Katarina Nikolić

„Prozor“, drama.

Likovi:

Sanga, od nadimka Sale, a imena Aleksandar, 14 godina.

Dovla, od imena Vlada, 14 godina.

Niki, iz milja, pravo ime Nikola, 14 godina.

Danka, ponekad Dankica, Dovlina rođena sestra, 14 godina.

Sisata Ana, uglavnom samo Ana, 14 godina.

ĆOPAVA, razdredna starešina odeljenja 8/2 jedne osnovne škole, niko ne zna njeno
pravo ime jer ono nije ni bitno.

Roditelji i tamo neka nepoznata deca.

1.

Roditelji sede nepomično i hladno gledaju u ženu za katedrom koja neko vreme samo
ćuti. Čuju se otkucaju ogromnog sata na zidu. Gospođa razredna je obučena u crnu
suknju, nosi naočare i ima jednu nogu kraću od druge. Zbog toga uvek nosi sa sobom
štap koji joj ponekad služi i kao sredstvo vaspitanja. Razrednu su učenici prozvali Ćopava.

ĆOPAVA: Da li ste vi svesni da nikada više u svom životu neću moći da upotrebim ovaj
štap? Na njemu je nekada postajala pozlata. Ali mnogi guzovi su je oštetili. Mnogi.
Guzovi vaših probisveta. Naravno, smetalo vam je što dobijaju ono što zaslužuju.
Dabome da vam je smetalo. Ljutili ste se na mene zbog krokodilskih suza tih malih
prevaranata. I šta sad? Sutra ćete me tužiti. Ministarstvo će me oterati u penziju, doći će
neko novi. Pa neka dođe. Nama dišu za vratom i optužuju nas da smo razmazili decu, a
ustvari ste krivi vi što ste ih tako vaspitali. Trebalo je da razmislite kad ste ih slali u školu.
Mogli ste da sagledate situaciju i vidite da više ništa nema smisla. Nema.

Ćopava se malo smiruje i menja ton.

ĆOPAVA: U školskoj dve hiljade desetoj/dve hiljade i jedanaestoj odeljenje sedmo dva
završilo je razred sa prosečnom ocenom 4.08. Mogla bih da potvrdim da je ovo dobar
prosek kad se uzmu sve neprilike kroz koje smo prolazili. Nadam se da će se taj prosek
poboljšati tokom školske godine dve hiljade jedanaeste/ dve hiljade dvanaeste. Prošle
godine je zabeleženo svega deset neopravdanih izostanaka, ali je početak nove školske
godine, tj. dve hiljade jedanesete/ dve hiljade dvanaeste doneo nove rezultate. Kao što
ćete ćuti, nisu nimalo naivni. Broj izostanka na prvom tromesečerju iznosi pedeset, a od
toga je četrdeset neopravdanih.

2
Ćopava podiže pogled i neko vreme gleda u roditelje. Roditelji i dalje mirno sede i gledaju
u Ćopavu.

ĆOPAVA: Vidim da nema potrebe da nastavim sa statističkim podacima. Ono što je

veoma bitno da znate jeste da ni vi sami ne smete da tučete svoju decu ili na bilo koji
način zlostavljate. Ukoliko nekome nisu jasna nova pravila, neka se obrati zavodu za
zaštitu dečijih prava i tamo će dobiti preciznije informacije. Skrećem vam pažnju da, ako
ne možete da obuzdate svoje dete, pozovete policiju da to ona učini, jer u suprotnom
možete krivično odgovarati.

Roditelji se polako dižu sa svojih stolica. Ćopava zatvara dnevnik. Roditelji jure ka
vratima, stvara se gužva, neki od njih se guraju, neko nekog udari, neko ispusti jedno
dugačko „jaoo“ . Roditelji polako nestaju, kao da su ih vrata progutala.

2.

Dankina soba.

NIKI: Danas sam poslao mejl Lejdi Gagi.

DANKA: Zezaš? Otkud tebi njena adresa?

NIKI: Našao sam.

DANKA: Nije prava. Sto posto.

NIKI: Prava je.

DANKA: To je PR ili neki fan. Nije to prava Lejdi Gaga.

NIKI: Kažem ti da je prava.

3
DANKA: Misliš li da će jedna Lejdi Gaga tebi da odgovara na poruke. Brate, nema
pametnija posla.

NIKI: Misli šta hoćeš.

Niki pravi feminiziran pokret rukom i okreće glavu.

NIKI: Daj mi da prepišem domaći iz matematike.

Danka mu pruža svesku.

NIKI: I počupaj te obrve. Izgledaš kao majmun.

DANKA: Mama mi ne da.

NIKI: Devojka si. Treba da povedeš računa. Moja mama ide u jedan odličan salon, daću ti
adresu.

Danka klima glavom, a onda kao da se nečeg seti.

DANKA: I šta si joj napisao?

NIKI: Kome?

DANKA: Lejdi Gagi bre?

4
NIKI: Tražio sam da mi pomogne. Molio sam je da mi pomogne. Ipak mi ona deluje kao
osoba koja bi mogla da razume sve.

DANKA: Trebalo je da budeš konkretan.

NIKI: Bio sam. Lepo sam joj objasnio.

DANKA: Šta?

NIKI: Pa kako se osećam.

Danka se opet okreće. Niki se usredsređuje na prepisivanje. Danka se osvrne na njega.

DANKA: Što ne kažeš Vladi da ti pomogne? Možda te onda više neće tući.

NIKI: Ne tuku me više.

DANKA: A ta modrica na ruci? A ona na kolenu? A pocepan duks? Pre neki dan si bio
odvratan. Svuda po sebi si imao krv. Odvratno.

NIKI: U pravu si. Nisam mogao da skinem fleku sa majice. A to mi je bila omiljena majica.

DANKA: Ona roze sa Mikijem?

NIKI: Aha.

Niki je veseo.

NIKI: E Danka, ne znam kad će mama da mi daju pare za šoping, ali napravio sam spisak
stvari koje bih hteo da kupim.

DANKA: Nadam se da nećeš nešto hipstersko?

NIKI: Promeniću se Danka. Kupiću neke stvari kao Dovla. Te odvratne nike trenerke i
patike.

5
DANKA: To ne liči na Lejdi Gagu.

NIKI: Dovla sluša Lejdi Gagu? Otkad?

DANKA: Glup si. To kažem tek onako.

Niki zagleda Danku.

NIKI: Danka pa ti imaš sise?

Danka stvalja ruke na grudi.

DANKA: Nemam!

NIKI: Imaš čoveče, vidim ti bradavice. Još nisi počela da nosiš brus?

DANKA: Ne treba mi jer nemam sise.

NIKI: Imaš sise. I baš su lepe.

DANKA: Ti znaš.

NIKI: Pokaži!

DANKA: Šta?

NIKI: Hoću da vidim kakve su ti sise?

DANKA: Ne dolazi u obzir.

Niki se ponovo usredsređuje na zadatke.

6
NIKI: Dobro, ali svakako mislim da su lepe. Nisu baš kao sise Sisate Ane, ali dobro.

DANKA: Fuj.

NIKI: Šta „fuj“. Ja sam ekspert za sise. Volim sise.

DANKA: Pa kupi ih onda.

NIKI: Nije to fora. Mislim nije da me pale. Uopšte me ne pale. Ali su baš lepe. Šteta što
muškarci nemaju sise.

DANKA: Imaju.

NIKI: Ali ne kao žene.

Danka odlazi do svog plakara i vadi stvari.

NIKI: Ajde pusti neku muziku da igramo.

DANKA: Moram da se spremim.

NIKI: Ali gde ćeš?

DANKA: Idem da se vidim sa nekim.

NIKI: Sa kim?

DANKA: Šta te briga. Nemoj i ti kao Vlada. Smorovi ste.

NIKI: Gde idete?

DANKA: U park.

NIKI: U Picin park?

7
DANKA: Majmune!

NIKI: Priznaj ideš da mu pokažeš sise?

DANKA: Jebale te sise.

Danka se skida i oblači uski džemper i farmerice. Niki je posmatra. Danka ipak nosi mali
brus bez korpica i roze gaćice na cvetiće. Niki se tiho smeje. Danka se okreće i gađa ga
jastukom.

3.

Školsko dvorište.

SANGA: ’De si pederu?

DOVLA: Ostavi ga.

SANGA: Da ostavim pedera? Zašto?

DOVLA: Ostavi ga jebote.

SANGA: Šta je? Jesi i ti derpe? (pravi se da plače) Mama? Hoćeš cuclu? (povlači majicu i
menja glas) Hoće Vlada da siki malo? (potom smeh)

DOVLA: Daj bre Sanga odjebi.

SANGA: Ja da odjebem? Ja?

DOVLA: Aj briši Niki. Briši!

Niki krene da ode.

8
SANGA: Gde da briše? Gde ćeš derpe? Stani malo.

NIKI: Šta je bilo?

SANGA: Nemoj ti meni šta je bilo. Ej, mogu da te odalamim da odletiš preko ograde.
(pljune na njega) ’Oćeš malo da se okreneš oko svoje ose?

ANA: Daj ostavi ga seronjo.

SANGA: O Mama, daj malo mleka.

ANA: Prostačino!

DOVLA: Aj Niki, briši.

Sanga ga hvata za mišicu. Dečaci uzimaju Nikija i bacaju ga u kantu za otpatke. Niki ne
može da ustane. Dečaci se smeju. Sanga se najglasnije smeje. Ana pomaže Nikiju da
ustane. Sanga odgrne Anu i započinje svoju igru. Lupi nekoliko ćuški Nikiju.

SANGA: Slušaj derpe, sutra na velikom odmoru organizujemo igre bez granica. Sutra
ćemo da se malo igramo, a derpe? Mwa. Mwa. Mwa.

Hvata ga za bradu i ismeva ga. Potom ga šutne u zadnjicu.

SANGA: Kako ima lepo dupe derpe.

Sanga se smeje.

9
SANGA: O Niki, dušo?

Niki mu pokazuje srednji prst.

SANGA: O pičko jedna.

Sanga kreće na Nikija. Niki pada na zemlju. Šutiraju ga. Niki se sklupča, štiteći glavu.

4.

Slabo osvetljeni park.

SANGA: Mačko, izvini. Stvarno izvini, ako sam bio malo grub.

ANA: Ma odjebi.

SANGA: Maco oprosti.

ANA: Neću više da priđeš Nikoli.

SANGA: Mi se samo zezamo malo sa njim. Znaš onako muški.

ANA: Ti si retard.

SANGA: Daj Ana...

Sanga hvata Anu za grudi, za zadnjicu.

10
ANA: Pusti me.

SANGA: Što si nadrkana? Je l’ imaš mecu?

ANA: Nisam raposložena.

SANGA: Nema veze.

Nastavlja da je dodiruje. Ana se nećka, ali pristaje.

SANGA: Maco...

ANA: Koliko puta da ti kažem da nisam spremna?

SANGA: Kad ćeš da budeš?

ANA: Kad budem spremna, biću.

SANGA: Ali, zar ne znaš otprilike?

ANA: Znam.

SANGA: Pa?

ANA: Bićeš obavešten.

SANGA: Ne mogu toliko da čekam. A da mi ga malo prodrmaš?

Sanga kreće da skida gaće.

ANA: Skloni to. Odvratno.

11
SANGA: Kako to misliš?

ANA: Izgleda kao neko čudovište. Odvratno.

Sanga joj stavlja ruku u svoje gaće.

ANA: Fuj. Ljigavo.

Ana se nekontrolisano smeje.

SANGA: Šta je smešno retardušo jedna?

ANA: Lignjoslav?

Ana se smeje, Sanga joj zapuši usta šakom. Ana se otima i udaljava od njega. Sanga
odustaje. Neko vreme sede ćutke.

SANGA: A da se ljubimo malo?

ANA: Može.

Sanga naskače na Anu.

ANA: Šta si navalio?

SANGA: Imaš sise k’o Pamela Anderson.

12
ANA: Kako znaš?

SANGA: Pa viđali smo se jedno vreme stalno.

Sanga se smeje sarkastično.

ANA: Majmunčino.

Ana mu lupi šamar.

5.

Hodnik škole.

SANGA: Ovo je strategija. Pogledaj.

DOVLA: Šta je to?

SANGA: Strategija.

DOVLA: Joj bre Sanga, koja si ti budala.

SANGA: Znam. Pazi ovo, danas za vreme matematike moj plan će se ostvariti.

DOVLA: Danas imamo pismeni.

SANGA: Ma kakav pismeni jebote.

DOVLA: Pismeni i ako ne dođeš imaćeš keca na polugodištu.

SANGA: Ma kakav kec te je spopao seronjo.

13
DOVLA: Brate, ozbiljno ti kažem.

SANGA: Kad počne da se dimi. Svi ćemo imati petice.

DOVLA: O čemu ti to?

SANGA: O, evo Dankica.

Danka prolazi pored njih ne pogledavši ih.

SANGA: O Dankice.

Kada Danka prođe pored njih, Sanga je udari po dupetu.

SANGA: O kakvo dupe ima ova Danka.

DOVLA: Ostavi je jebote.

Danka počinje da plače jer joj se svi smeju.

DANKA: Videćeš Vlado. Reći ću sve tati.

Dovla joj prilazi.

14
DOVLA: Danka, samo se šalio. Vrati se. Danka stani.

SANGA: Eto, ne znaš ni sestru da obuzdaš. Čujem da je deponovao onaj klinac?

DOVLA: Nemoj da si je pipunuo više.

SANGA: Kad bi ti znao ko nju sve pipka.

Dovla krene na Sangu, ali ga Sanga savladava zato što je fizički jači.

SANGA: Pa ortaci smo. Valjda možemo da vatamo sestre.

Sanga se smeje.

SANGA: Šalim se brate. Šta se drkaš?

Sanga ga udara drugarski, pa ga zagrli i odlaze u učionicu.

6.

Učionica. Ćopava sedi za katedrom,Sanga ulazi.

ČOPAVA: Sedi.

Sanga seda. Ćopava lista dnevnik, a onda mu pokazuje.

15
ĆOPAVA: Je l’ ovo tvoj rukopis?

SANGA: Nije.

ĆOPAVA: Znači ti nisi kriv?

SANGA: Nisam kriv.

ĆOPAVA: Nisi prepravio ocene iz matematike?

SANGA: Nisam razredna.

ĆOPAVA: Ko je onda?

SANGA: Ne znam stvarno razredna.

ĆOPAVA: Je l’ ti znaš koliko imaš godina Aleksandre?

SANGA: Milsim da znam.

ĆOPAVA: Nemoj da se igraš sa mnom.

SANGA: Ne igram se sa vama.

ĆOPAVA: Koliko imaš godina?

SANGA: Četrnaest.

ĆOPAVA: Je l’ znaš šta ćeš da budeš kad odrasteš?

SANGA: Ne znam razredna.

ĆOPAVA: E pa ja ću da ti kažem. Kriminalac.

Sanga se nasmeje, ali se uozbilji.

16
ĆOPAVA: Od ovakvih delinkvenata nikada ne postane dobar čovek.

SANGA: U redu razredna.

ĆOPAVA: Ko je bacio dimnu bombu za vreme pismenog iz matematike?

SANGA: Pa...

ĆOPAVA: Ne znaš, je l’ tako?

SANGA: Ne znam razredna.

ĆOPAVA: Slušaj dečko, ja znam ko si ti.

SANGA: Nemate pojma razredna.

ĆOPAVA: I uskoro ćeš da letiš odavde.

SANGA: Niste u pravu razredna.

ĆOPAVA: Molim?

SANGA: Kažem, niste u pravu razredna.

ĆOPAVA: Krivac, a govori?

Sanga ćuti.

ĆOPAVA: Imaćeš jedinicu iz vladanja. I iz matematike.

SANGA: Volja gospoda boga, razredna.

ĆOPAVA: Šta ti znaš o bogu?

17
SANGA: Šta Vas zanima?

ĆOPAVA: Skloni se da te ne gledam više.

SANGA: U redu Ćopava.

Ćopava ne reaguje na Sangino oslovljavanje, izgleda kao da ga nije čula.

7.

Nedaleko od školskog dvorišta. Napuštena zgrada.

SANGA: ’Oćemo gađamo školu u deset?

DOVLA: Brate, što si poveo ovu Sisatu?

ANA: Ljakse umukni. Prebiću ti onu tvoju krakatu sestru samo da je još jednom vidim
kako bulji u mog Saleta.

DOVLA: Ne seri kokoško.

ANA: Sanga, stvarno. Videla sam kako te merka. Ona se bre loži na tebe.

SANGA: Sad si baš preterala, Ana.

Dovla vadi džoint i pali ga. Uzima jedan dim. Malo se zakašlje.

ANA: Nećete valjda sad da se drogirate?

SANGA: Ovo nije droga glupačo. Uzmi.

18
Sanga joj pruža džoint.

ANA: Ne pada mi napamet.

SANGA: Ili uzmi ili se gubi.

Ana se premišlja ali ipak uzima. Kašlje. Ne može da prestane.

DOVLA: Ova kašlje i na tamjan.

Sanga se cereka.

SANGA: Bratić, a da navatamo Nikija večeras? Vežemo ga i ono. Ništa krvavo. Muka mi je
od krvi.

ANA: Sanga, meni je njega žao. (oteže)

SANGA: Kenja mi se od tebe Ana.

Ana im otima džoint i baci ga.

DOVLA: Gle čobanka.

Ana otrči.

19
SANGA: Bratić, šta kažeš?

DOVLA: Nemoj Sanga. Dosta više.

SANGA: Cava si.

DOVLA: Nisam.

SANGA: Plašiš se ćaleta. I ja sam ga se plašio kad sam bio mali. Sada se ničeg ne plašim.

DOVLA: Jebi ga Sanga. Niki se druži sa Dankom.

SANGA: Pa šta?

DOVLA: Znamo ga od malena jebote. Pusti. Neka bude peder ako hoće.

SANGA: Da ga pustim? Brate, šta sereš sad? Juče si gledao kako ga bacam u đubre, a
danas mi tu morališeš?

DOVLA: I tebe su tukli jebote.

SANGA: Mene niko ne tuče.

DOVLA: A modrice po grudima?

SANGA: Rekao sam ti da sam se potukao sa nekima iz kraja. Ko si ti da ti se pravdam?

DOVLA: Tvoj ćale lema i tebe i tvoju kevu.

SANGA: Ko to kaže?

DOVLA: Moj ćale.

SANGA: Šta tvoj ćale zna?

DOVLA: Kaže da zna i tvog ćaleta i Nikijevog ćaleta. Kaže da su nekada bili ortaci.

SANGA: Ma pljujem ja na te ortake.

20
DOVLA: Sanga, ako te tuče, evo skupićemo se. Najebaćemo mu se keve matori. Ima da
ga izdevetamo da neće znati ko je.

SANGA: Koga ćeš ti da izdevetaš majmune?

DOVLA: Ako te tuče, tuci i ti.

SANGA: Bratić, zapali još jedan.

DOVLA: Sad će da zvoni.

SANGA: A ono u deset?

DOVLA: Važi brate.

8.

Dankina soba.

NIKI: Danka, moj ćale voli samo košulje i kravate.

DANKA: Pa šta?

NIKI: Zar ne misliš da je to snobovski?

DANKA: Jeste.

NIKI: Mama mi je dala sto evra juče. A onda je otišla da se kreše sa nekim službenikom
koji radi u banci.

DANKA: Ćuti, bar imaš vezu. Ne moraš da čekaš u redu.

NIKI: Ili mogu da opljačkam banku.

DANKA: Oni kreteni smišljaju nešto. Videla sam ih na odmoru.

21
NIKI: Ako znaš nešto, ćuti. Bolje da ne znam. Kad ne znam lakše podnosim. Ako znam da
će da me tuku tada i tada, ceo dan mislim o tome. Ovako, kad se desi, desi se.

DANKA: Niki, neću dozvoliti da te više tuku.

NIKI: Ne brini Danka. Navikneš se. A kad se navikneš, nekako ti bude svejedno. Mislim,
neka tuku. Tukao me je i ćale, i mama... dobro, ona mi uglavnom lupa šamare. Ćale, on
udara čime god stigne.

DANKA: I sada?

NIKI: Od kada sam počeo da nosim košulje, prestao je.

DANKA: Ja mislim da su roditelji naši neprijatelji.

NIKI: I Sanga je naš neprijatelj.

DANKA: Danas me je u wc-u napala ona njegova sisata. Kaže da sam rugoba, da nemam
sise i da će da mi polomi kosti ako priđem Sangi.

NIKI: Šta ti ima da prilaziš tom odvrtanom izdanku ljudske rase?

DANKA: Ma kakvo prilaženje te spopalo?

NIKI: Znaš šta... bolje da me izudaraju i padnem u komu nego da doživim da se ti smuvaš
sa tim kretenom.

DANKA: Je l’ ti Lady Gaga odgovorila?

NIKI: Nije. I ona je bre kao i sve ostale nafurane pevačice.

DANKA: Pa lepo sam ti rekla.

NIKI: Reci mi Danka, nije valjda da se muvaš sa Sangom?

DANKA: Ne.

NIKI: Sviđa ti se?

22
DANKA: Ne.

NIKI: Lažeš! I ti si me izdala! Jesi tako misila da mi pomogneš? Da se smuvaš sa ološem i

zamoliš ga da me ne tuče.

DANKA: Nisam to mislila. Šta bulazniš to budalo jedna?

NIKI: Mrzim i tebe i Lady Gagu.

DANKA: Ako ti kažu da si homoseksualac, reci – jesam! Ako ti kažu da si govno, reci-
jesam.

NIKI: Tim mesožderima? Jesi li normalna?

DANKA: Ako te opet umažu fekalijama, ti reci –volim fekalije.

NIKI: Ja neću da volim fekalije. I neću da budem govno Danka. Nikada.

DANKA: Mama mi je rekla da treba tako da kažeš. Samo im odgovori da su u pravu.

NIKI: Neka tvoja mama dođu da nju tuku, pa će da vidi.

DANKA: Čekaj, Niki. Stani.

Niki olazi.

9.

Učionica. Ćopava drži predavanje iz biologije.

ĆOPAVA: Mozak. To je ono što vi nemate. U užem smislu. U širem smislu mozak je
najvažniji deo nervnog sistema. Osnovni delovi centralnog nervnog sistema su: Otvori
sveske i zapisuj! Ovo treba da znate u svako doba dana. Zapisuj kad kažem! Pod jedan:
mozak. Ukoliko ostanete tri minuta bez kiseonika pretvara se u kašu. Pod dva: kičmena
moždina. Funkcija: sprovođenje nervnih impulsa. Nervnih, ne telefonskih! Za kontrolni
koji će, gle čuda, biti u petak, imate nervni sistem i žlezde sa unutrašnjim lučenjem.
23
Nemoj da mi je neko napisao jaja umesto testisa ili Estragon umesto estrogen. Pišite
ćirilicom, i slovima a ne hijeroglifima. Ukoliko još niste naučili pisana slova, vežbajte do
petka. A sada dosta biologije. Kao što znate, trenutno imamo većih problema od
neznanja. Da čujem, šta imate da kažete po pitanju ponašanja koje vlada u školama?
Hajde, bolje da pričate sa mnom nego sa gospođicom Lidijom sa psihologije. Hajde.

ANA: Razredna stvarno je strašno to što se dešava u školama. Ta delikvencija je užasna.

ĆOPAVA: Kaže se delinkvencija. Dva n, Ana.

ANA: Oprostite razredna.

ĆOPAVA: Da li vi znate šta znači „poštovanje različitosti“?

Svi ćute.

ĆOPAVA: Naravno da znate. Inače biste pitali da ne znate. Vi ste ona generacija koja
mnogo priča. Zar ne? Ko je gađao školu sinoć? Divan govor. Divan.

Ćopava aplaudira.

ĆOPAVA: Nikola, ustani.

Niki se premišlja, ali ustaje.

NIKI: Da, razredna.

ĆOPAVA: Znaš li ti Nikola koja je najvažnija stvar kod čoveka?

NIKI: Mislite na nervni sistem?

24
ĆOPAVA: Mislim.

NIKI: Pa onda je nervni sistem.

ĆOPAVA: A znaš li ti Nikola šta je to strah?

NIKI: Znam šta je strah.

ĆOPAVA: Da li postoje neopravdani strahovi?

NIKI: Ne znam, razredna.

ĆOPAVA: Ja ću da ti kažem. Ne postoje.

Tišina.

ĆOPAVA: Znaš li ti Nikola ko je gađao školu sinoć? Ja znam da ti znaš.

NIKI: Ne znam razredna.

ĆOPAVA: Ne znaš?! Imaš priliku da odaš zlikovce koji ti ugrožavaju život u školi, a ti
odbijaš. Ja ne mogu da ti pomognem drugačije.

NIKI: Mogu li da sednem razredna?

Ćopava ga ignoriše.

ĆOPAVA: Znaš li ti Nikola šta je to pravda?

NIKI: Ne razumem vas razredna.

ĆOPAVA: Odgovori kad te pitam nešto.

NIKI: Znam šta je pravda.

25
ĆOPAVA: Da li ti Nikola možeš da utičeš na pravdu?

Niki se premišlja.

NIKI: Ne znam razredna.

ĆOPAVA: Ne znaš?

Tišina. Ćopava udara svojim štapom o katedru.

ĆOPAVA: Ne znaš?! Ne znaš?!

Niki istrči iz učionice, ruši stolicu sa sobom. Deca pevuše i udaraju ritmično svojim
knjigama o sto.

DECA: Pišonjo! Pišonjo! Pi-šo-njo!

10.

Učionica. Sanga sedi na učiteljskoj katedri i posmatra Danku. Danka prelistava svoju
knjigu i ignoriše ga. Niki primećuje da je Sanga bacio oko na Danku.

NIKI: Vidiš? Vidiš? Daješ mu zeleno svetlo?

DANKA: Ništa mu ja ne dajem.

NIKI: Smeškaš mu se kao da ja nisam tu.

DANKA: Ne smeškam mu se ni kad ti nisi tu ni kad si tu.

NIKI: Brk ti se podignuo. Sad će ispasti da sam i slep i glup.

DANKA: Ja nemam brkove i ako se moj brk podigne to znači da je od besa.

26
NIKI: Bes? To je osećanje. Što implicira sledeće: osećaš bes prema ovom odvratnom
moronu. Znači osećaš!

DANKA: Ostavi me na miru.

NIKI: Zašto ne priznaš da ti se dopada.

DANKA: Zato što to nije istina.

NIKI: Da, a ja sam roda.

Danka besno baca knjigu i odlazi do Sange i poljubi ga u usta. Sanga je pomalo u šoku.
Ana ulazi u učionicu u tom trenutku.

ANA: Jesam rekla ću da ti polomim kosti ti mala gaduro?! Ti ćeš da ljubiš mog dečka? Ti?

Ana hvata Danku za kosu, čupa je. Vuče je i udara.

DANKA: Pusti me moronko. Ugušićeš me tvojim sisama.

Dovla i Niki zadržavaju Danku, Sanga zadržava Anu. Sanga se sve vreme smeje.

SANGA: Baš su slatke kad se tuku.

ANA: Sanga rekla sam ti da hoće da te otme od mene. Rekla sam ti.

SANGA: Ćuti.

27
ANA: Neću da ćutim. Kurvetina jedna.

NIKI: Ti si kurava grobarko neopevana.

Svi su zapanjeni Nikijevim rečima. Sanga pušta Anu i kreće ka Nikiju. Niki stoji mirno, ne
pomera se.

SANGA: Šta si rekao derpa?

NIKI: Treba ti slušni aparat?

SANGA: Da, da ti nabijem u dupe.

NIKI: Kao što tebi tvoj otac radi, a?

Sanga je pomalo zatečen, ali počinje da gura Nikija. Niki odura leđima o tablu i pada na
pod. Pokušava da ustane.

SANGA: Ustani derpa. Još nisam završio sa tobom.

DOVLA: Stani Sanga, doći će Ćopava.

SANGA: Neka dođe.

Dovla se ispreči da Sanga ne krene ponovo na Nikija.

DOVLA: Ostavi ga. Preterao si.

28
ANA: Pre mi ga je bilo žao. Trebalo je da znam da je monstrum. Devojci kaže da je
kurvetina. Tvoja mama nije kurvetina, a? Sad da te vidim?

Niki kreće ka Ani i zalupi joj šamar. Ana se malo otetura i počne da plače. Sanga kreće na
Nikija, Dovla ga sprečava. Sanga uspeva nekoliko puta da šutne Nikija, Niki se sklupča.

SANGA: Skloni se. Ubiću ga.

DOVLA: Stani, nemoj.

SANGA: Ubiću ga!

DOVLA: Ne!

SANGA: Skloni se. Ko si ti da mi govoriš šta ću da radim? Sklanjaj mi ovu musavicu sa

očiju.

Sanga pokazuje na Danku.

DOVLA: Rekao sam ti da prekineš da pričaš tako o njoj.

SANGA: Odjednom si postao hrabar, a? A sve vreme si srao u gaće i radio šta ti ja kažem.

DOVLA: Jesam.

Sanga prilazi prozoru i uzima šakom ptičji izmet i počinje da maže Nikijevo lice. Ana se
smeje.

ANA: Šta je sada? Smrdi ti?

29
DANKA: Vlado! Vlado!

ANA: Ti mala ćeš tek da dobiješ svoje.

Niki pokušava da se odbrani. Dovla kreće ka Nikiju, ali Sanga kreće da maše svojim
govnjivim rukama.

SANGA: Hoćeš i ti piling? Šta kažeš? Ne da ti tata. Ne da ti mama. Niko ti ništa ne da. Jao,
sirotan.

Sanga se smeje kao poludeo. Maše rukama prema Danki, prema Dovli, oni se sklanjaju.
Sanga pruža ruke ka Ani. Ana vrišti.

ANA: Jesi normalan? Prestani!

SANGA: O Ana dušo, baš mi se grli.

ANA: Poludeo si. Prema njima maši.

NIKI: Prema sisatoj! Prema njoj!

Sanga hvata Nikija i odvodi ga do prozora.

SANGA: Izgleda da si zaboravio na našu „igru bez granica“. Voliš li da se igraš Nikolice
Prikolice?

NIKI: Volim.

SANGA: Smrdiš Nikolice.

30
NIKI: To je tvoj smrad Sangice.

SANGA: Izgleda da su te batine ohrabrile.

NIKI: A tebe Sangice?

DOVLA: Idem da zovem Ćopavu. Gotovo je.

SANGA: Gotovo je kad ja kažem da je gotovo.

DOVLA: Ići ćeš u popravni.

SANGA: Pa kako ćeš ti bez mene Dovlice moj mali?

Sanga mu se podsmeva.

SANGA: Ko će da ti kaže koji duks danas da obučeš? Hoćeš moći sam da skineš đanu?
Trebaće će ti pomoć Vladice.

Dovla odlazi.

DANKA: Ostavi ga na miru.

Danka čuči kraj table i plače.

DANKA: Ostavi ga na miru.

SANGA: Hajde, penji se.

31
Danka podiže pogled.

SANGA: Penji se.

DANKA: Ne!

SANGA: Penji se!

Sanga ga gura da se popne na prozorski limeni sims. Niki se penje.

SANGA: Penji se pseto pedersko.

Danka skače na Sangu, počinje da ga čupa. Sanga jauče, Ana prilazi i pomaže Sangi da se
oslobodi Danke. Povlači Danku i Danka seda.

SANGA: Ako uspeš da napraviš nekoliko koraka, znaš, onako muški... Hoćeš li umeti?
Ana, daj mu tvoje štikle, bolje će da hoda.

ANA se smeje: Kupila sam ih prošle nedelje. Ne dam.

SANGA: Šta vrištiš tu smorušo? (Nikoli) Ako uspeš Nikolice, onda, svaka ti čast!

DANKA: Može da padne. Može da pogine.

SANGA: Nikolica da pogine, pa on je od čelika. Takvi nikad ne umiru. Pašče na svoje

tvrdokorno dupe. Je l’tako Nikolice?

32
DANKA: Ostavi ga Sanga, molim te da ga ostaviš.

SANGA: Pa zar ga ja diram? Evo, siđi ako hoćeš! Siđi!

Čuje se zvono za kraj odmora.

ANA: Ćopava dolazi.

SANGA: Misliš da se ja plašim te bebetine Hitlerovke? Ima da je isprebijam tim njenim

štapom.

ANA: Joj bre Sanga, baš si grubijan.

DANKA: Nikola, siđi!

SANGA: Nikolice siđi. Nemoj da izgubiš svoj bezvredan život. Budi pažljiv kad hodaš. Ipak
si na petom spratu.

ANA: Idi se sredi majmune, vidi na šta izgledaš. Uh, kako smrdiš.

Sanga se okreće ka Ani, zaboravlja na trenutak Nikija. Danka prilazi prozoru i pruža ruku
Nikiju. Niki je gleda.

DANKA: Daj ruku. Hajde.

Sanga pere ruke. Okreće se.

33
SANGA: Joj, kako romantično.

NIKI: Poljubila si mesoždera Danka. Sad će te pojesti Danka.

DANKA: To je bila glupost. Vidiš, i Vlada je uz tebe. I Vlada te voli.

SANGA: Da, svi te volimo! Svi te volimo!

Sanga kreće da poljubi Anu.

ANA: Još smrdiš.

Ana prska svoj parfem na Sangu. Sanga se zakašlje.

SANGA: Uh, ovo je gore od slonovskog govneta.

ANA: To je Noami Kembel budalo.

Niki pada sa prozora. Danka vrisne jednom. Potom i Ana. Sanga zaustavlja svoj smeh i
ostaje ukopan. Ćopava i Dovla se pojavljuju na vratima učionice.

11.

34
Groblje. Roditelji i njihova deca tužnih pogleda i spuštenih ramena hodaju prema raki.
Nedaleko od „rupe bez dna“ stoji razredna Ćopava. U jednoj ruci drži svoj štap sa još
uvek primetnom zlatnom pozlatom, a u drugom fasciklu. Sprema se da pročita svoj
govor. Sklanja svoje naočare sa lica, odmerava svoju „publiku“. Izgleda kao da broji sve
te stare i mlade ljude. Gleda ih. Ponaša se kao sudija koji treba da izrekne presudu. Ili
možda kao razredni starešina svih generacija koje postoje na svetu. Dovla pridržava
svoju sestru Danku. Ana je obučena kao udovica. Vruće je. Ana maše svojom lepezom.
Sanga, potpuno unakaženog lica od nesmotrenih udaraca stoji pored svog oca. Njegova
majka se nalazi negde u toj masi ostalih majki. Nikolina majka kleči pored sinovljevog
groba s licem uronjenim u maramu ne bi li prigušila svoj plač. Nikolin otac poput stuba
stoji odvojeno od svih, blizu svoje žene. Čak i oni koji nikada nisu upoznali Nikolinog oca,
znaju da je to on.

Ćopava svoj uvodni govor ne čita. Kasnije će uzeti fasciklu u kojoj je Nikijev sastav iz
srpkog jezika.

ČOPAVA: Ovde bismo mogli i da završimo osmi razred osnovne škole. Ovde bismo mogli
da održimo i predviđeni roditeljski sastanak. Između škole i ovoga odvratnog groblja ne
postoji nikakva razlika. Trebalo bi da vaša deca umiru u svojim toplim domovima. Treba
da umru od starosti ili da poginu u ratu. Mogu da umru kako god želite. Ali, ne smeju da
umru u školi, među svojim vršnjacima. Tući će ih otac, majka, deda, država... svi će da ih
tuku. Ali ne smeju da tuku jedni druge. Ne smeju deca da ubijaju decu.

Ćopava sve vreme priča sa nekakvom dozom gadosti. Njena „publika“ izgleda kao da se
dosađuje. Roditelji gledaju svuda sem u Ćopavu.

ĆOPAVA: Kad sam vam rekla da ih tučete da ne postanu takvi mislila sam da in ne tučete
stvarno. Mislila sam da će te ih udariti a onda se pokajati. Ali, vi niste stali. Udarali ste ih
po glavi, po grudima, po nogama, po genitalijama. Svuda ste ih udarali. Ko je kriv za te

35
modrice na njihovoj duši, za te plave podlive na njihovim još uvek nerazvijenim telima?
Jeste li vi? Je li škola? Je li država? Koga da okrivim danas kad pravim celokupan utisak
jedne školske godine? Kome da iznesem sve te neopravdane, sve te vulgarnosti, sve te
jedinice iz vladanja? Kome da kažem, a ko bi hteo da čuje? Ta mala čudovišta koje ste
izrodili, to su vaša čudovišta. Iz biologije su naučili šta su fekalije, a ipak su ih bacali
drugima u lice. Mazali su nevine, drugačije. Iz srpskog su naučili da se izražavaju
šatrovački, da psuju, da pljuju! A iz istorije nisu mogli da nauče ništa jer ih je istorija
izneverila i pre nego što se dogodila. Stojim sada ovde, pored jednog malog tela, sa
svojim štapom koji je nekada imao zlatnu pozlatu. Koga sam ja bože tukla? Koga sam ja
tukla?

Ćopava teatralno vadi svoju maramicu iz džepa, i blago pritiska na svoje oči. Otvara
fasciklu i sprema se da čita.

ĆOPAVA: Dana, dvadeset i petog maja dve hiljade i jedanaste godine, pre samo nekoliko
dana, naš grad, našu školu, našu državu, a pre svega naše domove, zahvatila je tragedija
i pretvorila ovaj koloritni svet u jedan petominutni crno-beli film. Ipak belo je uvek belo,
a crno nije uvek crno. Čitam ova sastav ne zbog roditelja tupoglavaca, ne zbog krivih, a ni
zbog nevinih. Čitam ovaj sastav zbog ljudi. Zbog čoveka i nečoveka! Nikola Milosavljević
napisao je ovaj tekst za pismeni zadatak iz srpkog jezika koji se desio neposredno pre
njegove smrti. Od svih slobodnih tema, Nikola je odabrao onu koja je bila vezana za
stvaralaštvo naše drage pesnikinje Desanke Maksimović. Ovo je analiza „Bajke o
labudu“.

„Nikada me nije interesovala Desanka Maksimović. Ali, kada sam pročitao tu bajku,
učinilo mi se da sam pogrešio što sam nekoga tako brzo osudio iz nekakvih glupih
razloga. Osuđuj i bićeš osuđivan! Glavni lik ove bajke je jedna crna ptica, nepoznata.
Ptica je tužna, nesrećna, sama. Mislim da je ta ptica čovek. Ptica peva, svojim krilima

36
pozdravlja svoju dragu kraljicu zime, Snežanu. Ali, ta ptica nije kao druge ptice. A ljudi su
danas svi jednaki. Kraljica zime donosi zimu. Zato, u svoj toj prelepoj belini, nema mesta
za jednu crnu pticu. Snežana će na kraju bajke, baciti svoje krupne pahulje na usnulu
nesrećnu pticu. I ptica će postati jedan prelepi labud. U životu nema Snežana. Nema ni
belih pahulja. U životu ništa što je ružno ne postaje lepo. U mome svetu, sve je previše
crno da bi jednog dana moglo postati belo.“

Ćopava zaklapa svoju fasciklu. Roditelji i deca polako nestaju sa groblja. Ćopava gleda tu
masu u kojoj se ne razlikuje ko je otac, ko majka, a ko dete.

12.

Učionica. Ana, Dovla i Danka sede u svojim klupama, ne govore. Ana prekida tišinu.

ANA: Sanga će da umre.

Dovla i Danka se okreću ka Ani.

ANA: Ne gledajte me tako.

DOVLA: Neće valjda da se ubije?

ANA: Neće.

Opet tišina.

37
ANA: Njegov ćale ga mlati. Ubiće ga od batina. Znam ja to odavno.

DANKA: Ti znaš! Šta ti znaš?!

ANA: Pazi kako mi se obraćaš klošarko jedna.

DANKA: Ono juče, to nije bilo sve.

DOVLA: Šta?

DANKA: Onaj sastav.

ANA: Mislim da Ćopavu niko nije slušao. Ja sam jedva čula šta je govorila.

DANKA: Zato što si neopevana glupača.

ANA: Aj marš bre ljaksice.

Ana se smiruje.

DANKA: Onaj sastav. To nije bio ceo sastav.

DOVLA: Zar ima još?

DANKA: Ima.

DOVLA: To nije ni bitno više.

DANKA: Bitno je.

DOVLA: Zašto?

DANKA: Zato što...

38
Danka počinje da plače.

DOVLA: Danka, najbolje bi bilo da zaboravimo ovaj košmar.

ANA: Ja svako veče sanjam neke ptice i ovaj prozor.

Dovla se osvrne na prozor.

DANKA: Ja sam pročitala sastav.

ANA: U snu?

DOVLA: Kad?

DANKA: Posle pismenog. Uvek je prvo pisao na papiru, a posle u vežbanku. Nije voleo
mrlje od hemijske.

DOVLA: Dosta više o tom sastavu.

DANKA: Oni su mislili da nas okrive.

DOVLA: Ko oni?

DANKA: Škola, roditelji... zar nisi slušao šta je Ćopava govorila?

DOVLA: Možda treba da izblejiš.

DANKA: Ne! Niki je bacio papir u korpu i ja sam ga uzela. Tada nije pričao sa mnom.

ANA: To je tačno. Ja sam je videla.

DOVLA: Šta govoriš to?

39
DANKA: Kažem da Ćopava nije pročitala onaj deo sastava u kojem Niki kaže da će da se
ubije.

DOVLA: To znači da taj deo nije napisao u vežbanci.

DANKA: Pa šta?

DOVLA: Ali, Danka...

ANA: Mrzim sastave.

DOVLA: Neću da pričam više o tome. Ućuti.

DANKA: Nećeš? Zato što si kriv.

DOVLA: I ti si kriva. I ona je kriva! (pokazuje na Anu)

Ana ćuti.

ANA: Najbolje je da okrivimo školu. Škola je kriva, ljudi. Ljudi, slušajte me, ova
retaridrana škola je kriva. Da nismo išli u ovu školu, ne bismo se ni upoznali, da se nismo
upoznali ne bismo se ni ono... jebote, razumeš? Ovaj smor ne bi bio smor. Mislim da je
to super rešenje. To je jedino rešenje znate? Šta me gledate tako? Šta? Čim sam se
rodila znala sam da je škola sranje. Prirodne nauke. Društvene nauke. Gluposti. Jedino
mi se fizičko dopadalo jer sam tu mogla da sedim na klupi sa izgovorom da imam
„poštedu“. Ta „pošteda“ to je najbolja stvar u ovoj školi. Ponekad me toliko boli stomak,
a ipak moram da dolazim u školu. Zaključak: škola je kriva. Zar sam ja mogla da znam da
će taj kreten da se ubije jer ga neko malo tuče na velikom odmoru.

DANKA: I na malom.

ANA: I na malom. Pa šta ako su ga mazali ptičjim govnetom.

40
DANKA: Golubovim.

DOVLA: Golubije na ruskom znači sivo.

ANA: Znam, uvukao mi se u nozdrve, nisam mogla da se oslobodim tog smrada. Neka
crknu svi golubovi.

DOVLA: Znači, golubovi su jebeno krivi što seru?

ANA: Jebote, u pravu si. Da taj golub ne postoji ne bi postojalo ni njegovo odvratno
govno. Uh, povraća mi se.

DOVLA: Kad smo bili mali, Sanga, Niki i ja smo gađali golubove iz vazdušne puške.

ANA: U, sećam se. A onda si me jurio i pokazivao mi tog mrtvog goluba. Uhvatio si
goluba za vrat i mahao njime. Onda si čupao perje. I bilo je odvratno. Ložila sam se tada
na tebe.

DANKA: Ćopava je trebalo da zna da će Nikola da se ubije.

ANA: Kažem ti da je kriva škola. Ja bih je spalila do temelja. Ali, brate, neću da stvaram
sebi probleme. Kad bi je neko drugi spalio, misim da bi se smuvala sa njim.

DANKA: Sa petoricom bi se smuvala? Sa ženama? Sa odvratnim domarom? Sa klinicima

iz petog dva? Sa svima, a?

ANA: Dovla je l’ to moguće da svi oni spale školu?

Danka se smeje cinično.

DOVLA: A šta ako cela škola spali celu školu?

41
Ana se smeje.

ANA: Brate Dovla, mnogo si pametan.

DANKA: Mislim da sam ja Snežana.

Ana se kliberi.

ANA: Ne dušo, ti si Danka, najveći ašov na planeti.

DANKA: Snežana iz sastava.

ANA: Opet taj sastav. Nećeš valjda sad da nam priznaš da si ti napisala sastav.

DANKA: Šta baronišeš sad tu?

Danka prilazi Dovli koji potpuno otupljen sedi sa strane.

DANKA: Vlado? Vlado?

DOVLA: Šta je?

DANKA: Ja sam Snežana i trebalo je da ga pretvorim u labuda. A umesto toga ja sam

poljubila onog najružnijeg homosapiensa Sangu i pretvorila njega u labuda.

ANA: Jebote Danka ala si dubokoumna. A za to što si ga poljubila ćeš da dobješ par
šamara daskaro. Rasčupaću ti tu tvoju kosurnjaču.

DANKA: Ma odjebi.

42
ANA: Samo iz principa neću da se spuštam na tvoj nivo. Ali kad bih htela, odavno bi me
molila za opraštaj.

DOVLA: Danka, misliš li da je istina ono što je rekao Sanga?

ANA: Sve je istina što on govori. Ponekad i pretera sa istinom.

DANKA: Uh, labudi, pa o njima postoje najbolje priče. Npr. „Ružno pače“. Ko je beše to
napisao?

ANA: I ti mi imaš peticu iz srpskog.

DANKA: Nikola bi to znao.

DOVLA: Sanga je rekao da sam cava.

DANKA: Jadno ružno pače. Kako je lepo plakao pored bare.

DOVLA: Sanga je rekao da sam cava.

DANKA: Kako neko može da ne voli „Ružno pače“.

ANA: Pa može ako je taj ili TA ružno pače.

Ana se smeje.

DOVLA: Sanga je rekao da sam cava!

Dovla se prodere. Krene na Anu, hvata je za vrat i počinje da je davi. Danka kreće da ga
spreči. Ana se guši.

43
DOVLA: Ti znaš šta je on mislio time da kaže? Govori!

DANKA: Pusti je! Pusti je Vlado!

DOVLA: Ja nisam cava! To da mu kažeš! Jasno!

Ana pokušava da dođe do daha.

DOVLA: Jasno?! Ja nisam cava!

Dovla je naglo pušta. Ana pokušava da dođe do daha. Danka joj pomaže da se smiri.

DANKA: Jesi cava! Jesi! Pičkica! Gde su ti muda Vlado?

Dovla je gleda besno. Izgleda da će svakog časa krenuti na nju.

DANKA: Šta je? Šta me gledaš? Šta me gledaš morončino? Hoćeš da me udariš? Ajde,
udari me! Udari me bre!

Dovla kreće da je udari ali ustukne. Danka mu se smeje.

44
DANKA: Hajde, hajde sisice. Znao si da gledaš kako je Nikola krvario. Hajde, išutiraj me
kao što si šutirao njega. Hajde! Hajde! Čekam! Ne možeš. Hoću da me udariš! Zalupi mi
šamar šonjo nad šonjama!

ANA: Danka! Danka! Ćuti Danka!

Ana joj stavlja šaku na usta, pokušava da je spreči da nastavi sa prozivkama.

DANKA: Pusti me! Pitaš da li si šonja? Šonja si! Ćutao si kad me je onaj moron šljapkao
po dupetu! Cava! Cava! Cava! (pevušeći)

Danka se podsmeva Dovli. Dovla očajno počinje da plače. Danka, konačno, ućuti. Kada se
Danka okrene, vidi Sangu na vratima. Sanga, očito, već duže vreme stoji i gleda svađu
brata i sestre. Potom se okrene i Ana.

ANA: Sanga? Gde si bio sve vreme?

Sanga se ne obazire na njih dve, priđe Dovli, ali zastane kad vide njegovo uplakano lice.
Pruža mu ruku da ustane. Dovla ustaje, odmiče se od Sange.

SANGA: Rekao si mi „Ako te tuku- tuci.“

Dovla ćuti.

45
SANGA: Zašto si mi to rekao proklet da si!

Sanga ga drmusa snažno, Dovla ne pruža otpor.

SANGA: Pogledaj na šta ličiš! Pogledaj!

Dovla izgleda očajno.

SANGA: „Ako te tuku- tuci!“ Šta to znači koji kurac? Šta to znači? „Ako te tuku- tuci?“ Jesi
li mi to rekao? Jesi li?

Dovla plače.

SANGA: Ako te tuku, tuci. A brate?

Sanga prilazi Dovli, ovog puta nežnije.

SANGA: Brate, Dovla ti si mi brat. Znaš to? Dovlice...

46
Dovla pokušava da se udalji od Sange. Nimalo mu se ne sviđa Sangino ponašanje.
Sumnjičav je.

SANGA( se prodere): Zašto si mi to rekao? Zašto? Zašto? Zašto?

ANA: Sanga dušo, prekini, molim te...Idi odavde! Odlazi. Ako te Ćopava vidi...

SANGA: Zar sam ja kriv što je taj pederčić pao sa simsa? Svi znamo da je skočio. Svi. Zar
sam ja kriv što se on ubio?

DANKA: Ti se nikad nećeš promeniti!

SANGA: Zašto bih se menjao? Zbog tebe? Zbog nje?(pokazuje na Anu). Zbog koga da se
menjam? Govori glupačo!

Dovla gnevno nasrće na Sangu, počinje da ga udara iz sve snage. Sanga se ne brani. Ana
i Danka pokušavaju da spreče Dovlu.

DOVLA: Zar sam ja cava? Ja cava? Ima da ti razbijem tu glavudžu. Skote! Nadrkani skote.

Sanga mu se smeje.

SANGA: Tako je Dovlice. Tako je.

Sanga ustaje polako.

47
SANGA: Ovde me niko nije tukao. Udari me tu. (hvata se za levo uvo) Ud’ri. Imaš priliku
da me udariš. Hoćeš da vidiš gde me je sve tukao? Hoćeš da znaš za sve modrice? Priznaj
da se ložiš na to?

Sanga se smeje. Danka i Ana su u šoku. Sanga skida majicu i pantalone. Svuda po telu
ima modrice.

SANGA: I jaja mi je razbio. Šta okrećeš glavu? Gledaj sad! Gledaj skotino! Jesi li mi brat ili
nisi? Gledaj! Šta buljiš kokoško tako? Nisam tamo neka životinja. Nisam džukela. Čovek
sam. Gledaj!

Sanga povlači Anu za ruku.

SANGA: Pipni! Pipni. Meso i trombovi kokoško! Ne sviđa ti se? Možda ti se on sviđa više?

Sanga pokazuje na svoj penis.

ANA: Sanga, pusti me... pusti me...

Sanga prilazi Danki.

48
SANGA: Hajde, Danka, hajde... nije valjda da se gadiš? Dodirni me. Samo me dodirni.
Zagrli me da vidiš koliko boli. Zagrli me! Molim te Danka, zagrli me... Poljubila si me
Danka... sad me zagrli... Zagrli me Danka...

Danka polako pušta Dovlu. Ana stoji sa strane i tiho plače. Danka drhtavim pokretima
prilazi i grli Sangu. To je uprkos celoj situaciji, najnežniji trenutak u drami.

SANGA: Znaš šta Danka... to što me boli celo telo, to znači da osećam. Još uvek osećam.
A i pre sam osećao samo ne znam kad je to bilo pre. Mnogo pre ovog sada. Uvek bi se
sklupčao i brojao sekunde. Pijana budala mogla da je zamahuje i po nekoliko minuta. A ti
minuti za mene su bili sati, dani... godine. Danka...slušaj me... Sad možeš da zoveš
policiju Danka.

Danka plače i pokušava da ga prekine.

DANKA: Sanga...

SANGA: Sad je mrtav Danka. Više niko neće moći da me tuče Danka. Niko.

Sanga izgleda kao da će da se onesveti. Danka i Ana mu prilaze i pridržavaju ga.

Kraj.

49