9. Logaritamska funkcija
Funkcijom
f : R → R+ , R ∋ x 7→ f (x) = ax = y ∈ R+
ostvaruje se bijektivno preslikavanje skupa R na skup R+ , pa postoji inverzna funkcija ove
funkcije koja je data sa
f −1 : R+ → R, R+ ∋ y 7→ f −1 (y) = loga y = x ∈ R .
Funkcija
y = loga x, a > 0, a ̸= 1, x > 0 ,
naziva se logaritamska funkcija.
Slika 14: Grafici funkcije f (x) = ax , a > 1 i njene inverzne funkcije f −1 (x) = loga x
Osnovna svojstva logaritamske funkcije y = f (x) = loga x, a > 0, a ̸= 1 su:

• funkcija f je definisana za svako x ∈ R+
• za 0 < a < 1 funkcija je pozitivna za x ∈ (0, 1) i negativna za x ∈ (1, +∞), a za a > 1
funkcija je pozitivna za x ∈ (1, +∞) i negativna za x ∈ (0, 1)
• nula funkcije je x = 1
• funkcija f je monotono rastuća na R+ za a > 1 i monotono opadajuća na R+ za 0 < a < 1
Slika 15: Grafici funkcije y = loga x za a > 1 i 0 < a < 1

Elementarna matematika 2 Trigonometrijske funkcije
Primer 9.1. Uporediti brojeve a = log4 3, b = log5 3.

Rešenje:
1 1
a= , b=
log3 4 log3 5
Kako je 4 < 5 i funkcija log3 x rastuća, to je log3 4 < log3 5. Onda kako su log3 4 i log3 5
pozitivni brojevi, imamo
1 1
a= > = b.
log3 4 log3 5
Primer 9.2. Uporediti brojeve a = log9 80, b = log7 50.

Rešenje:
a = log9 80 < log9 81 = log9 92 = 2 , b = log7 50 > log7 49 = log7 72 = 2 .
Dakle, a < 2 < b.

Primer 9.3. Uporediti brojeve a = log2 3 + log3 2, b = 2.
x+y √
Rešenje: Koristeći nejednakost > xy, x, y > 0, x ̸= y imamo
2
√
√ log 3 log 2
a = log2 3 + log3 2 > 2 log2 3 · log3 2 = 2 · = 2.
log 2 log 3
10. Trigonometrijske funkcije

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla definišu se preko odnosa stranica u pravouglom trouglu.
Za definiciju trigonometrijskih funkcija proizvoljnog ugla i trigonometrijskih funkcija realnog
argumenta koristi se tkz. trigonometrijski krug. Jedinična kružnica (krug) ravni xOy sa centrom
u koordinatnom početku O(0, 0) naziva se trigonometrijska kružnica (krug).
Posmatrajmo brojevnu pravu p sa početkom u tački I i jediničnom dužinom IE
i jediničnu (trigonometrijsku) kružnicu sa centrom u koordinatnom početku O(0, 0). Postavimo

brojnu pravu p da dodiruje kružnicu k u tački (1, 0), koja je ujedno početak I brojevne prave
p koja je postavljena tako da pozitivni brojevi budu u prvom kvadrantu. Neka je jedinična
dužina IE brojevne prave p jednaka poluprečniku kružnice k. Pravu p namotamo bez klizanja
i rastezanja na kružnicu k tako da polupravu s pozitivnim brojevima namotavamo u pozitivnom
smeru, a polupravu s negativnim brojevima u negativnom smeru. Na ovaj način smo svakom
realnom broju t pridružili jednu tačku E(t) kružnice i time je definisano preslikavanje izmedju
realnih brojeva i tačaka trigonometrijske kržnice. Ovo pridruživanje zovemo eksponencijalno
preslikavanje prave na kružnicu i označavamo sa E.

Broj 0 preslikava se u tačku I. Kako je obim

jediničnog kruga 2π, sledi i da se brojevi
2π, 4π, 6π, . . . preslikavaju isto u tačku I.
Zapravo, možemo zaključiti da se svake dve
tačke koje se na brojevnoj pravoj nalaze na
rastojanju 2kπ, k ∈ Z, preslikavaju u istu
tačku kružnice, tj.
E(t + 2kπ) = E(t), (17)
za svako t ∈ R i k ∈ Z.
Definicija trigonometrijskih funkcija na trigonometrijskom krugu

Svakom realnom broju t pridružili smo jednu tačku E(t) trigonometrijske kružnice. To nam
omogućava da definišemo trigonometrijske funkcije kao realne funkcije, tj. kao funkcije realnog
argumenta.
• Apscisa tačke E(t) naziva se kosinus broja t i označava sa cos t. Odnosno, kosinus
realnog broja t je apscisa one tačke trigonometrijske kružnice koja je pridružena realnom
broju t.
• Funkcija koja broju t pridružuje realan broj cos t naziva se kosinus.
• Ordinata tačke E(t) naziva se sinus broja t i označava sa sin t. Sinus realnog broja t je
ordinata one tačke trigonometrijske kružnice koja je pridružena realnom broju t.
• Funkcija koja broju t pridružuje realan broj sin t naziva se sinus.
π
• Funkcija tanges, u oznaci tg, definiše se za sve realne brojeve t ̸= + kπ, k ∈ Z kao
2
sin t
tg t = .
cos t

Označimo sa E2 projekciju tačke E(t) na

x−osu, a sa F presek brojne prave p
(odnosno tangente trigonometrijske kružnice u
tački I(1, 0)) i prave OE(t). Kako je
△ OE2 E(t) ∼△ OIF , imamo
|F I| |E2 E(t)| sin t

= ⇒ |F I| = = tg t .
|OI| |E2 O| cos t
• Tangens broja t je ordinata tačke koja se dobija u preseku brojne prave p i prave koja je
odredjena koordinatnim početkom i tačkom E(t) trigonometrijske kružnice koja je pridružena
realnom broju t.
• Funkcija kotanges, u oznaci ctg, definiše se za sve realne brojeve t ̸= kπ, k ∈ Z kao
cos t
ctg t = .
sin t
Neka je q tangenta trigonometrijske kružnice k

u tački C(1, 0). Označimo sa E2 projekciju
tačke E(t) na y−osu, a sa G presek prave q i
prave OE(t). Kako je △ OE2 E(t) ∼△ OCG,
imamo
|CG| |E2 E(t)| cos t
= ⇒ |CG| = = ctg t .
|CO| |OE2 | sin t
• Kotangens broja t je apscisa tačke koja se dobija u preseku tangente q trigonometrijske

kružniče u tački (0, 1) i prave koja je odred̄ena koordinatnim početkom i tačkom E(t) trigonometri-
jske kružnice koja je pridružena realnom broju t.
Trigonometrijske funkcije uglova

• Unija dve poluprave sa zajedničkim početkom nazivamo ugaonom linijom. Skup tačaka sa
iste strane te ugaone linije uključujući i samu ugaonu liniju nazivamo uglom. Takod̄e nam je
poznato da zajednički početak polupravih zovemo teme, a poluprave kracima ugla.
Usmereni (orjentisani) ugao uvodimo analogno

usmerenoj duži izborom početnog i krajnjeg
kraka. Poluprava Oa je početni krak âOb,
a poluprava Ob je krajnji krak ugla.
• Na trigonometrijskoj kružnici uvodimo kao pozitivan matematički smer onaj koji je suprotan
smeru kretanja kazaljke na satu. Smer koji se poklapa sa smerom kretanja kazaljke na satu je
negativan matematički smer

Orjentisani (usmereni) ugao na trigonometri-

jskom krugu posmatramo tako što teme posta-
vljamo u koordinatni početak O, početni krak
Oa u položaj poklapanja sa pozitivnim smerom
x−ose, a krajnji krak Ob nanosimo u odgo-
varajućem smeru zavisno od toga da li je ugao
pozitivan ili negativan.
Tačke A, B su preseci krakova Oa, Ob sa jediničnom kružnicom. Tada, svakom âOb

d Ta se dužina luka naziva radijanska mera ugla.
pridružujemo dužinu luka t = AB.
Mera ugla: Ako je dužina kružnog luka jednaka poluprečniku, tada meru odgovarajućeg cen-
tralnog ugla nazivamo radijan.
( )◦
180
1 rad = ≈ 57◦ 17′ 45′′
π
π
1◦ = rad ≈ 0, 01745 rad
180
Ako krak Ob rotiramo u pozitivnom smeru za ceo krug ili za dva kruga, mera tako dobijenog
ugla je t + 2π ili t + 4π.
Slika 16: (a) mera âOb je t + 2π; (b) mera âOb je t + 2 · 2π
Generalno, svi uglovi mera t + k · 2π, k ∈ Z, imaju završni položaj kraka b isti, tj. u istoj
tački B seku trigonometrijsku kružnicu k. Brojevima t + k · 2π, k ∈ Z pridružujemo tačku B.
Staviše, svakom realnom broju t možemo pridružiti na jediničnoj kružnici odgovarajuću tačku
B, jer je svaki broj t radijanska mjera nekog ugla. Brojevi kojima je pridružena ista tačka B na
kružnici se med̄usobno razlikuju za 2kπ. Kružnica s ovakvim pridruživanjem naziva se brojevna
kružnica.
Posmatrajmo trigonometrijsku kružnicu sa centrom u koordinatnom početku O(0, 0) i ugao
aOb sa temenom u koordinatnom početku i početnim krakom u pravcu pozitivnog dela x−ose.

Neka je t0 broj izmed̄u 0 i 2π. Namo-

tajem brojevne prave na kružnicu taj se
broj preslikava u tačku E(t0 ). Ako je t0
d zaključujemo da je
dužina luka AB,
B = E(t0 ),
ali važi i B = E(t0 + 2kπ), k ∈ Z.
Realan broj t0 nazivamo glavna mera âOb, dok brojeve t0 + 2kπ, k ∈ Z nazivamo merom
ugla âOb.
Prirodno proširenje pojma trigonometrijskih funkcija bilo kog ugla dato je sledećom definicijom:
• Neka je t bilo koja mera ugla âOb u radijanima. Vrijednost trigonometrijske funkcije âOb
jednaka je vrijednosti te trigonometrijske funkcije realnog broja t.
Kako je iz pravouglog trougla △BOC, za oštar

âOb čija je mera x ∈ R:
|BC|
sin x = = |BC|,
|OB|
|OC|
cos x = = |OC|,
|OB|
zaključujemo da se trigonometrijske funkcije oštrog ugla i trigonometrijske funkcije bilo koje mere
tog ugla podudaraju, odnosno da je definicija trigonometrijske funkcije oštrog ugla u pravouglom
trouglu u saglasnosti sa definicijom trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla.
Periodičnost trigonometrijskih funkcija
Definicija 10.1. Ako za funkciju f : D → R, D ⊂ R postoji realan broj T ̸= 0, tako da za

svako x ∈ D, x + T ∈ D i važi
f (x + T ) = f (x)
kažemo da je funkcija f periodična, a broj T se naziva period funkcije f . Najmanji pozitivan
period, ako postoji, naziva se osnovni period.
Teorema 10.1. Osnovni period sinusne i kosinusne funkcije je T = 2π.
Dokaz: Kako se realni brojevi x i x + 2π preslikavaju u istu tačku trigonometrijske kružnice,
iz (17) i definicije kosinusa realnog broja, očigledno je cos(x + 2π) = cos x za svako x ∈ R.
Prema tome, T = 2π je period funkcije cos x. Da bi di dokazali da je to osnovni period,
treba pokazati da za svako T1 , 0 < T1 < 2π postoji bar jedan realan broj x0 , takav da je

cos(x0 + T1 ) ̸= cos x0 . Zaista, za x0 = 0 je cos 0 = 1 i cos(0 + T1 ) = cos T1 < 1 za

T1 ∈ (0, 2π). Dakle, T1 ∈ (0, 2π) nije period funkcije y = cos x.
Dokaz za funkciju y = sin x je sličan (za x0 može se uzeti π/2).
Teorema 10.2. Osnovni period funkcije y = tg x i y = ctg x je T = π.
Dokaz: Kako je
sin(x + π) − sin x
tg(x + π) = = = tg x ,
cos(x + π) − cos x
prema Definiciji 10.1., T = π je period funkcije y = tg x. Da bi di dokazali da je to osnovni
period, pokazaćemo da za svako T1 , 0 < T1 < π postoji bar jedan ugao x0 , takav da je
tg(x0 + T1 ) ̸= tg x0 . Zaista, za x0 = 0 je tg 0 = 0 i tg(0 + T1 ) = tg T1 > 0 za T1 ∈ (0, π),
pa je T = π osnovni period funkcije.
Dokaz za funkciju y = ctg x je sličan (za x0 može se uzeti π/2).
Periodičnost trigonometrijskih funkcija
Tačke E(t) i E(−t) simetrične su u

odnosu na x−osu, pa imaju jednake ap-
scise i suprotne ordinate. Dakle, važi:
⋆ za svako t ∈ R je sin(−t) = − sin t, tj. funkcija sin t je neparna.

⋆ za svako t ∈ R je cos(−t) = cos t, tj. funkcija cos t je parna.
{π }
⋆ za svako t ∈ R \ 2
+ kπ : k ∈ Z je tg(−t) = − tg t, tj. funkcija tg t je neparna.
⋆ za svako t ∈ R \ {kπ : k ∈ Z} je ctg(−t) = − ctg t, tj. funkcija ctg t je neparna.
Grafici trigonometrijskih funkcija
Grafik funkcije sinus konstruišemo pomoću brojne kružnice. Na x−osu nanosimo meru ugla u
radijanima, dok na oso y prenesemo ordinatu tačke E(x). Postupak ponavljamo dok ne obid̄emo

celu kružnicu. Funkcija je periodična sa osnovnom periodom 2π, pa je dovoljno iskazati svojstva
funkcije samo na segmentu [0, 2π]. Na sličan način konstrušemo i grafik funkcije kosinus. Na
osu x nanesemo meru ugla u radijanima, dok na osu y prenesemo apscisu tačke E(x).
Slika 17: Grafik funkcije y = sin x
(i) Sinusna funkcija. Funkcija f (x) = sin x je definisana za svako x ∈ R, a skup vrednosti
funkcije je segment [−1, 1], tj. f : R → [−1, 1].
• funkcija f je neparna i periodična sa osnovnom periodom 2π
• nule funkcije f su u tačkama x = k π, k ∈ Z
• funkcija je pozitivna za x ∈ (0, π) i negativna za x ∈ (π, 2π)
[ π ] [ 3π ] [ π 3π ]
• funkcija je monotono rastuća na 0, ∪ , 2π i monotono opadajuća na ,
2 2 2 2
π 3π
• za x = funkcija ima maksimalnu vrednost fmax = 1, a za i x = ima minimalnu
2 2
vrednost fmin = −1
Slika 18: Grafik funkcije y = cos x
(ii) Kosinusna funkcija. Funkcija g(x) = cos x je definisana za svako x ∈ R, a skup

vrednosti funkcije je segment [−1, 1], tj. g : R → [−1, 1].
• funkcija g je parna i periodična sa osnovnom periodom 2π
π
• nule funkcije g su u tačkama x = + k π, k ∈ Z
2
• funkcija je pozitivna za x ∈ (−π/2 + 2kπ, π/2 + 2kπ) i negativna za
x ∈ (π/2 + 2kπ, 3π/2 + 2kπ)
• funkcija je monotono opadajuća na [0 + 2kπ, π + 2kπ] i monotono rastuća na
[π + 2kπ, 2π + 2kπ]
• za x = 2kπ funkcija ima maksimalnu vrednost fmax = 1, a za x = π + 2kπ ima
minimalnu vrednost fmin = −1

Slika 19: Grafici funkcija y = tg x i y = ctg x
sin x
(iii) Tanges. Funkcija h(x) = tg x = je definisana za svako x ∈ R izuzev u tačkama
cos x
(2k + 1)π
x= , k ∈ Z, a skup vrednosti funkcije je R.
2
• funkcija h je neparna i periodična sa osnovnom periodom π
π
• prave y = + kπ, k ∈ Z su vertikalne asimptote funkcije
2
• nule funkcije h su u tačkama x = k π, k ∈ Z
• funkcija je monotono rastuća
( ) ( )
π π
• tg x > 0 za x ∈ kπ, + kπ , a tg x < 0 za x ∈ − + kπ, kπ
2 2
cos x
(iv) Kotanges. Funkcija k(x) = ctg x = je definisana za svako x ∈ R izuzev u
sin x
tačkama x = kπ, k ∈ Z, a skup vrednosti funkcije je R.
• funkcija k je neparna i periodična sa osnovnom periodom π
• prave y = kπ, k ∈ Z su vertikalne asimptote funkcije
(2k + 1)π
• nule funkcije h su u tačkama x = ,k∈Z
2
• funkcija je monotono opadajuća
( ) ( )
π π
• ctg x > 0 za x ∈ kπ, + kπ , a ctg x < 0 za x ∈ − + kπ, kπ
2 2
Neprekidnost trigonometrijskih funkcija
Teorema 10.3. Funkcije y = sin x i y = cos x su neprekidne na R.
Dokaz: Neka je x0 proizvoljna tačka iz R. Tada
x − x0 x + x0
sin x − sin x0 = 2 sin cos .
2 2
Kako je
x − x0 |x − x0 | x + x0

sin ≤ , cos ≤ 1,
2 2 2

Elementarna matematika 2 Adicione formule
to je | sin x − sin x0 | ≤ |x − x0 |, odakle sledi da je funkcija y = sin x neprekidna u tački x0 .

x + x0 x0 − x
Analogno, kako je cos x − cos x0 = −2 sin sin sledi da je
2 2
| cos x − cos x0 | ≤ |x − x0 |,
zbog čega je funkcija y = cos x neprekidna u tački x0 .
sin x
Iz neprekidnosti funkcija y = sin x i y = cos x sledi da je funkcija tg x = neprekidna,
cos x
π cos x
ako je cos x ̸= 0, tj. x ̸= + n π, n ∈ Z, a funkcija ctg x = je neprekidna, ako je
2 sin x
x ̸= n π, n ∈ Z.
11. Adicione formule

11.1. Sinus i kosinus zbira i razlike dva ugla
Odredićemo najpre formulu za cos(α − β). Zbog parnosti funkcije cos x, bez gubitka opštosti
možemo uzeti da je α − β ≥ 0. Obeležimo sa M i N tačke trigonometrijskog kruga takve da
je
ÂOM = β, ÂON = α .
Tada je ^M ON = α − β. Kako su koordinate tačaka N i M redom N (cos α, sin α),
M (cos β, sin β), za dužinu duži M N važi
|M N |2 = (cos α − cos β)2 + (sin α − sin β)2 .
Rotiraćemo sada koordinatni sistem xOy oko tačke O za ugao β. Označimo M = A′ . Osa
−→
x orjentisana pomoću jediničnog vektora OA dolazi u novi položaj x1 koji sadrži pravu OM i
−−→
orjentisan je pomoću jediničnog vektora OA′ , dok će y osa doći u položaj y1 normalan na x1 i
−−→
koji je orjentisan pomoću jediničnog vektora OB ′ .
Koordinate tačke M u novom koordinatnom sistemu x1 Oy1 su (1, 0), dok su koordinate tačke
N u novom koordinatnom sistemu (cos(α − β), sin(α − β)). Za dužinu duži M N u novim
koordinatama važi
|M N |2 = (1 − cos(α − β))2 + (0 − sin(α − β))2 .
Kako dužina duži ne zavisi od izbora koordinatnog sistema sledi
(cos α − cos β)2 + (sin α − sin β)2 = (1 − cos(α − β))2 + (sin(α − β) − 0)2

odnosno
cos2 α − 2 cos α cos β + cos2 β + sin2 α − 2 sin α sin β + sin2 β
= 1 − 2 cos(α − β) + cos2 (α − β) + sin2 (α − β)
⇔ 2 − 2(cos α cos β + sin α sin β) = 2 − 2 cos(α − β)
Dakle,
(1) cos(α − β) = cos α cos β + sin α sin β
Iz prethodne formule mogu se pokazati i sledeće tri formule:
(2) cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β
(3) sin(α + β) = sin α cos β + cos α sin β
(4) sin(α − β) = sin α cos β − cos α sin β
Dokazi:
cos(α + β) = cos(α − (−β)) = cos α cos(−β) + sin α sin(−β)

= cos α cos β − sin α sin β
( ) ) (( )
π π
sin(α + β) = cos − (α + β) = cos −α −β
2 2
( ) ( )
π π
= cos − α cos β + sin − α sin β
2 2
= sin α cos β + cos α sin β
sin(α − β) = sin(α + (−β)) = sin α cos(−β) + cos α sin(−β)

= sin α cos β − cos α sin β
Primer 11.1. Izračunati sin 75◦ .

Rešenje.
sin 75◦ = sin(45◦ + 30◦ ) = sin 45◦ cos 30◦ + cos 45◦ sin 30◦
√ √ √ √ √
2 3 2 1 2( 3 + 1)
= · + · = .
2 2 2 2 4
Primer 11.2. Izračunati cos 47◦ sin 17◦ − sin 47◦ cos 17◦ .
Rešenje.
1
cos 47◦ sin 17◦ − sin 47◦ cos 17◦ = sin(17◦ − 47◦ ) = sin(−30◦ ) = − sin 30◦ = − .
2
π π 11
Primer 11.3. Ako je < α < π, α + β = i cos α = − , izračunati sin β.
2 3 13

π
Rešenje. Kako je β = − α, to je
3
( ) √
π π π 3 1
sin β = sin − α = sin cos α − cos sin α = · cos α − · sin α
3 3 3 2 2
11
Iz cos α = − imamo
13
121 48
sin2 α = 1 − cos2 α = 1 − =
169 169
√ √
4 3 π 4 3
odakle je sin α = ± i kako je
< α < π, to je sin α = . Sada je
13 2 13
√ ( ) √ √
3 11 1 4 3 15 3
sin β = · − − · =− .
2 13 2 13 26
11.2. Tanges i kotanges zbira i razlike dva ugla
sin(α + β) sin α cos β + cos α sin β

tg(α + β) = =
cos(α + β) cos α cos β − sin α sin β
sin α sin β
cos α
+ cos β
= sin β
1 − cos α · cos β
sin α
tg α + tg β π π π
(5) tg(α + β) = , α ̸= +kπ, β ̸= +kπ, α−β ̸= +kπ, k ∈ Z
1 − tg α · tg β 2 2 2
tg α − tg β π π π
(6) tg(α − β) = , α ̸= +kπ, β ̸= +kπ, α−β ̸= +kπ, k ∈ Z
1 + tg α · tg β 2 2 2
cos(α + β) cos α cos β − sin α sin β

ctg(α + β) = =
sin(α + β) sin α cos β + cos α sin β
cos α cos β
sin α
· sin β − 1
= cos β
sin β
+ cos α
sin α
ctg α · ctg β − 1
(7) ctg(α + β) = , α ̸= kπ, β ̸= kπ, α + β ̸= kπ, k ∈ Z
ctg α + ctg β
ctg α · ctg β + 1
(8) ctg(α + β) = , α ̸= kπ, β ̸= kπ, α − β ̸= kπ, k ∈ Z
ctg β − ctg α

11.3. Trigonometrijske funkcije dvostrukog ugla

Ako u (2) i (3) stavimo da je β = α dobija se
(9) sin 2α = 2 sin α cos α
(10) cos 2α = cos2 α − sin2 α
2 tg α π π
(11) tg 2α = , α ̸= +k , k ∈Z
1+ tg2 α 4 2
ctg2 α − 1 π π
(12) ctg 2α = , α ̸= +k , k ∈Z
2 ctg α 2 2
π π 4 5
Primer 11.4. Ako je < α < π, < β < π, sin α = , cos β = − , izračunati
2 2 5 13
cos(2α − β).
Rešenje.
cos(2α − β) = cos 2α · cos β + sin 2α · sin β
16 9 π 3
cos2 α = 1 − sin2 α = 1 − = ∧ <α<π ⇒ cos α = −
25 25 2 5
25 144 π 12
sin2 β = 1 − cos2 α = 1 − = ∧ <β<π ⇒ sin β = ,
169 169 2 13
16 7 9
cos 2α = cos2 α − sin2 α = − =−
25 25 25
( )
4 3 24
sin 2α = 2 sin α cos α = 2 · · − =− ,
5 5 25
( )
7 5 24 12 253
cos(2α − β) = − · − − · =− .
25 13 25 13 325
π 2π 4π
Primer 11.5. Izračunati cos cos cos
7 7 7
Rešenje:
π π2π 4π 1 2π 2π 4π
π 2π 4π sin cos cos cos sin cos cos
cos cos cos = 7 7 7 7 = 2 7 7 7
7 7 7 π π
sin sin
7 ( 7 )
1 4π 4π 1 8π π
sin cos sin sin π +
= 4 7 7 = 8 7 = 1· 7
π π 8 π
sin sin sin
7 7 7
π
1 − sin 7 1
= · π =− .
8 sin 8
7

Primer 11.6. Izračunati sin 10◦ sin 50◦ sin 70◦ .

Rešenje:
sin 10◦ sin 50◦ sin 70◦ = cos(90◦ − 10◦ ) cos(90◦ − 50◦ ) cos(90◦ − 70◦ )
sin 20◦ cos 20◦ cos 40◦ cos 80◦

= cos 80◦ cos 40◦ cos 20◦ =
sin 20◦
1 sin 40◦ cos 40◦ cos 80◦ 1 sin 80◦ cos 80◦
= · = ·
2 sin 20◦ 4 sin 20◦
1 sin 160◦ 1 sin(180◦ − 20◦ ) 1 sin 20◦ 1
= · = · = · = .
8 sin 20◦ 8 sin 20◦ 8 sin 20◦ 8
√
1 3
Primer 11.7. Izračunati − .
sin 10◦ cos 10◦
Rešenje:
√ √ √
1 3 cos 10◦ − 3 sin 10◦ 1
cos 10◦ − 3
sin 10◦
− = =2· 2 2
sin 10◦ cos 10◦ sin 10◦ cos 10◦ sin 10◦ cos 10◦
sin 30◦ cos 10◦ − cos 30◦ sin 10◦ sin(30◦ − 10◦ )
= 2· =2 = 4.
sin 10◦ cos 10◦ 1
2
sin 20◦
11.4. Trigonometrijske funkcije polovine ugla

Kako je
α α
(13) sin2 + cos2 =1
2 2
i iz identiteta (10) je
α α α
(14) cos2 − sin2 = cos 2 · = cos α .
2 2 2
Sabiranjem i oduzimanjem ovih jednakosti dobija se
α 1 + cos α α 1 − cos α
(14) cos2 = sin2 =
2 2 2 2
Iz (14) kako je
α α
α sin 2 α cos 2
tg = α, ctg = α
2 cos 2
2 sin 2
imamo
α 1 − cos α α 1 + cos α
(15) tg2 = , α ̸= π + 2kπ ctg2 = , α ̸= 2kπ
2 1 + cos α 2 1 − cos α
3π 12 α α
Primer 11.8. Ako je π < α < , sin α = − izračunati sin i cos .
2 13 2 2
Rešenje:
144 25 3π 5
cos2 α = 1 − sin2 α = 1 − = ∧ π<α< =⇒ cos α = −
169 169 2 13

√
α 1 − cos α 1+ 5
9 π α 3π 3 3 13 α
sin 2
= = 13
= ∧ < < =⇒ sin = √ =
2 2 2 13 2 2 4 2 13 13
√
α 1 + cos α 1− 5
4 π α 3π α 2 2 13
cos 2
= = 13
= ∧ < < =⇒ cos = − √ =−
2 2 2 13 2 2 4 2 13 13
11.5. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir i razliku

Formule za transformaciju proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir i razliku dobijaju se sabi-
ranjem ili oduzimanjem adicionih formula (1)-(2) odnosno (3)-(4). Naime, sabiranjem adicionih
formula
sin(α + β) = sin α cos β + cos α sin β

sin(α − β) = sin α cos β − cos α sin β
dobija se
sin(α + β) + sin(α − β) = 2 sin α cos β
odnosno
1( )
(16) sin α cos β = sin(α + β) + sin(α − β)
2
Sabiranjem adicionih formula
cos(α − β) = cos α cos β + sin α sin β

cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β
dobija se
1( )
(17) cos α cos β = cos(α + β) + cos(α − β)
2
a oduzimanjem imamo
1( )
(18) sin α sin β = cos(α − β) − cos(α − β)
2
Primer 11.9. Izračunati sin 20◦ sin 40◦ sin 80◦ .

Rešenje:
1
sin 20◦ sin 40◦ sin 80◦ = (cos 20◦ − cos 60◦ ) sin 80◦
2
1 1
= sin 80◦ cos 20◦ − sin 80◦
2 4
1 1
= (sin 100◦ + sin 60◦ ) − sin 80◦
4 √ 4
1 ◦ ◦ 13
= (sin 100 − sin 80 ) + ·
4 4 2 √
1 ◦ ◦ ◦ 3
= (sin 100 − sin(180 − 100 )) +
4 √ √ 8
1 3 3
= (sin 100◦ − sin 100◦ ) + = .
4 8 8

2π 4π 6π
Primer 11.10. Izračunati cos + cos + cos .
7 7 7
Rešenje:
2π 4π 6π
cos + cos + cos
( 7 7 7 )
1 π 2π π 4π π 6π
= π sin cos + sin cos + sin cos
sin 7 7 7 7 7 7
7 ( )
1 3π π 5π 3π 7π 5π
= π sin − sin + sin − sin + sin − sin
2 sin 7 7 7 7 7 7
7 ( )
1 π 1
= π − sin =− .
2 sin 7 2
7
1
Primer 11.11. Izračunati − 2 sin 70◦ .
2 sin 10◦
Rešenje:
1 1 − 4 sin 10◦ sin 70◦ 1 − 2(cos 60◦ − cos 80◦ )
− 2 sin 70◦ = =
2 sin 10◦ 2 sin 10◦ 2 sin 10◦
1 − 2 cos 60◦ + 2 cos 80◦ 2 cos 80◦ cos(90◦ − 10◦ )
= = = = 1.
2 sin 10◦ 2 sin 10◦ sin 10◦
11.6. Transformacija zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvoda

Ako su u formulama (16), (17) i (18) zameni α + β = x i α − β = y, odnosno
x+y x−y
α= , β=
2 2
dobijaju se formule za transformaciju zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod:
x+y x−y
(19) sin x + sin y = 2 sin cos
2 2
x−y x+y
(20) sin x − sin y = 2 sin cos
2 2
x+y x−y
(21) cos x + cos y = 2 cos cos
2 2
x+y x−y
(22) cos x − cos y = −2 sin sin
2 2

Elementarna matematika 2 Inverzne trigonometrijske funkcije
π 3π π 3π
Primer 11.12. Izračunati cos · cos i cos + cos .
5 5 5 5
Rešenje:
π π 2π 2π 2π
π 3π π 2π sin · cos · cos · cos
sin
cos + cos = 2 cos · cos = 5 5 5 = 5 5
5 5 5 5 π π
sin 2 sin
5 ( ) 5
4π π π
sin sin π − sin
= 5 =
5
= 5 = 1
π π π 4
4 sin 4 sin 4 sin
5 5 5
( )
π 3π 1 4π 2π
cos · cos = cos + cos
5 5 2 5 5
( )
1 π 2π π 4π
= π sin 5 cos 5 + sin 5 cos 5
2 sin
5
( ) π
1 3π π 5π 3π − sin 1
5
= π sin 5 − sin 5 + sin 5 − sin 5 = π = −2
2 sin 2 sin
5 5
π 3π
Primetimo da iz prethodnih jednakosti zaključujemo da su x1 = cos , x2 = cos koreni
5 5
kvadratne jednačine
1 1
x2 −
= 0, x−
4 2
jer za korene ove jednačine prema Vijetovim pravilima važi
1 1
x1 + x2 = , x 1 · x2 = − .
4 2
12. Inverzne trigonometrijske funkcije

Inverzne trigonometrijske funkcije nazivaju se ciklometrijske ili arkus funkcije.
(i) Arkus sinus. Funkcija f (x) = sin x nema inverznu funkciju, jer nije bijekcija. Na
π
primer, svi brojevi oblika + kπ, k ∈ Z preslikavaju se ovom funkcijom u broj 1. Med̄utim,
2 [ π π]
posmatrajmo restrikciju funkcije f (x) na − , , tj. funkciju
[ π π] 2 2
f1 : − , → [−1, 1], gde je f1 (x) = sin x .
2 2
−1
Funkcija
[ π π ]f1 (x) je rastuća funkcija, pa postoji njena inverzna funkcija f1 : [−1, 1] →
− , koja se naziva arkus sinus i označava se sa F (x) = arcsin x.
2 2
Grafik funkcije y = arcsin x simetričan je grafiku funkcije f1 (x) u odnosu na pravu y = x
(slika 20-(a)).
Prema svojstvima uzajamno inveznih funkcija važe jednakosti:
[ π π]
arcsin(sin x) = x, x∈ − , , sin(arcsin x) = x, x ∈ [−1, 1] .
2 2

Slika 20: Grafik funkcije y = arcsin x i y = arccos x
Osnovna svojstva funkcije F (x) = arcsin x, x ∈ [−1, 1] su:

• funkcija F je neparna, tj. važi
arcsin(−x) = − arcsin x, x ∈ [−1, 1] .
• funkcija je pozitivna za x ∈ (0, 1] i negativna za x ∈ [−1, 0)

• nula funkcija F je x = 0
Primer 12.1. Nacrtati grafik funkcije y = arcsin(sin x).
Funkcija je definisana na R i periodična je sa periodom 2π. Zato je dovoljno odrediti grafik
funkcije na segmentu [−π/2, 3π/2].
Ako je −π/2 ≤ x ≤ π/2, onda je y = arcsin(sin x) = x .
Za π/2 ≤ x ≤ 3π/2 je −π/2 ≤ x − π ≤ π/2, pa je
arcsin(sin(x − π)) = x − π .
S druge strane, sin(x − π) = − sin x i zato je
arcsin(sin(x − π)) = arcsin(− sin x) = − arcsin(sin x),
zbog neparnosti funkcije arcsin x. Dakle, x − π = − arcsin(sin x) za x ∈ [π/2, 3π/2].

Konačno, imamo da je
 π π

x, − ≤x≤ ,
y = arcsin(sin x) = 2 2 (18)
 π 3π
π − x, ≤x≤ .
2 2
Grafik funkcije y = arcsin(sin x) prikazan je na sledećoj slici:

(ii) Arkus kosinus. Funkcija
g1 : [0, π] → [−1, 1], g1 (x) = cos x, x ∈ [0, π]
je neprekidna i opadajuća. Njena inverzna funkcija
G : [−1, 1] → [0, π], G(x) = arccos x, x ∈ [−1, 1]
je takod̄e neprekidna i opadajuća.

Grafik funkcije y = arccos x prikazan je na slici 20-(b). Važe jednakosti:
arccos(cos x) = x, x ∈ [0, π], cos(arccos x) = x, x ∈ [−1, 1] .
Osnovna svojstva funkcije G(x) = arccos x, x ∈ [−1, 1] su:

• funkcija G nije ni parna ni neparna, već važi
arccos(−x) = π − arccos x
• funkcija G je pozitivna za svako x ∈ [−1, 1)

• nula funkcija G je x = 1
Teorema 12.1. Za svako x ∈ [−1, 1] važe jednakosti:

arccos(−x) = π − arccos x, (A)
π
arcsin x + arccos x = . (B)
2
Dokaz: (a) Označimo sa arccos x = α. Tada prema definiciji funkcije arccos x je cos α = x,
0 ≤ α ≤ π. Onda je 0 ≤ π − α ≤ π i cos(π − α) = − cos α = −x. Opet prema definiciji
funkcije arccos x je π − α = arccos(−x). Ovim je formula (A) dokazana.
(b) Označimo sa arcsin x = α. Tada prema definciji funkcije arcsin x je sin α = x, −π/2 ≤
α ≤ π/2. Onda je 0 ≤ π/2 − α ≤ π i cos(π/2 − α) = sin α = x. Sada prema definiciji
funkcije arccos x je π/2 − α = arccos x. Ovim je i formula (B) dokazana.

Teorema 12.2. Za realne brojeve x, y ∈ [−1, 1], je

arcsin x + arcsin y
 ( √ √ )

 arcsin x 1 − y 2 + y 1 − x2 , za xy ≤ 0 ili x2 + y 2 ≤ 1;
( √ √ )
= π − arcsin x √ 1 − y 2 + y 1 − x2 , za x > 0, y > 0 i x2 + y 2 > 1;
 ( √ )
 −π − arcsin x 1 − y 2 + y 1 − x2 , za x < 0, y < 0 i x2 + y 2 > 1 .
Dokaz: Neka je arcsin x = α, arcsin y = β, α, β ∈ [−π/2, π/2]. Tada je sin α = x i

sin β = y.
(i) Ako je x ≤ 0, y ≥ 0, onda je α ∈ [−π/2, 0] i β ∈ [0, π/2]. U slučaju, x ≥ 0, y ≤ 0, je
α ∈ [0, π/2] i β ∈ [−π/2, 0]. Dakle, za xy ≤ 0 je α + β ∈ [−π/2, π/2]. Kako je
√ √
sin(α + β) = sin α cos β + cos α sin β = x 1 − y 2 + y 1 − x2 (19)
i α + β ∈ [−π/2, π/2], biće

( √ √ )
α + β = arcsin(sin(α + β)) = arcsin x 1 − y 2 + y 1 − x2 .
(ii) Ako je x > 0 i y > 0, onda je α ∈ (0, π/2], β ∈ (0, π/2] i α + β ∈ (0, π]. Pored toga,
ako je x2 + y 2 > 1, imamo
sin2 α = x2 > 1 − y 2 = cos2 β ⇒ cos β = | cos β| < | sin α| = sin α,
jer su uglovi α, β oštri. Takod̄e,
1 − cos2 α > 1 − sin2 β ⇒ cos α = | cos α| < | sin β| = sin β .
Onda je
cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β < sin β cos β − cos β sin β = 0,
pa je α + β ∈ [π/2, π]. Zato je iz (19) i (18)

( √ √ )
arcsin x 1 − y 2 + y 1 − x2 = arcsin(sin(α + β)) = π − (α + β) .
(iii) Ako je x < 0 i y < 0, onda je α ∈ [−π/2, 0), β ∈ [−π/2, 0) i α + β ∈ [−π, 0]. Ako
je x2 + y 2 > 1, imamo
cos β = | cos β| < | sin α| = − sin α i cos α = | cos α| < | sin β| = − sin β,
odakle je
cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β < − sin α cos α + sin α cos α = 0.
Dakle, α + β ∈ [−π, −π/2]. Kako je za x ∈ [−3π/2, −π/2], arcsin(sin x) = −π − x

(pokazati !!), iz (19) dobijamo da je
( √ √ )
arcsin x 1 − y 2 + y 1 − x2 = arcsin(sin(α + β)) = −π − (α + β) .

Teorema 12.3. Za realne brojeve x, y ∈ [−1, 1], je

arccos x + arccos y
{ ( √ √ )
arccos xy − 1 −√y 2 1 − x2 , za x + y ≥ 0;
= ( √ )
2π − arccos xy − 1 − y 1 − x , za x + y < 0 .
2 2
Dokaz: Neka je arccos x = α, arccos y = β, α, β ∈ [0, π]. Tada je cos α = x i cos β = y

i α + β ∈ [0, 2π].
(i) Neka je x + y ≥ 0.
(i-1) Ako je x ≥ 0, y ≥ 0, onda je α, β ∈ [0, π/2], pa je α + β ∈ [0, π].
(i-2) Ako je x ≥ 0, y ≤ 0, onda iz x ≥ −y sledi x2 ≥ y 2 . Kako je α ∈ [0, π/2] i
β ∈ [π/2, π], iz
1 − sin2 α ≥ 1 − sin2 β ⇒ | sin α| = sin α ≤ | sin β| = sin β,
cos2 α ≥ cos2 β ⇒ | cos α| = cos α ≥ | cos β| = − cos β,
kako je cos β < 0 i sin β > 0, biće
sin α cos β ≥ sin β cos β i cos α sin β ≥ − cos β sin β .
Tada je
sin(α + β) = sin α cos β + cos α sin β ≥ sin β cos β − cos β sin β = 0 .
(i-3) Ako je x ≤ 0, y ≥ 0, onda je α ∈ [π/2, π] i β ∈ [0, π/2] i iz x ≥ −y sledi x2 ≤ y 2 .
Tada je
| cos α| = − cos α ≤ | cos β| = cos β i | sin α| = sin α ≥ | sin β| = sin β
odakle se dobija da je cos β sin α ≥ − cos α sin α i sin α cos α ≤ sin β cos α, odnosno
sin(α + β) ≥ 0.
Dakle, ako je x + y ≥ 0, onda je sin(α + β) ≥ 0, što povlači da je α + β ∈ [0, π]. Kako je
√ √
cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β = xy − 1 − y 2 1 − x2 (20)
i α + β ∈ [0, π], biće
( √ √ )
α + β = arccos(cos(α + β)) = arccos xy − 1 − y 2 1 − x2 .
(ii) Ako je x + y < 0, onda se na sličan način može pokazati da je α + β ∈ (π, 2π]. Kako je
za x ∈ [π, 2π], arccos(cos x) = 2π − x (pokazati !!), iz (20) se dobija
( √ √ )
arccos xy − 1 − y 2 1 − x2 = arccos(cos(α + β)) = 2π − (α + β) .
3π
Primer 12.2. Odrediti arccos(sin x) ako je π ≤ x ≤ .
2
( ( ))
π
Rešenje. I način: Imamo da je arccos(sin x) = arccos cos − x . Ako stavimo da
2
π π π
je y = −x, kako je −π ≤ −x ≤ − , treba odrediti arccos(cos y) za −π ≤ y ≤ −π/2.
2 2 2
Kako je 0 ≤ y + π ≤ π/2, imamo da je
arccos (cos(y + π)) = y + π .

Sa druge strane je
arccos(cos(y + π)) = arccos(− cos y) = π − arccos(cos y) .
Dakle,
π − arccos(cos y) = y + π ⇒ arccos(cos y) = −y
za −π ≤ y ≤ −π/2. Konačno,
π
arccos(sin x) = arccos(cos y) = −y = x − .
2
π
II način: Imamo da je arccos(sin x) = − arcsin(sin x). Odredićemo zato arcsin(sin x)
2
3π π
za π ≤ x ≤ . Kako je 0 ≤ x − π ≤ , imamo
2 2
x − π = arcsin(sin(x − π)) = arcsin(sin(−(π − x))) = arcsin(− sin(π − x))
= − arcsin(sin(π − x)) = − arcsin(sin x) .
Dakle, za x ∈ [π, 2π/2], je arcsin(sin x) = π − x, odnosno

π π
arccos(sin x) = − (π − x) = x − .
2 2
3π
Primer 12.3. Odrediti arcsin | cos x| ako je π ≤ x ≤ .
2
3π
Rešenje. I način: Za π ≤ x ≤ imamo da je
2
( ( ))
π
arcsin | cos x| = arcsin(− cos x) = − arcsin(cos x) = − arcsin sin −x .
2
π π π
Ako stavimo da je y = − x, kako je −π ≤
− x ≤ − , treba odrediti arcsin(sin y) za
2 2 2
−π ≤ y ≤ −π/2. Kako je 0 ≤ y + π ≤ π/2, imamo da je
arcsin (sin(y + π)) = y + π .
Sa druge strane je
arcsin(sin(y + π)) = arcsin(− sin y) = − arcsin(sin y) .
Dakle,
− arcsin(sin y) = y + π ⇒ arcsin(sin y) = −y − π
za 0 ≤ y ≤ π/2. Konačno,
π 3π
arcsin | cos x| = − arcsin(sin y) = y + π = −x+π = − x.
2 2
3π
II način: Za π ≤ x ≤ imamo da je
2
( )
π
arcsin | cos x| = arcsin(− cos x) = − arcsin(cos x) = − − arccos(cos x)
2
π
= arccos(cos x) − .
2

3π π
Odredićemo arccos(cos x) za π ≤ x ≤ . Kako je 0 ≤ x − π ≤
, imamo
2 2
x − π = arccos(cos(x − π)) = arccos(cos(π − x)) = arccos(− cos x)
= π − arccos(cos x) .
3π
Dakle, arccos(cos x) = 2π − x za π ≤ x ≤ , a konačno
2
π 3π
arcsin | cos x| = 2π − x − − = − x.
2 2
( )
4 12
Primer 12.4. Izračunati cos arcsin + arccos .
5 13
4 12
Rešenje. Neka je α = arcsin , β = arccos , 0 < α < π/2, 0 < β < π/2. Tada je
5 13
4 12
sin α = i cos β = , a kako su α, β ∈ (0, π/2) biće
5 13
√ ( )2
√
4 3
cos α = 1 − sin2 α = 1 − = ,
5 5
√ ( )2
√ 12 5
sin β = 1 − cos β = 1 −
2 = .
13 13
Tada je
3 12 4 5 16
cos(α + β) = cos α cos β − sin α sin β = · − · = .
5 13 5 13 65
(iii) Arkus tanges. Funkcija

( π π) ( π π)
h1 : − , → R, h1 (x) = tg x, x ∈ − ,
2 2 2 2
je neprekidna i rastuća. Njena inverzna funkcija
( π π)
H :R→ − , , H(x) = arctg x, x ∈ R
2 2
je takod̄e neprekidna i rastuća.
Važe jednakosti:
( π π)
arctg(tg x) = x, x∈ − , , tg(arctg x) = x, x ∈ R.
2 2
Za funkciju H(x) = arcctg x, x ∈ R važi:

• funkcija H je neparna, tj. arctg(−x) = − arctg x, x ∈ R
• funkcija je negativna za x < 0, pozitivna za x > 0 i nula funkcije je x = 0
(iv) Arkus kotanges. Funkcija K(x) = arcctg x, K : R → (0, π) je inverzna za monotonu
funkciju k1 : (0, π) → R datu sa k1 (x) = ctg x, x ∈ (0, π).
Važe jednakosti:
arcctg(ctg x) = x, x ∈ (0, π), ctg(arcctg x) = x, x ∈ R.

Slika 21: Grafici funkcija y = arctg x i y = arcctg x
Za funkciju y = K(x) = arcctg x važi:

• funkcija K nije ni parna ni neparna, već važi
arcctg(−x) = − arcctg x + π
• funkcija K nema nule i pozitivna je za svako x ∈ R

Teorema 12.4. Za svako x ∈ R važe jednakosti:
π
arctg x + arcctg x = , (C)
2
arcctg(−x) = − arcctg x + π. (D)
Veze izmed̄u ciklometrijskih funkcija istog ugla:

Teorema 12.5. Važe sledeće veze izmedju invernih trigonometrijskih funkcija:
√ x
arcsin x = arccos 1 − x2 = arctg √, x ∈ [0, 1]
1 − x2
√ x
arccos x = arcsin 1 − x2 = arcctg √ , x ∈ [0, 1]
1 − x2
1 x 1
arctg x = arcctg = arcsin √ = arccos √ , x∈R
x 1 + x2 1 + x2
Dokaz: Označimo sa arcsin x = α. Tada prema definiciji funkcije arcsin x je sin α = x,
0 ≤ α ≤ π/2. Onda je
√ √ sin α
cos α = 1 − sin2 α = 1 − x2 , tg α = √ ,
1 − sin2 α
√ x
odakle je α = arccos 1 − x2 = arctg √ .
1 − x2
2 1 1
Primer 12.5. Dokazati arctg + 2 arctg = arctg .
11 7 2
2 1 2 1
Rešenje. Neka je α = arctg i β = arctg , tj. tg α = , tg β = . Odavde,
√
11 7 11 7
1 2 3
uzevši u obzir da je < < i da je y = arctg x rastuća funkcija, zaključujemo da je
7 11 3

Elementarna matematika 2 Hiperbolične funkcije
0 < α < π/6 i 0 < β < π/6. Sada kako je
2 tg β 7
tg 2β = = ,
1− tg2 β 24
iz
tg α + tg 2β
tg(α + 2β) =
1 − tg α · tg 2β
1 π
dobijamo tg(α + 2β) = . Kako je 0 < α + 2β < , imamo
2 2
2 1 1
arctg + arctg = α + 2β = arctg .
11 7 2
13. Hiperbolične funkcije

Funkcije definisane sa
ex − e−x ex + e−x
sh x = , ch x =
2 2
nazivaju se redom sinus hiperbolični i kosinus hiperbolični. Koriste se i oznake sinh i
cosh. Grafici ovih funkcija prikazani su na slici 22.
Slika 22: Grafici funkcija y = sh x i y = ch x
U trigonometrijskom krugu definisane su trigonometrijske funkcije sin, cos, tg ugla ÂOC čija
je mera u radijanima α, kao dužine duži BC, OB, AD. Isti ugao smo mogli definisati i kao
površinu Pk kružnog isečka COK (slika 23-(a)):
1
Pk = r 2 · 2α = α .
2
Uzimajući analognu funkciju površine, ali ne za kružnicu x2 + y 2 = 1, nego za hiperbolu
x2 − y 2 = 1, možemo definisati i hiperbolične funkcije

Naime, označavajući sa Ph = x površinu analognog sektora COK (slika 23-(b)), definišemo

hiperbolične funkcije - sinus, kosinus i tangens hiperbolični sa:
sh x = |BC|, ch x = |OB|, th x = |AD| .
Slika 23:
Kada površinu Ph izračunamo (npr. primenom odredjenog integrala ili dvostrukog intergrala),
dobijamo
( √ ) ( √ ) 1 1 + |AD|
x = Ph = ln |BC| + |BC|2 + 1 = ln |OB| + |OB|2 − 1 = ln ,
2 1 − |AD|
odakle odred̄ujemo dužine duži BC, OB, AD, odnosno za hiperbolične funkcije dobijamo prethodne
navedene izraze u eksponencijalnom obliku:
ex − e−x
|BC| = = sh x
2
e + e−x
x
|OB| = = ch x
2
ex − e−x
|AD| = = th x
ex + e−x
Važe sledeće važne jednakosti:
(1) sh x + ch x = ex ,
(2) ch 2 x − sh 2 x = 1 ,
(3) ch 2x = 1 + 2 sh 2 x ,
(4) sh 2x = 2 sh x · ch x ,

(5) sh (x ± y) = sh x · ch y ± ch x · sh y ,
(6) ch (x ± y) = ch x · ch y ± sh x · sh y ,
x±y x∓y
(7) sh x ± sh y = 2 sh ch
2 2
x+y x−y
(8) ch x + ch y = 2 ch ch
2 2
x+y x−y
(9) ch x − ch y = 2 sh sh
2 2
Jednakost (1) je očigledna. Dokažimo da važe ostale jednakosti.
( )2 ( )2
ex + e−x ex − e−x
(2) : ch 2 x − sh 2 x = −
2 2
e2x + 2 + e−2x
e2x − 2 + e−2x 2+2
= − = = 1,
4 4 4
( )2
ex − e−x e2x − 2 + e−2x
(3) : 1 + 2 sh 2 x = 1 + 2 =1+2·
2 4
2 + e2x − 2 + e−2x e2x + e−2x
= = = ch 2x ,
2 2
ex − e−x ex + e−x e2x − e−2x e2x − e−2x

(4) : 2 sh x · ch x = 2 · · =2· = = sh 2x
2 2 4 2
(5) : sh x · ch y + ch x · sh y
ex − e−x ey + e−y ey − e−y ex + e−x
= · + ·
2 2 2 2
ex+y + ex−y − ey−x − e−(x+y) ex+y + ey−x − ex−y − e−(x+y)
= +
( 4 ) 4
2 ex+y − e−(x+y)
= = sh (x + y) .
4
x+y x+y x−y x−y

x+y x−y e 2 − e− 2 e 2 + e− 2
(7) : 2 sh ch = 2 ·
2 2 2 2
ex + ey − e−y − e−x
= = sh x + sh y .
2
Formule (6), (8) i (9) pokazuju se analogno formulama (5) i (7).
Po analogiji sa trigonometrijskim funkcijama definišu se i tanges hiperbolični i kotanges

hiperbolični:
sh x ch x
th x = , cth x = .
ch x sh x
Koriste se i oznake tanh i coth. Grafici ovih funkcija prikazani su redom na slici 24.

Slika 24: Grafici funkcija y = th x i y = cth x
Važe sledeće veze izmed̄u hiperboličnih funkcija:

√ th x 1
(10) sh x = ch 2 x − 1 = √ = √ ,
1 − th x
2
cth x − 1
2
√ 1 cth x
(11) ch x = sh 2 x + 1 = √ = √ ,
1 − th x
2
cth2 x − 1
√
sh x ch 2 x − 1 1
(12) th x = √ = = ,
sh 2 x + 1 ch x cth x
√
sh 2 x + 1 ch x 1
(13) cth x = = √ = .
sh x ch x − 1
2 th x
Ističemo najvažnija svojstva hiperboličnih funkcija.

(i) Sinus hiperbolični. f (x) = sh x, f : R → R
• funkcija f je definisana na R
• funkcija f je neparna
• funkcija f je monotono rastuća
(ii) Kosinus hiperbolični. g(x) = ch x, g : R → [1, +∞)
• funkcija g je definisana na R
• funkcija g je parna
• funkcija g monotono opada na (−∞, 0) i monotono raste na (0, +∞)
(iii) Tanges hiperbolični. h(x) = th x, h : R → (−1, 1)
• funkcija h je definisana na R
• funkcija h je neparna
• funkcija h je monotono rastuća
(iv) Kotanges hiperbolični. k(x) = cth x, k : R \ {0} → (−∞, −1) ∪ (1, +∞)
• funkcija k je definisana na R izuzev u tački x = 0

• funkcija k je neparna
• funkcija k je monotono opadajuća

Elementarna matematika 2 Inverzne hiperbolične funkcije
Teorema 13.1.(Moavrova hiperbolična formula) Za svako n ∈ N važi
(ch x ± sh x)n = ch nx ± sh nh, x ∈ R.
Dokaz. Formulu pokazujemo matematičkom indukcijom. Za n = 1 formula očigledno važi.

Pretpostavimo da važi za n ∈ N i dokažimo da važi i za n + 1. Primenom adicionih formula
(5) i (6) imamo da je
(ch x + sh x)n+1 = (ch x + sh x)n (ch x + shx) = (ch nx + sh nh)(ch x + sh x)

= ch nx · ch x + ch nx · sh x + sh nx · ch x + sh nx · sh x
= ch (nx + x) + sh (nx + x) = ch (n + 1)x + sh (n + 1)x .
Dakle, formula važi za svako n ∈ N.

Primer 13.1. Ispitati monotonost funkcije f (x) = 23−sh x na njenoj oblasti definisanosti.
Rešenje: Funkcija sh x je rastuća, pa je za svako x1 , x2 ∈ D
x1 < x 2 =⇒ sh x1 < sh x2 =⇒ 3 − sh x1 > 3 − sh x2
i kako je funkcije 2t takodje rastuća biće
f (x1 ) = 23−sh x1 > 23−sh x2 = f (x2 )
za svako x1 , x2 ∈ D, x1 < x2 . Dakle data funkcija je opadajuća na D.

Primer 13.2. Ispitati monotonost funkcije f (x) = arctg(th x) na njenoj oblasti defin-
isanosti.
Rešenje: Za svako x1 , x2 ∈ D kako je y = th x rastuća
x1 < x 2 =⇒ th x1 < th x2
i kako je funkcije arctg t rastuća biće
f (x1 ) = arctg(th x1 ) < arctg(th x2 ) = f (x2 )
za sve x1 , x2 ∈ D takve da je x1 < x2 . Dakle data funkcija je rastuća na D.
14. Inverzne hiperbolične funkcije

Funkcija f : R → R, f (x) = sh x je monotono rastuća, pa postoji njena inverzna funkcija
F (x) = arsh x (čita se: area sinus hiperbolični), koja je takod̄e monotono rastuća funkcija
i preslikava R u R. Koristi se takod̄e i oznaka arcsinh. Ova funkcija može se izraziti preko
logaritamske funkcije. Zaista, iz
ex − e−x
y = sh x = ,
2
posle množenja sa 2ex dobija se
e2x − 2 y ex − 1 = 0 ,
odnosno dobijamo kvadratnu jednačinu po t = ex . Rešavanjem se dobija

√
2y ± 4y 2 + 4 √
(1) x
e = = y ± y2 + 1
2

Slika 25: Grafici funkcija y = arsh x i y = arch x
√ √
Kako je za svako y ∈ R, y 2 + 1 > y, to je y − y 2 + 1 < 0. Prema tome, x
√ kako je e > 0
za svako x ∈ R, očigledno ne postoji
√ realan broj y takav da e = y −) y + 1, pa iz (1)
( je √
x 2
ostaje da važi samo ex = y + y 2 + 1, odakle je x = ln y + y 2 + 1 . Dakle,

( √ )
arsh y = ln y + y 2 + 1 , y∈R
Funkcija g : R → [1 + ∞), g(x) = ch x nije bijekcija, pa nema inverznu funkciju. Ali,

ako posmatramo restrikciju te funkcije na interval [0, +∞), funkcija je monotono rastuća i
ima inverznu funkciju koju označavamo sa G(x) = arch x ili G(x) = arccoshx. Kao i u
prethodnom slučaju iz
ex + e−x
y = ch x = ,
2
dobijamo kvadratnu jednačinu po t = ex :
(2) e2x − 2 y ex − 1 = 0 ,
čija su rešenja √
ex = y ± y2 − 1 .
Kako je x ≥ 0, to je ex ≥ 1. S druge strane
√
(3) y − y2 − 1 < 1 za svako y > 1
Zaista,
√
y−1< y 2 − 1 ∧ y > 1 ⇔ y 2 − 2y + 1 < y 2 − 1 ∧ y > 1
⇔ 2 < 2y ∧ y > 1 ⇔ y > 1 .

√
Dakle, prema (3), iz (2) ostaje da važi samo ex = y + y 2 − 1, odnosno
( √ )
arch y = ln y + y 2 − 1 , y≥1
Funkcija h : R → (−1, 1), h(x) = th x je monotono rastuća i ima inverznu funkciju H(x) =
arth x koja preslikava interval (−1, 1) u R. Iz
ex − e−x
y = th x =
ex + e−x

( )
imamo da je y · ex + e−x = ex − e−x , odakle se množenjem sa ex dobija
y+1 1 y+1
e2x − 1 = y · e2x + y → e2x (1 − y) = y + 1 → e2x = → x= · ln
1−y 2 1−y
Dakle, važi
1 y+1
arth y = · ln , |y| < 1
2 1−y
Slika 26: Grafici funkcija y = arth x i y = arcth x
Funkcija k : R \ {0} → (−∞, 1) ∪ (1, +∞), k(x) = cth x je monotono opadajuća i ima
inverznu funkciju K(x) = arcth x koja preslikava skup (−∞, 1) ∪ (1, +∞) u R \ {0}. Dakle,
ova funkcija je definisana za svako x ∈ R, |x| > 1 i može se analogno prethodnom slučaju
izraziti preko logaritamske funkcije kao
1 y+1
arcth y = · ln , |y| > 1
2 y−1

Elementarna matematika 2 Sadržaj
S A D R Ž A J
1. Osnovni pojmovi o funkcijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2. Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3. Stepen čiji je izložilac ceo broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
4. Stepena funkcija sa prirodnim izložiocem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
5. Pojam korena. Operacije sa korenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
6. Stepen čiji je izložilac racionalni broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
7. Stepen čiji je izložilac realan broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
8. Pojam i osnovna svojstva logaritma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
9. Logaritamska funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
10. Trigonometrijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
11. Adicione formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
12. Inverzne trigonometrijske funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
13. Hiperbolične funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
14. Inverzne hiperbolične funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Elementarna Matematika (Teorija) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elementarna Matematika (Teorija) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEMENTARNA MATEMATIKA 2

1. Osnovni pojmovi o funkcijama

(3) bijekcija ako je ona injekcija i sirjekcija.

(e) f5 : R → R, f5 (2x − 1) = 4x2 − 2x + 1

Rešenje. Funkcije f1 (x), f2 (x) i f5 (x) = x2 + x + 1 nisu ni ”1-1” ni ”NA”, funkcija

Rešenja: (A) NE — funkcija f1 (x) je definisana za svako x ∈ R, a funkcija f2 (x) je definisana

2 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Slika 1: Grafik funkcije f i njene inverzne funkcije f −1

Jedinstvenost: (a) Kako je f : A → B sirjekcija, postoji najviše jedna funkcija g : B → A

3 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

(⇐) : Pretpostavimo suprotno, da je funkcija g sa svojstvima (1) i (2) jedinstveno odred̄ena, a

Primer 1.3. Naći inverznu funkciju sledećih funkcija:

Slika 3:√Grafik funkcije f (x) = x2 − x + 1, x ≥ 2 i njene inverzne funkcije f −1 (x) =

4 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

• Grafik parne funkcije simetričan je u odnosu na y-osu

• Grafik neparne funkcije simetričan je u odnosu na koordinatni početak

• Ako su f i g parne funkcije, onda su i funkcije f ± g, f · g i f /g parne funkcije.

• Ako su f i g neparne funkcije, onda su funkcije f ± g neparne funkcije, a f · g i f /g su

• Ako je f parna funkcija i g neparna funkcija, onda je f · g neparna funkcija.

Slika 4: (a) Grafik parne funkcije funkcije simetričan je u odnosu na y-osu;

5 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Ako su funkcije f, g neprekidne u tačka a, onda su u tački a neprekidne i funkcije

6 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Slika 5: Kvadratna funkcija

x21 + x22 = (x1 + x2 )2 − 2 x1 · x2 = m2 − 2(m − 3) = m2 − 2m + 6 .

Vrednost parametra m za koju je zbir kvadrata korena KJ najmanji je vrednost parametra m za

odrediti onu funkciju:

7 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Raspored korena kvadratne funkcije

Teorema 2.2. Koreni x1 , x2 su realni i važi x1 ≤ x2 < α akko je

8 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Slika 6: Koreni x1 , x2 realni i α < x1 ≤ x2

x1 , x2 ∈ R ∧ x1 ≤ x2 < α ⇐⇒ D ≥ 0 ∧ x1 − α < 0 ∧ x2 − α < 0

(x1 − α)(x2 − α) < 0 ⇐⇒ α2 − α(x1 + x2 ) + x1 x2 < 0 ⇐⇒ a f (α) < 0

(⇐=) : Ako je a f (α) < 0, tada je

9 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Primer 2.4. Za koje k ∈ R su oba korena jednačine

zadovoljavaju uslov x1 < 3 < x2 ?

nalaze u intervalu (−1, 2).

Znak kvadratne funkcije

1) a < 0, D < 0 2) a > 0, f (a ) £ 0, f ( b ) £ 0

Slika 7: Nejednakost ax2 + bx + c < 0 važi za svako x ∈ (α, β)

10 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

11 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Primer 2.7. Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost

(4m − 3)x2 + 2(3m − 2)x + 7 − 6m > 0

3. Stepen čiji je izložilac ceo broj

12 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

13 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

Teorema 3.1. Za svako a, b ∈ R \ {0} i svako m, n ∈ Z važi

(D.3.2.) 1 (S.N.3.) 1 1 1 (D.3.2.)

Da bi pokazali svojstva (S.Z.1.) i (S.Z.2.) razlikovaćemo sledeće slučajeve:

14 dr Jelena Manojlović, PMF u Nišu

4. Stepena funkcija sa prirodnim izložiocem

Posmatrajmo najpre funkciju f (x) = x2n+1 , f : R → R.

• Funkcija f je definisana za sve realne vrednosti x, tj. njen domen je skup R

• Funkcija f je neparna, tj. važi f (−x) = (−x)2n+1 = −x2n+1 = −f (x) za svako

• f (x) > 0 za x > 0 i f (x) < 0 za x < 0

• f (x) = 0 ako i samo ako je x = 0

• Funkcija f je strogo rastuća na R

Posmatrajmo sada funkciju f (x) = x2n , f : R → R.

• Funkcija f je definisana za sve realne vrednosti x

• f (x) ≥ 0 za svako x ∈ R i f (x) = 0 ako i samo ako x = 0