“ČUVARI

TVOG
POŠTENJA”
Autorski projekat

Boris Liješević

Premijera 18. februar 2017

Uloge:

RAZREDNICA

GOLUB/LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC

BLAŽO JOVANOVIĆ

KOSTA / KOSTIN OTAC

NORA /NORINA MAJKA

ANASTAZIJA /ANASTAZIJINA MAJKA

DOMAR

DIREKTOR

Tekst je nastajao u grupnom procesu rada na predstavi u period januar –

februar 2017.

2
PRVI ČIN: RAZRED

21. maj ujutru. Školska sala za proslave.

Ulazi Domar. Priprema salu za večerašnju priredbu povodom Dana nezavisnosti.

Učvršćuje i provjerava praktikable. Puši i tjera dim. Na pod mu pada pepeo.
Pokušava da ga zalijepi na prst i podigne, a kada ne uspije – duva ga ka publici.
Školsko zvono. U salu ulaze učenici.

DOMAR: Gdje ste krenuli? Nazad!

KOSTA: Imamo čas ovdje.

DOMAR: Večeras je proslava u 8 sati, moram da pripremim salu.

KOSTA: Rekla nam je nastavnica da ovdje imamo čas.

DOMAR: Koja nastavnica?

KOSTA: Nastavnica muzičkog.

NORA: Imamo generalnu probu hora.

DOMAR: Aha. A gdje mi je Blažo?

KOSTA: Sad će doći.

DOMAR: ‘Ajde ulazite i ne dirajte ništa.

DOMAR izlazi.

ANASTAZIJA: Kosta, kako ti je ispala površina valjka 18 pi?

KOSTA: Lako, objasniću ti.

ANASTAZIJA: Ja dođem do visine i ne znam gdje sam

KOSTA: Ranjeni orao

(BLAGAJNICA - NORA hitro odlazi do vrata i vraća se.).

3
NORA: ‘Ajmo ljudi ko nije dao pare za Blaža neka da sad. Brzo dok ne
dođe.

ANASTAZIJAA: Ja sam dala

KOSTA: I ja.

NORA: I ja sam dala.Još prekjuče.

(Kosta pomaže Anastazijii da riješi neki matematički zadatak. Golub priča

telefonom.)

NORA: Golube nisi ti dao!

GOLUB: Kad kreneš u školu, svrati u onu kladionicu pored kuće i sve one
moje pare što su kod tebe stavi na Leverkuzen.. . sve.. (Nori)

(Golub daje Nori 5 eura, potpisuje se i nastavlja da priča telefonom)

GOLUB: Pustiće te, bolan, ima onaj ispred kladionice što uplaćuje za 2
eura..hajde.. i molim te, donesi mi kvote.. kvote..

ANASTAZIJAA: Dobro, to mi je dijagonala, a visina?

NORA: (dolazi iznad Anastazije, čita naslov njenog rada) NIGDJE NEBO NIJE
PLAVO… nije nego..

ANASTAZIJA: Pusti me da završim ovo za konkurs

NORA: Jao što ti sve imaš ovdje..

ANASTAZIJA: Hajde skloni se, uništićeš mi ovo. I tiše malo.

NORA: Jesi li bolovala boginje Anastazija?

ANASTAZIJA: Ne znam, hoćeš li se sklonit’ da završim ovo?

NORA: (uzima joj flomaster i dodirne je nekoliko puta po licu. Napravi joj tačke. I
Golub učestvuje u ovome.) Boginjice, svrbinjice svi ih tako znamo, ali ih se
rado ne sjećamo..

4
ANASTAZIJA: Idioti jedni!! Izaći će mi sad alergija!!! (Anastazija juri u wc)

KOSTA: 2 puta R na kvadrat plus 2RH puta Pi

NORA: Kakav kreten ljudi!!! Hajde da joj sakrijemo torbu.

KOSTA: Nije pošteno.

GOLUB: Što nije pošteno? ‘Ajde ti dobrodušni!

KOSTA: Znate kakva je! Nemoj!

NORA: Dosadan si ko proljev.

KOSTA: A ti si uzbudljiva... k’o crtani!!!

NORA: (sakriva Anastazijinu torbu.): Progovori li ko gdje je torba zgaziću ga!

(Vraća se na svoje mjesto. Ulazi Blažo.)

BLAŽO: Ljudi evo je muzičarka (Svi staju mirno spremni za početak časa, a
onda shvate da ih je prevario. Golubu.) Imam fix za tebe! Bajern – Šalke iz x u
1! Kvota 355.

GOLUB: Ču’ Bajern!

BLAŽO: Bajern 8 godina nije izgubio na svom terenu od Šalkea.

NORA: 12 i 4..

(Vraća se i Anastazija. Nora je krišom snima telefonom. Anastazija traži torbu.)

ANASTAZIJA: Nemoj da si mi prišla bliže od dva metra. Ljudi gdje mi je

torba?

GOLUB: Sad je ovuda protrčala.

ANASTAZIJA: Nemoj da me zezaš, stvarno. Treba mi presing. Gdje mi je

torba? Ko mi je sakrio torbu da mi vrati odmah! Kosta, gdje mi je torba?

KOSTA: Nije tu, polako

5
ANASTAZIJA: Odmah mi treba torba! Noro, jesi mi uzela torbu?

NORA: Što će meni tvoja torba?

ANASTAZIJA: Hoćeš da te izbodem olovkom! (jure se po učionici) Vraćaj se

ovamo kretenušo, i vraćaj mi torbu.

(Anastazija rastura torbu sa alatom koju je Domar ostavio. Ulazi Domar)

DOMAR: Halo, šta radite!!!

NORA: Ona me bode olovkom!

DOMAR: Cijeli dan spremam proslavu, cijeli dan! Divlja djeca! Lijepe su
vam igre. Sve ću vas sad reći razrednoj. (Blažu) A ti? Što kasniš? Jedini ti
kasniš?

BLAŽO: Došao sam.

DOMAR: Zadnji si došao.

BLAŽO: Pusti me!!!

DOMAR: Stani da ti kažem. Smiri se malo... brukaš me...

BLAŽO: Pusti me i nemoj da me smaraš pred svima.

DOMAR: Pustio sam ja tebe. Mnogo sam te pustio.

NORA (Kosti) Bravo genije!

Ulazi Razrednica.

RAZREDNICA: Dobar dan.

(Svi joj otpozdravljaju i reaguju na njen lijepi bijeli mantil.)

ANASTAZIJA: Nastavnice...

RAZREDNICA: To mi je za proslavu večeras… Izvinite što kasnim!

Direktor me zadržao.

6
ANASTAZIJA: Nastavnice...

RAZREDNICA: Samo malo. Vaša razrednica je produžila bolovanje.

Direktor je mene zadužio da vas ja vodim na ekskurziju. I evo do kraja
školske godine, ovih petnaestak dana ja ću biti zamjena za vašu razrednicu.

ANASTAZIJA: Nastavnice...

RAZREDNICA: Samo malo. Pošto je ovaj roditeljski povodom

polumaturske ekskurzije kroz Bosnu I Hercegovinu popodne u 18h i pošto
svi idete, jako je važno da budu prisutni i svi roditelji. Molim vas.

BLAŽO: Nastavnice, ja ne idem.

GOLUB: Ideš, ideš, nego još ne znaš!

RAZREDNICA: Meni je vaša razrednica rekla da idete svi!

BLAŽO: Nastavnice, idu svi osim mene.

KOSTA: Nastavnice, idemo svi. Blažo, svi smo dali po 5 eura i svi idemo
zajedno na ekskurziju.

Svi se raduju i skaču na Blaža.

RAZREDNICA: Znači vi ste svoj džeparac dali da bi Blažo išao, da bi svi

išli... Blažo, vidiš kako su ti dobri drugovi.. Eto idemo svi! Bravo 9³

BLAŽO: Hvala ljudi. Niste trebali.

GOLUB: Ajde, nema veze, ne sprdaj se, ti si naš drug, brat...

RAZREDNICA: Proslava je večeras u 8, moramo da prođemo himnu.

ANASTAZIJA: (počinje sama): Oj svijetla majska zoro…

RAZREDNICA: Čekaj Danice, nismo se zagrijali.

ANASTAZIJA: Nastavnice, meni je neko ukrao torbu.

RAZREDNICA: Dobro.

7
ANASTAZIJA: Nije dobro. Unutra mi je presing. Nora me pošarala po
vratu i sad može tu da mi izađe alergija.

RAZREDNICA: Dobro.

ANASTAZIJA: Ako odmah ne namažem sinopenom večeras na proslavi će

da mi bude užasno lice.

Razrednica da intonaciju. Svi prihvataju intonaciju.

RAZREDNICA (u intonaciji): Ko je redar?

GOLUB: Ja nastavnice!

RAZREDNICA: Golube nađi torbu.

GOLUB: Nemam veze ja s tom torbom. Kunem vam se u sve na svijetu.

Nisam ja, života mi nastavnice!

RAZREDNICA (i dalje u intonaciji.): Što prije kreneš prije ćeš je naći.

Golub se buni i ide da traži torbu. Učenici vade telefone i nešto gledaju i smiju se.
Golub donosi torbu i daje je Anastaziji. Anastazija uzima odmah svoj telefon iz
torbe.

GOLUB: Evo, ali da znate da ja nemam veze s tim.

Nastavlja se upijevavanje.

ANASTAZIJA: Nastavnice ona me okačila na fejs i uploadovala je moj

snimak i stavila na pablik i sad cijela škola to gleda.

SANELA: Ja nju mogu samo na drvo da okačim.

ANASTAZIJA: Pogledajte! (pokazuje joj snimak.)

RAZREDNICA (postavlja dnevnik ispred Anastazije i traži da ona stavi mobilni

na dnevnik): mobilni telefoni gra gro gru... (nastavlja upijevavanje.)

Uzimaju intonaciju za himnu.

8
RAZREDNICA: Hajde Blažo... Slušajte Blažu i njegovu intonaciju i nemojte
da izlazite. Što se tiče artikulacije, mora svaki glas. Zagrizite. Ma-jko- na-ša
Cr- na-go-ro... Bijele košulje i crne pantalone za večeras momci, bijele
košulje i crne pantalone ili suknje, djevojke.

BLAŽO: Može li bijela majica?

KOSTA: Daću ti ja košulju, isti smo broj.

RAZREDNICA: Eto, bravo, divno. Bravo Kosta. Dobro. Hoćemo li ? ‘Ajmo

na 3, 4.

Pjevaju himnu. Mašan dodaju nešto Golubu. Razrednica to hvata.

RAZREDNICA: Stop! Dođite vas dvojica.

Golub silazi i nešto krije iza leđa. Razrednica im uzima to.

RAZREDNICA: Da vidim šta je to.

ANASTAZIJAA: Matematički sistemi.

ANASTAZIJA: Kvote!

NORA: Kladionica!

GOLUB: Bravo kraljice!

RAZREDNICA: Znači kladite se a maloljetni.

GOLUB: Meni Otac kaže bolje da igram to nego da bacam pare na igrice.
Ovako barem mogu nešto dobiti.

RAZREDNICA: Pitaću tvog oca večeras na roditeljskom.

GOLUB: Pitajte slobodno.

RAZREDNICA: Idemo dalje. Na 3, 4… Ajde Nora, molim te. (Nora nešto

traži)

9
Pjevaju himnu. Blagajnica sve vrijeme nešto traži. Prilazi Razrednici i nešto joj
šapuće. Razrednica prekida himnu.

RAZREDNICA:Gdje su bile?

NORA:Tu.

RAZREDNICA: Mora da su negdje u torbi…

NORA:Nisu sigurno! Sve sam pretražila. Prije časa su bile tu. Golub je dao
5 eura, ja sam ih izbrojala i bilo je 130, ostalo je još samo Mašan da donese.

KOSTA: Šta je bilo Nora?

NORA: Nestale su pare.

ANASTAZIJA: Od ekskurzije? Ove što smo skupljali za Blaža?

NORA: Jeste

(pauza)

RAZREDNICA: Hajte da nađemo to, sigurno su tu negdje… Neka svako

pretraži svoju torbu.

Svi traže novac bezuspješno.

GOLUB: Ja to ne nosim nastavnice..

RAZREDNICA: Je l ovo neka šala?

(Svi pretražuju torbe, nema para.)

NORA:. Halo ljudi, ako je ovo neka neslana šala recite mi molim vas.
Nemojte. Ako ste htjeli da se šalite sa mnom,… molim vas vratite pare. Nije
mi uopšte ugodno. Nije lijepa šala. Znači, ne zanima me ko je, samo hoću
da se vrate pare tamo gdje su bile.

GOLUB: Što gledaš u mene?

NORA:Ne gledam u tebe. Gledam u svakoga.

10
GOLUB: Trebala si paziti!

NORA:Ko nije pazio?!!!

GOLUB: Ti.

NORA:Nemoj glavu da ti rašarafim, konju jedan!

RAZREDNICA: Nemoj, nemoj.

NORA:Nemojte vi meni “nemoj”! Te pare su bile tu i neka ih vrate.

ANASTAZIJA: Šta? Hoćeš da kažeš da smo ih mi uzeli?

NORA: Što se ti javljaš?! Znači, nisam vam ja Anastazija!

ANASTAZIJA: Šta Anastazija! Mene mogu da maltretiraju a tebe ne?!

NORA: Ti si to dozvolila…

ANASTAZIJA: To što je meni tata u istražnom, ne znači da sam ja uzela te

pare.

NORA: Šta mene briga gdje ti je otac?!?

RAZREDNICA: Čuvajte glasove! Izgubićete glasove.

NORA:Ma neću da čuvam glas!!! Neću ni da pjevam himnu. To nije

pošteno. Ne želim s njima ni da pjevam ni da se družim ni ništa. Neću da
pjevam himnu sa njima. Neću ni da idem na ekskurziju. Ne morate ni da
vraćate pare, neka Blažo ide umjesto mene.

Pauza. Razrednica nešto pjevuši. Šeta oko sale. Vraća se.

RAZREDNICA: Dobro. Golube, hajde molim te, ti si redar. Nađi pare.

GOLUB: Nastavnice šta se radi? Vi ko da je Golub pismonoša! Golube, leti

ovamo, Golube leti onamo.. Ja 100 eura stavljam na tiket. Znate li koliko
moj Otac ima para? Da vas kupi sve ovdje! Da nas vodi na 16 ekskurzija,
ako hoću i gdje ja hoću! Ionako mi se ni ne ide na ekskurziju, neka ide ovaj
jado umjesto mene, boli me peta.

11
NORA:Ne, umjesto tebe, konju, nego umjesto mene!

BLAŽO: Nastavnice, pošteno je da ja ne idem. Nije ni trebalo da ja idem.

Sve je u redu. Nemojte ni da tražite pare.

RAZREDNICA: (Pjevuši.) Blažo naći ćemo pare, idemo svi na ekskurziju.

Molim te trkni do kabineta muzičkog i donesi mi melodiku.

BLAŽO izlazi.

RAZREDNICA: (Golubu) Juhu, kako ste, što se radi? (svima) Uopšte mi

niste jasni. O čemu se radi? Vi ste skupili novac za vašeg druga…

NORA: Ne znam ni što sam ih skupljala, da vam pravo kažem!

RAZREDNICA: To je bila vaša ideja.

(mala pauza.)

ANASTAZIJA: To je bila Kostina glupa ideja.

SVI: „Tako je“ „Kao i uvijek!“

KOSTA: To je bila odlična ideja.

ANASTAZIJA: Jest.Savršena! Ovaj put je bilo 5 eura za ekskurziju. Prošli

put smo mu skupljali za opremu za fizičko, pa si onda dijelio užinu s njim
na velikom odmoru, pa smo svi morali.

KOSTA: Što ste onda dali pare ako vam je glupo?

ANASTAZIJA: Kao bolje je da nisam dala pare, pa da pričaju “vidi ovu

jadnicu, ima kući hiljade, a neće da da 5 eura, i smeta joj što ide sa
domarovim sinom u razred”. Ti stalno nešto tražiš za njega i organizuješ
nekakve dobrotvorne akcije.

KOSTA: Normalno da treba da mu pomognemo, oni nemaju hljeba da

jedu!

ANASTAZIJA: Što ne ide čika Domar da radi dva posla.

12
KOSTA: A gdje da nađe drugi posao?

ANASTAZIJA: Nego puši ovdje po cijeli dan i tjera onaj dim iznad sebe. I
pije.

GOLUB: Pije brate!

NORA: Pita li mene ko što ja svog Oca nikad nisam viđala kad sam bila
mala? Nego je išao da radi po dva, po tri posla. Da stvori, da mi imamo. I
što sam ja kriva što ja imam a što on nema! Neka ide na Plantaže da bere
breskve, ionako uvoze radnu snagu. Znači samo mi se skloni… Sjaši mi.

GOLUB: Kosta brate, kako misliš nema?

KOSTA: Tako brate, nema. Mi svi imamo, a on nema. Oni ne znaju šta će
sutra jesti!

GOLUB: Nema hljeba da jede – a odakle mu pare da se opija i da puši, ne

može se disat’ od njega. E ja ću ti reć’ Kosta, pošto ti ne znaš gdje živiš.
Domar svakog mjeseca od banke hrane i socijalnog, dobija džakove od po
100 kila raznih namirnica i robe … i vjerovatno on to prodaje da bi imao da
loče.

KOSTA: Odakle ti znaš?

GOLUB: Znam, jer sam bio kod njega kući. Oni žive u ovoj baraci iza
škole, ova baraka što treba da se ruši za par dana, gdje treba da se gradi
nova zgrada. Ljudi, Blažo živi kao pas. Na istom mjestu gdje spava, i jede i
uči. Kad sam se od njega vraćao kući, toliko sam žurio da serem kući u
šolju, jer stvarno nisam htio da serem u onom glibavom i smrdljivom
čučavcu. Kad sam ispričao majci da sam bio kod njega, ubila je Boga u
meni. Samo da vam kažem - on ima tamo vrhunskih patika iz crvenoga
krsta, a ovdje se krpi, dolazi u nekim ritama da ga svi sažaljevamo. Što se
kaže, neka mi se ta sirotinja kurca napuši!

ANASTAZIJA: Slobodno, i meni neka se napuši!

(svi se čude njenoj reakciji.)

13
KOSTA: Anastazija!

NORA: Sutra će da dobiju besplatno školovanje, a moji treba da se

zakopaju u kredite do kraja života.

ANASTAZIJA: Ja sam presrećna što su ukradene te pare, ionako niko neće

htejti s njim u sobu, kol’ko smrdi!

NORA: Vala svako ima za sapun i vodu, a ne da nas cijela škola zajebava
što nam smrdi u 9³. Ja bi’ volio da on umre. Što me gledate tako k’o da sam
ne znam šta rekla. To svi ovdje mislimo samo što sam ja to rekla naglas.
Samo sam ja to iskreno i pošteno rekla. Ja bih voljela da on umre.

GOLUB: Dabogda ga kola ubila ujutro kad ide u školu, pa se slijepio na

šoferšajbni k’o mušica. Pa da ga špatlom skidaju. Taman da te pare stavimo
na Leverkuzen!

ANASTAZIJAA: A znate li što bih ja voljela... ja bi mu... petardu u guzicu

zabila da mu prkno pukne da svi ovdje gledamo kako mu se raspada.

NORA:A znate zašto bih ja voljela da crkne?

SVI: Ha?

NORA: Da ga konačno okupaju!

ANASTAZIJA: I kad crkne, umjesto sahrane – samo ga spustiš u wc šolju,

pustiš vodu i direkt kanalizacija!

GOLUB: Ja bih volio da ima rupu po sred grla pa da priča (oponaša kako bi
pričao) I kad puši da kulja ka kumin.

NORA: A kad pjeva himnu?

Svi imitiraju pjevanje himne, ali bez glasa. I igraju oro. Urlaju od smijeha.

Čuje se školsko zvono. Danica juri napolje.

RAZREDNICA: Danice gdje ćeš?

14
ANASTAZIJAA: Sad imamo matematiku. Ja treba da odgovaram za 5.

RAZREDNICA: Vrati se. Nije čas gotov.

ANASTAZIJA: Kako nije gotov, zvonilo je?

RAZREDNICA: Nije gotov

ANASTAZIJA: Ne mogu nastavnice, dobila sam trojku iz pismenog, treba

da odgovaram za 5 za učenicu generacije. Ne smijem da izgubim nagradu
jer mi treba za stipendiju od britanskog instituta za 3. i 4. razred. A ako ne
dobijem stipendiju, onda sam mrtva.

RAZREDNICA: Čas nije gotov. Vrati se.

ANASTAZIJA: Boli me peta i za Blažu. Neću zbog 130 eura da izgubim

budućnost!

RAZREDNICA: Čas je gotov kad ja kažem da je gotov, ja sam ti razrednica.

ANASTAZIJA: Jest! Od prije 5 minuta.

Svi reaguju povicima. Anastazija izlazi i trkom se vraća unutra preplašena.

DANICA: Razrednice, tu je ispred nastavnik matematike i mislim da sam

ga prepala. Molim vas recite mu da sam ja spremna da odgovaram.

Razrednica izlazi. Ulazi Blažo sa melodikom.

KOSTA: Žobla sjedi ovamo.

Svi uzimaju mobilne telefone sa dnevnika.

ANASTAZIJA: Sani, hoćeš li izbrisati onaj klip?

NORA: Da vidim kolko ima pregleda… 2500, postala si popularna.. e sad

brišem.

ANASTAZIJA: (telefonira) Mama, ispala je neka frka, nekakve pare su

nestale, nisam još. Javiću ti, poslaću ti poruku.

15
Razrednica se vraća. Učenici hitro ustaju i počinju da pjevaju himnu. Razrednica
prekida himnu.

RAZREDNICA: Šta je PEPSI?

ANASTAZIJA: Pedagoško psihološka služba.

RAZREDNA: E nemojte me tjerat da zovem PEPSI, bolje da ovo riješimo mi

sami. Neka svako od vas da priđe i šapne mi na uho je li ukrao ili nije.

Prva prilazi Danica i nešto joj priča na uho.

RAZREDNICA: Jesam Danice!

Prilaze jedna po jedna - Nora, Anastazija i Sanela i šapuću. Dolazi red na Goluba
i Kostu.

GOLUB: Ne pada mi na pamet. Ja sam svoje rek’o.

Kreće Blažo, ali u tom momentu ulazi direktor. Blažo se vraća na mjesto. Direktor
stoji neko vrijeme i gleda ih.

RAZREDNICA, pa SVI: Dobar dan Direktore.

DIREKTOR: Najbolje odijeljenje u školi! 9/3. Ponos ove škole! 9/3. Znate
čiji ste?! Ko su vam Očevi i majke? Zašto ste svi vi baš u ovom odjeljenju?
Šta ćete vi njima reći? Šta ja da im kažem? Vi ste budućnost ove zemlje!
Barem bi to trebali da budete! Šutite! Nemate ništa da kažete. I to baš danas
da uradite, na dan nezavisnosti, na državni praznik, danas kada vi treba da
pjevate himnu! Kad vi treba da izgovorite riječi - “Sinovi smo tvog stijenja i
čuvari tvog poštenja”. Hoćete li se stidjeti da to izgovorite? A znate li ko će
vas gledati?! Sekretarica ministarstva prosvjete, direktor parking servisa,
zamjenik pomoćnika direktora agencije za euroatlanske integracije!?!
Gledaće vas naši sponzori!!! Ko su naši sponzori? Naši Anđeli! Bez njih ne
bismo imali ni daske na wc šoljama. Sapun ,toalet papir. Ne bi okrečili
školu 30 godina. Treba da pjevate pred njima, pred Anđelima. A šta su
dobili? Djecu đavole!! Svi ste lopovi. Svi ste saučesnici. Jer niko neće da
kaže ko je ukrao pare. Sram vas bilo. 9 godina se borim za vas. Da vas

16
naučim. Da vas vaspitam u bolje ljude. A šta sam dobio?? Lopove! Lopove
i saučesnike! Ne može! NE MOŽE!!! Neću da dozvolim da iz ove škole
izađu ovakvi ljudi. Ko je uzeo pare neću ni da pitam. Imate 60 sekundi.
Razrednica i ja ćemo da izađemo. Hoću pare na stolu. Vidimo se za 60
sekundi. Razrednice.

Direktor i razrednica izlaze.

NORA: Ajte ljudi da skupimo ove pare!

ANASTAZIJA: Ja imam 20 eura.

KOSTA: Ja imam 5 eura.

NORA: Ja imam 2 eura.

BLAŽO: Nemojte, nije pošteno da opet skupljate, ja neću ići i gotova stvar!

Golub vadi telefon i pokazuje snimak u telefonu. Svi gledaju.

GOLUB: Ljudi, ne može nikome ništa, što ste se prepali? Da vidim koga će
on izbaciti, poslije ovoga. Vidite snimak sa proslave kod nas. … vidi kako
mu glava upada u supu. Gledaj sad kako šmrče rezance…, vidi ovo niz
nogavicu, ovolika fleka na tepihu, neki persijski tepih od 5,6 hiljada, majka
poludila. Gledajte ovu svinju pijanu!!!

Svi se smiju i uživaju. Vraćaju se Direktor i Razrednica. Svi se vraćaju na mjesta.

DIREKTOR: Nema para! Niste dobrim putem krenuli. Ovako ćemo: taj ko
je ukrao, neka bude pošten, neka skupi hrabrost i neka izađe ispred nas i
kaže – ja sam to uradio. Kao nagrada za priznanje krivice neka mu ostanu
pare koje je ukrao. Je li to pošteno? (Pauza niko se ne javlja.) Dobro. Ako
neko zna ko je ukrao, neka bude pošten i neka kaže to je uradio – Taj i taj! I
novac će kao nagrada, otići njemu. Je li ovo pošteno? (Pauza niko se ne
javlja.) Dnevnik. Abramović!

ANASTAZIJA: Ja??!? Direktore, nisam ja ukrala nikakve pare.

DIREKTOR: Otkud ovoliko neopravdanih?

17
ANASTAZIJA: Direktore to su opravdani. Bila sam kod alergologa, a kad je
majka dolazila da mi opravda Razrednica više nije bila tu.

DIREKTOR: Zec Labuda Golub! Trojka iz vladanja? Mogla bi da bude i

petica? To što nećeš da kažeš ko je to uradio odmaže i tebi i njemu, a to nije
pošteno. A ako si lojalan razredu, školi, državi, sistemu, e to je dobro
vladanje. Onda se dobija petica Zec! I??

GOLUB: Šta i, direktore? Vi sad hoćete da ja koristim svoje drugove da

saznam ko je uzeo pare. Da budem špijun ili policajac. Ne pada mi na
pamet. Mene tata nije tako vaspitav’o. A kad dođete kod nas da pijete viski
i pušite tompuse sa tatom, pa mu pričate Golub je divno dijete – što tada ne
kažete, budi lojalan sistemu, državi..

DIREKTOR: Napolje Zec!

GOLUB: A nisam vam smetao kad ste ti i tata pregovarali oko ove barake
gdje ćete da uhvatite stan!!! (Pauza. Svi ćute.)

DIREKTOR: Napolje!!! Svi napolje!!!

Pometnja, svi hoće da uzmu svoje stvari, direktor ih sumanuto tjera, gura ih i baca
sve što mu se nađe pod rukom.. Na kraju i Goluba.

KRAJ PRVOG ČINA

DRUGI ČIN: RODITELJSKI SASTANAK

18
Isti dan. Svečana sala. 18h uveče. Direktor stoji na bini i drži govor. Roditelji sjede
u gledalištu.

DIREKTOR: Dobro veče. Nije uobičajeno da direktor vodi roditeljski

sastanak ali danas se u našoj školi upalio crveni alarm. Moram da vam
kažem da sam razočaran, i kao pedagog i kao čovjek. Prosto ne mogu da
vjerujem da sam poslije osam godina provedenih u ovoj školi doživio da se
desi krađa. Oni su ukrali. I to od koga? Od najsiromašnijeg! Baš danas, na
današnji dan. To što se desilo me dovelo do toga da se zapitam da li smo
mi ispravno radili i da li ispravno radimo. Ja sam šokiran time što se desilo.
Ali ono što me još više šokiralo tokom razgovora sa vašom djecom su
njihovi pogledi. Njihova nezainteresovanost. U njihovim očima ja nisam
vidio ništa. Ni strah, ni stid, ni sramotu. Njih se to ne tiče. Njima nije stalo
izgleda ni do čega. Oni se ne boje ničega. Oni misle da je to normalno. To
nije normalno i mi ne smijemo da pređemo preko toga. Vaša djeca. Najbolji
među najboljima. Odabrani. To su oni uradili. Sve oči ove škole uprte su
vašu djecu. Godinama se mi borimo za ovu djecu. Da ih obrazujemo. Da od
njih napravimo stubove društva ove zemlje. Ali ako nastave putem kojim
su danas krenuli postaće stubovi podzemlja ove zemlje. A to niko od nas ne
želi. Talas koji je zahvatio naše društvo došao je do vrata ove škole. A ova
škola je ostrvo koje ne želi da bude potopljeno. Ta djeca su danas došla do
litice. Oni su doveli sebe do litice i sa te litice mogu da padnu u ambis. Na
nama je da ih sa te litice vratimo na pravi put. Danas ćemo od njih
napraviti ili lopove ljude. Zato vas molim, večeras popričajte sa vašom
djecom, objasnite im i ukažite im na to što su uradili. Moraju da postanu
svjesni toga šta su uradili. Jer oni očigledno toga nisu svjesni. Probudite im
savjest. Popričajte sa njima i neka vam kažu ko je to uradio. Molim vas
onda to javite meni. Ja ću sa tim djetetom da popričam koliko sutra. I
garantujem da to dijete neće biti izvrgnuto ruglu, neće biti kažnjeno, ali je
važno da znamo ko je kriv, da ga spasimo, da ga vratimo na pravi put.
Borićemo se za svakog pojedinca . Za tu stvar ćemo znati ono, ja i roditelj
čije je dijete reklo ko je to uradio. Molim vas ovo je poslednji trenutak!

19
(Ustaju KOSTIN OTAC i SANELINA MAJKA u isto vrijeme.)

KOSTIN OTAC: Ja se izvinjavam...

NORINA MAJKA: Samo ako mogu...

KOSTIN OTAC: Izvolite.

NORINA MAJKA: Izvolite vi ako ćete kratko.

KOSTIN OTAC: Ja sam Kostin otac, vlasnik agencije preko koje je

organizovana ekskurzija. Što se tiče ekskurzije tu neće biti nikakvih
problema. Na svakih 30 aranžmana koji se uplate dobija se jedan gratis
aranžman. Predlažem da taj gratis aranžman uplatimo umjesto novca koji
je nestao.

DIREKTOR: Hvala.

KOSTIN OTAC: E, vidite…

NORINA MAJKA (Upada mu u riječ.): Jeste završili? Čula sam za skandal

koji se jutros desio. Ja sam već razgovarala sa svojom kćerkom i zamolila je
da mi kaže istinu. Ona se kune da ona to nije uradila i da ne zna ko je. A ja
svom djetetu vjerujem. Moja Nora je jedno nježno malo krhko biće i ovako
da dunete ona bi odletjela. Ima još nešto. Vi insistirate da to bude tajno. E
vidite to nije dobro. Jer to dijete je danas je ukralo 5 eura, sutra će 5 hiljada,
a prekosutra 5 miliona. Ja insistiram na tome da to bude javno, otvoreno i
transparentno. U ovoj državi se sve rješava iza leđa. Sve se gura pod tepih.
Dosta je više! Neka se zna ko je lopov!

(Ulazi Labud Zec i priča telefonom. Direktor mu ide u susret, ali Labud samo
prolazi pored njega.)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Važi, važi. Nema problema. Sad sam
prošao pored škole. Prvo niste ništa ogradili… drugo vidio sam da gori
svjetlo, neko živi tamo. Vi još niste iselili ljude iz barake koja treba da se
ruši za 5 dana! Jeste vi normalni? Što me briga gdje će oni, nisam ja
socijalna ustanova… treba još o tome da mislim.. ‘ajde moram prekinuti..

20
(Prilazi mu Razrednica. Zvoni mu drugi telefon.)

RAZREDNICA: Izvinite na roditeljskom smo…

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Moram da prekinem, na nekom sam

roditeljskom čovječe, ne može se to bez mene završiti!… Zvaću te. (javlja se
na drugi telefon) Molim, jes maj frend. I kol ju bat ju bi bizi. No imejl. Aj
don’t nou kompjuters. No. Nambr fon. (Razrednici) Upiši mi jedan broj.

DIREKTOR: Upišite broj (Ona otvara dnevnik i piše običnom olovkom.Direktor

ponavlja brojeve na crnogorskom)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: 993 78603219. Vat? Ajde vidi što će života
ti! Reči mu da ću ga zvat oko 11 ujutro.

(Daje joj svoj telefon. Dok ona razgovara sa njegovim sagovornikom Labud cijepa
parče dnevnika. Razrednica ne uspijeva da ga spriječi. Vraća mu telefon. Labud
prolazi i zauzima mjesto.)

NORINA MAJKA: Hipotetički gledano, sve i da je moja kćerka u pitanju,

velikim slovima ispred škole neka piše Nora Bulatović je lopov, neka snosi
krivicu. Neka svi upru prstom u nju. Ne samo ovo odjeljenje nego cijela
škola. To dijete treba da bude razapeto na stub srama. Da mu više nikad ne
padne na pamet da krade. I molim da taj učenik ne ide na ekskurziju. I da
bude izbačen iz škole.

(Vukica i Milena istovremeno)

ANASTAZIJINA MAJKA Izvinite moram se umiješati...

DANIČINA MAJKA Da, da, apsolutno se slažem

ANASTAZIJINA MAJKA Molim vas, ja sam izašla sa sjednice vlade zbog

ovoga...

(obje se penju na scenu)

KOSTIN OTAC: Ali ja još nisam završio..

21
ANASTAZIJINA MAJKA Sačekajte gospodine... Slažem se da je situacija
alarmantna. Evo moja Anastazija, svakodnevno trpi nasilje i to od jedne
djevojčice. Jeste li to znali?

DIREKTOR: Nisam

ANASTAZIJINA MAJKA Ne znate, jer ja ne mislim da je dobar pedagoški

metod targetiranje, smatrala sam da je dobro da se čeliči. Ali ovo što se
jutros dogodilo prevršilo je svaku mjeru! Prvo su je ispisali po vratu
akrilnim bojama! Znate li šta to znači za jednu djevojčicu koja je konstantno
izložena alergijama?

KOSTIN OTAC: Užas!

ANASTAZIJINA MAJKA Na sve to joj ukradu torbu u kojoj su joj lijekovi. I

onda ta krađa, a kao vrhunac svega, direktore, moje dijete dođe kući
konsternirano, zbog vas. Jer ste je okrivili za nešto što nije uradila. Nisu svi
ukrali novac i nisu svi učestvovali u krađi!

KOSTIN OTAC: Tačno.

ANASTAZIJINA MAJKA: I ko će snositi posljedice?

DIREKTOR: Postoje pedagoške metode..

ANASTAZIJINA MAJKA: Izvinite, zovu me iz Vlade.. (zvoni joj telefon.)

Halo, glasaj umjesto mene za mene. Samo pritisni taster.

Pojavljuje se Domar. Hoće nešto da kaže.

DIREKTOR: Izvolite?

DOMAR: Ništa, ništa

DIREKTOR: Jeste li popravili plovak na vodokotliću u trećem toaletu, sa

lijeva na desno?

DOMAR: U trećem?

DIREKTOR: I provjerite ima li sapuna?

22
DOMAR: Sapuna?

Domar izlazi.

ANASTAZIJINA MAJKA: Znate li kad je ustala jutros?

RAZREDNICA: Dobar dan. Ko?

ANASTAZIJINA MAJKA: Dosadašnja učenica generacije. Kojoj je ostalo da

se zaključi samo još jedna petica, vi to dobro znate. Ona se jutros u pola pet
probudila. Ja sam čula žuborenje vode iz kupatila. Tušira se da se rasani,
ona hoće da radi zadatke, da vježba, da se sprema. Da dođe da dobije tu
peticu. Petica – jest jednako učenica generacije. Uzrok - posljedica. Ja svoje
dijete vaspitavam da svako ponašanje ima svoje posljedice. Uzrok –
posljedica, Uzrok – posljedica, Uzrok – posljedica. Dobro vladanje –
nagrada, loše vladanje – kazna. I šta se dešava? Ona danas nije popravila
posljednju ocjenu, zato što joj je bilo uskraćeno pravo da prisustvuje času.
A zašto? Zbog krađe u kojoj moje dijete nije ni učestvovalo. Našem
porodičnom projektu prijeti propast. Je li to pošteno?A kakvu ćemo kaznu
da izaberemo za to i ko će da snosi posljedice?

(Razrednicaa zausti da kaže nešto, Labud je prekine DIREKTOR daje znak

razrednici da sačeka jer je gospodin Zec uzeo riječ)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Veliki su pritisci i izazovi na njih. Ispred

svake škole - kladionice, kafići. To je taj period života, pubertet. Svi su
željni dokazivanja, svi bi da dominiraju. Za sve to trebaju pare, a para kao
što svi znamo - nema. U njihovim glavama to nije krađa. Oni da su mislili
da je to krađa ne bi to uradili. Prerano smo ih osudili. Zaboravili smo da su
to naša djeca. To treba razumjeti. Ja imam jedan prijedlog - pošto sam
trenutno u mogućnosti - da ja dam pare za ekskurziju, neka dijete ide.(Hoće
razrednici da stavi pare u džep. Ona bježi. Ostavlja ih na dnevnik.)

RAZREDNICA: Ne smijemo uzimati novac od roditelja.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Evo, neka moj Golub nosi manje, a neka
to dijete ima i za džeparac, da se osjeća kao sva ostala djeca. Iskoristio bih

23
ovu priliku da kažem, pošto ste mi već dali riječ - da vas pozovem, da
pređemo kod mene u restoran, jer danas je veliki dan za našu državu za
koju smo se borili i nezavisnost koju smo obnovili…

NORINA MAJKA Sjedi! Imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. Ti me

ne razumiješ. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela - sve do ovog časa.

(Labud krene nešto da kaže)

NORINA MAJKA: Molim te, ne prekidaj me. Moraš me saslušati. - Ovo je

obračun. Mi smo već osam godina u braku. Ne pada ti na pamet da mi, ti i
ja, muž i žena, danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? Osam godina -
i još duže - od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili
ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima. Nikad nismo zajedno sjeli da o
nečemu temeljito razmislimo. Vi ste prema meni Torvalde, mnogo
zgriješili.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Ja sam Labud, a vi ste nešto pobrkali.

(Svima se pokloni. Dobije aplauz.)

ANASTAZIJINA MAJKA: Divno ste ovo odglumili!

DIREKTOR: To su naši glumci

NORINA MAJKA: Od jutros vježbam ovaj monolog. Ja večeras uskačem u

Ibzenovu Noru, i to baš igram Noru, a moja kćerka Nora, koja je po Nori
dobila ime – mi je dramu napravila jutros – majko, ukrali mi pare, ja
blagajnica, neću ni da idem na ekskurziju… čudo će me naći od nje - evo ja
sam sve svoje obaveze zapostavila, napustila probu da bih došla na
roditeljski.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Roditeljski je upravo završen, idemo kod

mene u restoran prekoputa, roditelji izvolite…

(Pauza, roditelji se zgledaju. Ustaju i kreću.)

24
RAZREDNICA: Izvinite, samo malo, niste mi potpisali evidenciju prisustva
i pismenu saglasnost da djeca idu na roditeljski sa mnom. Roditeljski još
nije gotov. Direktore? (roditelji potpisuju.) Direktore, ne mislim da je dobra
ideja da sad prekidamo roditeljski. Ne bi trebalo da sad napustimo ovu
prostoriju, a nismo riješili problem zbog kog smo se skupili!

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Najbolje bi bilo da izađemo sa đecom

ispred škole pa da nas sve strijeljate ko da smo u Kragujevcu.

(Svi se smiju.)

DIREKTOR: Brzo ćemo, evo još 5 minuta. Sjedite molim vas. Izvolite
razrednice... Ja se izvinjavam, ja ću na trenutak morati da izađem samo da
vidim da li je sekretarica ministarstva prosvjete došla.. nastavite, brzo ću
ja..

RAZREDNICA: Dragi roditelji, ja se nisam ni predstavila, ja sam Sonja

Stojanović, nastavnica muzičke kulture, predajem vašoj djeci, a sad sam i
zamjena za njihovu razrednicu.

NORINA MAJKA: A vi ste ta… (Moja Nora vas obožava )

RAZREDNICA: Jeste… Ja ću voditi vašu djecu na ekskurziju. I moram vam

reći da vaša djeca baš vole moj predmet.

RAZREDNICA: Baš sam o tome htjela da razgovaramo. Jutros u toku

probe hora ukradeno je 135 eura. Ja razumijem, da za nekog 135 eura nisu
neka cifra, evo gospodin je velikodušno stavio svojih 200 eura iz džepa, ali
vidite, ono što želim da izvučem kao srž roditeljskog sastanka je to što
treba da osvijestimo da nije problem novac, problem je čin koji se desio.
Krađa. To treba sve da nas uznemiri. Treba da se mi kao roditelji i kao
nastavnici zapitamo – zašto se to desilo? U čemu griješimo? Sigurno smo u
nečemu pogriješili kad su naša djeca takva. Jer pazite – desila se krađa i mi
to ne smijemo ignorisati. Moramo to osvijestiti. Nije pokradena blagajnica i
vaša djeca nego ste pokradeni svi vi koji ste dali vašoj djeci tih 5 eura.
Svako od vas je pokraden. (Roditelji potvrđuju. Labud Zec nekoga zove i preko

25
Razrednice počinje da razgovara.) Vi ste od vaše zarade, dali vašoj djeci te
pare, da bi skupili za dječaka koji nema. To je kao da vam je neko zavukao
ruku u džep i uzeo pare..

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Gdje si Golube? Jesi na parking? A pošao

si krug da obrneš. Vraćaj se. Šta ćemo ako te opet uhvate?! Imaš li 100 eura
kod sebe? ‘Ajde pođi na pumpu preko puta rasitni ih sve po pet, dođi
ovamo i podijeli ih roditeljima, ja moram ići. Hajde, ljubi te tata. I polako
vozi.

ANASTAZIJINA MAJKA: Šta? Golub će od svojih para nama vratiti

ukradenih 5 eura?

KOSTIN OTAC: Šta vi mislite, ko smo mi??

ANASTAZIJINA MAJKA Je li vaš sin ukrao pare, pa ih vi sad vraćate?

DIREKTOR: Nemojte, molim vas. Golub Zec je njegovano i vaspitano

dijete!

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Moj Golub? Golub Labuda Zec da

ukrade? Ruke bih mu otkinuo. Ne brate, nego da ne grakćete oko 130 eura,
i da se razilazimo što prije.

ANASTAZIJINA MAJKA Prije nego se raziđemo, izvolite potpišite

gospodine Galebe.

LABUD: Labud!

NORINA MAJKA (vježbajući tekst): Ostavi! To ćeš moći da vidiš tek uveče!

ANASTAZIJINA MAJKA: To je evidencija o prisustvu roditelja. To sam

potpisala. A saglasnost da dijete ide na ekskurziju, to nisam potpisala.
Moja Anastazija neće ići na ekskurziju. U ovoj situaciji kad ocjene nisu
zaključene i to vašom krivicom gospođo zamjenice, a vi direktore, sve
vrijeme tu činjenicu ignorišete i ne nudite nikakvo rješenje.. Ona će ostati
kući da vježba, biće ekskurzija i putovanja. Tih 5 eura koje su ukradene, ne

26
morate da mi vraćate, a molim da mi se puni iznos koji sam uplatila za
ekskurziju, ovih 135 eura, da mi se vrati.

DIREKTOR: Naravno, naravno

KOSTIN OTAC: Novac vam ne može biti vraćen.

NORINA MAJKA (u ulozi.): To je divno Torvalde!

ANASTAZIJINA MAJKA: Molim? Šta? Kako ne može?

KOSTIN OTAC: Kad jednom novac legne na račune autoprevoznika i

hotelijera više nije moguć povrat novca.

ANASTAZIJINA MAJKA Direktore, da li to znači da ako se moja

Anastazija razboli noć uoči ekskurzije i sutra ne može da ode – ja ne bih
dobila povrat novca?

KOSTIN OTAC: Kad je u pitanju grupni aranžman – on je jeftiniji. Onda

nije moguć pojedinačni povrat novca. Kalkulacija se vrši na osnovu
ukupnog broja učenika.

ANASTAZIJINA MAJKA: Direktore, ovo je klasična manipulacija i još

jedna krađa.

KOSTIN OTAC: Nije to manipulacija. Sve vam piše u ugovoru.

ANASTAZIJINA MAJKA Mi direktore nismo obaviješteni o toj klauzuli

ugovora. Ja imam bolešljivo dijete i da sam znala za ovaj uslov ja bih dobro
razmislila da li da prihvatim tu agenciju. Kakav je to ugovor po kome ja
moram da pošaljem dijete na ekskurziju.?

KOSTIN OTAC: Ne morate…

ANASTAZIJINA MAJKA Ali, ako neću da šaljem svoje dijete na ekskurziju

– ukrašćete mi 135eura.

KOSTIN OTAC: Neću ja vama ukrasti novac, nego ga nije moguće vratiti.

27
NORINA MAJKA (vježba ulogu. Glasno.): Zbog čega? Pa vi ćete uskoro
dobiti svoj novac…

KOSTIN OTAC: Ali ne mogu dobiti novac

NORINA MAJKA (i dalje): Besmislica! Kad se isplati sve što se duguje,

onda se dobije obveznica natrag.

KOSTIN OTAC: Ja ne znam šta priča ova žena!

ANASTAZIJINA MAJKA Molim vas ja želim taj ugovor na uvid i

kontaktiraću ministra prosvjete ovim povodom. Molim vas, koje ste vi to
zakone konsultovali prilikom formiranja ovog ugovora?

KOSTIN OTAC: Možete vi da kontaktirate koga hoćete, ali nećete ništa

postići, ovo su standardni ugovori za sve agencije.

ANASTAZIJINA MAJKA Da su to standardni ugovori, shodno zakonu o

zaštiti potrošača, imala bih pravo na povrat novca.

KOSTIN OTAC: Ali ne dan prije putovanja.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: (smje se) O kojim zakonima vi pričate?

Zakoni su tu da se krše! Zakoni se pišu i brišu preko noći. Hoćete li da mi
kažete da je zakon za turističku agenciju bitniji od zakona za katastar pa se
mijenja svako malo. Danas je jedan zakon, a ako poznaješ čovjeka, Bože
zdravlja, sutra drugi zakon. Mi ne smijemo njima da oduzmemo
ekskurziju.

KOSTIN OTAC: Tačno.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: 9 godina uče zajedno i nadaju se da će ići

zajedno jednoga dana na ekskurziju po našoj zemlji. Sjetite se kad smo mi
išli.. pa ja nisam mogao da spavam po pet dana prije. Evo moj Golub svaki
dan gleda šta će oblačiti na ekskurziji. Troje patika sam mu do sad kupio.
Te mu ove ne idu uz ovo, a ove se ne slažu s onim, ja se ne razumijem u to,
žena mi nije tu..

28
NORINA MAJKA: Patika? Potpisala sam ugovor na 24 mjeseca za
najnoviji ajfon!

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Eto vidite! Sjetite se naših ekskurzija, te

scene kad dođete a ispred škole autobus. Onda gledaš gdje je. Ko?
Simpatija! Pa ako imaš sreće da sjedneš do nje. I čuješ ono (imitira zvuk
zatvoaranja autobusa) zatvaraju se vrata. Autobus prolazi kroz špalir
roditelja, a čim se izađe malo iz grada – Smoki! Najbolji drug s ekskurzije. –
hoćeš malo smokija,?

NORINA MAJKA: Neću hvala.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Pa malo za ruku pa prvi poljupci, pa

pjesma u autobus. Sad treba to da im uskratimo?

KOSTIN OTAC: Nemojte molim vas..

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Ja da mome Golubu kažem da ne ide na

ekskurziju, on bi pao u depresiju!

NORINA MAJKA: Moja Nora je već pala u depresiju!

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Dajte ovamo taj plan i program puta da
vidimo još jednom.

KOSTIN OTAC: Evo

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Odlično. Sve što ima i sve što treba da
vide je u ovom aranžmanu.

KOSTIN OTAC: Savršeno.

(Kostin otac im u kompjuteru pokazuje sliku autobusa kojim se putuje. Gledaju

sliku autobusa.)

ANASTAZIJINA MAJKA: Tim autobusima djeca idu?

KOSTIN OTAC: Da

ANASTAZIJINA MAJKA Direktore, 135 eura smo dali za ovo??

29
DIREKTOR: Izvinite, samo da provjerim da li je sve spremno za koktel.

NORINA MAJKA Ko to tamo peva! Ovo uopšte nije bezbjedno.

KOSTIN OTAC: Naravno da jeste.

ANASTAZIJINA MAJKA: Sad mi je i milije što moja Anastazija neće ići.

Vozite vi svoje dijete ovim.

KOSTIN OTAC: Moje dijete će i ići ovim autobusom. To su russki, sigurni

autobusi. Malo su stariji ali kad se pravi aranžman sa školom, praksa je da
bude što jeftinije!

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: (kroz telefonski razgovor): Imaju li oni u

ponudi neke bolje autobuse?

KOSTIN OTAC: Imaju

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Pogledajte to molim vas.

KOSTIN OTAC: Ima ovaj Sanus, malo mlađi, evo ovaj Neoplan još mlađi,
ima ovaj na sprat ali taj je duplo skuplji.

NORINA MAJKA: Izvinite, samo ako možete da vratite taj na sprat

KOSTIN OTAC: Dabldeker?

NORINA MAJKA: Da, da

KOSTIN OTAC: Svaki je na sprat. Ima plazma televizor, toalet, non stop
internet i karaoke.

(Roditelji polako prilaze Kostinom Ocu.)

ANASTAZIJINA MAJKA: To je autobus! Ima visok stepen higijene.

Antialergijske naslonjače za glavu i filtere za vazduh. Čajna kuhinja sa
nutribulitom. Svako sjedište ima anti šok stočiće. Mogu čak i da stave
knjigu, sok, da pišu, ništa se ne trese.

Direktor ulazi

30
NORINA MAJKA: Meni je odlično što ima internet. Sanela se stalno čekira
na fejsbuku i uvijek bih mogla da znam gdje je. Ovaj autobus ima bolje
uslove za život nego ja.

KOSTIN OTAC: To su trenutno najbolji autobusi kod nas.

ANASTAZIJINA MAJKA Direktore, zašto nam odmah niste ponudili ovu

opciju?

KOSTIN OTAC: Zato što su mnogo skuplji. Duplo. A direktor je tražio da

bude što jeftinije.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Nazvaćete sutra tu agenciju reći ćete im

da nam umjesto tih starih autobusa pošalju ove nove. Ako su slobodni.
Ako nisu slobodni kažite da je Labud Goluba Zec zamolio da se oslobode. I
pošaljite fakturu na moju firmu.

KOSTIN OTAC: Odlično.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Je li dogovoreno?

KOSTIN OTAC: Da, da, naravno.

ANASTAZIJINA MAJKA Gospodine Galebe, izvinite,

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Labud.

ANASTAZIJINA MAJKA Labude, nema smisla da vi to sve finansirate!

NORINA MAJKA: Gospodine Zeče, vi ste veliki čovjek! Da mogu i da

umijem bistu bih vam napravila.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Sve za moga Goluba.

DIREKTOR: Iskoristiću ovu priliku da se u ime kolektiva i lično, zahvalim

gospodinu Zecu. On je naš dobrotvor, humanista, malo je riječi kojima bi se
to moglo opisati. Hvala vam gospodine Zec, vi ste naš Anđeo!

(Svi stoje u redu da se rukuju sa Labudom.Direktor zove i Razrednicu da zahvali

Labudu.)

31
ANASTAZIJINA MAJKA: Hvala vam i zovite me, ako šta treba.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Takođe.

KOSTIN OTAC: Hvala vam. Nadam se da će pare leći na vrijeme i da

ćemo još sarađivati.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Naravno.

ANASTAZIJINA MAJKA Imate pravo gospodine Zec. Neka se djeca druže.

NORINA MAJKA U znak zahvalnosti ja vam ostavljam dvije karte za

večerašnju predstavu.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Hvala, ja obožavam pozorište.

DIREKTOR: Sastanak je završen. Imamo još 17 minuta do početka

proslave. Molim vas…

(Svi kreću.)

RAZREDNICA: (šapne nešto direktoru)

DIREKTOR: Molim?

RAZREDNICA: Imam nekih neodložnih porodičnih obaveza i prosto

nisam u mogućnosti da idem.

DIREKTOR: Zašto ja to nisam ranije znao? Je li vi ne možete ili nećete? Ja

zamjenu za zamjenu nemam.

RAZREDNICA: Odbijam da idem na ekskurziju.

(tišina.)

ANASTAZIJINA MAJKA : Zaista ne razumijem, mi smo sad potpisali

saglasnost da ona vodi djecu na ekskurziju…I da li ovo znači da će djeca
zbog nje propustiti ekskurziju?

DIREKTOR: Biće sve u redu. Vaša djeca će ići na ekskurziju. Idete

koleginice, zar ne?

32
RAZREDNICA: Ne, ne idem.

DIREKTOR: Koleginica je sad vjerovatno pod pritiskom. Šalite se.

RAZREDNICA: Ne šalim se. Ne idem.

DIREKTOR: Zašto sad ne idete? Evo sve smo probleme riješili.

RAZREDNICA: Gospodin Zec vas je sve kupio sa 200 eura i luksuznim

autobusom.

DIREKTOR: Gospodin Labud nas nije kupio. On je nas spasio.

RAZREDNICA: Spasio?

DIREKTOR: Da spasio nas je. Sjetite se, danas je Dan nezavisnosti. Imamo
proslavu. Ja nemam vremena sad da raspravljam s vama.

RAZREDNICA: Ukrao nam je djecu ispred nosa. Ovako. (pucne prstima)

Strpao ih je u taj luksuzni autobus na sprat i mi sad svi zajedno sa one vaše
litice guramo djecu pravo u ambis.

DIREKTOR: Roditeljski je završen, hvala vam. Izvolite da pređemo u

gledalište. (Niko se ne pomjera.) Roditeljski je završen, proslava počinje za 14
minuta, izvolite.. (I dalje svi stoje.)

RAZREDNICA: Pa zar nije? Kako smo tako brzo zaboravili zašto je uopšte
zakazan ovaj roditeljski? Kako smo tako brzo zaboravili na sve? Mi našu
djecu nagrađujemo za ono što se desilo, jel tako? Nagrađujemo krađu. A
šta je nagrada? Luksuzni dvospratni autobus sa wifi konekcijom i
antialergijskim navlakama i nutribuletom. Jesmo li ih stvarno nagradili za
ono što se jutros desilo? Gospođo, je li vam bitnija titula učenice generacije
i odlazak u Veliku Britaniju na školovanje, od toga da osvijestimo i
riješimo problem koji se jutros dogodio, da spasimo našu djecu ako
možemo. Kakva budućnost će nam biti uz djecu koja smatraju da krađa
nosi nagradu? Kako smo tako brzo pobijeđeni, kako? Da pustimo djecu da
to sutra prihvate kao model; ukradi i biće ti dobro. Prešuti sve što se desilo

33
i biće ti još bolje. Kakvu poruku im šaljemo? Jesu li vam vaša djeca već
izmakla iz ruku? Možemo li to zajedno da spriječimo?

DIREKTOR: Izvinite, proslava počinje za 9 minuta, publika je već tu,

idemo, izvolite gospodine Zec, izvolite, izvolite, pređite u gledalište

(Labud krene sa direktorom, ali se vrati na pozornicu.)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Jesam li ja za ovih devet godina imao

ikad potrebu da dođem u školu?

DIREKTOR: Niste

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Jesam li ikad bio pozvan na roditeljski

sastanak?

DIREKTOR: Nije bilo potrebe.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Jesam li svaki zahtjev škole lično

ispoštovao?

DIREKTOR: I više nego što smo očekivali!

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: (Okreće se razrednoj) Što zamišljaš ko si

ti?? Misliš ti da si nešto bitna? Jesi li svjesna što je život? Živiš li ti život ili
zamjenu za život? Misliš li da je život škola i onih tvojih 30 kvadrata u
kojima živiš? (Direktoru) Misliš li ti da mene u mojoj firmi ne kradu? Da
nema lopovluka?! Pa što treba da uradim? Da svaki petak uzmem dnevnik
i da držim roditeljski? Da dam ukor? Ne, to se tako ne radi. Nego nogom u
guzicu i mrš! Život je jedna velika borba, i to borba za opstanak. Ako ti ne
progutaš, progutaće tebe, nema nazad. Danas zgrabiš što ti se pruži. E to je
život, kapiraš? Ne kapiraš ti ništa!

RAZREDNICA: Kapiram ja vas gospodine Galebe..

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: LABUDE!!! LABUDE!!!

RAZREDNICA: Razumijem ja vas gospodine Labude. Vi ste u

svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima gdje su to normalne stvari, to...

34
grabi, otimaj, kombinacija, kompenzacija... treba nositi taj nemir. Ali ovo
nije vaša firma. Mi nismo vaši radnici. Ovo je škola. Mi smo sada u školi. I
naš je glavni zadatak da iskoristimo upravo ovo što se desilo jutros da
pokušamo da našoj djeci koja imaju 14 godina i koja još uvijek ne znaju..
pred kojima je, kao što ste i sami rekli, puno izazova, da im ukažemo na to,
šta je dobro a šta nije dobro. A krađa nije dobra. Molim vas kažite mi,
gospodine Labude, krađa nije dobra, zar ne?

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Pojma ti nemaš!

RAZREDNICA: Krađa nije dobra. Samo meni to izgovorite – krađa nije

dobra. Dobro je što se to jutros desilo i to baš ovdje jer imamo priliku da im
jasno i glasno da kažemo da krađa nije dobra, da djeca znaju. Mi to
moramo da uradimo. Recite krađa nije dobra. (ide od jednog do drugog
roditelja i moli svakoga da kaže.) Direktore, kažite, krađa nije dobra.
Izgovorite to molim vas.

DIREKTOR: Idem da vodokotliće u toaletima, koleginice!

Direktor odlazi.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Ti znaš da krađa nije dobra? Ti ćeš da

vaspitavaš moje dijete!!! Da izađe na ulicu i da ga ulica proguta? Da se ne
zna snaći sutra? Samu sebe nisi mogla da vaspitaš, a ne djecu da
vaspitavaš!

RAZREDNICA: Što vi njega uopšte šaljete u školu?

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Šaljem ga u školu da je završi, a ne da ga

ti vaspitavaš. Ja sam taj koji će ga vaspitavat, jer to kako ga ja vaspitavam to
u knjigama nema. A to je život!

RAZREDNICA: Mi u školi vjerujemo da možemo da ih vaspitamo da budu

dobri.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Pa da mi bude kao ti??

RAZREDNICA: Da budu najbolji.

35
LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Da mi radi za 300, 400 eura?

RAZREDNICA: Da budu bolji od roditelja.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Bolji od roditelja a?

NORINA MAJKA: A kakvi smo mi to kad naša djeca treba da budu bolja
od nas? Samo te slušam! Cijeli dan držiš moralne pridike. Ko o čemu kurva
o poštenju. Ti mene da učiš treba li mome djetetu wi fi? Rospijo! Pu!

ANASTAZIJINA MAJKA Sad si odlučila da je vrijeme da ih naučiš šta je

dobro, a šta loše?? Krađa je loša? A šikaniranje mog djeteta nije?? Za moje
dijete se nisi tako borila! Mi smo ti dali posao, a ti nam se sereš na djecu!
Poserem se ja tebi na glavu!

KOSTIN OTAC: Rasturio sam se dok sam organizovao ekskurziju. Prvo su

htjeli svi da idu. Pa onda neki neće., pa ne valjaju autobusi, pa su odlični
autobusi.. Pa se onda složimo svi da ćemo da idemo. I sad ćeš ti jedna
jedina da otkažeš ekskurziju. Je li? E pa neće moći! Ima da ideš mamicu ti
jebem, da ti jebem. Ima da ideš sve pjevajući i sa osmjehom!

ANASTAZIJINA MAJKA Ona mi morališe cijeli dan.Moje dijete nije

ukralo! A to što ti prevazilaziš svoje pedagoške ingerencije je li to
moral???? Znaš li ti bolje od mene što je bolje za moje dijete? Gdje će moje
dijete da se školuje i što će ono da radi od svog života? (uzima joj dnevnik i
prijeti joj dnevnikom.) Ko ti je ovo dao u ruke? Sram te bilo! Nemoj da mi
plačeš! Ispravi se! Ispravi se i bori se! Ima pravo gospodin Zec kad kaže da
ti ne znaš našu djecu da naučiš da se snađu u ovom životu. Gnjido jedna!

(Svi urlaju na nju i guraju je i vuku i čupaju. Tuku. Prekida ih NORINA

MAJKA, unoseći se svima u lice.)

NORINA MAJKA A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći. To

moram sama uraditi i zato te sada napuštam. Moram da budem sasvim
sama ako hoću da se snađem sa sobom i sa vanjskim svijetom. Uzeću sa
sobom samo ono što mi pripada. A od tebe, od tebe neću ništa. Ni danas, a
ni poslije. Hvala vam! Našla sam ključ scene. (Ljubi ih sve osim razrednice).

36
KOSTIN OTAC: Ide li Nora na ekskurziju?

NORINA MAJKA: Vi ste moja najbolja publika! Hvala vam divni ste
Moram da idem, kasnim na predstavu..

KOSTIN OTAC: Čekajte, Nora ide na ekskurziju je l tako?

NORINA MAJKA Ma ide. Manite se para, dođite u pozorište

KOSTIN OTAC: Ljudi, jedno afričko pleme koje ima Ubuntu filozofiju
življenja, tako je oni zovu..

Domar i Blažo upadaju. Domar je pijan, Blažo pokušava da ga obuzda.

DOMAR: Neće ići! Ne! Neće Blažo Jovanović ići na ekskurziju i gotovo! Vi
ovakvi ljudi da se svađate zbog njegove ekskurzije? Pa vi nama pomažete!
Vaša djeca su skupljala pare da i on ide s njima na ekskurziju i to se
pretvorilo u ovaj veliki problem. Ja sam kriv zbog toga.. Ja sam niko i ništa.
Ja sam jedan usrani domar. Ja sam nula. Ali ja ne zaboravljam. Ja znam što
ste vi činili za nas… gospodine , vi sve nama poslali banku hrane, (Blažu)
pamti! …a vaša kćerka mu je dala telefon, da i on ima. A sa Anastazijom on
dijeli užinu.

ANASTAZIJINA MAJKA Molim?

DOMAR: Oni jedu zajedno. Mene je zbog toga sramota. U pičku materinu!
Izvinite, izvinite.. Blažo će sa mnom da seli, treba mi da pokupimo one
prnje kad nam sruše ovu baraku. Neka on ne ide na tu ekskurziju i
problem riješen.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Vi živite u ovoj baraci prekoputa?

BLAŽO: Živimo.

DOMAR: Da znam, da je Blažo uzeo te pare ja bih mu sudio

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Vi treba da budete iseljeni?

DOMAR: … Ja ga bi ubio ka Zeca!

37
LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Alo, znaš ona četiri stana za socijalne
slučajeve

DOMAR: Neće ići!

(Labud zove nekoga telefonom)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC:.. upiši ime - Domar,

DOMAR: Neće domar ići na ekskurziju!

BLAŽO: Stani, Čekaj tata..

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Nema ime, piši ti Školski Domar, nema
veze, briši njega i stavi ovoga, ..čekaj..(Blažu) Jeste li se vi prijavili na rang
listu za zaslužne?

BLAŽO: Nismo.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC (u telefon): Ja ću to završit, samo ti upiši,

javiću ti se ja.. ‘ajde.. (Domaru) Bitna stvar - Prijavite se sutra u 11 u
socijalno. Obavezno da bude trijezan i nemojte kasnit.

DOMAR: Šta je ovo ljudi?

ANASTAZIJINA MAJKA: Gospodin Labud vam je upravo riješio

stambeno pitanje…. Dobili ste stan

KOSTIN OTAC: Čestitam

(svi čestitaju)

DOMAR: Gospodine Zec? Stan? Stan??

(Grli Labuda. Ljubi ga, kleči na koljenima)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Eto sve smo završili.. i pare za ekskurziju
i autobus i stan - još samo razrednicu da šarmiramo da ovu djecu vodi na
ekskurziju. Razrednicae, sad je sve u vašim rukama..sad sve od vas zavisi..
Idemo li?

38
NASTAVNICA: (pjeva Sometimes I feel) Idemo.. svi idemo. Svi idemo..

(Svi je ljube i maze. Brišu joj krv sa lica. Daničina majka joj vraća dnevnik)

BLAŽO: Na poluvremenu je bilo 0:0, onako kako su dojavili.. u drugom

poluvremenu Bajern povede, a onda.. u 75 minutu Šalke izjednači, a u 92
minutu imali smo penal za Bajern i puca Ruben po sredini i pogađa
golmana u vrh kopačke, lopta se odbija i staje na go liniju, pritrčava
Levendovski i prije njega stiže ovaj konj iz Šalkea i izbija loptu. Baern je
izgubio

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Čuj Bajern

BLAŽO: Bajern osam godina nije izgubio na svom terenu od Šalkea.. ja sam
igrao taj tiket, tih 135 eura sam probao na Bajern, razrednice trebalo je da
dobijem.. (baca tiket) kvota je bila 3. 55, dobio bih 350 eura.. i vratio bih pare
i sam bih sebi platio ekskurziju i ne bih morao da primam milostinju..
Izvinite molim vas..

DOMAR: Blažo jesi li ti ukrao?

RAZREDNICA: Nije!

BLAŽO: Jesam. Ja sam ukrao.

RAZREDNICA: Ćuti Blažo.. ćuti

BLAŽO: Htio sam da priznam kad ste nas pitali, ali direktor je ušao i..
prepao sam se..

DOMAR: A ubiću te Blažo Jovanoviću! Uzeo si mi obraz, jedino što imam!

(Domar skače na Blaža, ostali skaču na Domara da ga obuzdaju, Nastavnica vodi

Blaža u ugao)

KOSTIN OTAC: NABAJYOTI SAIKIA – SHIKOBA, NABAJYOTI SAIKIA

– SHIKOBA… U jednom Afričkom plemenu kada neko uradi nešto loše oni
odvedu tu osobu u centar sela, gdje se okupi cijelo pleme i naredna dva
dana pričaju o svemu dobrom što je ta osoba uradila u životu. Ne

39
kažnjavaju ga! Jer pleme vjeruje da se svako ljudsko biće rađa kao dobro
Ali, ponekad, ljudi prave greške koje su ustvari njegov vapaj za pomoć.
Zbog toga, pleme se ujedinjuje u namjeri da svog bližnjeg ponovo povežu
sa njegovom pravom prirodom, podsjete na ono što on zaista jeste.
"NABAJYOTI SAIKIA" znači: "Ja te poštujem. Ja te njegujem. Značiš mi!".
Odgovor je : "SHIKOBA" - "Ja, zato, živim za tebe!" NABAJYOTI SAIKIA –
SHIKOBA, NABAJYOTI SAIKIA – SHIKOBA

(Nagovara roditelje da izgovore Nabayoti Saikija, a Blaža da izgovori Shikoba.

Danica izgovara i griješi, izgovara i Blažo)

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Šikoba sjedi. Dođi nešto Blažo.

BLAŽO: Nisam htio ovako da ispadne..

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Dođi, kad te zovem.. ajde.. evo ti ove
pare, uzmi ovo čuješ li?

(Blažo kreće prema Labudu, na pola puta je između Labuda i nastavnice, Labud
mu pruža pare. Blažo se okreće prema nastavnici.. oklijeva, nastavnica mu prilazi)

NASTAVNICA: Nemoj Blažo, nemoj da uzmeš

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: Blažo! Drži ovo, da ideš fino na

ekskurziju sa društvom

NASTAVNICA: Nemoj Blažo,

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: A kad se vratiš s ekskurzije ideš da

izabereš novi stan,.. idi sa društvom i provedi se

NASTAVNICA: Nemoj Blažo… Ne uzimaj!

Blažo uzima pare. Labud ga grli. Razrednica plače.

LABUD ZEC, GOLUBOV OTAC: I sljedeći put kad napraviš neku

pizdariju, nemoj da priznaješ. To ne ide tako. Nego ideš dalje i prtiš kroz
život!

40
DIREKTOR: Sastanak je završen. Proslava počinje

TREĆI ČIN: PROSLAVA

Isti dan. 19h.Proslava. Puna sala. Na pozornici u crno – bijelim kostimima učenici
razreda 9/3 pjevaju himnu.

Oj svijetla majska zoro,

Majko naša Crna Goro,
Sinovi smo tvog stijenja
I čuvari tvog poštenja.

Volimo vas, brda tvrda,

I stravične vaše klance
Koji nikad ne poznaše

41
Sramotnoga ropstva lance.

Dok lovćenskoj našoj misli

Naša sloga daje krila,
Biće gorda, biće slavna
Domovina naša mila.

Rijeka će naših vala,

Uskačući u dva mora,
Glas nositi okeanu,
Da je vječna Crna Gora

KRAJ

42