Evrokod 8 - Deo 1 Seizmika PDF

I••I
DGKS
E 1 -1 :2004
E
T
l••I
DGKS
E EN 1998-1:2004
v· Evrokod 8
R
"
0 PRORACUN
p "
SEIZMICKI
s OTPORNIH
K
I KONSTRUKCIJA
v
s DEO 1: OPSTA PRAVILA,

v
T SEIZMICKA DEJSTVA
I PRAVILA ZA ZGRADE
A
N
D
A
R
D Beograd, novembar 2009.
Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda
EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE
Evrokod 8: EN 1998-1:2004
PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA

Deo 1: OPSTA PRAVILA, SEIZMICKA DEJSTVA
I PRAVILA ZA ZGRADE
objavljuje se u okviru druge faze PROJEKTA:

UVOOENJE EVROPSKIH STANDAROA U GRAE>EVINARSTVU
KAO NACIONALNIH STAND ARDA SRBIJE
NOSIOCI PROJEKTA:
Gradevinski fakultet Univerzlteta u Beogradu
Drustvo gradevinskih konstruktera Srblje - DGKS
lnienjerska komora Srbije
lnstitut za standardizaciju Srbije
PROJEKTNI TIM
za ovu fazu Projekta:
Prof. dr eorde Vuksanovlc, rukovodilac Projekta.

Prof. dr Dusan Najdanovic i prof. dr Aleksandar Pakvor, EC1
V. prof. dr Zlatko Markovic i prof. dr Dragan Budevac, EC3
v. prof. dr Bosko Stevanovic, EC5 i EC6
Prof. dr Petar Anagnost!, EC7
V. prof. dr eorde Ladinovic, EC8
EVROKODB
Deo1:
Prevod: dr &orde Ladinovic, dr Radomir Follc, dr Stanko Breit, dr Zoran Brujic,
dr Tatjana Koeetov Mlsulic, Andrija Ra&eta
Strucna redakcija: dr &orde Ladlnovlc
lzdavac: Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Za izdavaea: Oekan. prof. dr Dorde VuksanoviC
Tehnicki urednik: V. prof. dr Borde Ladinovic, dipl. grad. inz.
Priprema I stampa: Dedraplast, Beograd
Tirai: 700 primeraka
ISBN 978-86-7518-123-1
Beograd, novembar 2009.

PREDGOVOR
uz prevod na srpski jezik Evropskog standarda
EVROKOD 8: PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA

Deo 1: OPSTA PRAVILA, SEIZMICKA DEJSTVA I PRAVILA ZA ZGRADE
Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, Deo
1: Opsta pravila, seizmicka dejstva i pravila za zgrade (EN 1998-1: 2 004), pripremljen je u okviru druge faze
projekta Usvajanje Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda Srbije, prema
Sporazumu sklopljenom izmedu lnstituta za standardizaciju Srbije i nosioca Projekta Gradevinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
Druga faza Projekta obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 delova Evrokodova za konstrukcije:
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije, Deo 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna opterecenja za
zgrade
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije, Deo 1-3: Dejstva snega
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije, Deo 1-4: Dejstva vetra
Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije, Deo 1-5: Termicka dejstva
Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, Deo 1-3: Opsta pravila - Dodatna pravila za hladno oblikovane
tankozidne elemente i limove
Evrokod 3: Proracun eelicnih konstrukcija, Deo 1-5: Puni limeni elementi
Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, Deo 1-10: lzbor celika u pogledu zilavosti i svojstava po debljini
Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija, Deo 1-1: Opsta pravila i pravila za zgrade
Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija, Deo 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije
Evrokod 7: Geotehnicki proracun, Deo 1: Opsta pravila
Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, Deo 1: Opsta pravila, seizmicka dejstva i pravila za zgrade
Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, Deo 3: Procena stanja i ojaeanje zgrada
Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa pet delova koji su prevedeni i publikovani 2006. godine u okviru prve
faze Projekta, a cije se usvajanje ocekuje do kraja ove godine, sacinjavaju set propisa za proracun objekata u
zgradarstvu. Njima su obuhvaeene konstrukcije od svih tradicionalnih gradevinskih materijala (betona, celika,
drveta, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenja) koja su karakteristicna za konstrukcije u zgradarstvu.
Tako se otvaraju mogucnosti za projektovanje objekata u zgradarstvu u potpunosti prema savremenim evropskim
propisima, koji ce uskoro postati i nasi standardi.
Bez obzira sto Srbija jos nije clan CEN-a, usvajanje Evropskih standarda je uslov za ulazak u Evropske
integracije, pa otuda proizilazi ogroman znaeaj usvajanja Evrokodova za konstrukcije kako bi se omogucio
povratak naseg gradevinarstva na pozicije na kojima smo nekada bili i koje bismo zeleli da ponovo zauzmemo.
Detaljniji podaci o istorijatu, sadr:Zaju, ciljevima i oblasti primene Evrokodova za konstrukcije mogu se naci u
prevodu predgovora ovog standarda, na stranicama koje slede.
Prevod ovog Evropskog standarda na srpski jezik predat je odgovarajucim Komisijama lnstituta za standardizaciju
Srbije i moze se sa sigurnoscu oeekivati da 6e u relativno kratkom vremenu biti i formalno odobren za primenu
kao nas nacionalni standard.
Realizacija druge faze Projekta omogucena je donacijom i uz finansijsku podrsku velikog broja nasih firmi i
institucija u oblasti gradevinarstva. Te firme i institucije, sponzori Projekta, prikazani su na kraju knjige. Svima koji
su na bilo koji nacin pomogli realizaciju ovog, izuzetno znaeajnog projekta za nase gradevinarstvo, i ovim putem
iskazujemo veliku zahvalnost.
Beograd, avgust 2009.

PROJEKTNI TIM
NAPOMENA: Ovaj prevod Evropskog standarda ne moze se koristiti za druge namene.

Obradivaci ne snose nikakvu odgovomost za njegovu neovtaseenu primenu.
EVROPSKISTANDARD EN 1998-1
EUROPEAN STANDARD Decembar 2004
NORME EUROPEENNE
EUROPAISCHE NORM
ICS 91.120.25 Zamenjuje ENV 1998-1-1:1994, ENV 1998-1-2:1994,

ENV 1998-1-3:1995
Evrokod 8: PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH

KONSTRUKCIJA
Deo 1: OPSTA PRAVILA, SEIZMICKA DEJSTVA
I PRAVILA ZA ZGRADE
Eurocode 8: Design of structures for earthquake resistance

Part 1: General rules, seismic actions and rules for buildings
Eurocode 8: Calcul des structures pour leur resistance aux seismes
Partie 1: Regles generales, actions sismiques et regles pour les biitiments
Eurocode 8: Auslegung von Bauwerken gegen Erdbeben
Teil 1: Grundlagen, Erdbebeneinwirkungen und Regeln fiir Hochbauten
Ovaj Evropski standard (European Standard - EN) odobrio je za upotrebu Evropski komitet za standardizaciju (European
Committee for Standardization - GEN) 23. aprila 2004. godine.
Clanice CEN obavezne su da se pridriavaju lnternih pravila CEN/CENELEC-a, prema kojima ovom Evropskom standardu
moraju da daju status nacionalnog standarda, bez ikakvih promena. Najnoviji podaci i bibliografska referentna dokumenta za
takve nacionalne standarde mogu da se dobiju ako se zatrafe od Centralnog sekretarijata (Central Secretariat) iii od svake
clanice CEN-a.
Ovaj Evropski standard postoji u tri sluzbene verzije (engleskoj, francuskoj i nemackoj). Verzija na nekom drugom jeziku,
prevedena uz odgovomost clanice CEN-a na njen sopstveni jezik, i prijavljena Centralnog sekretarijatu, ima isti status kao
sluzbene verzije.
Clanice CEN-a su nacionalne organizacije za standarde Austrije, Belgije, Kipra, Geske Republike, Danske, Estonije, Finske,
Francuske, Nem~cke, Grc_ke, Mada~~e, lslan.~a, lrske, ltalije, _Letonije:, Lityanije: L~~sembourga, Malte, Holandije, Norveske,
Poljske, PortugahJe, Slovacke, Slovernie. SparnJe, Svedske, Svaicarske 1 Vehke Bntarnie.
EUROPEAN COMMITEE FOR STANDARDIZATION

COMITE EUROPEEN DE NORMALISATION
EUROPAISCHES KOMITEE FCIR NORMUNG
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Management Centre: rue de Stassart, 36 B-1050 Brusells
© 2004 CEN Sva prava koriseenja, u bilo kojem obliku i na bilo koji nacin, Ref. No. EN 1998-1:2004 E
rezervisana su, sirom sveta, za nacionalne clanice CEN.
EN 1998-1 :2004
SADRZAJ
PREDGOVOR 9
1. OPSTE ODREDBE 14
1.1 Oblast primene 14

1.1.1 Oblast primene Evrokoda EN 1998 14
1.1.2 Oblast primene Evrokoda EN 1998-1 14
1.1.3 Ostali delovi Evrokoda EN 1998 15
1.2 Normativne reference 15
1.2.1 Opsti referentni standardi 15
1.2.2 Referentni propisi i standardi 16
1.3 Pretpostavke 16
1.4 Razlika izmedu principa i pravila za primenu 16
1.5 Pojmovi i definicije 16
1.5.1 Zajednicki pojmovi za sve Evrokodove 16
1.5.2 Ostali pojmovi koji se koriste u Evrokodu EN 1998 16
1.6 Simboli 17
1.6.1 Opsti simboli 17
1.6.2 Ostali simboli koji se koriste u poglavljima 2 i 3 Evrokoda EN 1998-1 18
1.6.3 Ostali simboli koji se koriste u poglavlju 4 Evrokoda EN 1998-1 16
1.6.8 Ostali sirnboli koji se koriste u poglavlju 9 Evrokoda EN 1998-1 24
1.7 S.I. jedinice 25
2. ZAHTEVI PONASANJA I GRANICNA STANJA 26

2.1 Osnovni zahtevi 26
2.2 Granicna stanja 27
2.2.1 Opste odredbe 27
2.2.2 Granicna stanja nosivosti 27
2.2.3 Granicna stanja upotrebljivosti 28
2.2.4 Posebne mere 28
2.2.4.1 Projektovanje 28
2.2.4.2 Fundiranje 29
2.2.4.3 Planiranje kontrole kvaliteta 30
3. USLOVI TLA I ZEMLJOTRESNO DEJSTVO 30

3.1 Uslovi tla 30
3.1.2 Klasifikacjja tipova tla 30
3.2 Seizmicko dejstvo 31
3.2.1 Seizmicke zone 31
3.2.2 Osnovno prikazivanje zemljotresnog dejstva 32
3.2.2.1 Opste odredbe 32
3.2.2.2 Horizontalni elasticni spektar odgovora 33
3.2.2.3 Vertikalni elasticni spektar odgovora 36
3.2.2.4 Projektno pomeranje tla 37
3.2.2.5 Projektni spektar za elastienu analizu 37
3.2.3 Alternativna prikazivanja zernljotresnog dejstva 38
2
EN 1998-1 :2004
3.2.3.1 Prikazivanje preko vremenske istorjje 38

3.2.3.2 Prostorni model zemljotresnog dejstva 39
3.2.4 Kombinacije zemljotresnog dejstva sa drugim dejstvima 39
4. PRO ..IEKTOVAN ..IE ZGRADA 40
4.1 Opste odredbe 40

4.1.1 Oblast primene 40
4.2 Karakteristike seizmicki otpornih zgrada 40
4.2.1 Osnovni principi idejnog projekta 40
4.2.1.1 Jednostavnost konstrukcijskog sistema 40
4.2.1.2 Ujednacenost, simetrija i konstrukcijska rezerva 40
4.2.1.3 Otpornost i krutost u dva pravca 41
4.2.1.4 Torziona otpornost i krutost 41
4.2.1.5 Ponasanje spratnih tavanica kao krutih dijafragmi 41
4.2.1.6 Adekvatno fundiranje 42
4.2.2 Primarni i sekundarni seizmicki elementi 42
4.2.3 Kriterijumi konstrukcijske regularnosti 43
4.2.3.2 Kriterijumi regularnosti u osnovi 43
4.2.3.3 Kriterijumi regularnosti po visini 45
4.2.4 Koeficijenti kombinacije za promenljiva dejstva 46
4.2.5 Klase znaeaja i faktori znacaja 47
4.3 Analiza konstrukcije 48
4.3.1 Proracunski model 48
4.3.2 Slucajni torzioni efekti 49
4.3.3 Metode analize 49
4.3.3.2 Metoda ekvivalentnih bocnih sila 50
4.3.3.3 Multimodalna spektralna analiza 53
4.3.3.4 Nelinearne metode 55
4.3.3.5 Kombinacija efekata komponenata seizmickog dejstva 58
4.3.4 Proracun pomeranja 60
4.3.5 Nenoseci elementi 60
4.3.5.1 Opste napomene 60
4.3.5.2 Verifikacija 60
4.3.5.3 Faktori znacaja 61
4.3.5.4 Faktori ponasanja 61
4.3.6 Dopunske mere za okvire sa zidanom ispunom 62
4.3.6.2 Zahtevi i kriterijumi 63
4.3.6.3 Neregularnosti usled zidane ispune 63
4.3.6.4 Ogranieenje ostecenja ispune 64
4.4 Dokaz sigurnosti 64
4.4.2 Granicno stanje nosivosti 65
4.4.2.2 Uslov nosivosti 65
4.4.2.3 Globalni i lokalni uslov duktilnosti 66
4.4.2.4 Uslov ravnoteze 67
4.4.2.5 Otpornost horizontalnih dijafragmi 67
4.4.2.6 Otpornost temelja 67
4.4.2. 7 Uslov seizmicke dilatacije 68
4.4.3 Granicno stanje upotrebljivosti 69
4.4.3.2 Ogranieenje relativnog spratnog pomeranja 69
3
EN 1998-1 :2004
5. POSEBNA PRAVILA ZA BETONSKE ZGRADE 70

5.1.2 Termini i definicije 70
5.2 Koncept projektovanja 72
5.2.1 Kapacitet disipacije energije i klase duktilnosti 72
5.2.2 Tipavi kanstrukcijskih sistema i faktori ponasanja 72
5.2.2.1 Tipavi kanstrukcijskih sistema 72
5.2.2.2 Faktori ponasanja za horizontalna seizmicka dejstva 73
5.2.3 Kriterijumi za projektovanje 75
5.2.3.1 Opste 75
5.2.3.2 Uslovi lokalne otpamosti 75
5.2.3.3 Pravila projektovanja prema programiranom ponasanju sa
aspekta kapaciteta 75
5.2.3.4 Uslovi lokalne duktilnasti 76
5.2.3.5 Konstrukcijska rezerva 77
5.2.3.6 Sekundarni seizmicki elementi i atpornost 77
5.2.3.7 Posebne dodatne mere 77
5.2.4 Dokazi sigurnasti 78
5.3 Projektovanje prema EN 1992-1-1 79
5.3.1 Opste 79
5.3.2 Materijali 79
5.3.3 Faktar ponasanja 79
5.4 Projektovanje za klasu duktilnosti M 79
5.4.1 Geometrijska ogranicenja i materijali 79
5.4.1.1 Zahtevi za materijale 79
5.4.1.2 Geometrijska ogranieenja 79
5.4.2 Proral:un uticaja ad dejstava 80
5.4.2.1 Opste 80
5.4.2.2 Grede 80
5.4.2.3 Stubovi 81
5.4.2.4 Posebna pravila za duktilne zidove 83
5.4.2.5 Posebna pravila za velike lako armirane zidove 85
5.4.3 Dakaz proracunske nasivasti za granicno stanje nosivosti i oblikavanje
detalja 85
5.4.3.1 Grede 85
5.4.3.2 Stubovi 87
5.4.3.3 Cvorovi greda-stub 90
5.4.3.4 Duktilni zidovi 90
5.4.3.5 Veliki lako armirani zidavi 94
5.5 Projektovanje za klasu duktilnosti H 95
5.5.1 Geometrijska ogranieenja i materijali 95
5.5.1.1 Zahtevi za materijale 95
5.5.1.2 Geometrijska ogranieenja 96
5.5.2 Proracun uticaja ad dejstava 96
5.5.2.1 Grede 96
5.5.2.2 Stubovi 97
5.5.2.3 Cvoravi greda-stub 97
5.5.2.4 Duktilni zidavi 97
5.5.3 Dokaz proracunske nosivosti za granicno stanje nasivosti i oblikovanje
detalja 99
5.5.3.1 Grede 99
5.5.3.2 Stubovi 100
5.5.3.3 Cvorovi greda - stub 101
5.5.3.4 Duktlni zidovi 103
5.5.3.5 Vezni elementi povezanih zidova 107
4
EN 1998-1 :2004
5.6 Odredbe za sidrenje i nastavljanje armature 108

5.6.1 Opste 108
5.6.2 Sidrenje armature 109
5.6.2.1 Stubovi 109
5.6.2.2 Grede 109
5.6.3 Nastavljanje sipki 110
5.7 Proracun i oblikovanje detalja sekundarnih seizmickih elemenata 111
5.8 Betonski elementi temelja 111
5.8.2 Vezne grede i temeljne grede 112
5.8.3 Povezivanje vertikalnih elemenata sa podufoim gredama iii zidovima 113
5.8.4 Sipovi betonirani na lieu mesta i temeljne stope 113
5.9 Lokalni efekti usled zidane iii betonske ispune 114
5.10 Odredbe za dijafragme 114
5.11 Montazne betonske konstrukcije 115
5.11.1 Opste 115
5.11.1.1 Oblast primene i tipovi konstrukcija 115
5.11.1.2 Vrednovanje monta:Znih konstrukcija 115
5.11.1.3 Kriterijumi projektovanja 117
5.11.1.4 Faktori ponasanja 117
5.11.1.5 Analiza prolaznih situacija 118
5.11.2 Spojevi montafoih elemenata 118
5.11.2.2 Vrednovanje otpornosti spojeva 119
5.11.3 Elementi 119
5.11.3.1 Grede 119
5.11.3.2 Stubovi 120
5.11.3.3 Cvorovi greda - stub 120
5.11.3.4 Monta:Zni krupnopanelni zidovi 120
5.11.3.5 Dijafragme 122
6. POSEBNA PRAVILA ZA CELICNE ZGRADE 123

6.1.2 Koncept projektovanja 123
6.1.3 Dokaz sigurnosti 124
6.2 Materijali 124
6.3 Tipovi konstrukcija i faktori ponasanja 126
6.3.1 Tipovi konstrukcija 126
6.3.2 Faktori ponasanja 129
6.4 Analiza konstrukcija 130
6.5 Kriterijumi za projektovanje i pravila za konstruisanje detalja za disipativno
ponasanje konstrukcije zajednicko za sve tipove konstrukcija 130
6.5.2 Kriterijumi za projektovanje disipativnih konstrukcija 130
6.5.3 Pravila za projektovanje pritisnutih iii savijanih elemenata 131
6.5.4 Pravila za projektovanje zategnutih delova iii elemenata 131
6.5.5 Pravila za projektovanje spojeva u disipativnim zonama 131
6.6 Projektovanje i pravila za detalje okvirnih konstrukcija otpornih na momente
savijanja 132
6.6.1 Projektni kriterijumi 132
6.6.2 Grede 132
6.6.3 Stubovi 133
6.6.4 Spojevi greda i stubova 134
6.7 Projektovanje i pravila za detalje okvira sa centricnim spregovima 136
6. 7 .1 Projektni kriterijumi 136
6.7.2 Analiza 136
5
EN 1998-1 :2004
6.7.3 Dijagonalni elementi 137

6.7.4 Grede i stubovi 138
6.8 Projektovanje i pravila za detalje okvira sa ekscentricnim spregovima 138
6.8.1 Projektni kriterijumi 138
6.8.2 Seizmicke veze 139
6.8.3 Elementi koji ne sadrze seizmicke veze 141
6.8.4 Spojevi seizmickih veza 142
6.9 Pravila za projektovanje konstrukcija tipa obrnuto klatno 143
6.1 O Pravila za celicne konstrukcije sa betonskim jezgrima iii zidovima i okvire
otporne na momente savijanja sa centricnim spregovima iii ispunom 143
6.10.1 Konstrukcije sa betonskim jezgrima iii zidovima 143
6.10.2 Okviri otporni na momente savijanja kombinovani sa centricnim spregovima 143
6.10.3 Okviri otporni na momente savijanja kombinovani sa ispunom 143
6.11 Kontrola projekta i izgradnje 144
7. POSEBNA PRAVILA ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE ZGRADA OD

CELIKA I BETONA 145

7 .1.1 Oblast primene 145
7 .1 .2 Koncept projektovanja 145
7.1.3 Dokazi sigurnosti 146
7.2 Materijali 146
7.2.1 Seton 146
7.2.2 Celik za armiranje 147
7.2.3 Konstrukcioni celik 147
7.3 Tipovi konstrukcija i faktori ponasanja 147
7.3.1 Tipovi konstrukcija 147
7.3.2 Faktori ponasanja 148
7.4.2 Krutost preseka 149
7.5 Kriterijumi za projektovanje i pravila za konstruisanje detalja za disipatlvno
ponasanje konstrukcije za sve tipove konstrukcija 150
7.5.1 Opste 150
7.5.2 Projektni kriterijumi za disipativne konstrukcije 150
7.5.3 Plasticna nosivost disipativnih zona 150
7.5.4 Pravila za detalje kod spregnutih veza u disipativnim zonama 151
7.6 Pravila za elemente 153
7 .6.1 Opste odredbe 153
7.6.2 Celicne grede spregnute sa ploeom 155
7.6.3 Efektivna sirina ploee 156
7.6.4 Potpuno oblozeni spregnuti stubovi 158
7.6.5 Parcijalno oblozeni elementi 160
7.6.6 lspunjeni spregnuti stubovi 161
7. 7 Projektovanje i pravila za detalje okvira otpornih na momente 161
7. 7 .1 Specificni kriterijumi 161
7.7.2 Analiza 161
7.7.3 Pravila za grede i stubove 162
7.7.4 Spojevi greda-stub 162
7. 7.5 Uslovi za zanemarenje spregnutog karaktera greda sa ploeom 162
7.8 Projektovanje i pravila z.a detalje spregnutih okvire sa centricnim spregovima 163
7 .8 .1 Specifieni kriterijumi 163
7.8.2 Analiza 163
7.8.3 Dijagonalni elementi 163
7.8.4 Grede i stubovi 163
7.9 Projektovanje i pravila za detalje okvira sa ekscentricnim spregovima 163
7.9.1 Specificni kriterijumi 163
6
EN 1998-1 :2004
7.9.2 Analiza 164

7.9.3 Veze 164
7.9.4 Elementi bez seizmickih veza 164
7.10 Projektovanje i pravila za detalje konstrukcijskih sistema formiranih od
armiranobetonskih smicucih zidova spregnutih sa konstrukcijskim celicnim 165
elementima
7.10.1 Posebni kriterijumi 165
7.10.2 Analiza 166
7 .10.3 Pravila za detalje za spregnute zidove klase duktilnosti DCM 166
7.10.4 Pravila za detalje za vezne grede klase duktilnosti DCM 167
7.10.5 Dodatna pravila za detalje za klasu duktilnosti OCH 167
7 .11 Projektovanje i pravila za detalje za spregnute smicuce zidove sa celicnim
plocama 167
7.11.1 Specificni kriterijumi 167
7.11.2 Analiza 168
7.11.3 Pravila za detalje 168
7.12 Kontrola proracuna i izvodenja 168
8. POSEBNA PRAVILA ZA DRVENE ZGRADE 169

8.1.2 Definicije 169
8.1 .3 Koncepti projektovanja 169
8.2 Materijali i svojstva disipativnih zona 170
8.3 Klase duktilnosti i faktori ponasanja 170
8.5 Pravila za oblikovanje detalja 172
8.5.1 Opste 112
8.5.2 Pravila za oblikovanje detalja veza 172
8.5.3 Pravila za oblikovanje horizontalnih dijafragmi 172
8.7 Kontrola projektovanja i izvodenja 174
9. POSEBNA PRAVILA ZA ZIDANE ZGRADE 175

9.2 Materijali i sredstva za vezu 175
9.2.1 Vrste elemenata za zidanje 175
9.2.2 Minimalna cvrstoca elemenata za zidanje 175
9.2.3 Malter 175
9.2.4 Spojevi elemenata za zidanje 175
9.3 Nacini gradenja i faktori ponasanja 175
9.5 Kriterijumi za projektovanje i pravila gradenja 177
9.5.2 Dodatni zahtevi za nearmirane zidove koji zadovoljavaju EN 1998-1 178
9.5.3 Dodatni zahtevi za zidove sa serklazima 178
9.5.4 Dodatni zahtevi za armirane zidove 179
9.7 Pravila za "jednostavne zidane zgade" 180
9.7.2 Pravila 180
10. BAZNA IZOLACIJA 182
7
EN 1998-1 :2004
10.2 Definicije 182

10.3 Osnovni zahtevi 183
10.4 Granicna stanja 183
10.5 Opste odredbe za projektovanje 184
10.5.1 Opste odredbe u pogledu uredaja za izolaciju 184
10.5.2 Kontrola nepozeljnih pomeranja 184
10.5.3 Kontrola diferencijalnog seizmickog kretanja tla 185
10.5.4 Kontrola pomeranja u odnosu na okolno tlo i objekte 185
10.5.5 Konceptualno projektovanje bazno izolovanih zgrada 185
10.6 Seizmicko dejstvo 185
10:7 Faktor ponasanja 186
10.8 Karakteristike izolacionog sistema 186
10.9.2 Ekvivalentna linearna analiza 186
10.9.3 Pojednostavljena linearna analiza 187
10.9.4 Pojednostavljena modalna linearna analiza 189
10.9.5 Vremenska analiza 190
10.9.6 Nekonstrukcijski elementi 190
10.10 Dokaz sigurnosti za granicno stanje nosivosti 190
ANEKSI
A (lnformatlvan) ELASTICNI SPEKTAR ODGOVORA POMERANJA 191
B (lnformativan) ODREE>IVANJE CILJNOG POMERANJA ZA NELINEARNU

STATICKU (.,PUSHOVER") ANALIZU 192
C (Norrnativan) PRORACUN PLOCA SPREGNUTIH GREDA OD CELIKA I BETONA

NA SPOJEVIMA GREDA I STUBOVA KOO OKVIRNIH SISTEMA 196
8
EN 1998-1 :2004
PREDGOVOR
Evropski standard EN 1998-1, Evrokod 8: Projektovanje seizmicki otpornih konstrukcija:
Opsta pravila, zemljotresna dejstva i pravila za zgrade, pripremio je Tehnicki komitet
CEN/TC 250 ,,Evrokodovi za konstrukcije", ciji sekretarijat se nalazi u BSI. Tehnicki komitet
CEN/TC 250 je odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.
Ovaj evropski standard treba da dobije status nacionalnog standarda, objavljivanjem
identicnog teksta iii njegovim odobravanjem, najkasnije do juna 2005. godine, a protivrecni
n'acionalni standardi moraju da budu stavljeni van snage najkasnije do marta 2010.
Ovaj dokumentzamenjuje ENV 1998-1.1:1994, ENV 1998-1.2:1994iENV1998-1.3:1995.
Prema internim pravilima CEN-CENELEC, nacionalne organizacije za standardizaciju
sledecih zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrije, Belgije, Kipra,
Republike Geske, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemacke, Grcke, Madarske,
lslanda, lrske, ltalije, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveske, Poljske,
Slovacke, Slovenije, Spanije, Svedske, Svajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.
ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA
Komisija Evropske zajednice je 1975. godine donela odluku o akcionom programu u oblasti
konstrukcija, zasnovanu na clanu 95 Ugovora o EZ. Cil.i programa bila je eliminacija tehnickih
smetnji za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija.
U okviru tog akcionog programa, Komisija je pokrenula inicijativu za donosenje zbirke
harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata, koja bi, u prvoj fazi,
sluzila kao alternativa vazecim nacionalnim pravilima u dr:Zavama clanicama, a, na kraju, bi
ih zamenila.
Tokom petnaest godina, uz pomoc Pokretackog Komiteta sa predstavnicima zemalja clanica,
Komisija je sprovela razvoj programa Evrokodova, sto je dovelo do prve generacije
Evrokodova tokom 1980-tih.
Godine 1989., Komisija i dr:Zave clanice Evropske unije EU i Evropskog udruzenja za
slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA, odlucile su, na osnovu
sporazuma 1 izmedu Komisije i CEN, da kroz niz mandata prenesu pripremu i publikovanje
Evrokodova u nadleznost CEN, kako bi im se obezbedio buduci status Evropskih standarda
(European Standard) EN. Ovo de facto povezuje Evrokodove saodredbama svih Direktiva
Saveta i/ili Odlukama Komisije koje se odnose na Evropske standarde (npr., Direktiva Saveta
89/106/EEC o gradevinskim proizvodima CPD i Direktive Saveta 93/37/EEC, 92/50/EEC i
89/440/EEC o javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne Direktive EFTA, inicirane
teznjom za uspostavljanje unutrasnjeg tr:Zista).
Program Evrokodova za konstrukcije sadrzi sledece standarde, koji se, nacelno, sastoje od
veceg broja Delova:
EN 1990 Evrokod 0: Osnove proracuna konstrukcija (Basis of Structural Design)
EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actions on structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design of concrete structures)
EN 1993 Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija (Design of steel structures)
EN 1994 Evrokod 4: Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona
1 Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju (CEN) koji
povezuje rad na EVROKODOVIMA za konstrukcije (BCICEN/03/09)
9
EN 1998-1 :2004
(Design of composite steel and concrete structures)

EN 1995 Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija (Design of timber structures)
EN 1997 Evrokod 7: Geotehnicki proracun (Geotechnical design)
EN 1998 Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija
(Design of structures for earthquake resistance)
EN 1999 Evrokod 9: Proracun konstrukcija od aluminijumskih legura
(Design of aluminium alloy structures)
Evropski standardi priznaju odgovorost merodavnih institucija u svakoj dri:avi clanici i
podri:avaju njihovo pravo da odreduju vrednosti koje se odnose na odredbe sigurnosti na
nacionalnom nivou koje mogu da se razlikuju od driave do driave.
STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA
Driave clanice Evropske Unije i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentna
dokumenta za sledeee svrhe:
kao sredstvo za dokazivanje usaglasenosti zgrada i drugih gradevinskih objekata
sa osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/EEC, posebno sa Osnovnim
zahtevom broj 1 - Mehanicka otpornost i stabilnost {Mechanical resistance and
stability), kao i sa Osnovnim zahtevom broj 2 - Sigurnost u slucaju poi:ara (Safety
in case of fire);
kao osnova za definisanje ugovora za izvodenje gradevinskih radova i
odgovarajucih inzenjerskih usluga;
kao okvir za izradu harmonizovanih tehnickih specifikacija za gradevinske
proizvode {ENs i ETAs).
Evrokodovi, imajuci u vidu da se odnose na same gradeviske radove, imaju direktnu vezu sa
Tumacenjem dokumenata2 na koje se poziva clan 12 CPD-a, iako su oni razlicite prirode od
harmonizovanih standarda za proizvode 3 . Prema tome, tehnicki aspekti koji proizilaze iz rada
na Evrokodovima treba da budu adekvatno razmatrani od strane CEN Tehnickih komiteta i/ili
Radnih grupa EOTA koje rade na standardima za proizvode sa izgledom da se ostvari puna
kompatibilnost ovih tehnickih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardi dati u Evrokodovima obezbeduju zajednicka pravila projektovanja u svakodnevnoj
upotrebi projektovanja kompletnih konstukcija i zajednickih proizvoda tradicionalne i
inovativne prirode. Nestandardni oblici konstrukcija iii projektnih uslova nisu posebno
podriani i u takvim slueajevima dopunska ekspertska razmatranja 6e biti potrebna.
2 Prema odredbama clana 3.3 CPD, sustinski zahtevi (ERs - essenial requirements) treba da dobiju
konkretan oblik u tumacenju dokumenata da bi se stvorile neophodne veze izmeau sustinskih
zahteva i odredbi hENs i ETAGs/ETAs
3
Prema clanu 12 CPD-a, interpretativni dokumenti moraju da:
a) daju konkretan oblik sustinskim zahtevima usaglasavanjem terminologije i tehnickih osnova, kao i
naznacavanjem klasa iii nivoa za svaki zahtev, gde je to neophodno;
b) ukazu na metode koie povezuju te klase iii nivoe zahteva sa tehnickim specifikacijama, npr.
metode proracuna i dokazivanja, tehnickih pravila za projekte itd;
c) sluze kao reference za ustanovljavanje harmonizovanih standarda i uputstava za evropske
tehnicke saglasnosti
Evrokodovi, de facto, imaju slienu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2
10
EN 1998-1 :2004
NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI

Nacionalni standardi koji implementiraju Evrokodove ce da sadr:Ze kompletan tekst Evrokoda
(ukljucujuci i anekse), kao sto je publikovano od strane GEN, pri cemu mogu da sadr'Ze
nacionalnu naslovnu stranicu i nacionalni predgovor, a mogu da u nastavku sadrze i
nacionalni aneks (informativni).
Nacionalni aneks moze da sadrzi samo informacije o onim parametrima koje su ostavljene u
Evrokodu kao otvorene za nacionalni izbor, poznati kao "nacionalno odredeni parametri", sa
namerom da se koriste za projektovanje zgrada i gradevinskih radova koji se izvode u
posmatranim zemljama, odnosno:
- vrednosti i/ili klase gde su u Evrokodu date alternative,
vrednosti koje se koriste kada je u Evrokodu dat samo simbol,
- podaci koji su specificni za pojedine zemlje (geografski, klimatski itd.), npr. karte
snega,
- postupci koji se primenjuju kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
Nacionalni aneks takode moi:e da sadri:i
odluke o primeni informativnih aneksa,
- reference na nekontradiktorne dopunske informacije koje pomai:.u korisniku u
primeni Evrokoda.
VEZE IZMEllU EVROKODOVA I HARMONIZOVANIH TEHNICKIH

SPECIFIKACIJA (ENs i ETAs) ZA PROIZVODE
Postoji potreba za usaglasenoscu izmedu harmonizovanih tehnickih specifikacija za

4
gradevinske proizvode i tehnickih pravila za radove . Osim toga, sve informacije koje prate
CE oznake gradevinskih proizvoda koji se odnose na Evrokodove, moraju jasno da navedu
koji su nacionalno odredeni parametri uzeti u obzir.
DOPUNSKE INFORMACIJE KOJE SU SPECIFICNE ZA EN 1998-1
Oblast primene EN 1998 je definisana u 1.1.1 i oblast primene ovog dela EN 1998 je
definisana u 1.1.2. Dopunski delovi EN 1998 su navedeni u 1.1.3. Deo EN 1998-1 je nastao
spajanjem ENV 1998-1-1:1994, ENV 1998-1-2:1994 i ENV 1998-1-3:1995. Kao sto je
napomenuto u 1.1.1, mora da se obrati pai:.nja na cinjenicu da pri projektovanju konstrukcija
u seizmickim oblastima, odredbe EN 1998 treba da se primene kao dodatak na odredbe u
ostalim relevantnim evrokodovima EN 1990 do EN 1997 i EN 1999.
Jedan od fundamentalnih pojmova u EN 1998-1 je definicija seizmickog dejstva. lmajuci u
vidu siroke razlike u seizmickom hazardu i seizmogenim karakteristikama u razlicitim
zemljama clanicama, pojam seizmickog dejstva je ovde definisan u opstim terminima.
Definicija dozvoljava pojedinim Nacionalno Definisanim Parametrima (NOP) da budu
potvrdeni iii izmenjeni u nacionalnim aneksima.
Medutim, smatra se da je upotrebom zajednickog osnovnog modela za prikazivanje
seizmickog dejstva, u EN 1998-1 ostvaren znaeajan korak u smislu harmonizacije propisa.
u delu koji se odnosi na zidane zgrade, EN 1998-1 sadri:i specificne odredbe koje
pojednostavljuju projektovanje ,,jednostavnih zidanih zgrada".
4 Videti clan 3.3 i clan 12 u CPD-u, kao i odredbe 4.2, 4.3.1, 4.3.2 i 5.2 u ID 1.
11
EN 1998-1 :2004
NACIONALNI ANEKS ZA EN 1998-1
Ovaj standard daje alternativne postupke, vrednosti i klase sa napomenama koje ukazuju
gde mogu da se izvse nacionalni izbori. Prema tome, Nacionalni standard kojim se
implementira El\I 1998-1 treba da ima i Nacionalni aneks koji sadrzi sve nacionalno
definisane parametre koji treba da se koriste u projektovanju zgrada i gradevinskim radovima
koji se izvode u konkretnoj dr:Zavi.
lzbor nacionalnih parametara u EN 1998-1: 2004 dopusten je u sledecim odredbama:
Referenca Stavka
1.1.2(7) lnformativni aneksi Ai B.
2.1(1)P Referentni povratni period TNcR seizmickog dejstva za zahtev da nema
rusenja (iii, ekvivalentno, referentna verovatnoca prekoracenja jednom u
50 godina, PNcR).
2.1(1)P Referentni povratni period ToLR seizmickog dejstva za zahtev ograni-
cavanja ostecenja (iii, ekvialentno, referentna verovatnoca prekoracenja
jednom u 10 godina, PoLR).
3.1.1(4) Uslovi pod kojima mogu da se izostave terenska ispitivanja koja su
dodatna u odnosu na neophodna za neseizmicka dejstva i pod kojima
mogu da se koriste standardne klasifikaciie tla
3.1.2(1) Nacin klasifikacije tla za dublje slojeve, ukljucujuci vrednosti parametara
S, Te. Tc i To kojima se definisu horizontalan i vertikalan elasticni spektar,
u skladu sa 3.2.2.2 i 3.2.2.3.
3.2.1 (1 ),(2),(3) Karte seizmickih zona i referentna ubrzania tla u tim zonama.
3.2.1(4) Vodeci parametar (identifikacija i vrednost) za granicu niske seizmicnosti.
3.2.1 (5) Parametar (identifikacija i vrednost) za granicu vrlo niske seizmicnosti.
3.2.2.1 (4 ), Parametri S, Te, Tc i To koji definisu oblik horizontalnog elasticnog
3.2.2.2(1 )P spektra.
3.2.2.3(1 )P Parametri ava.Te, Tc i To koii definisu oblik vertikalnog elasticnog spektra.
3.2.2.5(4)P Donja granica faktora 0 za vrednosti projektnog spektra.
4.2.3.2(8) Referenca za definicije centra krutosti i torzionog radijusa visespratnih
zgrada koje zadovoljavaju iii ne zadovoljavaju uslove (a) i (b) clana
4.2.3.2(8).
4.2.4(2)P Vrednosti <P za zgrade.
4.2.5(5)P Faktor znaeaja Yi za zgrade.
4.3.3.1 (4) Odluka da Ii mogu da se primene nelinearne metode analize za projekto-
vanje zgrada bez bazne izolacije. Odnosi se na informaciju o kapacitetu
deformacjje elemenata i odgovarajucih parcijalnih koeficijenta sigurnosti
za granicno stanje nosivosti za proracun iii procenu na bazi nelinearnih
metoda analize.
4.3.3.1(4) Granicna vrednost faktora znacaja y, koja se odnosi na dozvoljenu
upotrebu analize sa dva ravanska modela.
4.4.2.5(2) Faktor prekoracenia nosivosti YRd za dijafragme.
4.4.3.2(2) Faktor redukcije v za pomeranja u granicnom stanju ogranicavanja
ostecenja.
5.2.1(5) Geografska ogranicenja pri upotrebi klasa duktilnosti za betonske zgrade.
5.2.2.2(10) Vrednost q 0 za betonske zgrade na koje se odnosi poseban Plan
Sistema Kvaliteta.
5.2.4( 1),(3) Parcijalni koeficijenti sigurnosti materijala za betonske zgrade u
seizmickoj proracunskoi situaciji.
5.4.3.5.2(1) Minimalna armatura rebra velikih lako armiranih betonskih zidova.
5.8.2(3) Minimalne dimenzije poprecnih preseka betonskih temelinih greda.
12
EN 1998-1 :2004
5.8.2(4) Minimalne debliine i procenti armiranja betonskih temelinih ploca.

5.8.2(5) Minimalni procenti armirania betonskih temelinih greda.
5.11.1.3.2(3) Klasa duktilnosti prefabrikovanih panelnih sistema.
5.11.1.4 q-faktori montaznih (prefabrikovanih) sistema.
5.11.1.5(2) Seizmicka dejstva tokom izvodenja monta:Znih sistema.
5.11.3.4(7)e Minimalna podu:Zna armatura u ankernim vezama velikih zidnih platana.
6.1.2(1) Gornja granica q faktora za slucaj koncepta konstrukcija sa niskom
disipacijom energije; ogranicenja u konceptu disipativnog ponasanja
konstrukcije; geografska ogranicenja o upotrebi klasa duktilnosti kod
celicnih zgrada
6.1.3(1) Parcijalni koeficijenti sigurnosti materijala za celicne zgrade u seizmickoj
proracunskoi situaciii.
6.2(3) Faktor prekoracenja nosivosti u proracunu na bazi programiranog
ponasanja za celicne zgrade
6.2(7) lnformacija o tome kako EN 1993-1-10:2004 moze da se koristi u
seizmickoj proracunskoi situaciii.
6.5.5(7) Referenca za komplementarna pravila o proracunu prihvatljivih veza.
6.7.4(2) Preostala post-kriticna nosivost pritisnutih dijagonala u celicnim okvirima
sa V spregovima.
7.1.2(1) Gornja granica q faktora za slucaj koncepta konstrukcija sa niskom
disipacijom energije; ogranicenja u konceptu disipativnog ponasanja
konstrukcije; geografska ogranicenja o upotrebi klasa duktilnosti kod
spregnutih celicno-betonskih zgrada.
7.1.3(1 ),(3) Parcijalni koeficijenti sigurnosti materijala za spregnute celicno-betonske
zgrade u analizi uticaja zemljotresa.
7.1.3(4) Faktor prekoracenja nosivosti u proracunu na bazi programiranog
ponasanja za spregnute celicno-betonske zgrade
7.7.2(4) Faktor redukcije krutosti za betonski deo preseka u spregnutim eelicno-
betonskim stubovima.
8.3(1) Klasa duktilnosti za drvene zgrade.
9.2.1(1) Vrsta zidanih elemenata sa dovoljnom robusnoscu.
9.2.2(1) Minimalna cvrstoca elemenata za zidanie.
9.2.3(1) Minimalna cvrstoca maltera u zidanim zgradama.
9.2.4(1) Alternativne klase za ortogonalne spojnice zidova.
9.3(2) Uslovi za upotrebu nearmiranih zidova koji zadovoljavaju samo odredbe
EN 1996.
9.3(3) Maksimalna vrednost ubrzanja tla za upotrebu nearmiranih zidova koja
zadovoliava od red be EN 1998-1.
9.3(4), Tabela 9.1 Vrednosti q - faktora u zidanim zgradama.
9.3(4), Tabela 9.1 q - faktori za zgrade sa zidanim sistemima koji obezbeduju poveeanu
duktilnost.
9.5.1 (5) Geometriiski zahtevi za zidna platna od opeke
9.6(3) Parcijalni koeficijenti sigurnosti materijala za zidane grade u seizmickoj
proracunskoi situaciii.
9.7.2(1) Maksimalni broj spratova i minimalna povrsina smicucih zidova kod
"jednostavnih zidanih zgrada".
9.7.2(2)b Minimalni odnos dimenziia u osnovi "iednostavnih zidanih zgrada".
9.7.2(2)c Maksimalna povrsina uvlacenja u osnovi "jednostavnih zidanih zgrada".
9.7.2(5) Maksimalna razlika u masi i povrsini zidova susednih spratova
"iednostavnih zidanih zgrada".
10.3(2)P Faktor povecanja seizmickih pomerania kod uredaia za baznu izolaciiu.
13
EN 1998-1 :2004
1 OPSTE ODREDBE
1.1 OBLAST PRIMENE

1.1.1 OBLAST PRIMENE EVROKODA EN 1998
(1) P Evrokod EN 1998 se primenjuje za projektovanje i izvodenje zgrada i dugih

gradevinskih konstrukcija u seizmickim oblastima. Cilj Evrokoda 8 je da, u slucaju
zemlotresa, obezbedi da su:
- ljudski zivoti zasticeni;
- ostecenja ogranicena; i
- objekti znacajni za zastitu ljudi u upotrebnom stanju.
Napomena: Zbog slucajne prirode zemljotresa i zbog ogranicenih mogucnosti suprotstavljanja uticajima
zemljotresa, ostvarivanje navedenih ciljeva je samo delimicno moguce i moze da se meri samo u smislu
verovatnoce. Nivo zastite koji moze da se obezbedi za razlicite kategorije zgrada, sto je merljivo samo u
smislu verovatnoce, je stvar optimalnog dodeljivanja resursa i za ocekivanje je da se to razlikuje od
dri.ave do dri.ave, sto zavisi od relativnog znacaja seizmickog rizika u odnosu na ostale rizike, kao i od
globalnih ekonomskih resursa.
(2) P Specijalne konstrukcije, kao sto su nuklearne elektrane, platforme u moru i velike
brane, izvan su oblasti primene Evrokoda EN 1998.
(3) P Evrokod EN 1998 sadr:Zi samo one odredbe koje se, zajedno sa odredbama ostalih
relevantnih Evrokodova, moraju da postuju pri projektovanju konstrukcija u seizrnickim
oblastima. U tom smislu EN 1998 je komplementaran sa ostalim Evrokodovima.
(4) Evrokod EN 1998 je podeljen u razlicite posebne delove (videti clanove 1.1.2 i 1.1.3).
1.1.2 OBLAST PRIMENE EVROKODA EN 1998-1
(1) Evrokod EN 1998-1 se odnosi na projektovanje zgrada i drugih gradevinskih

objekata· u seizmickim podrucjima. Podeljen je na 10 poglavlja, pri cemu su neka od njih
posebno posvecena projektovanju zgrada.
(2) Poglavlje 2 Evrokoda EN 1998-1 sadr:Zi osnovne zahteve ponasanja i kriterjjume

usaglasavanja za zgrade i druge gredevinske objekte u seizmickim podrucjima.
(3) Poglavlje 3 Evrokoda EN 1998-1 definise odredbe za prikazivanje zemljotresnih

dejstava i njihovo kombinovanje sa drugim dejstvima. Za izvesne tipove konstrukcija, o
kojima se govori u EN 1998-2 do EN 1998-6, porebne su komplementarne odredbe koje su
date u tim delovima.
(4) Poglavlje 4 Evrokoda 1998-1 sadr:Zi opste odredbe projektovanja koje se odnose
posebno na zgrade.
(5) Poglavlja 5 do 9 Evrokoda EN 1998-1 sadr:Ze posebne odredbe za razlicite

konstrukcijske materijale i elemente, koje se odnose posebno na zgrade i to:
- Poglavlje 5: posebne odredbe za betonske zgrade.
- Poglavlje 6: posebne odredbe za eelicne zgrade.
- Poglavlje 7: posebne odredbe za spregute celicno-betonske zgrade.
- Poglavlje 8: posebne odredbe za drvene grade.
14
EN 1998-1:2004
- Paglavlje 9: pasebne adredbe za zidane zgrade.
(6) Paglavlje 10 sadrzi asnavne zateve i astale relevantne aspekte projektavanjanja i

sigurnasti kaji se adnase na izalaciju asnave kanstrukcija i pasebna na izalaciju asnave
zgrada.
Napomena: Posebne odredbe za izolaciju kod mostova su prikazene u Evrokodu EN 1998-2.
Aneks C sadrfi dodatne elemente koji se adnase na praracun placa spregnutih greda od
celika i betana na spajevima greda i stubava kad okvirnih sistema.
Napomena: lnformativni Aneks A i informativni Aneks B sadrie dodatne elemente koji se odnose na
elasticni spektar pomeranja i na ciljna pomeranja u pushover analizi.
1.1.3 OSTALI DELOVI EVROKODA EN 1998
(1) P Ostali delavi Evrokada EN 1998 sadze, asirn dela EN 1998-1, jas i sledece:
- EN 1998-2 sadrZi posebne odredbe koje se odnose na mostove;
- EN 1998-3 sadrzi adredbe kaje se adnase na procenu stanja i ajacanje postajecih
zgrada;
- EN 1998-4 sadrZi pasebne adredbe kaje se adnase na silase, rezervaare i
cevavade;
- EN 1998-5 sadrii pasebne adredbe kaje se adnase na fundiranje, potparne
kanstrukcije i geatehnicke aspekte;
- EN 1998-6 sadrii pasebne adredbe kaje se adnase na tarnjeve, jarbale i
dimnjake.
1.2 NORMATIVNE REFERENCE

(1) P Ovaj Evrapski standard sadrfi datirane iii nedatirane reference, adn. adredbe iz
drugih publikacija. Ove narmativne reference su citirane na adgavarajucim mestima u tekstu,
a publikacije su zatim navedene. Za reference kaje su prestale da vaze (dated references),
kasniji dadaci iii revizije tih publikacija se adnase na avaj Evropski standard sama kada su
ukljucene u njega dapunam (amandrnanam) iii revizijarn. Za vazece reference (undated
references) primenjuje se najnavije izdanje navedene publikacije (ukljucujuci i dapune).
1.2.1 OPSTI REFERENTNI STANDARD!
EN 1990 Evrokad - Osnave proracuna kanstrukcija

EN 1992-1-1 Evrokad 2 - Proracun betanskih kanstrukcija - Dea 1-1: Opste - Zajednicke
adredbe za zgrade i gradevinske kanstrukcije
EN 1993-1-1 Evrokad 3 - Proracun celicnih zgrada - Dea 1-1 : Opste - Opste adredbe
EN 1994-1-1 Evrakad 4 - Proracun spregnutih celicnih i betanskih kanstrukcija - Dea 1-1:
Opste - Zajednicke odredbe i adredbe za zgrade
EN 1995-1-1 Evrakad 5 - Proracun drvenih kanstrukcija - Dea 1-1: Opste - Zajednicke
adredbe i adredbe za zgrade
EN 1996-1-1 Evrokad 6 - Proracun zidanih kanstrukcija - Dea 1-1: Opste - Odredbe za
armirane i nearmirane zidave
EN 1997-1 Evrakad 7 - Geatehnicki praracun - Dea 1: Opste adredbe
15
EN 1998-1 :2004
1.2.2 REFERENTNI PROPISI I STANDARD!
(1) P U primeni Evrokoda EN 1998 mora da se vodi racuna o odredbama Evrokodova EN

1990 do EN 1997, kao i o EN 1999.
(2) Evrokod EN 1998 sadri.i ostale normativne reference citirane na odgovarajucim

mestima u tekstu. Ove reference su:
ISO 1000 Medunarodni sistem jedinica (SI) i njihove primene
EN 1090-1 lzvodenje celicnih konstrkcija - Deo 1: Opste odredbe i odredbe za zgrade
prEN 12512 Drvene konstrukcije - Metode ispitivanja - Ciklicna ispitivanja veza formiranih
sa mehanickim spojnim sredstvima.
1.3 PRETPOSTAVKE
(1) Kao dodatak na opste pretpostavke Evrokoda EN 1990:2002, clan 1.3, primenjuju se
sledece pretpostavke.
(2)P Pretpostavlja se da se konstrukcija nece menjati tokom izvodenja objekta iii tokom
kasnijeg zivotnog veka objekta, osim ukoliko se ne obezbedi odgovarajuce obrazlozenje i
veri'fikacija. Zbog specifiCne prirode seizmickog ponasanja, ovo se primenjuje eak i u
slueajevima promena koje dovode do poveeanja nosivosti konstrukcije.
1.4 RAZLIKE IZMEE>U PRINCIPA I PRAVILA

(1) Primenjuju se odredbe Evrokoda EN 1990:2002, clan 1.4.
1.5 POJMOVI I DEFINICIJE

1.5.1 ZAJEDNICKI POJMOVI ZA SVE EVROKODOVE
(1) Primenjuju se pojmovi i definicije date u Evrokodu EN 1990:2002, clan 1.5.
1.5.2 OSTALI POJMOVI KOJI SE KORISTE ll EVROKODU 1998
(2) U Evrokodu EN 1998 se koriste sledeci pojmovi sa sledecim znacenjem:

(Napomena: daju se paralelno i engleski nazivi, prim.prev.)
Faktor ponasanja (Behaviour factor)

Faktor koji se koristi u projektovanju za smanjenje sila dobijenih linearnom analizom, u
nameri da se uzme u obzir nelinearan odgovor konstrukcije, a u vezi sa materijalom,
konstrukcijskim sistemom i postupcima projektovanja
Metod zadatog (programiranog) ponasanja (Capacity design method)

Metod projektovanja u kome se biraju elementi konstrukcijskog sistema koji se na
odgovarajuci nacin projektuju i oblikuju za disipaciju energije pri velikim deformacijama, dok
su ostali konstrukcijski elementi obezbedeni sa dovoljnom nosivoscu, tako da moze da se
ostvari izabrani nacin disipacjje energije
16
EN 1998-1 :2004
Disipativna konstrukcija (Dissipative structure)

Konstrukcija koja je u stanju da vrsi disipaciju energije svojim duktilnim bisterezisnim
ponasanjem i/ili drugim mehanizmima
Disipativne zone (Dissipative zones)

Prethodno usvojeni delovi disipativne konstrukcije gde su dominantno locirane disipativne
sposobnosti
Napomena 1: Disipativne zone se takode zovu i kriticne oblasti
Dinamicki nezavisni deo (Dynamically independent unit)

Konstukcija iii deo konstrukcije koji je direktno izlozen pomeranju tla i na ciji odgovor ne utiee
odgovor susednih delova iii konstrukcija
Faktor znacaja (Importance factor)

Faktor koji je povezan sa posledicama loma konstrukcije
Nedisipativna konstrukcija (Non-dissipative structure)

Konstrukcija koja je projektovana za posebnu seizmicku proracunsku situaciju bez uzimanja
u obzir nelinearnog ponasanja materijala
Nenoseci elementi (Non-structural elements)

Arhitektonski, mehanicki iii elektricni element, sistem iii kornponenta koja se, zbog
nedostatka nosivosti iii zbog nacina vezivanja za konstrukciju, ne uzima u seizmickoj analizi
kao noseci element
Primarni seizmicki elementi (Primary seismic members)

Elementi konstrukcije koji se smatraju kao deo konstrukcijskog sistema koji je otporan na
seizmicka dejstva, koji su modelirani u analizi za seizmicku proracunsku situaciju i u
potpunosti projektovani i oblikovani za seizmicku otpornost u skladu sa odredbama Evrokoda
EN 1998
Sekundarni seizmicki elementi (Secondary seismic members)

Elementi koji se ne posmatraju kao deo sistema koji se odupire zemljotresnom dejstvu i cija
se nosivost i krutost protiv zemljotresnog dejstva zanemaruje
Napomena 2: Za ove elemente se ne zahteva da zadovolje sve odredbe EN 1998, ali se projektuju i
oblikuju da zadr.Ze nosivost za gravitaciona opterecenja kada su izlozena pomeranjima usled uticaja
zemljotresa.
1.6 SIMBOLI
1.6.1 OPSTI SIMBOLI
(1) Primenjuju se simboli koji su navedeni u clanu 1.6 Evrokoda EN 1990:2002. Za

simbole koji zavise od materijala, kao i za simbole koji se ne odnose posebno na
zemljotrese, primenjuju se odredbe odgovarajucih Evrokodova.
(2) Ostali simboli, koji se koriste u vezi sa zemljotresnim dejstvima, radi jednostavnije
upotrebe definisu se u tekstu gde se pojavljuju. Medutim, kao dodatak, simboli koji se
najcesce koriste u Evrokodu EN 1998-1 su definisani u clanovima 1.6.2 i 1.6.3.
17
EN 1998-1 :2004
1.6.2 OSTALI SIMBOLI KOJI SE KORISTE U POGLAVL..llMA 213 EVROKODA

EN 1998-1
AEd proracunska vrednost seizmickog dejstva (= 11 AEk}

Aek karakteristicna vrednost seizmickog dejstva za referentni povratni period
Ed proracunska vrednost uticaja od dejstava
NsPT broj udaraca u standardnom testu penetracije
PNcR referentna verovatnoea prekoracenja jednom u 50 godina referentnog
seizmickog dejstva za zahtev da se objekat ne srusi
Q promenljivo dejstvo
Se(1) elasticni horizontalni spektar odgovora ubrzanja tla, koji se takoae zove
..elasticni spektar odgovora". Spektralno ubrzanje za T = 0, koje je dato
ovim spektrom, jednako je projektnom ubrzanju tla za tlo tipa A
pomnozeno sa faktorom tla S.
elasticni spektar odgovora vertikalnog ubrzanja tla
elasticni spektar odgovora pomeranja
projektni spektar (za elasticnu analizu). la T = 0, spektralno ubrzanje
data sa ovim spektrom jednako je projektnom ubrzanju tla za tlo tipa A,
pomnoi:eno sa faktorom tla S.
s faktor tla
T period slobodnih vibracija linearnog sistema sa jednim stepenom
slobode kretanja
trajanje stacionarnog dela seizmickog kretanja
referentni povratni period referentnog seizmickog dejstva za z.ahtev da
se objekat ne srusi
agR referentno maksimalno ubrzanje tla tipa A
Bg projektno ubrzanje tla tipa A
Bvg projektno ubrzanje tla u vertikalnom pravcu
Cu nedrenirana smicuca cvrsto6a tla
dg projektno pomeranje tla
g ubrzanje zemljine teze
q faktor ponasanja
Vs,30 srednja vrednost brzine propagacije S talasa u gornjih 30 m profila tla sa
smicucim deformacijama od 10·5 iii manjim
,,"'q fakor znaeaja

faktor korekcije prigusenja
relativno viskozno prigusenje (u procentima)
"1/12,i koeficijent kombinovanja za kvaz.i-stalne vrednosti promenljivog dejstva i
V/"E,i koeficijent kombinovanja z.a promenljivo dejstvo i, koje treba da se koristi
kada se odreauju efekti od projektnog seizmickog dejstva
1.6.3 OSTALI SIMBOLI KOJI SE KORISTE U POGLAVLJU 4 EVROKODA EN

1998-1
uticaj od seizmickog dejstva

proracunske vrednosti uticaja usled horizontalnih komponenti (u x i y
pravcima) seizmickog dejstva
EEdz proracunska vrednost uticaja usled vertikalne komponente seizmickog
dejstva
horizontalna seizmicka sila na spratu i
horizontalna seizmicka sila koja deluje na nenoseci element (prilog)
smicuea sila u osnovi
18
EN 1998-1 :2004
H visina zgrade od temelja iii od vrha krutog prizemlja

Lmax. Lmin veca i manja dimenzija u osnovi zgrade mereno u dva ortogonalna
pravca
Rd proracunska vrednost nosivosti (otpornosti)
Sa seizmicki koeficijent za nenoseci element
T1 osnovni period slobodnih vibracija zgrade
Ta osnovni period slobodnih vibracija nenoseceg elementa (prilog)
Wa tezina nenoseceg elementa (prilog)
d pomeranje
dr proracunsko relativno spratno pomeranje
ea slucajni ekscentricitet mase jednog sprata u odnosu na nominalni
polofaj
h spratna visina
mi masa sprata i
n broj spratova iznad temelja iii od vrha krutog prizemlja
qa faktor ponasanja nenoseceg elementa (prilog)
qd faktor ponasanja za pomeranje
s1 pomeranje mase m1 u osnovnom obliku slobodnih vibracija zgrade
zi visina mase mi iznad nivoa na kome del~je zemljotresno dejstvo
a odnos projektnog ubrzanja tla i ubrzanja zemljine teze
Ya faktor znacaja nenoseceg elementa (prilog)
yd faktor prekoracenja nosivosti za tavanice (dijafragme)
() koeficijent osetljivosti relativnog spratnog pomeranja
1.6.4 OSTALI SIMBOLI K0 ..11 SE KORISTE U POGLAVLJU 5 EVROKODA EN

1998-1
Ac povrsina preseka betonskog elementa

Ash ukupna povrsina horizontalnih uzengija u cvoru greda-stub
Asi ukupna povrsina armature u svakom dijagonalnom pravcu veznih greda
Ast povrsina poprecne armature na jednoj strani
Asv ukupna povrsina vertikalne armature u rebru zida
Asv,i ukupna povrsina vertikalne armature stubova izmedu ugaonih sipki u
jednom pravcu kroz cvor
ukupna povrsina horizontalnog preseka zida
zbir povrsina svih kosih sipki u oba pravca u zidu koji je armiran kosim
sipkama koje se suprostavljaju klizanju pri lomu na smicanje
zbir povrsina vertikalne armature u rebru zida iii dodatne armature koja
je postavljena u ivicnim elementima zida, u cilju otpornosti na klizanje pri
lomu na smicanje
zbir proracunskih vrednosti momenata nosivosti greda koje se susticu u
cvoru u posmatranom pravcu
zbir proracunskih vrednosti momenata nosivosti stubova koje se susticu
u cvoru u posmatranom pravcu
precnik jezgra unutar uzengija kruinog stuba
moment na kraju grede iii stuba za izracunavanje proracunske vrednosti
njihovog smicueeg kapaciteta
MRb,i proracunska vrednost momenta nosivosti grede na kraju i
MRc,i proracunska vrednost momenta nosivosti stuba na kraju i
NEd aksijalna (normalna) sila iz analize za seizmicku proracunsku situaciju
T1 osnovni period slobodnih vibracija zgrade u posmatranom horizontalnom
pravcu
19
EN 1998-1 :2004
Tc gornja granica perioda u oblasti konstantnog ubrzanja elasticnog spektra

V'Ed smicuca sila u zidu iz analize za seizmicku proracunsku situaciju
vdd otpornost usled efekta trna (dowel resistance) vertikalnih sipki armature u
zidu
VEd proracunska vrednost smicuce sile u zidu
VEd,max maksimalna smicuca sila koja deluje u krajnjem preseku grede u proracunu
po metodi programiranog ponasanja
VEd,min minimalna smicuca sila koja deluje u krajnjem preseku grede u proracunu
po metodi programiranog ponasanja
Vtd doprinos trenja otpornosti zida protiv klizanja pri lomu smicanjem
Vid doprinos kose armature otpornosti zida protiv klizanja pri lomu smicanjem
VRd,c proracunska vrednost nosivosti na smicanje elemenata bez poprecne
armature u skladu sa Evrokodom EN 1992-1-1 :2004
VRd,S proracunska vrednost smicuce otpornosti protiv klizanja
b sirina donje flanse grede
be dimenzija poprecnog preseka stuba
bett efektivna sirina flanse zategnute grede na ivici oslonackog stuba
bi rastojanje izmedu susednih sipki u stubu vezanih uzengijom iii poprecnom
vezom
bo sirina utegnutog jezgra u stubu iii u ivicnom elementu zida (do osa uzengija)
bw debljina utegnutih delova u presecima zidova iii sirina rebra grede
d efektivna visina preseka
dbl precnik podui.ne sipke
dbw precnik uzengije
f cd proracunska vrednost cvrstoce betona na pritisak
fctm srednja vrednost cvrstoce betona na zatezanje
f yd proracunska vrednost granice razvlacenja celika
fyd,h proracunska vrednost granice razvlacenja horizonalne armature rebra
fyd,v proracunska vrednost granice razvlacenja vertikalne armature rebra
f ytd proracunska vrednost granice razvlacenja podui.ne armature
f ywd proracunska vrednost granice razvlacenja poprecne armature
h visina poprecnog preseka
he visina poprecnog preseka stuba u posmatranom pravcu
ht debljina flanse
hje rastojanje izmedu krajnjih slojeva armature stubova u vezi greda-stub
hjw rastojanje izmedu gornje i donje armature grede
ho visina utegnutog jezgra kod stuba (do osa uzengija)
hs cista spratna visina
hw visina zida iii visina poprecnog preseka grede
ko faktor koji prikazuje klasu duktilnosti u proracunu zahtevane visine preseka
stuba za sidrenje armature grede u cvoru, koji je jednak 1 za OCH i 2/3 za
DCM
kw faktor koji prikazuje dominatan oblik loma u konstrukcijskim sistemima sa
zidovima
lei cista duzina grede iii stuba
ler duzina kriticne oblasti
/1 rastojanje izmedu osa dva skupa kose armature u osnovi preseka zidova sa
kosom armaturom protiv klizanja pri lomu na smicanje
lw dui.ina poprecnog preseka zida
n ukupan broj poduznih sipki koje su poprecno vezane uzengijama iii
poprecnim vezama po obimu preseka stuba
qo osnovna vrednost faktora ponasanja
s rastojanje izmedu poprecne armature
20
EN 1998-1 :2004
xu visina neutralne ose

z krak unutrasnjih sila
a faktor efikasnosti utezanja, ugao izmedu dijagonalne armature i ose vezne
grede
a0 preovladujuci odnos zidova u konstrukcijskom sistemu
a1 multiplikator horizontalnog seizmickog dejstva pri formiranju prvog plasticnog
zgloba u sistemu
au multiplikator horizontalnog seizmickog dejstva pri formiranju globalnog
plasticnog mehanizma
Ye parcijalni koeficijent sigurnosti za beton
YRd faktor nepouzdanosti modela za proracunsku vrednost nosivosti pri proceni
uticaja od dejstva prema metodi programiranog ponasanja, kojim se uzimaju
u obzir razni izvori prekoracenja naprezanja
rs parcijalni koeficijent sigurnosti za celik
£cu 2 granicna dilatacija neutegnutog betona
Ecu 2,c granicna dilatacija utegnutog betona
Esu,k karakteristicna vrednost granicnog izduzenja armaturnog celika
Esy,d proracunska vrednost dilatacije Celika pri tecenju
T/ faktor redukcije cvrstoce betona pri pritisku usled dilatacija izdu:Zenja u
poprecnom pravcu
i; odnos VEd,mirlVEd,min izmedu minimalnih i maksimalnih smicucih sila koje
deluju u krajnjem preseku grede
µt koeficijent trenja beton-beton usled ciklicnih dejstava
µ0 faktor duktilnosti krivine
µ5 faktor duktilnosti pomeranja
v aksijalna sila u seizmickoj proracunskoj situaciji, normalizovana sa Acfcd
~ normalizovana visina neutralne ose
p koeficijent armiranja zategnutom armaturom
p' koeficijent armiranja pritisnutom armaturom grede
8cm srednja vrednost normalnog napona u betonu
Ph koeficijent armiranja horizontalnom armaturom u rebru zida
Pi ukupan koeficijent armiranja podu:Znom armaturom
Pmax maksimalni dozvoljeni koeficijent armiranja zategnutom armaturom u kriticnoj
oblasti kod primarnih seizmickih greda
Pv koeficijent armiranja vertikalnom armaturom u rebru zida
Pw koeficijent armiranja smicueom armaturom
wv mehanicki koeficijent armiranja vertikalnom armaturom u rebru
wwd mehanicki zapreminski koeficijent armiranja ute:Zueom armaturom

1998-1
L raspon grede
MEd proracunski momenat savijanja u seizmickoj proracunskoj situaciji
Mpl,RdA proracunska vrednost plasticnog momenta nosivosti na kraju A stapa
Mpl,RdB proracunska vrednost plasticnog momenta nosivosti na kraju B stapa
NEd proracunska normalna sila u seizmickoj proracunskoj situaciji
NEd,E normalna sila iz analize samo od seizmickog dejstva
NEd,G normalna sila usled neseizmickih dejstava koja su ukljucena u kombinaciju
dejstava za seizmicku proracunsku situaciju
21
EN 1998-1 :2004
Npl,Rd proracunska vrednost plasticne nosivosti na zatezanje bruto popre-

cnog preseka elementa u skladu sa Evrokodom EN 1993-1-1:2004
proracunska vrednost aksijalne nosivosti stuba iii dijagonale u skladu
sa EN 1993-1-1 :2004, uzimajuCi u obzir interakciju sa momentom
savijanja MEd i silom smicanja VEd u seizmickoj proracunskoj situaciji
nosivost spoja u skladu sa EN 1993-1-1 :2004
plasticna nosivost povezanog disipativnog elementa zasnovana na
proracunskoj vrednosti granice razvlacenja materijala kao sto je
definisano u EN 1993-1-1 :2004
proracunska vrednost smicuce sile u seizmickoj proracunskoj situaciji
smicuca sila usled neseizmickih dejstava koja su ukljucena u
kombinaciju dejstava za seizmicku proracunsku situaciju
smicuca sila usled plasticnih momenata nosivosti nanetih na oba
kraja grede
Vpl,Rd proracunska vrednost smicuce nosivosti elementa u skladu sa EN
1993-1-1 :2004
Vwp,Ed proracunska vrednost smicuce sile u limu rebra usled uticaja od
seizmickog dejstva
Vwp,Rd proracunska vrednost smicuce nosivosti lima rebra u skladu sa EN
1993-1-1 :2004
e duzina seizmicke veze
fy nominalna granica razvlacenja celika
fy,max maksimalno dozvoljena granica razvlacenja celika
q faktor ponasanja
fw debljina rebra seizmicke veze
t, debljina nozice seizmicke veze
n multiplikativni faktor za normalnu silu Ned,E iz analize uticaja od
projektnog seizmickog dejstva, za proracun nedisipativnih elemeata
okvira sa koncentricnim iii ekscentricnim spregovima prema 6.7.4 i
6.8.3
a odnos manjeg proracunskog momenta savijanja Med.A na jednom
kraju seizmicke veze i veceg momenta savijanja Med,e na kraju gde
se formira plasticni zglob, pri cemu se oba momenta uzimaju kao
apsolutne vrednosti
multiplikator horizontalnog projektnog seizmickog dejstva pri formira-
nju prvog plasticnog zgloba u sistemu
multiplikator horizontalnog projektnog seizmickog dejstva pri formira-
nju globalnog plasticnog mehanizma
YM parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala
Yov faktor prekoracenja napona u materijalu
0 rastojanje od sredine grede do pravca tangente na osu stapa na
njegovom kraju (videti sliku (6.11 ))
multiplikativni faktor za proracunsku vrednost Np1,Rd plasticne
nosivosti na zatezanje pritisnute dijagonale V sprega, za odredivanje
neizbalansiranog efekta seizmickog dejstva na gredu za koju je
spreg spojen
parcijalni koeficijent sigurnosti za celik
rotacioni kapacitet za oblast plasticnog zgloba
bezdimenzionalna vitkost elementa prema definiciji datoj u EN 1993-
1-1 :2004
22
EN 1998-1 :2004
1.6.6 OSTALI SIMBOLI K0 ..11 SE KORISTE U POGLAVLJU 7 EVROKODA EN

1998-1
Ap 1 horizontalna povrsina poprecnog preseka ploce
Ea modul elasticnosti celika
Eem srednja vrednost modula elasticnosti betona u skladu sa Evrokodom EN
1992-1-1:2004
la momenat inercije celicnog dela spregnutog preseka u odnosu na teziste
spregnutog preseka
le momenat inercije betonskog dela spregnutog preseka u odnosu na teziste
spregnutog preseka
leq ekvivalentni momenat inercije spregnutog preseka
15 momenat inercije meke armature spregnutog preseka u odnosu na teziste
spregnutog preseka
Mpl,Rd,e proracunska vrednost plasticnog momenta nosivosti stuba, uzeta kao donja
granica i izracunata uzimajuci u obzir betonski deo preseka i samo celicni
deo preseka koji je klasifikovan kao duktilan
Mu,Rd,b gornja granica plasticnog momenta nosivosti grede, izracunata uzimajuci u
obzir betonski deo preseka i sve celicne delove preseka ukljucujuci i one
koji nisu klasifikovani kao duktilni
Vwp,Ed proracunska vrednost smicuce sile u limu rebra, odredena na osnovu
plasticne nosivosti susednih disipativnih zona u gredama iii u vezama
Vwp,Rd proracunska vrednost smicuce nosivosti spregnutog celicno-betonskog lima
rebra u skladu sa EN 1994-1-1 :2004
b sirina nozice
bb sirina spregnute grede (videti sliku 7.3a) iii sirina oslonca betona kod ploce
oslonjene na stub (videti sliku 7.7)
be parcijalna efektivna sirina flanse sa obe strane celicnog rebra
bett ukupna efektivna sirina betonske flanse
b0 sirina {minimalna dimenzija) utegnutog betonskog jezgra (do osa uzengija)
dbl precnik poduzne armature
dbw precnik uzengija
fyd proracunska vrednost granice razvlacenja celika
fydt proracunska vrednost granice razvlacenja celika u nozicama
fydw proracunska vrednost granice razvlacenja armature rebra
hb visina spregnutog nosaea
he visina preseka spregnutog stuba
kr faktor efikasnosti oblika rebra u celicnom profilisanom limu
kt faktor redukcije smicuce nosivosti veze u skladu sa EN 1994-1-1 :2004
lei cista visina stuba
ler duzina kriticne oblasti
n odnos modula elasticnosti celik-beton za kratkotrajna dejstva
q faktor ponasanja
r faktor redukcije cvrstoce betona u proracunu krutosti spregnutih stubova
tt debljina nozice
re parcijalni koeficijent sigurnosti za beton
YM parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala
Yov faktor materijalnog prekoraeenja napona
rs parcijalni koeficijent sigurnosti za celik
Ea ukupna dilatacija celika pri granicnom stanju nosivosti
Eeu 2 granicna dilatatacija pritiska neutegnutog betona
T/ minimalni stepen spajanja kao sto je definisano u clanu 6.6.1.2 Evrokoda
EN 1994-1-1 :2004
23
EN 1998-1 :2004

1998-1
E0 modul elasticnosti drveta za trenutna dejstva

b sirina drvenog preseka
d precnik spojnog sredstva
h visina drvenih greda
kmod faktor modifikacije za odredivanje cvrstoce drveta za trenutno opterecenje u
skladu sa Evrokodom EN 1995-1-1 :2004
q faktor ponasanja
YM parcijalni koeficijent sigurnosti za svojstva materijala
1.6.8 OSTALI SIMBOLI KOJI SE KORISTE U POGLAVLJ 9 EVROKODA EN

1998-1
ag,urm gornja granica projektnog ubrzanja tla lokacije za primenu nearmiranih

zidova koji zadovoljavaju odredbe Evrokoda 8
Amin ukupna povrsina preseka zidova koja se zahteva za svaki horizontalni pravac
gde se primenjuju odredbe za ,,jednostavne zidane zgrade"
normalizovana cvrstoca na pritisak zida upravno na maltersku spojnicu
normalizovana cvrstoca na pritisak zida paralelno sa malterskom spojnicom u
ravni zida
fm,min minimalna cvrstoca maltera
h veca cista visina susednih otvora za posmatrani zid
het efektivna visina zida
I duzina zida
n broj spratova iznad terena
PA.min minimalni zbir povrsina poprecnih preseka smicucih zidova za svaki pravac,
kao procenat ukupne povrsine posmatranog sprata
Pmax procenat ukupne povrsine spratova iznad posmatranog nivoa
q faktor ponasanja
fet efektivna debljina zida
L1A,max maksimalna razlika u horizontalnoj povrsini smicucih zidova izmedu susednih
spratova kod ,,jednostavnih zidanih zgrada"
L1m,max maksimalna razlika u masi izmedu susednih spratova kod ,,jednostavnih
zidanih zgrada"
Ym parcijalni koeficijent sigurnosti elemenata za zidanje
Ys parcijalni koeficijent sigurnosti celika za armiranje
Amin odnos izmedu du.Zina manje i vece dimenzije u osnovi

1998-1
Kett efektivna krutost izolacionog sistema u glavnom horizontalnom pravcu koji se

razmatra, pri kojoj je pomeranje jednako projektnom pomeranju ddc
Kv ukupna krutost izolacionog sistema za vertikalan pravac
Kxi efektivna krutost datog elementa i u x pravcu
Kyi efektivna krutost datog elementa i u.y pravcu
24
EN 1998-1 :2004
Teff efektivni osnovni period superstrukture (nadkostrukcije) koja odgovara hori-

zontalnoj translaciji, pri cemu se superstruktura posmatra kao kruto telo
Tt osnovni period superstrukture koja se posmatra kao ukljestena u osnovi
Tv osnovni period za vertikalan pravac superstrukture koja se posmatra kao
kruto telo
M masa superstrukture
Ms magnituda
ddc projektno pomeranje efektivnog centra krutosti za posmatrani pravac
ddb ukupno projektno pomeranje elementa za izolaciju
etot,y ukupni ekscentricitet u y pravcu
f1 horizontalne sile na svakom nivou j
ry torzioni radijus izolacionog sistema
(xi, y 1) koordinate elementa za izolaciju broj i u odnosu na efektivni centar krutosti
81 faktor amplifikacije
~eff ,,efektivno prigusenje"
1.7 S.I. JEDINICE

(1) P S.I. jedinice u skladu sa ISO 1000 treba da se koriste.
(2) U proracunima se preporucuju sledeee jedinice:

- sile i optereeenja: kN, kN/m, kN/m 2
- gustina mase: kg/m3 , t/m 3
masa: kg, t
- specificna tezina: kN/m 3
naponi i cvrstoce: N/mm2 (= MN/m2 iii MPa), kN/m 2 (= kPa)
- momenti (savijanja isl.): kNm
- ubrzanje: m/s2 , g (= 9.81 m/s2)
25
EN 1998-1 :2004
2 ZAHTEVI PONASANJA I GRANICNA STANJA
2.1 OSNOVNI ZAHTEVI

(1) P Konstrukcije u seizmickim oblastima moraju da budu projektovane i izvedene na
takav nacin da sledeci zahtevi budu zadovoljeni, svaki sa odgovarajucim stepenom
pouzdanosti.
- Zahtev da se objekat ne srusi
Konstrukcija mora da bude projektovana i izvedena da izdrzi seizmicka dejstva
definisana u poglavlju 3 bez lokalnog iii globalnog rusenja, odnosno da zadrii svoj
konstrukcijski integritet i preostali kapacitet nosivosti i posle seizmickih dogadaja.
Projektno seizmicko dejstvo je izra:Z.eno u smistu: a) referentnog seizmickog dejstva
povezanog sa referentnom verovatnocom prekoracenja u 50 godina PNcR. iii sa
referentnim povratnim periodom T NCR· kao i b) faktora znacaja Yi (videti EN
1990:2002 i (2)P i (3)P ovog clana) uzimajuci u obzir razlike u nivou pouzdanosti.
Napomena 1: Vrednosti koje se pripisuju PNcR iii TNcR za koriscenje u zemlji mogu da se pronadu u
= =
Nacionalnom aneksu ovog dokumenta. Preporucene vrednosti su PNcR 10% i TNcR 475 godina.
Napomena 2: Vrednost verovatnoee prekoracenja PR u TL godina nekog specificnog nivoa seizmickog
dejstva je povezana sa osrednjenim povratnim periodom TR tog nivoa seizmickog dejstva, u skladu sa
izrazom TR= -TL I /n(1-PR). Stoga, za dato TL , seizmicko dejstvo mo:Ze da bude ekvivalentno izra:Zeno
iii preko svog osrednjenog povratnog perioda TR iii preko svoje verovatno<':e prekoracenja PR u TL
godina.
- Zahtev ogranicenih ostecenja

Konstrukcija mora da bude projektovana i izvedena da izdr.Zi seizmicko dejstvo koje
ima vecu verovatnocu pojave nego sto je projektno seizmicko dejstvo, bez pojave
ostecenja i odgovarajucih ogranicenja u koriscenju, cija bi cena bili neproporcionalno
visoka u poredenju sa cenom same konstrukcije. Seizmicko dejstvo, koje se uzima u
analizu u vezi sa "zahtevom ogranicenja ostecenja", ima verovatnocu prekoracenja
PoLR u 10 godina i povratni period ToLR· U nedostatku preciznijih podataka redukcioni
faktor koji se primenjuje u seizmickoj proracunskoj situaciji u skladu sa 4.4.3.2(2),
moze da se koristi za dobijanje seizmickog dejstva za proveru zahteva ogranicenja
ostecenja.
Napomena 3: Vrednosti koje se dodeljuju PoLR iii ToLR za upotrebu u zemlji mo:Ze da se pronade u
njenom Nacionalnom aneksu ovog dokumenta. Preporucene vrednosti su PoLR = 10% i ToLR =
95
godina.
(2)P Ciljne pouzdanosti za zahtev da se objekat ne srusi i za zahtev ogranicenih

ostecenja se ustanovljavaju od strane nadlefoih nacionalnih organizacija za razlicite tipove
zgrada iii gradevinske radove na osnovu posledica neispunjavanja zahteva.
(3)P Razlika u nivou pouzdanosti se implementira na bazi klasifikacije konstrukcija u

razlicite klase znacaja. Faktor znacaja y, se dodeljuje svakoj klasi znacaja. Kada je izvodljivo,
ovaj faktor treba da se odredi tako da odgovara vecoj iii manjoj vrednosti povratnog perioda
seizmickog dogadaja (u odnosu na referentni povratni period), a u skladu sa projektovanjem
specificne kategorije konstrukcija (videti 3.2.1 (3} }.
(4) Razliciti nivoi pouzdanosti se dobijaju mno:Z.enjem referentnog seizmickog dejstva iii,
kada se koristi linearna analiza, odgovarajucih efekata dejstava sa ovim faktorom znaeaja.
Detaljna uputstva o klasama znaeaja su data u odgovarajucim Delovima EN 1998.
26
EN 1998-1 :2004
Napomena: Na vecini lokacija moze da se uzme da godisnji nivo prekoracenja H(a 9R) referentnog
maksimalnog ubrzanja tla agR varira sa a 9 R kao: H(a 9 R)-koa 9 R·k, gde vrednost eksponenta k zavisi od
seizmicnosti, ali je, nacelno, reda velicine 3,0. U tom slucaju, ako je seizmicno dejstvo definisano preko
referentnog maksimalnog ubrzanja tla a 9 R, vrednost faktora znacaja r1 kojim se mnozi referentno
seizmicko dejstvo da bi se postigla ista verovatnoca prekoracenja u TL godina kao i u TLR godina
1
za koje je referentno seizmicko dejstvo definisano, moze da se izracuna kao y, - (Tuvhr 'k.
Alternativno, vrednost faktora znaeaja r1 sa kojim treba da se pomnozi referentno seizmicko dejstvo da
se ostvari vrednost verovatnoce prekoracenja seizmickog dejstva PL u TL godina, razlicito od referentne
1
verovatnoce prekoracenja PLR tokom istih TL godina, mote da bude procenjeno kao y, - (Pt!PLRr 'k
2.2 GRANICNA STANJA

2.2.1 OPSTE ODREDBE
(1)P Sa namerom da se zadovolje osnovni zahtevi u 2.1, sledeca granicna stanja moraju
da budu proverena (videti 2.2.2 i 2.2.3):
granicna stanja nosivosti
- granicna stanja upotrebljivosti
Granicna stanja nosivosti su ona koja su povezana sa rusenjem iii sa drugim oblicima loma
konstrukcije koji mogu da ugroze sigurnost ljudi.
Granicna stanja upotrebljivosti su ona koja su povezana sa ostecenjima preko kojih
definisani zahtevi upotrebljivosti vise ne mogu da budu zadovoljeni.
{2)P Sa namerom da se ogranice neizvesnosti i da se obezbedi dobro pona5anje

konstrukcija pri seizmickim dejstvima jacim od projektnog seizmickog dejstva, treba da se
preduzme odreden broj odgovarajucih specificnih mera (videti 2.2.4).
(3) Za dobro definisane kategorije konstrukcija u slueajevima niske seizmicnosti (videti

3.2.1(4)), osnovni zahtevi mogu da budu zadovoljeni primenom pravila koja su jednostavnija
od onih koja su data u odgovarajucim delovima EN 1998.
(4) U slucajevima vrlo niske seizmicnosti, odredbe EN 1998 ne moraju da se razmatraju

(videti 3.2.1(5) i napomene u tom delu za definiciju slucajeva vrlo niske seizmicnosti).
{5) Specificna pravila za njednostavne zidane zgrade" SU data u poglavlju 9. Ako se

postuju ta pravila, "jednostavne zidane zgrade" ce sigurno da zadovolje osnovne zahteve EN
1998-1 i bez analitickih provera sigurnosti.
2.2.2 GRANICNO STAN ..tE NOSIVOSTI
{1)P Mora da se verifikuje da konstrukcijski sistem poseduje otpornost kapacitet

disipacije energije koji su navedeni u odgovarajucim delovima EN 1998.
(2) Otpornost i kapacitet disipacije energije koji poseduje konstrukcija su povezani sa

nivoom do kojeg se nelinearni odgovor oeekuje. U operativnom smislu taj balans izmedu
otpornosti i kapaciteta disipacije energije je karakterisan preko vrednosti faktora pona5anja q
i pridrui.ene klasifikacije duktilnosti, sto je dato u odgovarajucim delovima EN 1998. U
granicnom slucaju, pri projektovanju konstukcija koje su klasifikovane kao nisko-clisipativne,
ne uzima se uopste u obzir bilo kakva histerezisna disipacija energije i faktor ponasanja ne
moi.e da se uzme, naeelno, kao veci od vrednosti 1,5, uzimajuci u obzir prekoraeenja
napona. Za celene iii za spregnute eelicno - betonske zgrade, ova granicna vrednost faktora
q moi.e da se uzme da je izmedu 1,5 i 2 (videti napomenu 1 tabele 6.1 iii napomenu 1 tabele
27
EN 1998-1 :2004
7 .1, respektivno ). Za disipativne konstrukcije, faktor ponasanja se uzima kao veci od ovih
granicnih vrednosti, uzimajuci u obzir histerezisnu disipaciju energije koja se uglavnom
dogada u posebno projektovanim zonama, koje se zovu disipativne zone iii kriticne oblasti.
Napomena: Vrednost faktora ponasanja q treba da bude ogranicena sa granicnim stanjem dinamicke
stabilnosti konstrukcije i sa ostecenjima usled nisko-ciklicnog zamora konstukcijskih detalja (posebno
veza). Najnepovoljniji ogranicavajuci uslov treba da se primeni kada se odreduje vrednost faktor q.
Vrednosti faktora q date u raznim delovima EN 1998 se svakako povinuju ovom zahtevu.
(3) P Konstukcija u celini treba da se proveri da Ii je stabilna u uslovima projektnih

seizmickih dejstava. Stabilnost protiv preturanja i stabilnost protiv klizanja moraju da se uzmu
u razmatranje. Specificna pravila za proveru preturanja konstrukcija su data u relevantnim
delovima EN 1998.
{4)P Mora da se proveri da su i elementi temeljne konstrukcije i tlo ispod temelja, u stanju
da se suprostave uticajima od dejstava koji nastaju usled odgovora konstukcije, bez
znacajnih trajnih deformacija. U odredivanju reakcija, duzna pa:Znja mora da se posveti
stvarnoj otpornosti koja maze da se razvije od strane konstukcijskog elementa koji prenosi
dejstva.
{S)P U analizi treba da se uzme u obzir i moguci uticaj efekata drugog reda na vrednosti
uticaja od dejstava.
{6)P Mora da se proveri da usled projektnog seizmickog dejstva ponasanje nenosecih

elemenata ne predstavlja rizik za ljude i da nema stetan uticaj na odgovor konstrukcijskih
elemenata. Za zgrade su specificna pravila data u 4.3.5 i 4.3.6.
2.2.3 GRANICNA ST ANJA UPOTREBLJIVOSTI
(1)P Adekvatan nivo pouzdanosti protiv neprihvatljivih ostecenja mora da se osigura

zadovoljenjem granicnih deformacija iii drugih relevantnih granicnih vrednosti definisanih u
relevantnim delovima EN 1998.
(2)P U konstrukcijama koje su va:Zne za zastitu ljudi mora da se proveri da konstrukcijski

sistem poseduje dovoljnu otpornost i krutost za odriavanje vitalnih funkcija u objektima u
slucaju seizmickog dogadaja sa odgovarajucim povratnim periodom.
2.2.4 POSEBNE MERE

2.2.4.1 PROJEKTOVANJE
(1) Do moguceg nivoa, konstrukcije treba da imaju jednostavan i pravilan oblik kako u
osnovi, tako i po visini (videti 4.2.3). Ako je potrebno, ova maze da se ostvari podelom
konstrukcije dilatacionim razdelnicama na dinamicki nezavisne celine.
(2)P U nameri da se obezbedi globalno disipativno i duktilno ponasanje, mora da se

izbegava krti lorn iii prerano formiranje nestabilnih mehanizama. U tom smislu, kao sto je
ukazano u odgovarajucim delovima EN 1998, u projektovanju treba da se koristi metod
programiranog {zadatog) ponasanja, cime se dobija hijerarhija nosivosti raznih konstukcijskih
delova i oblika lomova koji su neophodni da se obezbedi odgovarajuCi plasticni mehanizam i
da se izbegnu moguci krti lomovi.
(3)P S obzirom da ponas~nje konstrukcije u seizmickim uslovima bitno zavisi od

ponasanja njenih kriticnih oblasti iii elemenata, oblikovanje detalja konstrukcije u celini i
28
EN 1998-1 :2004
posebno u tim zonama iii elementima mora da bude takvo da obezbedi sposobnost
prenosenja odgovarajucih sila i disipaciju energije pri ciklicnim uslovima. U tom smislu, pri
projektovanju posebna paznja treba da se posveti detaljima veza izmedu konstukcijskih
elemenata i oblasti gde se predvida nelinearno ponasanje.
(4)P Analiza mora da se zasniva na adekvatnom proracunskom modelu, koji ce, kada je
to potrebno, da uzme u obzir uticaj deformacije tla i uticaj nenosecih elemenata i ostalih
aspekata, kao sto je prisustvo susednih objekata.
2.2.4.2 FUNDIRANJE
(1 )P Krutost temelja mora da bude adekvatna za sto ravnomerniji prenos dejstava sa

gornje konstrukcije na tlo.
(2) Sa izuzetkom mostova, samo jedan tip temelja treba da se nacelno koristi za istu
konstrukciju, osim ako se konstrukcija ne sastoji iz dinamicki nezavisnih celina.
2.2.4.3 PLANIRANJE KONTROLE KVALITETA
(1 )P Projektna dokumentacija mora da ukaZ:e na velicine, detalje i karakteristike materijala

konstrukcijskih elemenata. Ako tako odgovara, projektna dokumentacija mora takode da
obuhvati i karakteristike posebnih uredaja koji ce da se koriste, kao i rastojanja izmedu
konstukcijskih i nenosecih elemenata. Posebne odredbe vezane za kontrolu kvaliteta rnoraju
takode da se priloze.
(2)P Elementi koji su od posebnog konstrukcijskog znacaJa i koji zahtevaju posebnu

kontrolu tokom izvodenja, moraju da budu identifikovani na crtezima u projektu. U tirn
slucajevima moraju da se navedu i metode kontrole.
(3) U slucajevima visoke seizmicnosti i za konstrukcije od posebnog znacaja, treba da

se predvide i formalni planovi kontrole kvaliteta koji pokrivaju projektovanje, izvodenje
eksploataciju uz proceduru kontrole predvidene u ostalim relevantnim Evrokodovirna.
29
EN 1998-1 :2004
3 USLOVI TLA I ZEMLJOTRESNO DEJSTVO
3.1 USLOVI TLA

3.1.1 OPSTE ODREDBE
(1 )P Moraju da se izvrse odgovarajuca ispitivanja sa ciljem klasifikovanja tla prema

kategorijama datim u 3.1.2.
(2)P Dalja uputstva koja se odnose na istrazivanja tla i klasifikaciju data su u Evrokodu
EN 1998-5:2004, tacka 4.2.
(3) Lokacija gradilista i priroda noseceg tla trebalo bi normalno da budu bez rizika od
loma tla, nestabilnosti kosina i trajnih sleganja izazvanih likvefakcijom iii zbijanjem u slucaju
zemljotresa. Mogucnost pojave ovakvih fenomena mora da se ispita u skladu sa Evrokodom
EN 198-5:2004, Deo 4.
(4) U zavisnosti od klase znacaja konstrukcije i posebnih uslova u projektu, ispitivanja tla
i/ili geoloske studije treba da se izvrse da bi se odredila seizmicka dejstva.
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu definisani uslovi pod kojima mogu da se izostave
dodatna geotehnicka istra.zivanja, osim onih koja su neophodna za projektovanje za neseizmicka
dejstva, kao i da se koristi unapred definisana klasifikacija tla.
3.1.2 KLASIFIKACIJA TIPOVA TLA
(1) Uticaj lokalnih uslova tla na seizmicko dejstvo moze da se uzmu u obzir
klasifikacijom tla na tipove A, B, C, D i E, opisane geoloskim profilom i parametrima datim u
tabeli 3.1, kao i daljim opisom. Ovo takode moze da se uradi uzimanjem u obzir uticaja
duboke geologije na seizmicko dejstvo.
Napomena: Serna klasifikacije tla sa uzimanjem u obzir duboke geologije za upotrebu u nekoj zemlji
moze da bude specificirana u njenom Nacionalnom aneksu, ukljucujuci vrednosti parametara S, T 8 , Tc
i T 0 , kojima se definise horizontalan i vertikalan elasticni spektar u skladu sa 3.2.2.2 i 3.2.2.3.
(2) Lokacija gradilista treba da se klasifikuje prema osrednjenoj vrednosti brzine

smicucih talasa Vs,3o. ako je ova brzina poznata. Ako nije, treba da se koristi vrednost Nspr.
(3) Osrednjena vrednost brzine smicucih talasa v s,30 treba da se izracuna prema
sledecem izrazu:
30
Vs,30 = (3.1)
L: h;
i=1,N V;
gde hi i vi oznacavaju, redom, debljinu (u metrima) i brzinu smicucih talasa (na nivou
smicucih dilatacjja od 10-5 iii manje) za sloj i, od ukupno N koji se nalaze u gornih
30 m dubine.
30
EN 1998-1 :2004
Tabela 3.1: K/asifikacija tla
Kategorija Opis geoloskog profila Parametri

tla
Vs,3o NsPT Cu
(mis) (udarci /30 cm) (kPa)
Stena iii stenska geoloska formacija,
A ukljucujuci najvise 5 m slabijeg materijala > 800 - -
na povrsini
Depoziti vrlo gustog peska, sljunka iii vrlo
krute gline, debljine barem nekoliko dese-
B 360 - 800 > 50 > 250
tina metara, sa povecanjem mehanickih
osobina sa dubinom
Duboki depoziti gustog iii srednje gustog
c peska, sljunka iii krute gline, sa debljinama 180 - 360 15 - 50 70-250
od nekoliko desetina do vise stotina metara
Depoziti slabo-do-srednje nekohezivnog tla
D (sa iii bez mekih kohezivnih slojeva) iii < 180 < 15 < 70
dominantno meko-do-cvrsto kohezivno tlo
Tio ciji se profil sastoji iz aluvijalnog sloja
sa vrednostima Vs za Tip C iii D i sa
E
debljinom koja varira izmedu oko Sm i 20m,
ispod koieg je kruce tlo sa Vs > 800 mis
Depoziti koji se sastoje iii sadr:Z.e sloj od
barem 10 m debljine mekih glina/mulja sa
51
visokim indeksom plasticnosti (Pl> 40) i sa
< 100 - 10 - 20
visokim sadl"Zaiem vode
Depoziti likvefabilnog tla, sastavljenih od
52 osetljivih glina iii od bilo kog drugog profila
tla koji nije ukljucen u Tipove A-E iii S 1
(4)P Za lokacije sa uslovima tla koji se slazu sa bilo kojim od dva posebna tipa tla S 1 iii
5 2 , neophodne su posebne studije za definisanje seizmickog dejstva. Za ave tipove tla, a
posebno za tip S2, mogucnost lama tla u seizmickim uslovima treba da bude uzeta u obzir.
Napomena: Posebna pafoja treba da se posveti u slueaju da je tlo tipa 5 1. Ovakvi slojevi po pravilu
imaju vrlo niske vrednosti Vs, malo unutrasnje prigusenje i abnormalno povecan interval lineamog
ponasanja, tako da mogu da proizvedu nepravilnu (anomalnu) seizmicku amplifikaciju i efekte
interakcije tlo-konstrukcija (videti Evrokod EN 1998-5:2004, poglavlje 6). U tom slucaju treba da se uradi
posebna studija da bi se definisalo seizmicko dejstvo, sa namerom da se utvrdi zavisnost izmedu
spektra odgovora i debljine i vrednosti vs za sloj meke gline/mulja, kao i da se utvrdi razlika u krutostima
izmedu ovog sloja i materijala ispod.
3.2 SEIZMICKO DEJSTVO

3.2.1 SEIZMICKE ZONE
(1)P Za potrebe ovog Evrokoda, nadlezne nacionalne organizacije moraju da podele

nacionalne teritorije u seizmicke zone u zavisnosti od lokalnog hazarda. Po definiciji, maze
da se predpostavi da je unutar svake zone hazard konstantan.
(2) U najvecem broju primena ovog Evrokoda, seizmicki hazard je opisan preko jednog
parametra, odn. preko vrednosti referentnog maksimalnog ubrzanja tla tipa A, a 9R. Dodatni
parametri potrebni za posebne tipove konstrukcija dati su u odgovarajucim delovima EN
1998.
31
EN 1998-1 :2004
Napomena: Referentno maksimalno ubrzanje tla tipa A, a 9R, za koriscenje u nekoj zemlji, moze da se
odredi iz mapa sa seizmickim podrucjima koje su date u Nacionalnom aneksu.
(3) Referentno maksimalno ubrzanje tla, odredeno od strane nadlezne nacionalne

organizacije za svaku seizmicku zonu, odgovara referentnom povratnom periodu TNcR
seizmickog dejstva za zahtev da se objekat ne srusi (iii ekvivalentno, referentoj verovatnoci
prekoracenja u 50 godina, PNcR), odredenom od strane nadlezne nacionalne organizacije
(videti 2.1 ( 1)P). Tom referentnom povratnom periodu je dodeljen faktor znacaja y, jednak 1,0.
Za povratni period koji je razlicit od referentnog (videti klase znacaja u clanu 2.1(3)P i (4)),
projektno ubrzanje tla a 9 na tlu tipa A, jednako je a 9 R pomnozeno sa faktorom znacaja (Videti
Napomenu uz 2.1(4)).
(4) U slucaju niske seizmicnosti mogu da se koriste redukovane iii uproscene procedure
projektovanja za neke tipove, tj. kategorije konstrukcija.
Napomena: lzbor kategorije konstukcije, tipa tla i seizmicke zone u zemlji za koje vaze odredbe niske
seizmicnosti, mogu da se nadu u Nacionalnom Aneksu. Preporucuje se da se kao slucajevi niske
seizmicnosti tretiraju iii oni kod kojih projektno ubrzanje tla a 9 za tlo tipa A nije vece od 0,08 g (0,78
2
m/s 2) iii oni gde proizvod a 9 S nije veci od 0, 1 g (0,98 m/s ). lzbor da Ii da se u nekoj zemlji koristi
vrednost a 9 iii proizvod a 9 S da bi se definisala granica slucaja niske seizmicnosti, moze da se nade u
njenom Nacionalnom aneksu.
(5)P U slucajevima veoma niske seizmicnosti, odredbe Evrokoda EN 1998 ne moraju da

se koriste.
Napomena: lzbor kategorija konstrukcija, kategorija tla i seizmickih zona u zemlji gde odredbe
Evrokoda EN 1998 ne moraju da se uzimaju u obzir (slucajevi veoma niske seizmicnosti) mol.e da se
nade u njenom Nacionalnom aneksu. Preporucuje se da se kao slucaj veoma niske seizmicnosti
posmatra iii kada projektno ubrzanje tla a 9 za tlo tipa A nije vece od 0,04 g (0,39 m/s 2 ) iii kada proizvod
2
ag S nije veci od 0,05 g (0,49 m/s ). lzbor da Iida se vrednost a 9 iii vrednost proizvoda a 9 Su nekoj
zemlji koristi kao granica za veoma nisku seizmicnost moze da se nade u njenom Nacionalno aneksu.
3.2.2 OSNOVNO PRIKAZIVANJE ZEMLJOTRESNOG DEJSTVA

3.2.2.1 OPSTE ODREDBE
(1 )P U okviru domena EN 1998 zemljotresno kretanje u datoj tacki na povrsini tla je

prikazano preko elasticnog spektra odgovora ubrzanja tla, koje se u daljem tekstu naziva
"elasticni spektar odgovora".
(2) Oblik elasticnog spektra odgovora uzima se isti za dva nivoa seizmickog dejstva koja
su uvedena u clanovima 2.1 (1 )P i 2.2.1 (1 )P, za zahtev da se konstrukcija ne srusi (granicno
stanje nosivosti - projektno zemljotresno dejstvo) i za zahtev ogranicavanja ostecenja.
(3)P Horizontalno zemljotresno dejstvo se opisuje sa dve ortogonalne komponente koje

se tretiraju kao medusobno nezavisne i koje su prikazane istim spektrom odgovora.
(4) Za tri komponente seizmickog dejstva, jedan iii vise alternativnih oblika spektra
odgovora moze da se usvoji, u zavisnosti od seizmickih farista i magnituda zemljotresa koji
se generisu.
Napomena 1: lzbor oblika elasticnog spektra odgovora koji se koristi u nekoj zemlji iii njenom delu,
moze da se nade u njenim Nacionalnim aneksima.
Napomena 2: Prilikom izbora odgovarajuceg oblika spektra, treba da se razmatra magnituda
zemljotresa koji najvise doprinosi seizmickom hazardu u probabilistickoj oceni hazarda, pre nego
konzervativna gomja granica (npr. Maksimalan Verodostojan Zemljotres) definisana za tu potrebu.
32
EN 1998-1 :2004
(5) Kada se zemljotresi koji uticu na datu lokaciju generisu iz veoma razlicitih zarista,
treba da se razmotri mogu6nost da se koristi vise od jednog oblika spektra, kako bi se
omogucilo adekvatnije prikazivanje seizmickog dejstva. U takvim oko!nostima, razlicite
vrednosti a 9 6e normalno da budu potrebne za svaki tip spektra i zemljotresa.
(6) Za konstrukcije ve6eg znacaja (Y1 > 1,0) efekti topografije na amplifikaciju ubrzanja
treba da se uzmu u obzir.
Napomena: lnformativni aneks A Evrokoda EN 1998-5:2004 pru:Za informacije o efektima topografije na
amplifikaciju.
(7) Predstavljanje zemljotresa vremenskom istorijom kretanja tla moze da se koristi

(videti 3.2.3 ).
(8) Za specificne tipove konstrukcija moze da se zahteva uzimanje u obzir varijacije

kretanja tla u prostoru i vremenu (videti EN 1998-2, EN 1998-4 i EN 1998-6).
3.2.2.2 HORIZONTALNI ELASTICNI SPEKTAR ODGOVORA
(1 )P Za horizontalne komponente seizmickog dejstva, elasticni spektar odgovora Se( T) je

definisan slede6im izrazima (videti Sliku 3.1 ):
(3.2)
(3.3)
(3.4)
To S TS 4s: Se(T) =a 9 ·S·q·2,5-[T~~D J (3.5)
gdeje
Se(T) elasticni spektar odgovora
T period vibracija linearnog sistema sa jednim stepenom slobode
projektno ubrzanje tla za tlo tipa A (a 9 =rra 9 R)
donja granica perioda u oblasti sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
gornja granica perioda u oblasti sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
vrednost perioda koja definise pocetak oblasti spektra sa konstantnim
odgovorom pomeranja u spektru
s faktor tla
T/ faktor korekcije prigusenja sa referentnom vrednos6u T/ =1 za viskozno
prigusenje od 5%, videti (3) ovog clana.
33
EN 1998-1 :2004
2,5 s 77
Te Tc To T
Slika 3. 1: Oblik e/asticnog spektra odgovora
(2)P Vrednosti perioda Te. Tc i To kao i faktora tla S kojima se definise oblik elasticnog
spektra odgovora zavise od kategorije tla.
Napomena 1: Vrednosti koje se pripisl.tju parametrima Te, Tc i To. kao i faktoru tla S za svaku
kategoriju tla, kao i oblik (tip} elasticnog spektra koji se koristi u nekoj zemlji, mogu da se nadu u njenom
Nacionalnom aneksu. Ako se duboka geologija ne uzima u obzir (videti 3.1.2(1 )), preporucen izbor je
upotreba dva tipa spektra: tip 1 i tip 2. Ukoliko su zemljotresi koji najvise doprinose seizmickom hazardu
za posmatranu lokaciju u probabilistickoj oceni hazarda, sa magnitudama povrsinskih talasa Ms koja
nije veta od 5,5, preporucuje se da se usvoji spektar tipa 2. la pet kategorija tla A, B, C, D i E,
preporueene vrednosti paramatara S, Te, Tc i To su date u tabeli 3.2 za spektar tipa 1, kao i u tabeli 3.3
za spektar tipa 2. Na slikama 3.2 i 3.3 su prikazani oblici preporucenih spektara tipa 1 i tipa 2,
respektivno, koji su normalizovani sa a 9 i dati za relativno prigusenje od 5%. Razliciti spektri mogu da
budu definisani u Nacionalnom aneksu ako se uzima u obzir duboka geologija.
Tabela 3.2: Vrednosti parametara koji opisuju preporucen

tip 1 e/asticnog spektra odgovora
Kategorija tla s Te (s) Tc (s) To (s)

A 1,0 0,15 0,4 2,0
B 1,2 0,15 0,5 2,0
c 1, 15 0,20 0,6 2,0
D 1,35 0,20 0,8 2,0
E 1,4 0,15 0,5 2,0
Tabela 3.3: Vrednosti parametara koji opisuju preporucen

tip 2 elasticnog spektra odgovora
Kateaorija tla s Te (s) Tc (s) To (s)

A 1,0 0,05 0,25 1,2
B 1,35 0,05 0,25 1,2
c 1, 5 0,10 0,25 1,2
D 1,8 0,10 0,30 1,2
E 1,6 0,05 0,25 1,2
34
EN 1998-1 :2004
4 I
OI I l
--
cu
I
I
Q)
Cl) i
I
3 .. -->I
I
I I
2 j
0 2 3
T(s) 4
S/ika 3.2: Preporucen tip 1 e/asticnog spektra odgovora za kategorije
tla A do E (5% prigusenja)
2 3 4
T(s)
Slika 3.3: Preporucen tip 2 e/asticnog spektra odgovora za kategorije
tla A do E (5% prigusenja)
Napomena 2: Za kategorije tla S1 i S2, posebnim studijama treba da se definisu odgovarajuCi parametri
S, Te, Tc i To.
(3) Vrednost faktora korekcije prigusenja 11 mo:Z.e da se odredi prema izrazu:
TJ = ~ 10 /(5 + ~) ";?: 0, 55 (3.6)
35
EN 1998-1 :2004
gde je q relativno viskozno prigusenje konstrukcije, izrazeno u procentima.

(4) Ako se u posebnim slucajevima koristi relativno viskozno prigusenje koje je razlicito
ad 5%, onda je ova vrednost data u relevantnom delu Evrokoda EN 1998.
(S)P Elasticni spektar odgovora pomeranja Soe(T) treba da se odredi direktnom

transofmacijom elasticnog spektra odgovora ubrzanja Se(T), koriscenjem sledeceg izraza:
Soe(T) = Se(T)· [;tr r (3.7)
(6) lzraz (3.7) treba da se normalno primenjuje za periode vibracija koji ne prelaze 4,0 s.
Za konstrukcije ciji je osnovni period duzi ad 4,0 s, moguca je potpunija definicija elasticnog
spektra pomeranja.
Napomena: Za elasticni spektar odgovora ti pa 1, koji je naveden u Napomeni 1 clana 3.2.2.2(2)P,
definicija je prikazana u lnformativnorn aneksu A preko elasticnog spektra pomeranja. Za periode koji su
duzi od 4,0 s, elasticni spektar ubrzanja rnoze da se izvede iz elasticnog spektra pomeranja
invertovanjem relacije (3.7).
3.2.2.3 VERTIKALNI ELASTICNI SPEKTAR ODGOVORA
(1)P Vertikana komponenta seizmickog dejstva bice predstavljena elasticnim spektrom

odgovora Sve(T) koji je definisan izrazima (3.8) do (3.11)
0 S TS Te: S..(7) = a,.-[1+ ~ ·(q·3,0-1)] (3.8)
Te :S T :S Tc : Sve(T) =av ·q·3,0

9 (3.9)
Tc S TS To: Sve(T) = av9 ·11·3,o-[i] (3.10)
To :S TS 4s : Sve( T) =av ·q·3,o-[ T~~D ]

9 (3.11)
Napomena: Vrednosti koje se dodeljuju parametrima Te, Tc. Toi av9 za svaki tip (oblik) vertikalnog
spektra koji se koristi u zernlji moze da se nade u njenom Nacionalnorn aneksu. Preporuceni izbor je
upotreba dva tipa vertikalnog spektra: tip 1 i tip 2. Kao i za spektar kojim se definise horizontalna
komponenta seizmickog dejstva, ukoliko zemljotresi koji najvise doprinose seizmickom hazardu
definisanorn za lokaciju u probabilistickoj oceni hazarda imaju magnitude povrsinskih talasa koje nisu
vece od 5,5, onda se preporucuje da se usvoji spektar tipa 2. Za pet tipova tla A, B, C, D i E
preporucene vrednosti parametara koji opisuju vertikalan spektar su date u tabeli 3.4. Ove preporucene
vrednosti se ne odnose na specijalne tipove tla S1 i S2.
Tabela 3.4: Preporucene vrednosti parametara koji definisu

vertika/an spektar odgovora
Spektar avglag Te (s) Tc (s) To (s)
Tip 1 0,90 0,05 0,15 1,0
Tip2 0,45 0,05 0,15 1,0
36
EN 1998-1 :2004
3.2.2.4 PROJEKTNO POMERAN ..IE TLA
(1) Osim ako posebne studije, zasnovane na raspolozivim podacima, ne ukazuju

drugacije, vrednost projektnog pomeranja tla d 9 koje odgovara projektnom ubrzanju tla,
moze da se proceni prema sledecem izrazu:
d 9 = 0,025 · a9 · S ·Tc· T0 (3.12)
gde SU a Q• s' Tc i TD definisani u clanu 3.2.2.2.
3.2.2.5 PROJEKTNI SPEKTAR ZA ELASTICNU ANALIZU
(1) Kapacitet konstrukcijskih sistema da se zemljotresnim dejstvima suprotstave u

nelinearnom domenu nacelno omogucava njihov proracun za otpornost na seizmicke sile
koje su manje od onih koje odgovaraju linearno elasticnom odgovoru.
(2) Sa ciljem da se izbegne eksplicitna nelinearna analiza, uzimajuci u obzir kapacitet

konstrukcije za disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponasanje njenih elemenata ali
i preko drugih mehanizama, sprovodi se elasticna analiza zasnovana na spektru odgovora
koji je redukovan (umanjen) u odnosu na elasticni spektar, koji se u daljem tekstu naziva
"projektni spektar". Ova redukcija se ostvaruje uvodenjem faktora ponasanja q.
(3)P Faktor ponasanja q je aproksimacija odnosa seizmickih sila koje bi delovale na

konstrukciju u slucaju da je njen odgovor u potpunosti elastican sa 5% relativnog viskoznog
prigusenja i sila koje mogu da se koriste u analizi sa uobicajenim linerano elasticnim
modelom, a da se pri tome obezbeduje zadovoljavajuci odgovor konstrukcije. Vrednosti
faktora ponasanja q, koje takode uzimaju u obzir i uticaj kada je viskozno prigusenje razlicito
od 5%, date su za razlicite materijale i konstrukcijske sisteme prema odgovarajucim klasama
duktilnosti u razlicitim odgovarajucim delovima Evrokoda EN 1998. Vrednost faktora
ponasanja q moze da bude razlicita za razlicite horizontalne pravce konstrukcije, iako 6e
klasifikacija duktilnosti da bude ista za sve pravce.
(4)P Za horizontalne komponente seizmickog dejsta, projektni spektar Sd(T) se odreduje

prema sledecim izrazima:
0
- - •
2 T (2,5
< T< T8 · Sd(T} =a 9 ·S· -+-·
[3 T
8
-q - -
3
2J] (3.13)
(3.14)
(3.15)
(3.16)
gdesu
a 9 , S, Tc i To definisani u clanu 3.2.2.2;
37
EN 1998-1 :2004
Sd(T) projektni spektar;

q faktor ponasanja;
f3 faktor donje granice horizontalnog projektnog spektra.
Napomena: Vrednosti koje se pripisuju faktoru fJ za koriscenje u zernlji rnoze da se pronade u njenom
Nacionalnom aneksu. Preporucena vrednost za faktor fJ je 0,2.
(5) Projektni spektar za vertikalnu komponentu seizmickog dejstva je dat izrazima (3.13)
do (3.16), pri cemu projektno ubrzanje tla u vertikalnom pravcu av9 zamenjuje a 9 , faktor S se
usvaja da je jednak 1,0, a ostali parametri kao sto je definisano u clanu 3.2.2.3.
(6) Za vertikalnu komponentu seizmickog dejstva, faktor ponasanja treba da se naeelno

usvoji za sve materijale i konstrukcijske sisteme do iznosa od 1,5.
(7) Usvajanje faktora ponasanja q veceg od 1,5 za vertikalan pravac treba da bude
opravdano odgovarajueom analizom.
(8)P Projektni spektar koji je definisan u prethodnim clanovima, nije dovoljan za analizu
konstrukcija koje poseduju sisteme bazne izolacije iii sisteme za disipacjju energije.
3.2.3 ALTERNATIVNA PRIKAZIVANJA ZEMLJOTRESNOG DEJSTVA

3.2.3.1 PRIKAZIVANJE PREKO VREMENSKE ISTORIJE
3.2.3.1.1 Opste
(1 )P Seizmicko kretanje maze takode da se prikai:e preko vremenskih istorija ubrzanja tla
i povezanih velicina (brzina i pomeranja).
(2)P Kada se zahteva prostorni model konstrukcije, seizmicka pobuda ce da se sastoji iz

trl akcelerograma koji istovremeno deluju. lsti akcelerogram ne sme da se primeni da deluje
duz oba horizontalna pravca. U skladu sa relevantnim delovima Evrokoda EN 1998, moguca
su odgovarajuca uproseavanja.
(3) U zavisnosti od prirode primene i od stvarno raspolo:Zivih podataka, opis seizmicke

pobude maze da se izvrsi primenom vestackih akcelerograma {videti clan 3.2.3.1.2), kao i
zapisanih iii simuliranih akcelerograma (videti 3.2.3.2.3).
3.2.3.1.2 Vestacki akcelerogrami
(1)P Vestacki akcelerogrami treba da se generisu tako da odgovaraju elasticnom spektru

odgovora datom u clanovima 3.2.2.2 i 3.2.2.3 za 5% relativnog viskoznog prigusenja (~ = 5%).
(2)P Trajanje akcelerograma treba da bude u skladu sa magnitudom i ostalim relevantnim

pokazateljima seizmickog dejstva koji su fundamentalni u odredivanju a 9 •
(3) Kada se ne raspolaze sa podacima koji su specificni za posmatranu lokaciju,

minimalno vreme trajanja Ts stacionarnog dela akcelerograma treba da bude jednako 10 s.
(4) Skup vestackih akcelerograma treba da bude u skladu sa sledecim pravilima:

(a) treba da se koriste najmanje tri akcelerograma;
(b) osrednjene vrednosti ubrzanja u spektru odgovora za nultu vrednost perioda
(izracunato iz pojedinacnih vremenskih istorija), ne smeju da budu manje od
vrednosti a 9 S za posmatranu lokaciju.
38
EN 1998-1 :2004
(c) U intervalu perioda izmedu 0,2T1 i 2T2, gde je T1 osnovni period slobodnih
vibracija konstrukcije za pravac u kome se primenjuje akcelerogram, ni jedna
vrednost osrednjenog elasticnog spektra sa 5% prigusenja, izracunatog iz svih
vremenskih istorija ubrzanja, ne sme da bude manja od 90% od odgovarajute
vrednosti elasticnog spektra odgovora sa 5% prigusenja.
3.2.3.1.3 Zabelezeni iii simulirani akcelerogrami
(1 )P Zabelezeni akcelerogrami iii akcelerogrami koji su generisani putem fizicke

simulacije izvora i mehanizma propagacije seizmickih talasa kroz tlo, mogu da se koriste,
pod uslovom da su korisceni uzorci adekvatni u odnosu na seizmogenetske karakteristike
izvora i uslova tla za datu lokaciju, kao i da su njihove vrednosti skalirane na vrednost a 9 S
za posmatranu seizmicku zonu.
(2)P Za analizu amplifikacije ubrzanja kroz slojeve tla i za provere stabilnosti kosina u
dinamickim uslovima videti odredbu 2.2 Evrokoda EN 1998-5:2004.
(3) Skup zabelezenih iii simuliranih akcelerograma koji se koristi, mora da zadovolji
odredbe 3.2.3.1.2(4).
3.2.3.2 PROSTORNI MODEL ZEMLJOTRESNOG DEJSTVA
(1 )P Za konstrukcije sa posebnim karakterisitkama, takvim da predpostavka o istoj pobudi

u svim oslonackim tackama nije dovoljno realna, moraju da se koriste prostorni modeli
zemljotresnog dejstva (videti 3.2.2.1 (8)).
(2)P Takvi prostorni modeli moraju da budu konzistentni sa elasticnim spektrom odgovora
koji se koristi za osnovnu definiciju zemljotresnog dejstva u skladu sa 3.2.2.2 i 3.2.2.3.
3.2.4 KOMBINACIJE ZEMLJOTRESNOG DEJSTVA SA DRUGIM DEJSTVIMA
(1 )P Proracunska vrednost Ed uticaja od dejstva u seizmickim uslovima mora da se odredi

u skladu sa Evrokodom EN 1990:2002, deo 6.4.3.4.
(2)P lnercijalni efekti projektnog seizmickog dejsta moraju da se izracunaju uzimajuci u

obzir prisustvo masa povezane sa svim gravitacionim opterecenjima koja se javljaju u
sledecoj kombinaciji dejstava:
LGk; "+ "I:'l'E,i · Qk,i (3.17)
gdeje
'l'E,I koeficijent kombinacije promenljivog dejstva i (videti 4.2.4 ).
(3) Koeficijenti kombinacije 'l'E,i uzimaju u obzir verovatnocu da opterecenja Qk.1 nisu
prisutna na celoj konstrukciji tokom zemljotresa. Ovi koeficijenti mogu takode da uzimaju u
obzir i redukovano ucesce masa na kretanje kostrukcije zbog veza izmedu njih koje nisu
krute.
(4) Vrednosti '1'2,i su date u Evrokodu EN 1990:2002, a vrednosti 'l'e,1 za zgrade iii druge
vrste konstrukcija su date u odgovarajucim delovima Evrokoda EN 1998.
39
EN 1998-1 :2004
4 PROJEKTOVANJE ZGRADA
4.1 OPSTE ODREDBE

4.1.1 OBLAST PRIMENE
(1)P Poglavlje 4 sadrzi opsta pravila za projektovarije seizmicki otpornih zgrada i koristice
se u kombinaciji sa poglavljima 2, 3 i 5 do 9.
(2) Poglavlja 5 do 9 se odnose na specificna pravila za razlicite materijale i elemente koji

se koriste kod zgrada.
(3) Uputstva za zgrade sa baznom izolacijom (izolacijom osnove) su data u poglavlju 10.
4.2 KARAKTERISTIKE SEIZMICKI OTPORNIH ZGRADA

4.2.1 OSNOVNI PRINCIPI IDEJNOG PROJEKTA
(1 )P U seizmickim oblastima aspekt seizmickog hazarda mora da se uzme u obzir u ranim

fazama idejnog projektovanja zgrada, cime se omogucava ostvarenje konstrukcijskog
sistema koji, sa prihvatljivim troskovima, zadovoljava osnovne zahteve koji su definisani u
delu 2.1.
(2) Vodeci principi kojima se rukovodi u idejnom projektu su:

- jednostavnost konstrukcijskog sistema
- ujednacenost, simetrija i konstrukcijska rezerva (staticka neodredenost)
- otpornost i krutost u dva pravca
- torziona otpornost i krutost
- ponasanje spratnih tavanica kao krutih dijafragmi
- adekvatno fundiranje
Ovi principi se dalje razraduju u narednim podtackama.
4.2.1.1 JEDNOSTAVNOST KONSTRUKCIJSKOG SISTEMA
(1) Regularnost konstrukcijskog sistema, koja se karakterise postojanjem jasnih i

direktnih putanja prenosenja seizmickih sila, vazan je cilj kome treba da se tezi, jer su
numericko modeliranje, analiza, dimenzionisanje, izrada detalja i izvodenje jednostavnih
konstrukcijskih sistema mnogo manje neizvesni, pa je time i ocena ponasanja u seizmickim
uslovima mnogo vise pouzdana.
4.2.1.2 UJEDNACENOST, SIMETRIJA I KONSTRllKCIJSKA REZERVA
(1) Ujednacenost iii regularnost u osnovi je karakterisana ravnomernom raspodelom

konstrukcijskih elemenata koji omogucuju kratko i direktno prenosenje inercijalnih sila koje
nastaju u raspodeljenim masama u zgradi. Ako je neophodno, regularnost moze da se
ostvari podelom zgrade u dinamicki nezavisne celine pomocu seizmickih razdelnica, pod
uslovom da su ove razdelnice projektovane protiv medusobnog sudaranja pojedinacnih
celina, u skladu sa 4.4.2.7.
4-0
EN 1998-1 :2004
(2) Regularnost konstrukcije po visini je takode va:Zna, jer se na taj nacin tezi da se
eliminise stvaranje osetljivih zona, gde koncentracije napona iii zahtevi za velikom
duktilnoscu mogu da prerano dovedu do rusenja.
(3) Dobro uravnotezen odnos izmedu raspodele mase i raspodele krutosti i nosivosti
eliminise velike ekscentricitete izmedu mase i krutosti.
(4) Ako je konfiguracija zgrade simetricna iii kvazi-simetricna (u smislu oblika),

simetrican raspored konstrukcijskih elemenata, koji treba da budu ravnomerno rasporedeni u
osnovi, potreban je da bi se ostvarila regularnost zgrade.
(5) Primena ravnomerno rasporedenih nosecih elemenata povecava konstrukcijsku

rezervu (structural redundancy) i omogucava povoljniju preraspodelu uticaja i siru disipaciju
energije po celoj konstrukciji.
4.2.1.3 OTPORNOST I KRUTOST U OVA PRAVCA
(1 )P Horizontal no seizmicko kretanje je fenomen u dva pravca, pa konstrukcija zgrade

mora da bude sposobna da se odupre horizontalnim dejstvima u bilo kom pravcu.
(2) Da bi se zadovoljio zahtev (1 )P, noseci elementi moraju da budu rasporedeni u

osnovi medusobno ortogonalno, obezbedujuci slicne karakteristike otpornosti i krutosti u oba
glavna pravca.
(3) lzbor karakteristika krutosti konstrukcije, koji nastoji da minimizuje efekte seizmickih
dejstava (uzimajuci u obzir specificne uslove lokacije), treba takode da ogranici nastanak
prekomernih pomeranja, koja mogu da dovedu do iii nestabilnosti usled efekata drugog reda
iii do prevelikih ostecenja.
4.2.1.4 TORZIONA OTPORNOST I KRUTOST
(1) Osim bocne (fleksione) otpornosti i krutosti, konstrukcije zgrada treba da poseduju i
adekvatnu torzionu otpornost i krutost sa ciljem da se smanji nastajanje torzionih pomeranja,
usled kojih dolazi do neravnomernog naprezanja razlicitih konstrukcijskih elemenata. U tom
smislu su u jasnoj prednosti konfiguracije u kojima su glavni noseci elementi, koji se
suprostavljaju seizmickim dejstvima, rasporedeni blize obimu zgrade.
4.2.1.5 PONASANJE SPRATNIH TAVANICA KAO KRUTIH DIJAFRAGMI
(1) Kod zgrada tavanice (ukljucujuci i krovnu) imaju veoma va:Znu ulogu u ukupnom
seizmickom ponasanju konstrukcije. Tavanice se ponasaju kao horizontalne dijafragme koje
ne samo da prihvataju i prenose inercijalne sile na vertikalne nosece elemente, vec i
obezbeduju da se vertikalni noseci elementi ponasaju kao celina u suprotstavljanju
horizontalnim seizmickim dejstvima. Dejstvo tavanica kao dijafragmi je posebno va:Zno u
slucajevima kompleksnih i neravnomernih konfiguracija vertikalnih nosecih elemenata iii
kada se zajedno koriste sistemi sa razlicitim karakteristikama horizontalne deformabilnosti
(npr. kod dvojnih iii mesovitih sistema).
(2) Sistemi tavanica i krova treba da obezbeduju krutost i otpornost u svojim ravnima i
da efektivno povezuju vertikalne nosece elemente. Posebna pa:Znja treba da se posveti
slucajevima nekompaktnih iii veoma izduzenih oblika u osnovi, kao i u slucajevima velikih
41
EN 1998-1 :2004
otvora, posebno ako su otvori rasporedeni u blizini glavnih vertikalnih nosecih elemenata,
cime se narusava efektivna veza izmedu vertikalnih i horizontalnih nosecih elemenata.
(3) Dijafragme moraju da imaju dovoljnu krutost u svojim ravnima za distribuciju

horizontalnih inercijalnih sila na vertikalne nosece elemente u skladu sa predpostavkama u
analizi (npr. krute dijafragme, videti 4.3.1 (4 )), posebno kada postoje znacajne promene u
krutosti iii nagle promene dimenzija vertikalnih elemenata iznad iii ispod dijafragmi.
4.2.1.6 ADEKVATNO FUNDIRANJE
(1 )P Sa stanovista seizmickog dejstva, projektovanje i izvodenje temelja, kao i veza sa

konstrukcijom iznad temelja, mora da obezbedi da je cela zgrada podvrgnuta ravnomernoj
seizmickoj pobudi.
(2) Za konstrukcije koje se sastoje iz diskretnog broja nosecih zidova, koji se razlikuju u
sirini i krutosti, nacelno treba da se izaberu kruti, kutijasti iii visecelijski temelji, koji sadrZe
donju i gornju temeljnu plocu (kasetirana konstrukcija).
(3) Za zgrade sa pojedinacnim elementima fundamenata (temeljne stope iii sipovi),

upotreba temeljne ploce iii veznih greda u oba glavna pravca izmedu ovih elemenata se
preporucuje, pod uslovima i kriterijumima Evrokoda EN 1998-5:2004, deo 5.4.1.2.
4.2.2 PRIMARNI l SEKUNDARNI SEIZMICKI ELEMENT!
(1)P lzvestan broj konstrukcijskih elemenata (npr. grede i/ili stubovi) mogu da budu
oznaceni kao "sekundarni" seizmicki clanovi (iii elementi), koji ne formiraju deo sistema koji
se suprotstavlja seizmickim dejstvima na zgradu. Nosivost i krutost ovih elemenata ce da se
zanemari u suprotstavljanju seizmickim dejsvima. Ovi elementi ne treba da su u skladu sa
zahtevima poglavlja 5 do 9. lpak ovi elementi i njihove veze treba da se projektuju i da se
rese detalji tako da se obezbedi prenosenje gravitacionog optereeenja kada budu podvrgnuti
pomeranjima izazvenim najnepovoljnijim uslovima seizmickih dejstava. U projektovanju ovih
elemenata mora da se izvr5i odgovarajuce obezbedenje za efekte drugog reda {P-A efekti).
(2) U poglavljima 5 do 9 se daju pravila, kao dodatak na pravila data u EN 1992, EN

1993, EN 1994, EN 1995 i EN 1996, za projektovanje i detalje sekundarnih seizmickih
elemenata.
(3) Svi konstrukcijski elernenti koji nisu oznaceni kao sekundarni seizmicki elementi se
uzimaju kao primarni seizmicki elementi. Oni se posmatraju kao deo sistema za
suprotstavljanje horizontalnim silarna i moraju da se u analizi konstrukcije modeliraju u
skladu sa 4.3.1 kao i da se projektuju i oblikuju detalji za seizmicku otpornost u skladu sa
pravilima u poglavljima 5 do 9.
(4) Ukupan doprinos u horizontalnoj krutosti svih sekundarnih seizmickih elemenata ne

sme da prede 15% od doprinosa primarnih seizmickih elemenata.
(5) Oznacavanje nekih konstrukcijskih elemenata kao sekundarnih seizmickih elemenata

nije dozvoljeno sa namerom da se promeni klasifikacija konstrukcije iz neregularne u
regularnu, kao sto je opisano u 4.2.3.
42
EN 1998-1 :2004
4.2.3 KRITERIJUMI KONSTRUKCIJSKE REGLILARNOSTI

(1 )P Sa stanovista seizmickog proracuna, konstrukcije zgrada se klasifikuju kao

konstrukcijski regularne (pravilne) i konstrukcijski neregularne (nepravilne ).
Napomena: U konstukcijama zgrada koje se sastoje iz vise od jedne dinamicki nezavisne celine,
kategorizacija i relevantni kriterijumi u 4.2.3 se odnose na pojedinacne dinamicki nezavisne celine. U
takvim kostrukcijama, "pojedinacne dinamicki nezavisne celine" se podrazumevaju pod izrazom
"zgrade" u delu 4.2.3.
(2) Ova razlika ima implikacije u sledecim aspektima seizmickog projektovanja:

- model konstrukcije, koji moi.e da bude iii uproscen ravanski model iii prostorni
model;
- metod analize, koji moi.e da bude iii uproscena metoda spektra oqgovora
(procedura bocnih sila) iii modalna analiza;
- vrednost faktora ponasanja q, koji ce da bude smanjen za zgrade koje su
neregularne po visini (videti 4.2.3.3).
(3)P Sa stanovista implikacija konstruktivne regularnosti na analizu i projektovanje,

posebno razmatranje se daje karakteristikama regularnosti zgrade u osnovi i po visini (videti
Tabelu 4.1 ).
Tabela 4.1: Posledice konstrukcijske regularnosti na seizmicku analizu i projektovanje

Regularnost Dozvoljeno uporoscenje Faktor ponasanja
U osnovi Po visini Model Linearno-elasticna analiza za linearnu analizu
Da Da Ravanski Bocne sile a Referentna vrednost
Da Ne Ravanski Modalna Smaniena vrednost
0
Ne Da Prostorni Bocne sile a Referentna vrednost
Ne Ne Prostorni Modalna Smanjena vrednost
a Ako je i uslov dat u 4.3.3.2.1 (2) takode zadovoljen
b Pod narocitim uslovima datirn u 4.3.3.1 (8), poseban ravanski model moie da se koristi za svaki horizontalan
pravac, u skladu sa 4.3.3.1 (8).
(4) Kriterijumi koji opisuju regularnost u osnovi i po visini su dati u 4.2.3.2 i 4.2.3.3.
Pravila koja se odnose na modeliranje i analizu su data u 4.3.
(S)P Kriterijumi regularnosti dati u 4.2.3.2 i 4.2.3.2 moraju da se uzmu kao neophodni
uslovi. Mora da se proveri da predpostavljena regularnost konstrukcije zgrade nije narusena
(umanjena) ostalim karakteristikama, koje nisu navedene u ovim kriterijumima.
(6) Referentne vrednosti za faktor ponasanja su date u poglavljima 5 do 9.
(7) Za zgrade koje su neregularne po visini, umanjene vrednosti faktora ponasanja su

date preko referentnih vrednosti koje su pomnoi.ene sa 0,8.
4.2.3.2 KRITERIJllMI ZA REGllLARNOST U OSNOVI
(1 )P Zgrada koja se klasifikuje kao regularna u osnovi mora da zadovolji sve uslove koji
su navedeni u sledecim paragrafima.
43
EN 1998-1 :2004
(2) Sa stanovista bocne krutosti i rasporeda mase, konstrukcija zgrade mora da bude
priblizno simetricna u osnovi u odnosu na dve ortogonalne ose.
(3) Konfiguracija u osnovi mora da bude kompaktna, tj. svaka tavanica mora da bude
ogranicena sa poligonalnom konveksnom linijom. Ako postoje uvlacenja (sazimanja) u
osnovi (uvlacenja uglova iii ivica), regularnost u osnovi jos uvek mo:Ze da se smatra da je
zadovoljena, pod uslovom da ova uvlacenja u osnovi ne uticu na horizontalnu krutost
tavanice i da, za svako uvlacenje, povrsina izmedu konture tavanice i konveksne poligonalne
linije koja obuhvata tavanicu ne prelazi 5% od povrsine tavanice.
(4) Krutost tavanice u svojoj ravni mora da bude dovoljno velika u poredenju sa bocnom
krutos6u vertikalnih nose6ih elemenata, tako da deformacija tavanice ima mali uticaj na
raspodelu sila izmedu vertikalnih nosecih elemenata. U tom smislu, tavanice koje u svojoj
ravni imaju oblike L, C, H, I i X treba pazljivo da se razmatraju, posebno sto se tice krutosti
bocnih delova koje moraju da budu uporedive sa krutoscu centralnog dela da bi zadovoljle
uslov krute dijafragme. Primena ovog paragrafa mora da bude razmatrana u analizi
globalnog ponasanja zgrade.
(5) Vitkost zgrade u osnovi A= lmaxllmin ne sme da bude veca od 4, gde su, redom,
lmax i lmin veca i manja dimenzija u osnovi zgrade, mereno u ortogonalnim pravcima.
(6) Na svakom spratu i u svakom razmatranom pravcu x i y, konstrukcijski ekscentricitet

e0 i torzioni radijus r moraju da budu u skladu sa dva uslova koja su dole navedena, a koja
su prikazana za slucaj analize za y pravac:
(4.1a)
(4.1 b)
gdeje
e 0 x rastojanje izmedu centra krutosti i centra mase, mereno u pravcu x ose,
koja je upravna na pravac za koji se vrsi analiza
r x kvadratni koren iz odnosa torzione i bocne krutosti u y pravcu ("torzioni
radijus")
Is radijus inercije mase tavanice (kvadratni koren iz odnosa polarnog momenta
inercije mase tavanice u odnosu na vertikalnu osu u centru mase i mase
tavanice).
Oefinicije centra krutosti i torzionog radijusa r date su u paragrafima (7) do (9) ovog odeljka.
(7) Kod jednospratne zgrade centar krutosti je definisan kao centar horizontalne krutosti
svih glavnih seizmickih elemenata. Torzioni radijus r je definisan kao kvadratni koren iz
odnosa globalne torzione krutosti u odnosu na centar horizontalne krutosti i globalne
horizontalne krutosti u jednom pravcu, uzimajuci u obzir sve primarne seizmicke elemente za
posmatrani pravac.
(8) Kod visespratnih zgrada su moguce samo pribli:Zne definicije centra krutosti i -
torzionog radijusa. Uproscena definicija, za klasifikaciju konstrukcijske regularnosti u osnovi i
za pribliznu analizu torzionih uticaja, moguca je ako su zadovoljena sledeca dva uslova:
(a) SVi elementi koji obezbeduju sistem bocne otpornosti, kao sto SU jezgra,
konstrukcijski zidovi iii okviri, moraju da se prostiru bez prekida od temelja do
vrha zgrade;
44
EN 1998-1 :2004
(b) deformisani oblici pojedinacnih sistema pod uticajem horizontalnih sila nisu
sasvim razliciti. Ovaj uslov mofo da se smatra kao zadovoljen u slucaju okvirnih
sistema i sistema sa zidovima. U opstem slucaju, ovaj usiov nije zadovoljen kod
dvojnih (dualnih) sistema.
Napomena: Nacionalni aneksi mogu da ukazu na dokumente koji mogu da daju definicije centra
krutosti i torzionog radijusa kod visespratnih zgrada, kako za one koje zadovoljavaju uslove (a) i (b),
tako i za one koje ne zadovoljavaju te uslove.
(9) Kod okvirnih sistema i kod sistema sa vitkim zidovima kod kojih su dominantne
deformacije od savijanja, polozaj centra krutosti i torzioni radijus za sve spratove mogu da se
izracunaju prema momentima inercije poprecnih preseka vertikalnih nosecih elemenata. Ako
su, kao dodatak deformacijama od savjjanja, takode znacajne i smicuce deformacije, one se
mogu uzeti u obzir koristeci ekvivalentni momenat inercije poprecnog preseka.
4.2.3.3 KRITERIJUMI REGULARNOSTI PO VISINI
(1 )P Da bi zgrada bila klasifikovana kao regularna po visini, mora da zadovoljava sve

uslove koji su navedeni u sledecim paragrafima.
(2) Svi elementi koji obezbeduju sistem bocne otpornosti, kao sto su jezgra,
konstrukcijski zidovi iii okviri, moraju da se prostiru bez prekida od temelja do vrha zgrade iii,
aka postoje uvlacenja na razlicitim visinama, onda do vrha relevantne zone zgrade.
(3) Horizontalna krutost, kao i masa pojedinacnih spratova, moraju da ostanu konstantni
iii da se postepeno smanjuju bez naglih promena, od osnove pa do vrha posmatrane zgrade.
(4) Kod okvirnih zgrada, odnos stvarne spratne otpornosti prema otpornosti koja se
zahteva u analizi ne sme da se neproporcionalno razlikuje izmedu susednih spratova. U tom
kontekstu se u delu 4.3.6.3.2 posmatraju posebni aspekti okvira sa zidanom ispunom.
(5) Kada postoje sazimanja zgade po visini, primenjuju se sledeci dodatni uslovi:
(a) za postupna sazimanja koja zadr2avaju (vertikalnu) osnu simetriju, sazimanje
bilo kog sprata ne sme da bude vece od 20% od prethodne dimenzije u osnovi
u pravcu sazimanja (videti slike 4.1.a i 4.1.b);
(b) za samo jedno sazimanje u okviru donjih 15% od ukupne visine glavnog
konstrukcijskog sistema, sazimanje ne sme da bude vece od 50% od prethodne
dimenzije u osnovi (videti sliku 4.1.c). U ovom slucaju konstrukcjja u zoni
osnove, u okviru vertikalne projekcije gabarita gornjih spratova, mora da bude
projektovna tako da prihvata barem 75% horizontalnih smicucih sila koje bi
nastale u toj zoni u slicnoj zgradi bez povecanja u osnovi;
(c) aka sazimanja po visini ne zadr2avaju simetriju, na svakoj fasadi zbir sazimanja
na svim spratovima ne sme da bude veci od 30% od dimenzije u osnovi sprata
u prizemlju iznad temelja iii iznad vrha krutog podruma, niti pojedinacna
sazimanja smeju da budu veca od 10% u odnosu na dimenziju u osnovi
prethodne etafo (videti sliku 4.1.d).
45
EN 1998-1 :2004
(a) (b) (sazimanjeje iznad 0.15H)
-+---~t_o, 15 H
r-L- _J
t
Kriterijum za (a): L, ~ L2 $ 0, 20 Kriterijum za (b ): L3 + L, $ 0, 20

L
(c) (sazimanje je ispod 0,15H) (d)
0,15H
Kriterijum za (c): L3 ~ L, $ 0,50 Kriterijum za (d): L-LL2 $ 0,30
L,-L2 <O 10
L, - '
Slika 4.1: Kriterijumi regularnosti zgrada sa saiimanjima
4.2.4 KOEFICIJENTI KOMBINACl ..,E ZA PROMENLJIVA DEJSTVA
(1 )P Koeficijenti kombinacije Y"'i2 (za kvazi-stalne vrednosti promenljivog dejstva qi) u

projektovanju zgrada (videti deo 3.2.4) moraju da budu oni koji su dati u Evrokodu EN
1990:2002, Aneks A 1.
(2)P Koeficijenti kombinacije 7'ei. definisani u clanu 3.2.4(2)P za proracun uticaja od

seizmickih dejstava, izracunavaju se prema sledecem izrazu:
1/IEi = rp · 1/12; (4.2)

Napomena: Vrednosti koje se dodeljuju parametru tp za upotrebu u zemlji mogu da se nadu u njenom
Nacionalnom aneksu. Preporueene vrednosti za 9t su navedene u tabeli 4.2.
46
EN 1998-1 :2004
Tabela 4.2: Vrednosti parametra q> u proracunu ~Ei
Vrsta promenljivog dejstva Sprat 'P

Kategorije A-C* Krov 1,0
Spratovi sa sadr:Zajima u korelaciji 0,8
Spratovi sa nezavisnim sadrzajem 0,5
Kategorije D-F* i Arhive 1,0
* Kategorije kao sto je definisano u EN 1991-1-1 :2002.
4.2.5 KLASE ZNACAJA I FAKTORI ZNACAJA
(1 )P Zgrade su klasifikovane u 4 klase znacaja, u zavisnosti od posledica rusenja na

ljudske zivote, od njihovog znacaja za javnu sigurnost i zastitu ljudi u periodu neposredno
posle zemljotresa, kao i od socijalnih i ekonomskih posledica rusenja.
(2)P Klase znacaja se karakterisu razlicitim faktorima znacaja Y• kao sto je opisano u
2.1 (3).
(3) Faktor znaeaja Yi =

1,0 se odnosi na seizmicku pojavu koja ima referentni povratni
period naznacen u 3.2.1 (3).
(4) Definicije klasa znacaja su date u tabeli 4.3.
Tabela 4.3: Klase znacaja za zgrade

Klas a
Zgrade
znacaja
I Zgrade sa manjim znacajem za sigurnost ljudi, npr. poljoprivredne zgrade isl.
II Obicne zgrade, koje ne spadaju u druge kategorije
Zgrade cija je seizmicka otpornost znaeajna u smislu posledica rusenja, npr.
Ill skole, dvorane, kulturne institucije, itd.
Zgrade ciji je integritet tokom zemljotresa od vitalnog znacaja za civilnu
IV
zastitu, npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektricne centrale, itd.
Napomena: Klase znacaja I, II i Ill iii IV, priblizno odgovaraju klasama posledica CC1, CC2 i CC3
respektivno, koje su definisane u Evrokodu EN 1990:2002, aneks B
(S)P Vrednost faktora znacaja Yi za klasu znaeaja II je, po definiciji, jednaka 1,0.
Napomena: Vrednosti koje se dodeljulju parametrima Yi za upotrebu u zemlji mogu da se nadu u
njenom Nacionalnom aneksu. Vrednosti za ri mogu da budu razlicite za razlicite seizmicke zone u
zemlji, u zavisnosti od uslova seizmickog hazarda i razmatranja javne bezbednosti (videti Napomenu uz
clan 2.1(4)). Preporucene vrednosti faktora znaeaja Yi za klase znacaja I, Ill i IV SU jednake 0,8, 1,2 i
1,4, respektivno.
(6) Za zgrade koje sadl"Ze opasne instalacije iii materijale, faktori znacaja moraju da se
utvrde u skladu sa kriterijumima koji su dati u EN 1998-4.
47
EN 1998-1 :2004
4.3 ANALIZA KONSTRUKCIJE

4.3.1 PRORACUNSKI MODEL
(1 )P Model zgrade mora da adekvatno prikazuje raspodelu krutosti i mase, tako da se svi
znacajni oblici deformacije i inercijalne sile korektno uzimaju u obzir u analizi konstrukcija na
seizmicka dejstva. U slucaju nelinearne analize, proracunski model mora takode da korektno
prikazuje i raspodelu nosivosti.
(2) Proracunski model treba da uzme u obzir i uticaj zona cvorova na deformaciju
zgrade, tj. uticaj krajeva greda iii stubova kod okvirnih konstrukcija. Nenoseci elementi koji
mogu da uticu na odgovor i ponasanje glavnog konstrukcijskog sistema, treba takode da se
uzmu u obzir u proracunskom modelu.
(3) U opstem slucaju konstrukcija zgrade mo:Ze da se posmatra kao skup vertikalnih i
horizontalnih konstrukcijskih elemenata, koji su medusobno povezani sa horizontalnim
dijafragmama (odn. tavanicama).
(4) Kada su spratne tavanice zgrada dovoljno krute u svojim ravnima, mase i momenti
inercije masa svakog sprata mogu da budu koncentrisani u centrima masa tavanica.
Napomena: Tavanica mo:Ze da se u analizi seizmickih uticaja posmatra kao beskonacno kruta ako su,
uz modeliranje realne fleksibilnosti tavanice u sopstvenoj ravni, dobijena horizontalna pomeranja takva
da ne prelaze za vise od 10% onih horizontalnih pomeranja koja bi se dobila u slucaju da se tavanica
modelira kao beskonacno kruta.
(5} Za zgrade koje ispunjavaju kriterijume regularnosti u osnovi (videti 4.2.3.2) iii uslove
navedene u 4.3.3.1 (8), analiza mo:Ze da se sprovede primenom dva ravanska modela, po
jedan za svaki glavni (horizonalan) pravac.
(6) U analizi armiranobetonskih zgrada, spregnutih celicno-betonskih zgrada, kao i

zidanih zgrada, krutost nosecih elemenata treba, u opstem slucaju, da se odredi uzimajuci u
obzir efekte prslina. Takva krutost treba da odgovara pocetku tecenja armature.
(7) Osim u slueaju primene tacnije analize elemenata sa prslinama, u analizi betonskih i
zidanih konstrukcija za fleksione i smicuce karakteristike elemenata, mogu da se usvoje
vrednosti koje su jednake jednoj polovini krutosti neisprskalih preseka.
(8) Zidovi ispune koji znacajno doprinose bocnoj krutosti i nosivosti zgrade treba da se
ukljuce u proracun. Videti 4.3.6 za zidanu ispunu kod betonskih, celicnih iii spregnutih
okvirnih sistema.
(9)P Deformabilnost temela treba da se ukljuci u proracun uvek kada to moze da ima
negativan globalni uticaj na odgovor konstrukcije.
Napomena: Deformabilnost temelja (ukljucujuci interakciju tla i konstrukcije) moze uvek da se uzme u
obzir, ukljucujuci i slueajeve kada to ima pozitivne efekte.
(10)P Mase u proracunskom modelu moraju da se odreduju prema gravitacionim opterece-

njima koja se javljaju u kombinacijama dejstava navedenim u 3.2.4. Koeficijenti kornbinova-
nja uticaja 'Pi2 su dati u tacki 4.2.4(2)P.
48
EN 1998-1 :2004
4.3.2 SLUCAJNI TORZIONI EFEKTI
(1)P Sa namerom da se uzmu u obzir nepouzdanosti u polo:Z:aju masa i u prostornoj

varijaciji seizmickih kretanja, izracunati polo:Z:aj centra mase svake tavanice i mora da se
posmatra kao premesten iz svog nominalnog polo:Zaja za dodatni slucajni ekscentricitet u
svakom pravcu:
ea;= ±0,05L; (4.3)

gdeje
eai slucajni ekscentricitet spratne mase i u odnosu na nominalni polozaj centra
mase, koji se primenjuje u istom smeru za sve spratove
Li dimenzija tavanice upravno na pravac seizmickog dejstva.
4.3.3 METODE ANALIZE

(1) U okviru oblasti primene poglavlja 4 ovog Evrokoda, seizmicki uticaji, kao i uticaji ad
ostalih dejstava koja su ukljucena u seizmicki proracun, mogu da se odrede na osnovu
linearno elasticnog ponasanja konstrukcije.
(2)P Referentni metod za odredivanje seizmickih uticaja je modalna analiza u kombinaciji

sa metodom spektra odgovora, gde se koristi linearno elasticni model konstrukcije i projektni
spektar dat u 3.2.2.5.
(3) U zavisnosti ad konstrukcijskih karakteristika zgrade, mo:Ze da se koristi jedan ad

sledeca dva tipa linearno-elasticne analize:
(a) "metoda ekvivalentnih bocnih sila" za zgrade koje zadovoljavaju uslove koji su
dati u delu 4.3.3.2;
(b) "multimodalna spektralna analiza", koja maze da se primenjuje za sve tipove
zgrada (videti deo 4.3.3.3).
(4) Kao alternativa linearnom pristupu, nelinearni metod takode mo:Ze da se koristi, kao
sto je:
(c) nelinearna staticka (pushover) analiza;
(d) nelinearna (dinamicka) analiza vremenskog odgovora,
ukoliko su zadovoljeni uslovi koji su navedeni u paragrafima (5) i (6) ave podtacke, kao i
uslovi dati u 4.3.3.4.
Napomena: Za zgrade sa baznorn izolacijorn, uslovi pod kojirna rnogu da se koriste lineami postupci
(a) i (b) iii nelinearni postupci (c) i (d), dati su u poglavlju 10. Za zgrade bez bazne izolacije, linearne
metode date u 4.3.3.1 (3) se mogu uvek kosristiti, kao sto je navedeno u 4.3.3.2.1. lzbor da Ii u nekoj
zernlji mogu da se primene i nelineami postupci navedeni u 4.3.3.1 (4) i za zgrade bez bazne izolacije,
maze da se nade u Nacionalnom aneksu. Nacionalni aneks maze takode da ukljuci i reference na
dodatne informacije o kapacitetima deformacije konstrukcijskih elemenata i odgovarajucim parcijalnim
koeficijentima koji bi se koristili u proverama granicnih stanja nosivosti u skladu sa clanom 4.4.2.2(5).
(5) Nelinearna analiza treba da bude odgovarajuce uskladena sa seizmickom pobudom,

sa konstitutivnim modelom koji se koristi, sa metodom interpretacije rezultata analize, kao i
sa zahtevima koji treba da budu zadovoljeni.
49
EN 1998-1 :2004
(6) Zgrade bez bazne izolacije koje su projektovane primenom nelinearne "pushover"
analize bez koriscenja faktora ponasanja q (videti 4.3.3.4.2.1 (1 )d), treba da zadovolje
odredbe 4.4.2.2(5), kao i pravila u poglavljima 5 do 9 za disipativne konstrukcije.
(7) Linearno-elasticna analiza moze da se sprovode primenom dva ravanska modela, po

jedan za svaki glavni horizontalan pravac, ukoliko su zadovoljeni kriterijumi regularnosti u
osnovi (videti 4.2.3.2).
(8) U zavisnosti od klase znacaja zgrade, linearno-elasticna analiza moze da se

sprovede primenom dva ravanska modela, po jedan za svaki glavni horizontalan pravac, cak
iako kriterijumi regularnosti u osnovi dati u 4.2.3.2 nisu zadovoljeni, pod uslovom da su
zadovoljeni svi sledeci posebni kriterijumi regularnosti:
(a) zgrada mora da ima dobro rasporedenu i relativno krutu oblogu i pregrade;
(b) visina zgrade nije veca od 10 m;
(c) krutost tavanica u svojim ravnima treba da je dovoljno velika u poredenju sa
bocnom krutoscu vertikalnih konstrukcijskih elemenata, tako da mo:Ze da se
prihvati pretpostavka o krutim tavanicama;
(d) centri horizontalne krutosti i centri masa moraju da budu priblil.no na
vertikalnom pravcu i da, u analizi za dva horizontalna pravca, zadovoljavaju
uslove: r/ > ls + eo/; r/ > ls + eo/, gde su poluprecnik inercije 15 , torzioni
2 2
radijUSi rx j rY• kaO i prirodni ekscentriciteti eox j e 0 y definisani U ClanU 4.2.3.2(6).

Napomena: Vrednost faktora znacaja r1 ispod kojeg je dozvoljeno uproscavanje analize u skladu sa
4.3.3.1 (8) u nekoj zemlji mo:Ze da se nade u njenom Nacionalnom aneksu.
(9) Kod zgrada koje zadovoljavaju sve uslove tacke (8) ovog clana, sa izuzetkom uslova
d), linearno-elasticna analiza primenom dva ravanska modela, po jedan za svaki glavni
horizonalan pravac, moze takode da se primeni, ali u takvim slucajevima svi uticaji od
seizmickog dejstva dobijeni u analizi moraju da budu pomnozeni sa faktorom 1,25.
(10)P Zgrade koje ne zadovoljavaju kriterijume odredbi (7) do (9) ovog clana, moraju da se
analiziraju primenom prostornog proracunskog modela.
(11 )P Kada se koristi prostorni proracunski model, projektna seizmicka dejstva moraju da
se primene u svim relevantnim horizontalnim pravcima (u skladu sa konstrukcijskom
dispozicijom zgrade) i u njihovim ortogonalnim pravcima. Za zgrade sa nosecim elementima
rasporedenim u dva ortogonalna pravca, ova dva pravca se posmatraju kao relevantni
pravci.
4.3.3.2 METODA EKVIVALENTNIH BOCNIH SILA

4.3.3.2.1 Opste odredbe
(1 )P Ovaj tip analize moze da se primeni na zgrade koje mogu da se analiziraju sa dva
ravanska modela i ciji odgovor ne zavisi bitno od uticaja visih svojstvenih oblika slobodnih
vibracija.
(2) Zahtev koji je naveden u (1 )P ovog clana se smatra zadovoljenim kod zgrada koje
ispunjavaju oba slede6a uslova:
(a) zgrade koje imaju osnovne periode slobodnih vibracija T1 za svaki od dva
glavna pravca, koji su manji od sledecih vrednosti:
50
EN 1998-1 :2004
4Tc
T1 ~ { 2,0s (4.4)
gde je Tc definisano u clanu 3.2.2.2;

(b) zgrade zadovoljavaju kriterijume regularnosti po visini date u clanu 4.2.3.3.
4.3.3.2.2 Smicuca sila u osnovi
(1 )P Seizmicka smicuca sila u osnovi Fb za svaki horizontalan pravac za koji se zgrada

analizira, treba da se odredi prema sledecem izrazu:
Fb = sd(T1)· m. A (4.5)
gdeje
Sd(T1) ordinata projektnog spektra za period T 1 (videti 3.2.2.5)
T1 osnovni period slobodnih vibracija za posmatrani horizontalan pravac
m ukupna masa zgrade iznad temelja iii iznad vrha krutog podruma, koja je
izracunata u skladu sa 3.2.4(2)
korekcioni faktor, cija je vrednost jednaka A. =0,85 aka je T1 ~2Tc i
zgrada ima vise ad dva sprata, dok je A.= 1,0 u svim drugim slucajevima.
Napomena: Faktor A. uzima u obzir cinjenicu da kod zgrada sa barem tri sprata i za translatorni
svojstveni oblik vibracija za svaki horizontalni pravac, efektivna modalna masa prvog (osnovnog) oblika
je manja u proseku za 15% od ukupne mase zgrade.
(2) Za odredivanje osnovnog perioda slobodnih vibracija zgrade T1 mogu da se koriste

izrazi zasnovani na metodama dinamike konstrukcija (npr. na Rejlijevom metodu).
(3) Za zgrade sa visinama do 40 m, vrednost osnovnog perioda T1 (izrafona us) mofo

da se pribli:Z.no odredi prema sledecem izrazu:
T1 = C1. H3/4 (4.6)

gdeje
C1 jednako 0,085 za prostorne celicne okvire, 0,075 za prostorne betonske
okvire i za celicne okvire sa ekscentricnim spregovima, kao i 0,050 za ostale
konstrukcije;
H visina zgrade, u metrima, ad temelja iii ad vrha krutog podruma.
(4) Alternativno, za konstrukcije sa betonskim iii zidanim smicucim zidovima, vrednost

C 1 u izrazu (4.6) maze da se uzme da je jednaka:
C1 =0.075/A; (4.7)
gdeje
Ac= I[ A; (0,2 + ( 1~ ))2 ] (4.8)
kao i
Ac je totalna efektivna povrsina smicucih zidova prvog sprata zgrade, u m 2
51
EN 1998-1 :2004
Ai je efektivna povrsina poprecnog preseka smicuceg zida i u posmatranom

pravcu prvog sprata zgrade, u m 2 ;
H je definisano u tacki (3) ovog clana;
lwi je duzina smicuceg zida i u prvom spratu u pravcu koji je paralelan sa
primenjenim silama, izrazena u metrima, sa ogranicenjem da odnos lw/H ne
prelazi 0,9.
(5) Alternativno, procena osnovnog perioda T1 (izrazena u s) moze da se izvrsi prema

sledecem izrazu:
T1 =2Jd (4.9)
gdeje
d jednako horizontalnom elasticnom pomeranju vrha zgrade, izrazeno u
metrima, usled gravitacionih sila koje su primenjene u horizontalnom pravcu.
4.3.3.2.3 Raspodela horizontalnih seizmickih sila
(1) Osnovni oblici slobodnih vibracija u horizontalnim pravcima zgrade mogu da se

odrede koristeci metode dinamike konstrukcija iii mogu da budu aproksimirani sa
horizontalnim pomeranjima koja se linearno povecavaju po visini zgrade.
(2)P Uticaji od seizmickog dejstva odreduju se tako sto se u svakom od dva ravanska
modela zgrade apliciraju horizontalne spratne sile Fi:
(4.10)
gde je
Fi horizontalna sila koja deluje na sprat i;
Fb seizmicka sila u osnovi zgrade u skladu sa izrazom (4.5);
S1 i SJ su amplitude pomeranja masa m1 i mi u osnovnom svojstvenom obliku;
m1imi su spratne mase odredene u skladu sa 3.2.4(2).
(3) Kada se osnovni svojstveni oblik aproksimira sa horizontalnim pomeranjima koja se

linearno poveeavaju po visini zgrade, horizontalne sile F 1 se odreduju prema izrazu:
(4.11)
gde SU
z1, zi visine masa m1, mi iznad nivoa seizmickog dejstva (temelji iii vrh krutog
podruma).
(4)P Horizontalne sile F 1 koje su odredene u skadu sa ovim clanom, raspodeljuju se na

noseci sistem koji se suprotstavlja horizontalnim uticajima, uz predpostavku da su tavanice
krute u svojim ravnima.
52
EN 1998-1 :2004
4.3.3.2.4 Torzioni efekti
(1) Ako su horizontalna krutost i masa simetricno rasporedeni u osnovi zgrade i ako
slucajni ekscentricitet opisan u clanu 4.3.2(1 )P nije uzet u obzir nekim tacnijim postupkom
(npr. datim u clanu 4.3.3.3.3(1 )), slucajni torzioni efekti mogu da se uzmu u obzir tako sto se
uticaji u pojedinim nosecim elementima, dobijeni primenom clana 4.3.3.2.3(4), pomnoze sa
faktorom 8, koji je dat sa:
x
8=1+0,6- (4.12)
4
gdeje
x rastojanje posmatranog noseceg elementa od centra mase zgrade u osnovi,
mereno upravno na pravac zemljotresnog dejstva koje se analizira;
Le rastojanje izmedu dva medusobno najudaljenija noseca elementa u osnovi,
mereno upravno na pravac zernljotresnog dejstva koje se analizira.
(2) Ako se analiza sprovodi primenom dva ravanska modela, po jedan za svaki glavni
horizontalni pravac, torzioni efekti mogu da budu odredeni tako sto se udvostruci slueajna
ekscentricnost eai u izrazu (4.3) i primeni odredba (1) ovog clana, pri cemu je faktor 0,6 u
izrazu (4.12) povecan na 1,2.
4.3.3.3 MULTIMODALNA SPEKTRALNA ANALIZA

4.3.3.3.1 Opste odredbe
(1 )P Ova vrsta analize se primenjuje na zgrade koje ne zadovoljavaju uslove date u

4.3.3.2.1 (2), koji se odnose na primenu metode ekvivalentnih bocnih sila.
(2)P Uticaj svih svojstvenih oblika slobodnih vibracija koji znacajno doprinose globalnom
odgovoru zgrade moraju da se uzmu u obzir.
(3) Zahtevi navedeni u paragrafu (2)P mogu se smatrati zadovoljenim na bilo koji od
sledecih nacina:
- zbir efektivnih modalnih masa za razmatrane svojstvene oblike vibracija iznosi
najmanje 90% od ukupne mase konstrukcije,
- svi tonovi sa efektivnim modalnim masama koje su vece od 5% od ukupne mase
konstrukcije su uzeti u obzir.
Napomena: Efektivna modalna (tonska) masa mk koja odgovara svojstvenom obliku k, odreduje se
tako da smicuca sila u osnovi Fbk koja deluje u pravcu primene zemljotresnog dejstva, moze da se
izrazi kao Fbk = Sd(Tk)mk. Moze da se poka:Ze da je zbir efektivnih modalnih masa (za sve tonove u
datom pravcu) jednak ukupnoj masi konstrukcije.
(4) Kada se koristi prostorni proracunski model, navedeni uslovi moraju da se provere za
svaki relevantni pravac.
(5) Ako zahtevi koji su navedeni u pragrafu (3), ne mogu da budu zadovoljeni (npr. kod
zgrada sa znaeajnim doprinosom torzionih tonova), minimalni broj k tonova koji treba da se
uzme u obzir u prostornoj analizi mora da zadovolji oba navedena uslova:
(4.13)
53
EN 1998-1 :2004
kao i
Tk s 0,2 s (4.14)
gdeje
k broj svojstvenih tonova koji se uzimaju u obzir;
broj spratova iznad temelja iii iznad vrha krutog podruma;
period vibracija za ton k.
4.3~3.3.2 Kombinovanje modalnih odgovora
(1) Odgovori za dva svojstvena oblika i i j (ukljucujuci i translatorne i torzione oblike)

mogu da se smatraju kao medusobno nezavisni, ukoliko njihovi periodi Ti i Ti zadovoljavaju
sledeci uslov (uz pretpostavku da je Ti ~ Ti):
(4.15)
(2) Kada svi relevantni modalni odgovori (videti clanove 4.3.3.3.1 (3) - (5)) mogu da se
posmatraju kao medusobno nezavisni, maksimalna vrednost nekog uticaja Ee od seizmickog
dejstva moze da se uzme kao:
EE= ~L,E~; (4.16)
gdeje
Ee posmatrani seizmicki uticaj (npr. sila, pomeranje itd.);
Eei vrednost posmatranog uticaja u svojstvenom obliku broj i.
(3)P Ako paragraf ( 1) nije zadovoljen, tacniji postupci kombinovanja modalnih maksi-
muma, kao sto je "kompletna kvadratna kombinacija", moraju da se primene.
4.3.3.3.3 T orzioni efekti
(1) Kada se u analizi koristi prostorni proracunski model, slucajni torzioni efekti navedeni
u 4.3.2(1 )P mogu da se odrede kao anvelope uticaja koji se dobijaju usled statickih
opterecenja koja se sastoje od torzionih momenata Ma1 oko vertikanih osa svakog sprata i:
(4.17)
gdeje
Mai torzioni momenat primenjen na sprat i oko njegove vertikalne ose (kroz
centar mase)
eai slucajan ekscentricitet ukupne mase sprata i u skladu sa izrazom (4.3) za
sve relevantne pravce
Fi horizontalna sila koja deluje na sprat i, kao sto je prikazano u 4.3.3.2.3, za
sve relevantne pravce.
(2) Uticaji od opterecenja u skladu sa (1) treba da se uzmu u obzir i sa pozitivnim i sa

negativnim znacima (isti znak za sve spratove ).
54
EN 1998-1 :2004
(3) Kada se u analizi koriste dva nezavisna ravanska modela, torzioni efekti mogu da se
uzmu u obzir primenjujuci pravila clana 4.3.3.2.4(2), tako da se seizmicki uticaji izracunavaju
u skladu sa 4.3.3.3.2.
4.3.3.4 NELINEARNE METODE

4.3.3.4.1 Opste napomene
(1 )P Matematicki model koji se koristi u elasticnoj analizi treba da se prosiri tako da ukljuci
nosivost konstrukcijskih elemenata i njihovo post-elasticno ponasanje.
(2) Kao minimum, na nivou elemenata treba da se koristi bilinearna veza sila-
deformacija. Kod armiranobetonskih i zidanih zgrada, elasticna krutost u bilinearnoj relaciji
sila-deformacija treba da oqgovara isprskalim presecima (videti 4.3.1 (7)). Kod duktilnih
elemenata, kod kojih se ocekuje da u svom odgovoru ispolje post-elasticno ponasanje,
elasticna krutost u bilinearnoj relaciji treba da se uzme kao sekantna krutost u tacki teeenja.
Trilinearne relacije sila-deformacija, koje uzimaju u obzir krutosti pre pojave prslina i krutosti
nakon pojave prslina, mogu da se koriste.
(3) Maze da se usvoji da je krutost jednaka nuli nakon pojave tecenja (elasto-plasticni
model). Ako se ocekuje degradacija nosivosti, npr. za zidove od opeke iii za druge krte
elemente, onda to treba da se ukljuci u relacije sila-defromacija za takve elemente.
(4) Osim aka nije drugacije navedeno, osobine elemenata treba da budu zasnovane na
osrednjenim vrednostima osobina materijala. Za nove konstrukcije, osrednjene vrednosti
osobina materijala mogu da budu procenjene prema odgovarajucim karakteristicnim
vrednostima na bazi informacija koje su date u Evrokodovima EN 1992 do EN 1996 iii u
Evrokodovima za materijale.
(5)P Gravitaciona opterecenja u skladu sa 3.2.4 treba da se primene na odgovarajuce

elementa matematickog modela.
(6) Aksijalne sile usled gravitacionih opterecenja treba da se uzmu u obzir kada se
odreduje zavisnost sila-deformacija za konstrukcijske elemente. Momenti savijanja u
vertikalnim konstrukcijskim elementima usled gravitacionih opterecenja mogu da se
zanemare, osim ako oni ne uticu znacajnije na globalno ponasanje konstrukcije.
(7)P Seizmicka dejstva treba da se primene i u pozitivnim i u negativnim smerovima i

maksimalni uticaji koji su rezultat ovoga treba da se koriste.
4.3.3.4.2 Nelinearna staticka ("pushover") analiza

4.3.3.4.2.1 Opste napomene
(1) "Pushover" analiza je nelinearna staticka analiza koja se sprovodi pod uslovima
konstantnog gravitacionog optereeenja i monotone rastuceg horizontalnog opterecenja. Ona
moze da se primeni za verifikaciju performansi novoprojektovanih i postojecih zgrada u
sledece svrhe:
(a) da se provere iii reviduju vrednosti odnosa prekoracenja aula1 (videti 5.2.2.2,
6.3.2 i 7.3.2);
(b) da se proceni ocekivani plasticni mehanizmi i raspodela ostecenja;
(c) da se oceni konstrukcijsko ponasanje postojecih iii rekonstruisanih zgrada za
potrebe Evrokoda EN 1998-3;
55
EN 1998-1 :2004
(d) kao alternativa proracunu koji je zasnovan na linearno-elasticnoj analizi koja

koristi faktor ponasanja q. U tom slucaju, ciljna pomeranja naznacena u
4.3.3.4.2.6(1 )P treba da se koriste kao osnova proracuna.
(2)P Zgrade koje ne zadovoljavaju kriterijume regularnosti date u 4.2.3.2 iii kriterijume
4.3.3.1 (8)(a)-(e), moraju da se analiziraju primenom prostornog proracunskog modela. Dve
nezavisne analize sa bocnim silama zadatim samo u jednom pravcu mogu da se koriste.
(3) Za zgrade koje zadovoljavaju kriterijume regularnosti u 4.2.3.2 iii kriterijume

4.3~3.1 (8)(a)-(d), analiza moze da se sprovede primenom dva ravanska proracunska modela,
po jedan za svaki glavni horizontalan pravac.
(4) Za niske zidane zgrade, kod kojih je dominantno smicuce ponasanje, svaki sprat
moze nezavisno da se analizira.
(5) Zahtevi navedeni u (4) se smatraju zadovoljenim ukoliko je broj spratova 3 iii manje i
ako je srednja vrednost odnosa visine prema sirini nosecih zidova manja od 1,0.
4.3.3.4.2.2 Bocna opterecenja
(1) Barem dve vertikalne rasporedele bocnih (porecnih) sila moraju da se primene:
- "ravnomerna raspodela" zasnovana na bocnim silama koje su proporcionalne
masama bez obzira na visinski polo:Z.aj (ravnomerna raspodela ubrzanja pri
zemljotresu}
- "modalna raspodela" proporcionalna sa bocnim silama koje su u skladu sa
raspodelom bocnih sila u posmatranom pravcu, odredene u elasticnoj analizi
(prema clanovima 4.3.3.2 iii 4.3.3.3}.
(2)P Bocne sile moraju da se apliciraju na mestu koncetrisanih masa u proracunskom

modelu. Slucajni ekscentricitet u skladu sa 4.3.2(1 }P mora takode da se uzme u obzir.
4.3.3.4.2.3 Kriva kapaciteta
(1) Zavisnost izmedu smicuce sile u osnovi zgrade i kontrolnog pomeranja ("kriva
kapaciteta"} mora da se odredi primenom "pushover" analize za vrednosti kontrolnog
pomeranja koje su u intervalu izmedu nule i vrednosti koja odgovara 150% ciljnog
pomeranja, definisanog u clanu 4.3.3.4.2.6.
(2) Kao kontrolno pomeranje moze da se usvoji pomeranje centra mase vrha zgrade
(krovne tavanice ). Vrh nastresnice ne mo:Ze da se posmatra kao krovna tavanica.
4.3.3.4.2.4 Faktor prekoracenja
(1) Kada se odnos prekoracenja (aula1) odreduje primenom "pushover" analize, ni:Z.a
vrednost faktora prekoracenja dobijenih za dve raspodele bocnih sila mora da se koristi.
4.3.3.4.2.5 Plasticni mehanizam
(1 )P Plasticni mehanizam mora da se odredi za dve primenjene raspodele bocnih sila.

Plasticni mehanizmi treba da budu u skladu sa mehanizmima na kojima je zasnovan faktor
ponasanja q koji se koristi u analizi.
56
EN 1998-1 :2004
4.3.3.4.2.6 Ciljno pomeranje
(1)P Ciljno pomeranje se definise kao seizmicki zahtev (seismic demand) odreden iz
elasticnog spektra odgovora datog u delu 3.2.2.2, preko pomeranja ekvivalentnog sistema sa
jednim stepenom slobode kretanja.
Napomena: U informativnom aneksu B prikazana je procedura za odredivanje ciljnog pomeranja na
osnovu elasticnog spektra odgovora.
4.3.3.4.2.7 Procedura za procenu torzionih efekata
(1)P "Pushover" analiza koja se sprovodi sa raspodelom sila navedenom u 4.3.3.4.2.2,

moze znacajno da podceni deformacije na krutoj/jakoj strani torziono fleksibilne konstrukcije,
tj. kod konstrukcija kod kojih je prvi svojstveni oblik dominantno torzioni. lsto vazi i za
krutu/jaku stranu deformacija u jednom pravcu konstrukcije kod kojih je drugi svojstveni oblik
vibracija dominantno torzioni. Za takve konstrukcije, pomeranja na krutoj/jakoj strani treba da
se povecaju u odnosu na ona u odgovarajucoj torziono izbalansiranoj konstrukciji.
Napomena: Kruta/jaka strana u osnovi je ona gde se javljaju manja horizontalna pomeranja nego na
suprotnoj strani, usled statickih bocnih sila paralelnih sa pomeranjima. Za torziono fleksibilne
konstrukcije, dinamicka pomeranja na krutoj/jakoj strani mogu da se znacajno povecaju usled uticaja
dominantno torzionog svojstvenog oblika vibracija.
(2) Zahtev naveden u paragrafu (1) smatra se zadovoljenim ako je faktor amplifikacije
koji se primenjuje na pomeranja kruce/jace strane zasnovan na rezultatima elasticne
modalne analize prostornog proracunskog modela.
(3) Ako se dva ravanska proracunska modela koriste u analizi konstrukcije koja je
regularna u osnovi, torzioni efekti mogu da se procene u skladu sa odredbama 4.3.3.2.4 iii
4.3.3.3.3.
4.3.3.4.3 Nelinearna analiza vremenskog odgovora
(1) Vremenska zavisnost odgovora konstrukcije moze da se odredi primenom direktne

numericke integracije diferencijalnih jednacina kretanja, koristeci akcelerograme koji su
definisani u delu 3.2.3.1 u cilju preikazivanja pomeranja tla (u slueaju zemljotresa).
(2) Modeli konstrukcijskih elemenata moraju da budu saglasni sa odredbama

4.3.3.4.1(2)-(4) i da budu dopunjeni sa pravilima koji opisuju ponasanje elemenata u oblasti
post-elasticnog ciklusa rasterecivanja i ponovnog opterecivanja. Ova pravila treba da realno
prikazuju disipaciju energije u elementima u intervalu ocekivanih amplituda pomeranja u
seizmickoj proracunskoj situaciji.
(3) Ako je odgovor odreden na osnovu barem 7 nelinearnih vremenskih analiza sa

pomeranjima tla u skladu sa 3.2.3.1, osrednjene vrednosti odgovora dobijenih iz svih ovih
analiza mogu da se koriste kao proracunska vrednost uticaja od zemljotresa Ed u
relevantnim proverama prema odredbama 4.4.2.2. U suprotnom, kao Ed mora da se koristi
najnepovoljnija vrednost iz svih sprovedenih analiza.
57
EN 1998-1 :2004
4.3.3.5 KOMBINACIJA EFEKATA KOMPONENATA SEIZMICKOG DEJSTVA

4.3.3.5.1 Horizontalne komponente seizmickog dejstva
(1 )P U opstem slucaju smatra se da horizontalne komponente seizmickog dejstva (videti

3.2.2.1 (3)) deluju istovremeno.
(2) Kombinacija horizontalnih komponenti seizmickog dejstva moze da se uzme u obzir

na sledeci nacin:
(a) Odgovor konstrukcije za svaku komponentu mora da se izracuna posebno,
koristeci pravila kombinovanja modalnih odgovora koja su data u 4.3.3.3.2.
(b) Maksimalna vrednost bilo kog uticaja u konstrukciji usled dve horizontalne
komponente seizmickog dejstva, moze da se proceni kao kvadratni koren zbira
kvadrata uticaja za svaku horizontalnu komponentu.
(c) Pravilo (b) nacelno daje konzervativnu (na strani sigurnosti) procenu verovatne
vrednosti drugih efekata simultanih sa maksimalnim odgovorom dobijenim kao
u (b). Mogu se koristiti tacniji modeli za procenu verovatne simultane vrednosti
efekata usled dve horizontalne komponente zemljotresnog dejstva.
(3) Kao alternativa stavkama (b) i (c) paragrafa (2) ovog clana, seizmicki uticaji usled
kombinacije horizontalnih komponenti seizmickog dejstva mogu da se izracunaju primenom
obe sledece kombinacije:
(a) EEdx "+ "0,3EEdy (4.18)
(b) 0,3EEdx"+"EEdy (4.19)
gde
"+" ukazuje "da se kombinuje sa";
EEdx predstavlja vrednost uticaja usled primene seizmickog dejstva u pravcu
izabrane ose x konstrukcije:
EEdy predstavlja vrednost uticaja usled primene istog seizmickog dejstva u
pravcu ortogonalne horizontalne ose y konstrukcije.
(4) Ako su konstrukcijski sistem iii klasifikacija regularnosti zgrade po visini razliciti u
razlicitim horizontalnim pravcima, vrednost faktora ponasanja q moi.e takode da bude
razlicita.
(5)P Znak svake komponente u navedenim gornjim kombinacijama mora da se usvoji tako
da bude najnepovoljniji za svaki posmatrani uticaj.
(6) Kada se koristi nelinearna staticka ("pushover") analiza i primenJUJe prostorni

proracunski model, pravila kombinovanja (2) i (3) ovog clana treba da se primene, smatrajuci
sile i deformacije usled primene ciljnog pomeranja u x pravcu kao EEdx. a sile i deformacije
usled primene ciljnog pomeranja u y pravcu kao EEdy· Unutrasnje sile koje su rezultat
kombinovanja ne smeju da prekoraC:e odgovarajuce kapacitete.
(7)P Kada se koristi nelinearna vremenska analiza i prostorni proracunski model

konstrukcije, simultano dejstvo akcelerograma podrazumeva dejstvo akcelerograma u oba
horizontalna pravca.
58
EN 1998-1 :2004
(8) Za zgrade koje zadovoljavaju kriterijume regularnosti u osnovi i kod kojih su zidovi iii
nezavisni sistemi spregova u dva glavna horizontalna pravca jedini primarni seizmicki
elementi (videti 4.2.2), moze da se smatra da seizmicka dejstva deluju odvojeno i bez
kombinovanja (2) i (3) prema ovom clanu, duz dva glavna ortogonalna horizontalna pravca
konstrukcije.
4.3.3.5.2 Vertikatna komponenta seizmickog dejstva
(1) Ako je av9 vece od 0,25g (odn. 2,5 m/s 2 ) vertikalna komponenta seizmickog dejstva,
kao sto je definisano u 3.2.2.3, mora da se uzme u obzir u sledecim navedenim slueajevima:
- za horizontalne iii skoro horizontalne konstrukcijske elemente sa rasponima 20 m
iii vise;
- za horizontalne iii skoro horizontalne konzolne elemente dui.e od 5 m;
- za horizontalne iU skoro horizontalne prethodno-napregnute elemente;
- za grede na koje su oslonjeni stubovi;
- za konstukcije sa baznom izolacijom.
(2) Analiza za odredivanja uticaja od vertikalne komponente seizmickog dejstva mo:Ze

da bude zasnovana na primeni parcijalnog proracunskog modela konstrukcije, koji ukljucuje
elemente zbog kojih se razmatra vertikalna komponenta zemljotresa (npr. elementi navedeni
u prethodnom paragrafu) i uzima u obzir krutost susednih elemenata.
(3) Uticaji vertikalne komponente seizmickog dejstva treba da se uzmu u obzir samo za
posmatrane elemente (npr. one koji su navedeni u paragrafu (1) ovog clana) kao i za njihove
neposredne oslonacke elemente iii podkonstrukcije.
(4) Ako su za ove elemente znacajne i horizontalne komponente seizmickog dejstva,

pravila data u 4.3.3.5.1 (2) mogu da se primene, sa prosirenjem na tri komponente
seizmickog dejstva. Alternativno, sve tri navedene sledece kombinacije mogu da se koriste u
odredivanju odgovarajucih uticaja:
(a) EEdx '"+ '"0,3EEdy '"+ '"0,3EEdz (4.20)
(b) 0,3EEctx '"+ '"EEdy '"+ '"0,3EEc1z (4.21)
(c) 0,3EEdx '"+ '"0,3EEdy '"+ '"EEdz (4.22)
gde
I I + II
oznaeava "kombinuje se sa";
SU definisani U Clanu 4.3.3.5.1 (3 );
predstavlja vrednost uticaja usled primene vertikalne komponente
seizmickog dejstva kao sto je navedeno u 3.2.2.5(5) i (6).
(5) Ako se primenjuje nelinearna staticka ("pushover") analiza, vertikalna komponenta

seizmickog dejstva moze da se zanemari.
59
EN 1998-1 :2004
4.3.4 PRORACUN POMERANJA
(1 )P Ako se primenjuje linearna analiza, pomeranja nastala usled projektnog seizrnickog

dejststva treba da se izraracunaju na osnovu elesticnih deformacija konstrukcijskog sistema
prema sledecem pojednostavljenom izrazu:
ds = qd ·de (4.23)
gdeje
ds pomeranje tacke konstrukcijskog sistema usled projektnog seizmickog
dejstva;
qd faktor ponasanja za pomeranja, za koji se usvaja da je jednak q osim ako
nije drugacije navedeno;
de pomeranje iste tacke konstrukcijskog sistema koje je odredeno prema
linearnoj analizi zasnovanoj na projektnom spektru odgovora u skladu sa
odredbama datim u 3.2.2.5.
Vrednost ds ne treba da bude veca od vrednosti koja je dobijena primenom elasticnog
spektra.
Napomena: U opstem slucaju qd je vece od q ako je osnovni period konstrukcije manji od Tc (videti
sliku 8.2).
(2)P Kada se odreduju pomeranja de. moraju da se uzmu u obzir i uticaji torzionih efekata
seizmickog dejstva.
(3) U slucajevima primene nelinearne staticke iii dinamicke analize, dobijena pomeranja
su ona koja su direktno odredena u analizi, bez dodatne modifikacije.
4.3.5 NENOSECI ELEMENT!

4.3.5.1 OPSTE NAPOMENE
(1 )P Nenoseci elementi (dodaci) kod zgrada (npr. parapeti, zabatni zidovi, antene,
mehanicki dodaci i oprema, pregradni zidovi, ograde) koji u slucaju loma mogu da izazovu
rizik za ljude iii da negativno uticu na glavnu konstrukciju zgrade iii na funkcionisanje kriticnih
instalacija (postrojenja), moraju zajedno sa svojim osloncima da se provere da Ii su u stanju
da se suprotstave seizmickom dejstvu.
(2)P Za nekonstrukcijske elemente velikog znaeaja iii posebno opasne prirode, seizmicka
analiza mora da bude zasnovana na realnom modeliranju odgovarajuce konstrukcije, kao i
na primeni odgovarajuceg spektra odgovora odredenog na osnovu odgovora oslonackih
elemenata koji su deo glavnog konstrukcijskog sistema zgrade.
(3) U svim ostalim slucajevima dozvoljena su odgovarajuce obrazlozena uproscavanja

ovog postupka (kao sto je dato u 4.3.5.2(2)).
4.3.5.2 VERIFIKACIJA
(1 )P Nenoseci elementi, kao i njihove veze, pricvrscivanja iii ankerovanja, moraju da se

provere u slueaju projektnog zemljotresnog dejstva (videti deo 3.2.4 ).
Napomena: Lokalni prenos seizmickih dejstava preko veza nenosecih elemenata na konstrukciju i
njihov uticaj na ponasanje konstrukcije moraju da se uzmu u obzir. Zahtevi za spajanje nenosecih
elemenata za beton dati su u Evrokodu EN1992-1-1:2004, deo 2.7.
60
EN 1998-1 :2004
(2) Uticaji seizmickog dejstva mogu da se odrede tako sto se na nenosece elemente
apiicira horizontalna siia Fa koja je definisana na sledeci nacin:
Fa = (Sa · Wa · Ya) I Qa (4.24)

gdeje
Fa horizontalna seizmicka sila, koja deluje u centru mase nenoseceg elementa
u najnepovoljnijem pravcu;
Wa tezina nenoseceg elementa;
Sa seizmicki koeficijent koji se primenjuje za nenosece elemente (videti
paragraf (3) ovog clana);
Ya faktor znacaja za element, videti 4.3.5.3;
Qa faktor ponasanja za element, videti tabelu 4.4.
(3) Seizmicki koeficijent Sa moze da se izracuna prema sledecem izrazu:
2
Sa =a·S·[ 3·(1+z/H)1(1+(1-Ta/T1 ) )-o,5J (4.25)
gdeje
a odnos projektnog ubrzanja a 9 za tlo tipa A i ubrzanja zemljine teze g;
S faktor tla;
Ta osnovni period slobodnih vibracija nenoseceg elementa;
T1 osnovni period slobodnih vibracija zgrade za relevantni pravac;
z visina nenoseceg elementa iznad nivoa primene zemljotresnog dejstva
(temelji iii vrh krutog podruma);
H visina zgrade mereno od temelja iii od vrha krutog podruma.
Vrednost seizmickog koeficijenta Sane moze da bude manja od as.
4.3.5.3 FAKTORI ZNACAJA
(1 )P Za sledece nenosece elemente faktor znacaja Ya ne sme da bude manji od 1,5:

- elementi veze i ankeri masina i opreme koji su neophodni za odr:Zavanje zivota
ljudi;
- rezervoari i posude koji sadrfo otrovne iii eksplozivne supstance koje se smatraju
kao opasne za sigurnost ljudi.
(2) U svim ostalim slucajevima faktor znacaja nenosecih elemenata Ya moze da se usvoji
da je jednak Ya 1,0. =
4.3.5.4 FAKTORI PONASANJA
(1) Gornje granice vrednosti faktora ponasanja Qa za nenosece elemente date su u

tabeli 4.4.
61
EN 1998-1 :2004
Tabela 4.4: Vrednosti faktora qa za nenosece e/emente
Vrsta nenoseceg elementa qa

Konzolni parapeti iii ornamenti
Znaci i bilbordi
1,0
Dimnjaci, jarboli i rezervoari na stubovima koji se ponasaju kao neukrucene
konzole na vecem delu od polovine njihove ukupne visine
Spoljasnji i unutrasnji zidovi
Pregrade i fasade
Dimnjaci, jarboli i rezervoari na stubovima koji se ponasaju kao neukrucene
konzole na manjem delu od polovine njihove ukupne visine, iii ukrucene iii 2,0
ankerovane kablovima za konstrukciju u centru iii iznad centra mase
Elementi ankerovanja ormana i polica za knjige za podove zgrada
Elementi ankerovanja spustenih plafona i svetleca tela
4.3.6 DOPUNSKE MERE ZA OKVIRE SA ZIDANOM ISPUNOM

(1 )P Odredbe u tackama 4.3.6.1 do 4.3.6.3 se odnose na okvire iii na ekvivalentne

okvirne dvojne betonske sisteme klase duktilnosti OCH (videti poglavlje 5), kao i na celicne iii
spregnute celicno-betonske okvire za prijem momenata klase duktilnosti OCH (videti
poglavlja 6 i 7), sa sadejstvujucom zidanom ispunom koja ispunjava sledece uslove:
(a) ispuna je sagradena posle ocvrseavanja betonskih okvira iii posle montaze
celicnog okvira;
(b) ispuna je u kontaktu sa okvirom (t.j. bez posebne dilatacije), ali bez posebne
konstrukcijske veze za okvir (putem smicucih konektora, zatega, serklai.a i
drugih veza).
(c) ispuna se nacelno posmatra kao nenoseci element.
(2) lako je domen odredbi datim u 4.3.6.1 do 4.3.6.3 ogranicen u skladu sa paragrafom
(1 )P ovog clana, ovaj clan definise kriterijume za dobru praksu, sto moze biti prednost ako se
usvoji za betonske, celicne iii spregnute DCM iii DCL sisteme sa zidanom ispunom. Posebno
za panele koji mogu da budu osetljivi na lorn izvan svoje ravni, odredbe koje se odnose na
veze mogu da smanje opasnost od ispadanja zidane ispune.
(3)P Odredbe date u 1.3(2), koje se odnose na moguce buduce modifikacije konstrukcije,
treba da se takode primenjuju i na ispunu.
(4) Za sisteme sa zidovima iii za dvojne sisteme sa ekvivalentnim zidovima, kao i za

ukrucene celicne iii celicno-betonske spregnute sisteme, interakcija sa zidanom ispunom
moze da se zanemari.
(5) Ako zidana ispuna predstavlja deo konstrukcijskog sistema za suprotstavljanje

seizmickom dejstvu, analiza i projektovanje treba da se sprovede u skladu sa kriterijumima i
pravilima koji su dati u poglavlju 9 za utegnute zidove (zidove sa serkla:Zima).
(6) Zahtevi i kriterijumi dati u 4.3.6.2 se smatraju zadovoljenim ako se postuju odredbe
date u 4.3.6.3 i 4.3.6.4, kao i specijalne odredbe u poglavljima 5 do 7.
62
EN 1998-1 :2004
4.3.6.2 ZAHTEVI I KRITERIJUMI
(1 )P Posledice neregularnosti u osnovi nastale usled ispune moraju da se uzmu u obzir.
(2)P Posledice neregularnosti po visini nastale usled ispune moraju da se uzmu u obzir.
(3)P Mora da se uzme u obzir visok stepen nepouzdanosti vezanih za ponasanje ispune
(naime, promenljivost njihovih mehanickih osobina i njihovih veza za susedni okvir, njihove
moguce promene tokom upotrebe zgrade, kao i njihov neravnomerni stepen ostecenja
nastalih usled samog zemljotresa).
(4)P Mora da se uzme u obzir mogucnost nepovoljnih lokalnih efekata tokom interakcije
ispune i okvira (npr. smicuci lorn stubova usled transverzalnih sila nastalih usled ponasanja
ispune kao dijagonalnog prostog stapa), videti poglavlja 5 do 7.
4.3.6.3 NEREGULARNOSTI USLED ZIDANE ISPLINE

4.3.6.3.1 Neregularnosti u osnovi
(1) lzrazito nepravilan, nesimetrican iii neravnomeran raspored ispune u osnovi mora da
se izbegne (uzimajuci u obzir nivo otvora i perforacija u panelima ispune).
(2) U slucaju izrafenih neregularnosti u osnovi usled nesimetricnog rasporeda ispune

(npr. postojanje ispune uglavnom duz dve susedne fasade zgrade), prostorni proracunski
modeli moraju da se koriste u analizi konstrukcije. lspuna treba da se uk!juci u model i treba
da se izvrsi parametraska analiza osetljivosti sa stanovista poloi.aja i osobina ispune (npr.
iskljucivanjem jednog od tri iii cetiri panela ispune u ravanskom okviru, posebno na
fleksibilnijoj strani zgrade ). Posebna pafoja treba da se posveti verifikacjji konstrukcijskih
elemenata na fleksibilnim stranama u osnovi zgrade (t.j. najudaljenijim od strane gde je
koncentrisana ispuna) sa stanovista uticaja ispune na torzioni odgovor.
(3) Paneli ispune sa vise od jednog znaeajnijeg otvora iii perforacije (npr. vrata, prozori
itd.) treba da se iskljuce iz proracunskih modela u skladu sa paragrafom (2) ovog clana.
(4) Kada zidana ispuna nije regularno rasporedena, ali ne na takav nacin da predstavlja
izrazenu neregularnost u osnovi, ovakve neregularnosti mogu da se uzmu u ubzir ako sa sa
faktorom 2,0 poveeaju uticaji nastali od slueajnog ekscentriciteta koji su izracunati u skladu
sa odredbama 4.3.3.2A i 4.3.3.3.3.
4.3.6.3.2 Neregularnosti po visini
(1)P Ako postoje znaeajne neregularnosti po visini (npr. drasticno smanjenje ispune u
jednom iii vise spratova, u odnosu na ostale spratove), uticaji od seizmickih dejstava u
vertikalnim elementima takvih spratova moraju da budu poveeani.
(2) Ako se ne koristi precizniji proracunski model, odredba ( 1)P se smatra zadovoljenim
ako su izracunati uticaji od seizmickog dejstva poveeani sa faktorom amplifikacije 1J koji je
definisan na sledeci nacin:
t/ =(1 + .1VRw /"£ Ved) $; q (4.26)
gdeje
63
EN 1998-1 :2004
L1 VRw ukupna redukcija nosivosti zidanih zidova u posmatranom spratu, u

odnosu na gornji sprat sa vise ispune;
.r. Ved zbir seizmickih smicucih sila koje deluju na sve primarne vertikalne
seizrnicke elemente posrnatranog sprata.
(3) Ako primena izaza (4.26) dovodi do faktora amplifikacije 77 koji je manji od 1, 1, onda
nema potrebe za modifikacijom uticaja od seizmickog dejstva.
4.3.6.4 OGRANICENJE OSTECENJA ISPUNE
(1) Za konstrukcijske sisteme navedene u 4.3.6.1 (1 )P koji spadaju u sve klase

duktilnosti, DCL, DCM iii OCH, osirn u slucajevima male seizmicnosti (videti 3.2.1(4)),
odgovarajuce mere moraju da se preduzmu kako bi se izbegla pojava krtog loma i
prevremena dezintegracija zidova ispune (posebno kod zidanih panela sa otvorima iii od
trosnog, mrvljivog materijala), kao i pojava delimicnog iii totalnog loma izvan svoje ravni vitkih
zidanih panela. Posebna pafoja mora da se posveti zidanim panelima sa vitkoscu (odnosom
manje dimenzije, duzine iii visine, prema debljini) koja je veca od 15.
(2) Primeri mera u skladu sa paragrafom (1) ovog clana, sa ciljem da se poboljsaju
integritet i ponasanje panela ispune u ravni i izvan ravni, ukljucuju mreze od tanke zice koje
su dobro usidrene na jednom lieu zida, zatege koje su dobro fiksirane za stubove i zalivene u
malterske spojnice, kao i vertikalni i horizontalni serklazi unakrst panela i kroz celu debljinu
zida.
(3) Ako postoje veliki otvori iii perforacije u bilo kom panelu ispune, njihove ivice treba da
se obaviju horizontalnim i vertikalnim serklazima.
4.4 DOKAZ SIGURNOSTI

4.4.1 OPSTE ODREDBE
(1)P U proverama sigurnosti moraju da se koriste relevantna granicna stanja (videti

delove 4.4.2 i 4.4.3 u nastavku), kao i posebne mere (videti 2.2.4).
(2) Za zgrade sa klasama znaeaja razlicitim od IV (videti Tabelu 4.3), provere koje su
propisane u delovima 4.4.2 i 4.4.3 mogu da se smatraju kao zadovoljene ukoliko su
ispunjena sledeca dva uslova:
(a) Ukupna seizmicka sila u osnovi usled projektnog seizmickog dejstva, izracunata
sa vrednoscu faktora ponasanja koja se odnosi na konstrukcije sa malom
disipacijom (videti 2.2.2(2)), manja je od smicuce sile usled ostalih relevantnih
kombinacija dejstava sa kojima se zgrada projektuje na osnovu linearno
elasticne analize. Ovaj zahtev povezuje smicuce sile po celoj visini konstrukcije
sa silom u osnovi (u temelju iii na vrhu krutog podruma).
(b) Posebne mere opisane u delu 2.2.4 se uzimaju u obzir, sa izuzetkom odredbi
datim u 2.2.4.1 (2)-(3).
64
EN 1998-1 :2004
4.4.2 GRANICNO STAN ..IE NOSIVOSTI

(1)P Smatra se da je sigurnost protiv rusenja (granicno stanje nosivosti) usled seizmicke
proracunske situacije osigurana ukoliko su zadovoljeni sledeci zahtevi, koji se odnose na
nosivost, duktilnost, ravnote:Zu, stabilnost temelja, kao i na seizmicke razdelnice {dilatacije).
4.4.2.2 USLOV NOSIVOSTI
(1 )P Sledeca relacija mora da bude zadovoljena za sve konstrukcijske elemente,

ukljucujuci spojeve i relevantne nenosece elemente:
Ed ~Rd (4.27)
gdeje
Ed proracunska vrednost uticaja od projektnog seizmickog dejstva (videti EN
1990: 2002, 6.4.3.4) koja, aka je neophodno, ukljucuje i uticaje drugog reda
(videti paragraf (2) ovog clana). Preraspodela momenata savijanja u skladu
sa EN 1992-1-1 :2004, EN 1993-1 :2004 i EN 1994-1-1 :2004 je dozvoljena;
Rd odgovarajuca proracunska vrednost nosivosti elementa, izracunata u skladu
sa odredbama koje su specificne za korisceni materijal (kroz karakteristicne
vrednosti osobina materijala fk i parcijalnih koeficijenata sigurnosti YM) i u
skladu sa mehanickim (proracunskim) modelom koji odgovara specificnom
tipu konstrukcijskog Sistema, kao sto je data U poglavljima 5 do 9 ovog
dokumenta kao i ostalim relevantnim Evrokodovima.
(2) Efekti drugog reda (P-11 efekti) ne moraju da se uzimaju u obzir aka je sledeci uslov
zadovoljen za sve spratove:
8 = Ptot . d r ~ 0, 10 (4.28)
Viot · h
gdeje
O koeficijent osetljivosti meduspratnog relativnog horizontalnog pomeranja;
Ptot ukupno gravitaciono opterecenje na i iznad posmatranog sprata razmatrano
u seizmickoj proracunskoj situaciji;
dr proracunsko meduspratno relativno horizontalno pomeranje, izracunato kao
razlika izmedu osrednjenih horizontalnih pomeranja d 5 na vrhu i na dnu
posmatranog sprata i odredeno u skladu sa 4.3.4;
Vtot ukupna seizmicka smicuca sila u posmatranom spratu;
h meduspratna visina.
(3) Ako je 0, 1 < O ~ 0, 2 , uticaji drugog reda mogu da se priblizno uzmu u obzir
mnozenjem relevantnih uticaja od seizmickih dejstava faktorom koji je jednak 1/(1-8) ..
(4)P Vrednost koeficijenta 8 ne sme da prekoraci 0,3.
(5) Ako su uticaji od projektnog dejstva Ed dobijeni primenom metoda nelinearne analize
(videti deo 4.3.3.4 ), paragraf (1 )P ovog clana mora da se primeni na sile samo za krte
elemente. Za disipativne zone, koje se proracunavaju i projektuju prema duktilnosti, uslov
nosivosti, izraz (4.27), mora da bude zadovoljen za deformacije elemenata (npr. obrtanje
65
EN 1998-1 :2004
plasticnih zglobova iii tetiva), sa odgovarajucim parcijalnim koeficijentima sigurnosti za

svostva materijala koji su primenjeni na kapacitete deformacije elemenata (videti takode EN
1992-1-1:2004, 5.7(2) i 5.7(4)P).
(6) Otpornost na zamor ne mora da se proverava u seizmickoj proracunskoj situaciji.
4.4.2.3 GLOBALNI I LOKALNI USLOV DUKTILNOSTI
(1 )P Mora da se proveri da Ii konstrukcijski elementi iii konstrukcija u celini poseduju

adekvatnu duktilnost, uzimajuci u obzir ocekivanu duktilnost u eksploataciji, koja zavisi od
izabranog sistema i faktora ponasanja.
(2)P Specificni zahtevi vezani za materijale, definisani u poglavljima 5 do 9, moraju da

budu zadovoljeni ukijucujuci, kada je naznaceno, odredbe proracuna na bazi programiranog
(zadatog) ponasanja sa ciljem da se dobije hijerarhija nosivosti razlicitih konstrukcijskih
komponenti koja je neophodna da se osigura nameravana konfiguracija plasticnih zglobova i
da se izbegnu krti lomovi konstrukcije.
(3)P Kod visespratnih zgrada mora da se spreci formiranje plasticnog mehanizma

"mekog" sprata, jer takav mehanizam moze da sadrzi prekomerne zahteve lokalne duktilnosti
u stubovima "mekog" sprata.
(4) Osim ako nije drugacije navedeno u poglavljima 5 do 8, da bi se zadovoljio zahtev

paragrafa (3)P kod okvirnih zgrada sa dva iii vise spratova, ukljucujuci i ekvivalentne okvirne
sisteme definisane u delu 5.1.2( 1 ), sledeci uslov mora da bude zadovoljen u svim cvorovima
primarnih iii sekundarnih seizmickih greda sa primarnim seizmickim stubovima:
L,MRc ~ 1,3L,MRb (4.29)

gdeje
LMRc zbir proracunskih vrednosti momenata nosivosti stubova vezanih u cvoru.
Minimalna vrednost momenata nosivosti stubova unutar opsega aksijalnih
sila u stubovima nastalih u seizmickoj proracunskoj situaciji, moraju da se
koriste u izrazu (4.29);
LMRb zbir proracunskih vrednosti momenata nosivosti greda koje su vezane u
cvoru. Kada se koriste veze sa delimicnom nosivoscu, momenti nosivosti
tih veza se uzimaju u obzir pri izracunavanju ~MRb·
Napomena: Rigorozna interpretacija izraza (4.29) zahteva izracunavanje momenata u sredistu cvora.
Ovi momenti odgovaraju proracunskim vrednostima momenata nosivosti stubova iii greda na spoljasnjoj
ivici cvora, uz odgovarajuce dodavanje momenata usled smicucih sila na ivici cvora. Medutim, gubitak
tacnosti je minoran i ostvareno pojednostavljenje je znacajno ukoliko se zanemari udeo smicucih sila.
Zbog toga se smatra da je ova aproksimacija prihvatljiva.
(5) lzraz (4.29) mora da bude zadovoljen za savijanje u dve ortogonalne vertikalne ravni,
koje su, kod zgrada sa okvirima rasporedenim u dva ortogonalna pravca, definisane sa ta
dva pravca. lzraz mora da bude zadovoljen za oba smera (pozitivan i negativan) delovanja
momenata u gredama povezanih u cvoru, pri cemu su momenti u stubovima uvek suprotni
od momenata u gredama. Ako je konstrukcijski sistem zgrade okvir iii ekvivalentan sa
okvirom samo u jednom od dva glavna horizontalna pravca konstrukcijskog sistema, onda
izraz (4.29) mora da bude zadovoljen samo u vertikalnoj ravni za taj pravac.
(6) Pravila data u paragrafima (4) i (5) ovog clana se odbacuju (ne primenjuju) na vrhu
visespratnih zgrada.
66
EN 1998-1 :2004
(7) Pravila programiranog ponasanja da bi se izbegle pojave krtog loma, date su u

poglavljima 5 do 7.
(8) Zahtevi u paragrafima (1 )Pi (2)P ovog clana se smatraju zadovoljenim aka su svi od
sledecih uslova ispunjeni:
(a) plasticni mehanizmi dobijeni "pushover" analizom su zadovoljavajuci;
(b) globalna, meduspratna i lokalna duktilnost i zahtevi deformacija iz "pushover"
analize (sa razlicitom raspodelom boenih sila po visini) ne prelaze odgovarajuce
kapacitete;
(c) krti elementi ostaju u elasticnoj oblasti.
4.4.2.4 USLOV RAVNOTEZE
(1 )P Konstrukcija zgrade mora da bude stabilna, ukljucujuci preturanje iii klizanje, u

seizmickoj proracunskoj situaciji koja je definisana u EN 1990:2002, deo 6.4.3.4.
(2) U posebnom slucaju, ravnoteza moze da bude proverena primenom metoda balansa
energije iii primenom geometrijski nelinearnih metoda, gde su seizmicka dejstva definisana
kao sto je opisano u delu 3.2.3.1.
4.4.2.5 OTPORNOST HORIZONTALNIH DIJAFRAGMI
(1 )P Dijafragme i spregovi u horizontalnim ravnima moraju da budu u stanju da prenesu,

sa dovoljnom rezervom nosivosti, uticaje od projektnih seizmickih dejstava na vertikalne
sisteme za prihvatanje bocnih sila sa kojima su povezane.
(2) Smatra se da je zahtev u paragrafu (1 )P ovog clana zadovoljen ukoliko se dobijeni

uticaji u dijafragmama usled seizmickih dejstava, koji se koriste u odgovarajucim proverama
otpornosti, pomnoze sa faktorom prekoracenja Yd vecim od 1,0.
Napomena: Vrednost koja se dodeljuje faktoru Yd u nekoj zernlji rnoi.e da se nade u njenorn
Nacionalnorn aneksu. Preporueena vrednost za krti lorn, kao sto je srnicanje u betonskirn dijafragrnarna,
iznosi 1,3, a za duktilni lorn je 1, 1.
(3) Odredbe za projektovanje betonskih dijafragmi su date u delu 5.10.
4.4.2.6 OTPORNOST TEMELJA
(1 )P Fundiranje mora da bude u skladu sa EN 1998-5:2004, poglavlje 5, kao i sa EN

1997-1 :2004.
(2)P Uticaji na temelje moraju da se odrede prema proracunu na osnovu programiranog

ponasanja uzimajuci u obzir i mogucu rezervu nosivosti, ali ne treba da prekorace uticaje ad
seizmickog dejstva koji odgovaraju odgovoru konstrukcije u seizmickoj proracunskoj situaciji
uz pretpostavku o elasticnom ponasanju (q 1,0). =
(3) Ako su uticaji na temelje odredeni uz koriseenje faktora ponasanja q koji odgovara
konstrukcijama male duktilnosti (videti 2.2.2(2)), nisu potrebna razmatranja na osnovu
programiranog ponasanja u skladu sa paragrafom (2)P.
67
EN 1998-1 :2004
(4) Za temelje pojedinacnih vertikalnih elemenata (zidova iii stubova), paragraf (2)P
ovog clana ce da bude zadovoljen ako su proracunske vrednosti uticaja na temelje EFd
odredene prema sledecem:
EFd = EF,G + YRd .Q EF,E (4.30)
gdeje
YRd faktor rezerve nosivosti, za koji se usvaja da je jednak 1,0 za qi s 3 iii 1,2 u
suprotnom;
EF.G uticaj od neseizmickih dejstava koja su ukljucena u kombinaciju dejstava za
seizmicku proracunsku situaciju (videti EN 1990:2002, deo 6.4.3.4 );
EF,E uticaj iz analize u seizmickoj proracunskoj situaciji;
n vrednost izraza (Rd/Edi) s q za disipativnu zonu iii element i konstrukcije,
koji ima najveci uticaj na posmatrani uticaj EF, gde je
Rdi proracunska nosivost disipativne zone iii elementa i, a
Edi proracunska vrednost uticaja u disipativnoj zoni iii elementu i u seizmickoj
proracunskoj situaciji.
(5) Za temelje konstrukcijskih zidova iii stubova okvira za prijem momenata, n je

minimalna vrednost odnosa MRJMEd za dva ortogonalna glavna pravca u na1mzem
poprecnom preseku gde moze da se formira plasticni zglob u vertikalnom elementu, u
(6) Za temelje stubova kod okvira sa koncentricim spregovima, !l je minimalna vrednost

odnosa Npl,Rd/NEd za sve zategnute dijagonale ukrucenog okvira (videti 6.7.4(1 }).
(7) Za temelje stubova kod okvira sa ekscentricim spregovima, n je minimum od

sledece dve vrednosti: minimalne vrednosti odnosa Vp1,Rd/VEd za sve kratke seizmicke veze i
minimalne vrednosti odnosa Mp1,RJMEd za sve srednje i duge veze u ukrucenom okviru
(videti 6.8.3(1 )).
(8) Za zajednicke temelje vise od jednog vertikalnog elementa (temeljne grede, temeljne
trake, temeljne piece itd.), odredbe paragrafa (2)P ce sigurno da bude zadovoljene ako je
vrednost n koja se koristi u izrazu (4.30), odredena za vertikalni element sa najvecom
smicucom silom u seizmickoj proracunskoj situaciji iii, alternativno, ako se koristi vrednost
n = 1.0 u izrazu (4.30), ali se vrednost faktora rezerve nosivosti YRd poveca na 1,4.
4.4.2.7 USLOV SEIZMICKE DILATACl..IE
(1)P Zgrade moraju da budu zasticene od sudaranja izazvanog zemljotresom sa

susednim objektima iii od sudaranja izmedu konstrukcijski nezavisnih delova iste zgrade.
(2) Paragraf (1 )P se smatra zadovoljenim:

(a) za zgrade iii za konstrukcijski nezavisne celine, koje ne pripadaju istoj
gradevinskoj parceli, ako rastojanje izmedu linije razgranicavanja parcela do
potencijalnih taeaka sudara nije manje od maksimalnog horizontalnog pome-
ranja zgrade na odgovarajucem nivou, izracunatog prema izrazu (4.23);
(b) za zgrade, iii za konstrukcijski nezavisne celine, koje pripadaju istoj gradevin-
skoj parceli, ako rastojanje izmedu njih nije manje od kvadratnog korena od
zbira kvadrata (the square root of the sum of the squares - SRSS) od maksi-
malnih horizontalnih pomeranja dve zgrade iii dve celine na odgovarajucem
nivou, izracunatih u skladu sa izrazom (4.23).
68
EN 1998-1 :2004
(3) Ako su spratne visine zgrada iii nezavisnih celina koje se posmatraju iste, kao i
spratne visine susedne zgrade iii nezavisne celine, gore navedeno minimalno rastojanje
maze da bude redukovano sa faktorom 0,7.
4.4.3 GRANICNO STANJE UPOTREBLJIVOSTI

(1) "Zahtev za ogranicenje ostecenja" (tj. granicno stanje upotrebljivosti) se smatra

zadovoljenim ako su, usled seizmickog dejstva koje ima vecu verovatnocu pojave nego
projektno seizmicko dejstvo koje odgovara "zahtevu da se opjekat ne srusi " (tj. granicnom
stanju nosivosti) u skladu sa 2.1 (1 )P i 3.2.1 (3), meduspratna horizontalna relativna
pomeranja ogranicena u skladu sa 4.4.3.2.
(2) Dopunske provere granicnog stanja upotrebljivosti mogu da se zahtevaju u slueaju

zgrada koje su znacajne za zastitu ljudi iii koje sadr:Ze osetljivu opremu.
4.4.3.2 OGRANICENJE RELATIVNOG SPRATNOG POMERANJA
(1) Osim ako nije drugacije navedeno u poglavljima 5 do 9, moraju da se razmatraju

sledeca ogranicenja:
(a) za zgrade koje poseduju nenosece elemente od krtih materijala koji su vezani
za konstrukciju:
d,v ~ 0,005h (4.31)
(b) za zgrade koje sadr:Ze duktilne nenosece elemente:
d,v ~ 0,0075h (4.32)
(c) za zgrade koje poseduju nenosece elemente koji su vezani tako da ne ometaju
deformaciju konstrukcije iii za zgrade bez nenosecih elemenata:
d,v ~ 0,010h (4.33)
gdeje
dr meduspratno relativno horizontalno pomeranje definisano u 4.4.2.2(2)
h spratna visina
v faktor redukcije kojim se uzima u obzir kraci povratni period seizmickog
dejstva koji se odnosi na granicno stanje upotrebljivosti.
(2) Vrednost faktora redukcije v mo:Ze da zavisi i od klase znacaja zgrade. lmplicitna
predpostavka u upotrebi faktora redukcije v je da elasticni spektar odgovora seizmickog
dejstva za koji treba da budu zadovoljeni zahtevi za ogranicenje ostecenja, tj. granicnog
stanja upotrebljivosti (videti 3.2.2.1 (1 )P). ima isti oblik kao i elasticni spektar odgovora koji
odgovara granicnom stanju nosivosti u skladu sa 2.1 ( 1)P i 3.2.1 (3 ).
Napomena: Vrednosti koje se pripisuju faktoru redukcije v za upotrebu u zemlji mogu da se nadu u
njenom Nacionalnom aneksu. Razlicite vrednosti faktora v mogu da budu definisane za razlicite
seizmicke zone u zemlji zavisnoi od uslova seizmickog hazarda i od cilja zastite vlasnistva. Preporueena
=
vrednost faktora v su 0,4 za klase znaeaja Ill i IV i v 0,5 za klase znacaja Ii II.
69
EN 1998-1 :2004
5 POSEBNA PRAVILA ZA BETONSKE ZGRADE
5.1 OPSTE ODREDBE

(1 )P Ovo poglavlje odnosi se na projektovanje armiranobetonskih zgrada u seizmickim

podrucjima, u daljem tekstu obuhva6eno terminom betonske zgrade. Obuhva6ena su oba
tipa zgrada: betonirane na lieu mesta i montazne zgrade.
(2)P Betonske zgrade kod kojih se okviri sa ravnim plocama (bez greda) koriste kao
primarni seizmicki elementi saglasno tacki 4.2.2, nisu potpuno pokrivene u ovom poglavlju.
(3)P Za projektovanje betonskih zgrada primenjuju se odredbe EN 1992-1-1:2004.

Sledeca pravila su dodatna onima iz EN 1992-1-1:2004.
5.1.2 TERMINI I DEFINICIJE
(1) U ovom delu se koriste sledeci termini:

Kriticna oblast (CrWcal region): Oblast primarnog seizmickog elementa u kojoj se javlja
najnepovoljnija kombinacije uticaja (M, N, V, n
i u kojoj se mogu formirati plasticni zglobovi.
Napomena: U betonskim zgradama kriticne zone su disipativne zone. Duzina kriticne oblasti odredena
je za svaki konstrukcijski element u odgovarajueem clanu ove glave.
Greda (Beam): Konstrukcijski element opterecen pretezno poprecnim opterecenjem, cija

normalizovana proracunska normalna sila vd = NerJAc·fci:t nije veca od 0,1 (pritisak ima
pozitivan znak).
Napomena: Grede su obicno horizontalne.
Stub (Column): Konstrukcijski element koji je usled gravitacionog opterecenja napregnut

silama pritiska i/ili opterecen normalnom silom cija je proracunska normalizovana vrednost
=
vd Ned/Ac· fed veea od 0,1.
Napomena: Stubovi su obicno vertikalni
Zid (Wall): Konstrukcijski element na koji se oslanjaju drugi elementi i ima izduzeni poprecni
presek sa odnosom duzine i debljine lw I bw vecim od 4.
Napomena: Zidovi su obicno u vertikaloj ravni
Ouktilni zid (Ductile wall): Zid koji je ukljesten u osnovi tako da je rotacija ove osnove u
odnosu na ostale delove konstrukcije sprecena, koji se proracunava i oblikuje tako da se
disipacija energije vrsi savijanjem u zonama plasticnih zglobova u kojima nema otvora iii
vecih perforacija neposredno iznad osnove.
Veliki lako armirani zidovi (Large lightely reinforced walls): Zid sa velikim dimenzijama
poprecnog preseka, sa horizontalnom duzinom lw barem 4,0 m iii dve trecine visine zida hw.
zavisno od toga sta je manje, uz ocekivanje da se formiraju prsline ogranicene sirine i
neelasticne deformacije u seizmickoj proracunskoj situaciji.
Napomena: Ocekuje se da ovi zidovi pretvaraju seizmiCku energiju u potencijalnu (preko odizanja
seizmicke mase) i da se u tlu energija disipira preko obrtanja zida kao krutog tela, i dr. Usled njihovih
dimenzija iii zbog nedostatka pune ukljestenosti u osnovi iii povezivanje sa jakim poprecnim zidovima
70
EN 1998-1 :2004
koje sprecava rotaciju u plasticnim zglobovima u osnovi (bazi) zgrade, ovakav zid na mo:Ze biti
projektovan za efikasnu disipaciju energije u osnovi.
Povezani zid (Coupled wall): Konstrukcijski element sastavljen iz dva iii vise pojedinacnih
zidova spojenih uredenim sistemom greda("coupling beams"-"vezne grede") odgovarajuce
duktilnosti, sposoban da za najmanje 25% umanji zbir momenata savijanja u nivou temelja
koji bi imali razdvojeni zidovi.
Sistem zidova (Wall system): Konstrukcijski sistem kod koga se vertikalna i horizontalna
opterecenja prihvataju pretefoo vertikalnim konstrukcijskim zidovima, bilo povezanim iii
nepovezanim, a cija je nosivost na smicanje u osnovi veca od 65% ukupne nosivosti na
smicanje celog konstrukcijskog sistema.
Napomena 1: U ovoj definiciji deo nosivosti na smicanje mo.le se zameniti sa udelom u uticajima od
transverzalnih sila u sieizmickim proracunskim situacijama
Napomena 2: Ako se najveci deo ukupne nosivosti na smicanje zidova obezbeduje povezanim
zidovima, sistem se moze tretirati kao povezani zidovi.
Okvirni sistem (Frame system): Konstrukcijski sistem kod koga se vertikalna i horizontalna
opterecenja prihvataju pretefoo prostornim okvirima, cija je nosivost na smicanje u osnovi
veca od 65% ukupne nosivosti na smicanje celog konstrukcijskog sistema.
Dvojni (kombinovani) sistem (Dual system): Konstrukcijski sistem kod koga je prijem
vertikalnih opterecenja obezbeden pretefoo prostornim okvirima, a u prijemu horizontalnih
opterecenja ucestvuju delom okvirni sistem a delom konstrukcijski zidovi, pojedinacni iii
spojeni.
Dvojni sistem sa dominantnim delovanjem okvira (Frame-equivalent dual system):

Kombinovani sistem kod koga je nosivost na smicanje okvirnog dela sistema u nivou temelja
veca od 50% ukupne nosivosti na smicanje celog konstrukcijskog sistema.
Dvojni sistem sa dominantnim delovanjem zidova (Wall-equivalent dual system):

Kombinovani sistem kod koga je nosivost na smicanje zidova u nivou temelja veea od 50%
ukupne nosivosti na smicanje celog konstrukcijskog sistema.
Torziono fleksibilan sistem (Torsionally flexible system): Dvojni sistem iii sistem zidova koji
namaju dovoljnu torzionu krutost (videti 5.2.2.1 (4 )P i (6)).
Napomena 1: Primer ovakvih sistema su fleksibilni okviri kombinovani sa zidovima smestenim u oblasti
blizu tezista zgrade u osnovi.
Napomena 2: Ova definicija ne pokriva sisteme koji se sastoje od vecih perforacija u zidovima oko
vertikalnih kanala i opreme. la ovakve siteme najadekvatnija definicija za ukupnu konfigraciju sistema
treba da se odreduje od slueaja do slucaja.
Sistem obrnutog klatna (Inverted pendulum system): Sistem kod koga je 50% iii vise od
ukupne mase locirano u gornjoj trecini visine konstrukcije iii kod koga se disipacija energije
odvija pretefoo u osnovi jednog izolovanog noseceg elementa zgrade.
Napomena: Jednospratni okviri kod koga su vrhovi stubova povezani u oba glavna pravca zgrade i sa
vrednoscu normalizovane aksijalne sile Vd koja nije veca od 0,30, ne pripadaju ovoj kategoriji.
71
EN 1998-1 :2004
5.2 KONCEPT PROJEKTOVANJA

5.2.1 KAPACITET DISIPACIJE ENERGIJE I KLASE DLIKTILNOSTI
(1 )P Projekat betonske zgrade otporne na zemljotres treba da obezbedi odgovarajuci

kapacitet konstrukcije za disipaciju energije bez znacajnijeg umarijenja ukupne nosivosti na
uticaje horizontalnih i vertikalnih opterecenja. Shodno tome, primenjuju se zahtevi i kriterijumi
poglavlja 2. U seizmickoj proracunskoj situaciji mora se obezbediti odgovarajuca nosivost
svih konstrukcijskih elemenata, dok nelinearne deformacije u kriticnim oblastima treba da
budu srazmerne globalnoj duktilnosti usvojenoj u proracunu.
(2)P Betonske zgrade se mogu projektovati alternativno za niski kapacitet disipacije i

nisku duktilnost, primenjujuci samo pravila EN 1992-1-1 :2004 za seizrnicku proracunsku
situaciju, uz zanemarenje posebnih pravila datih u ovom poglavlju, pod uslovom da je
ispunjen skup zahteva dat u 5.3. Za zgrade koje nisu seizmicki izolovane (videti poglavlje
10), proracun sa ovom alteranativom, nazvanom klasa duktilnosti L (niska duktilnost - Low),
preporucuje se samo u slucaju niske seizmicnosti (videti 3.2.1 (4 )).
(3)P Seizmicki otporne betonske zgrade koje nisu obuhvacene u 2(P) ove podtacke,
moraju se projektovati tako da se obezbedi kapacitet disipacije energije i ukupno duktilno
ponasanje. Ukupno duktilno ponasanje se obezbeduje ako zahtevi duktilnosti (nelinearne
deformacije) globalno ukljucuju veliki deo konstrukcije, obuhvatajuci razlicite elemente i
lokacije na svim njenim spratovima. Za obezbedenje duktilnog oblika loma (npr. savijanjem)
mora se preduprediti krti lorn (npr. smicanjem) sa dovoljnom pouzanoscu.
4(P) Betonske zgrade proracunate prema (3)P ovog potpoglavlja, klasifikuju se u dve
klase duktilnosti: DCM (srednja duktilnost - medium ductility) i OCH (visoka duktilnost -
high ductility), zavisno od njihovog kapaciteta histerezisne disipacije energije. Obe klase
odgovaraju zgradama za koje su proracun, dimenzionisanje i obrada detalje uradeni prema
posebnim zahtevima za seizmicku otpornost, omogucujuci da konstrukcija razvije stabilne
mehanizme sposobne za veliku disipaciju histerezisne energije pod ponovljenim povratnim
opterecenjem, bez pojave krtog loma.
(S)P Da bi se obezbedio odgovarajuci iznos duktilnosti za klase M i H, moraju se ispuniti

posebne odredbe za sve konstrukcijske elemente, za svaku od klasa (videti 5.4 - 5.6). U
skladu sa razlicitom raspoloi.ivom duktilnoscu, za obe klase duktilnosti koriste se razlicite
vrednosti faktora ponasanja q (videti 5.2.2.2).
Napomena: Geografska ogranicenja za koriscenje duktilnosti klasa M i H mogu se naci u relevantnom
Nacionalnom aneksu.
5.2.2 TIPOVI KONSTRLIKCIJSKIH SISTEMA I FAKTORI PONASANJA

5.2.2.1 TIPOVI KONSTRUKCIJSKIH SISTEMA
(1 )P Betonske zgrade se svrstavaju u jedan od sledecih tipova konstrukcijskih sistema

(videti 5.1.2), saglasno njihovom ponasanju pod horizontalnim seizmickim dejstvom:
a) okvirni sistem;
b) dvojni sistem (sa dominantnim okvirima iii zidovima);
c) duktilni sistem zidova (povezani iii nepovezani);
d) sistem velikih lako armiranih zidova;
e) sistem obrnutog klatna;
f) torziono fleksibilni sistem.
72
EN 1998-1 :2004
(2) Osim za konstrukcije klasifikovane kao torziono fleksibilni sistemi, betonske zgrade
mogu se klasifikovati kao jedan tip konstrukcijskog sistema u jednom horizontalnom pravcu i
kao drugi tip u drugom pravcu.
(3)P Sistem zidova se klasifikuje kao sistem velikih lako armiranih zidova ako, u
razmatranom horizontalnom pravcu, ukljucuje barem dva zida sa horizontalnim dimenzijama
ne manjim od 4,0 m iii 2hw/3, zavisno od toga sta je manje, koji u seizmickoj proracunskoj
situaciji zajednicki nose barem 20% ukupnog gravitacionog opterecenja odozgo i, za
pretpostavku ukljestenja u osnovi, imaju osnovni period T1 manji iii jednak 0,5 s. Dovoljno je
da ima samo jedan zid koji zadovoljava gornji uslov u jednom od dva pravca, pod uslovom:
(a) da su za razmatrani pravac osnovne vrednosti faktora ponasanja qo date u tabeli 5.1
podeljene sa 1,5 i (b) da postoje barem dva zida koji ispunjavaju gornje uslove u
ortogonalnom pravcu.
(4)P Prva cetiri tipa konstrukcijskih sistema (okviri, dvojni sistemi i sistemi zidova obe
vrste) moraju imati minimalnu torzionu krutost koja zadovoljava izraz (4.1b) u oba
horizontalna pravca.
(5) Za okvire i sisteme zidova sa vertikalnim elementima dobro rasporedenim u osnovi,

zahtevi uslovljeni u (4)P ove podtacke mogu se razmatrati kao da su ispunjeni bez analiticke
potvrde.
(6) Okviri, dvojni sistemi i sistemi zidova bez minimalne torzione krutosti saglasno sa
(4)P ove podtacke, treba da se klasifikuju kao torziono fleksibilni sistemi.
(7) Ako se konstrukcijski sistem ne klasifikuje kao sistem velikih lako armiranih zidova
prema gore navedenom uslovu (3)P, tada se svaki od tih zidova mora proracunati i detaljirati
(oblikovanjem detalja) kao duktilni zidovi.
5.2.2.2 FAKTORI PONASANJA ZA HORIZONTALNA SEIZMICKA DEJSTVA
(1 )P Gornja vrednost faktora ponasanja q, uvedenog u 3.2.2.5(3) za ocenu kapaciteta

disipacije energije, mora se odrediti za svaki proracunski pravac prema sledecem izrazu:
q =qo·kw ~ 1,5 (5.1)

gdeje
q0 osnovna vrednost faktora ponasanja, zavisna od tipa konstrukcijskog
sistema (videti paragraf (2) ove podtacke),
kw faktor koji uzima u obzir preovladujucu vrstu loma konstrukcijskih sistema sa
zidovima (videti paragraf (11 )P ove podtacke).
(2) Za zgrade koje su regularne po visini u skladu sa 4.2.3.3, osnovna vrednost q 0 za

razlicite tipove konstrukcijskih sistema je data u tabeli 5.1.
Tabela 5.1: Osnovne vrednosti faktora ponasanja qo za sisteme regularne po visini
Tip konstrukcije DCM OCH

Okvirni sistem, dvojni sistem, sistem povezanih zidova 3,0aula1 4,5aJa1
Sistem nevezanih zidova 3,0 4,0aJa1
Torziono fleksibilni sistem 2,0 3,0
Sistem obrnutog klatna 1,5 2,0
73
EN 1998-1 :2004
(3) Za zgrade koje nisu regularne po visini, vrednosti q 0 se moraju redukovati za 20%
(videti 4.2.3.1 (7) i tabelu 4.1 ).
(4) Vrednosti a, i au SU definisani na sledeci nacin:

a1 je vrednost kojom se mnozi projektno horizontalno seizmicko dejstvo da bi
se prvi put dostigla plasticna nosivost u bilo kom elementu konstrukcije, pri
cemu sva ostala proracunska dejstva ostaju konstantna;
au je vrednost kojom se mnozi projektno horizontalno seizmicko dejstvo da bi
se plasticni zglobovi formirali u dovoljnom broju preseka za razvoj globalne
nestabilnosti konstrukcije (tj. da bi se formirao potpuni plasticni mehanizam),
pri cemu sva ostala proracunska dejstva ostaju konstantna. Vrednost faktora
au moze se odrediti nelinearnom statickom analizom.
(5) Kada faktor multiplikacije au! a1 nije izracunat eksplicitnim proracunom, za zgrade
koje su regularne u osnovi mogu se koristiti sledece aproksimativne vrednosti:
a) Okviri iii ekvivalentni dvojni sitemi okvira:
jednoetazne zgrade: aula1=1,1,
visespratni okviri sa jednim poljem: au! a1 = 1,2,
visespratni okviri sa vise polja iii ekvivalentni dvojni sistemi okvira: au!a 1 =1,3.
b) Zidovi i ekvivalentni dvojni sitemi zidova:
sistemi zidova sa samo dva nepovezana zida za svaki horizontalni pravac:
aula1=1,0,
- ostali nepovezana sistemi zidova: au!a1 = 1,1,
ekvivalentni dvojni sistemi zidova iii sistemi spojenih zidova: au! a 1 = 1,2.
(6) Za zgrade koje nisu regularne u osnovi (videti 4.2.3.2), za koje se proracun vrednosti
au! a 1 ne sprovodi, koristite se pribliZ:ne vrednosti odnosa au! a1 koje se dobijaju kao srednje
vrednosti izmedu: (a) 1,0 i (b) vrednosti date u paragrafu (5) ove pod tacke.
(7) Mogu se koristiti vrednosti au! a1 vece od onih datih u (5) i (6) ove podtacke, pod
uslovom da one budu potvrdene nelinearnom statickom (pushover) analizom.
(8) Maksimalna vrednost au! a1 koja se moze koristiti u proracunu jednaka je 1,5, cak i
ako analiza spomenuta u (7) ove podtacke naznacava moguce vise vrednosti.
(9) Vrednost q 0 za sisteme obmutog klatna mogu biti povecane ako se moze pokazati
da je u kriticnim oblastima konstrukcije obezbedena oogovarajuca veea disipacija energije.
(10} U slucajevima kada je pored uobieajene kontrole obezbeden i poseban program

kontrole kvaliteta (special and formal Quality System Plan), mogu se dozvoliti povecane
vrednosti q 0 . Poveeane vrednosti ne smeju biti vece od vrednosti datih u tabeli 5.1 za vise od
20%.
Napomena: Vrednosti koje se pripisuju za koriseenje Qo u nekoj zemlji i mogucnost odredenih projekata
zavisnih od programa sistema kvaliteta, mogu se naci u njihovim Nacionalnim aneksima.
(11 )P Vrednost faktora kw. koji uzima u obzir dominantni oblik loma u konstrukcijskom
sistemu sa zidovima, uzima se prema sledecem:
74
EN 1998-1 :2004
1, 00, za okvire i ekvivalentne dvojne sisteme

kw = (1+a0 )I3 ~ 1, ali ne manje od 0, 5 za zidove, ekvivalentne zidove (5.2)
{
i torziono fleksibilne sisteme
gde je a 0 preovladujuci odnos dimenzija zidova konstrukcijskog sistema.
(12) Ako se odnos dimenzija hwi/ lwi svih zidova konstrukcijskog sistema znaeajnije ne
razlikuje, vrednost a 0 moze biti odredena kao:
ao =2.hw/2./wi (5.3)
gdeje
hwi visina zida i, a
lwi duzina poprecnog preseka zida i.
(13) Sistemi velikih lako armiranih zidova ne mogu da se oslone na disipaciju energije u
plasticnim zglobovima i treba da se projektl.tju kao DCM konstrukcije.
5.2.3 KRITERIJUMI ZA PROJEKTOVANJE

5.2.3.1 OP STE
(1) Koncept projektovanja u 5.2.1 i u poglavlju 2 mora se sprovesti za elemente

seizmicki otpornih betonskih zgrada kako je to uslovljeno u 5.2.3.2 - 5.2.3.7.
(2) Zahteva se da proracunski kriterijumi 5.2.3.2 - 5.2.3.7 budu zadovoljeni ako se

razmatraju previla data u 5.4 do 5.7.
5.2.3.2 USLOVI LOKALNE OTPORNOSTI
(1 )P Kriticne oblasti konstrukcije moraju ispuniti zahteve 4.4.2.2(1 ).
5.2.3.3 PRAVILA PROJEKTOVANJA PREMA PROGRAMIRANOM PONASANJU SA

ASPEKTA KAPACITETA (Capacity design rule)
(1 )P Krti lorn i drugi nepofoijni mehanizmi loma (npr. koncentracija plasticnih zglobova u
stubovima jednog sprata visespratne zgrade, lorn smicanjem konstrukcijskog elementa, lorn
cvora greda-stub, tecenje temelja iii bilo kog drugog elementa predvidenog da ostane u
elasticnom podrucju) moraju se spreciti tako sto se proracunske vrednosti uticaja od dejstava
u izabranim oblastima odreduju iz uslova ravnotefo, vodeci racuna da plasticni zglobovi sa
njihovom mogucom rezervom nosivosti mogu biti formirani u susednim podrucjima.
(2) Primarni seizmicki stubovi okvira iii ekvivalentnih okvira betonskih konstrukcija treba
da zadovolje zahteve programiranog ponasanja iz 4.4.2.3(4), uz sledece izuzetke:
a) U ravnim okvirima sa najmanje cetiri stuba priblifoo istih dimenzija poprecnih
preseka, nije neophodno ispunjenje uslova definisanog izrazom (4.29) u svim
stubovima, vec samo u tri od svaka cetiri stuba.
b) U donjoj etazi dvoetazne zgrade ako vrednost normalizovanog aksijalnog optere-
eenja vd ne prekoracuje vrednost 0,3 u bilo kom stubu.
75
EN 1998-1 :2004
(3) Armatura u ploci paralelna gredi unutar aktivne sirine definisane u 5.4.3.1.1 (3), uzima
se da doprinosi kapacitetu nosivosti na savijanje i uvodi se pri proracunu :EMRb u izrazu
(4.29), ako se sidri iza preseka grede na lieu cvora.
5.2.3.4 USLOVI LOKALNE DUKTILNOSTI
(1)P Da bi se obezbedila globalna duktilnost konstrukcije, potencijalne oblasti za

formiranje plasticnih zglobova, koje ce za svaki tip elementa zgrade biti kasnije definisane,
moraju imati visoki kapacitet plasticne rotacije.
(2) Paragraf (1 )P smatra se ispunjenim ako su ispunjeni sledeci uslovi:

a) dovoljna duktilnost krivine (curvature ductility) je obezbedena u svim kriticnim
oblastima primarnih seizmickih elemenata, ukljucujuci i sve krajeve · stubova
(zavisno od mogucnosti formiranja plasticnih zglobova u stubovima) (videti (3)
ove podtacke );
b) lokalno izvijanje pritisnute armature unutar oblasti potencijalnog plasticnog zgloba
primarnih seizrnickih elemenata je spreceno odgovarajucim merama. Potrebna
pravila za primenu data su u 5.4.3 i 5.5.3;
c) primenjeni beton i armatura su odgovarajuceg kvaliteta da bi se osigurala lokalna
duktilnost, prema sledecem:
- armatura koja se koristi u kriticnim oblastima primarnih seizmickih elemenata
treba da ima odgovarajuce ravnomerno plasticno izduzenje (uniform plastic
elongation) (videti 5.3.2(1 )P, 5.4.1.1 (3)P, 5.5.1.1 (3)P);
- odnos cvrstoce na zatezanje i granice razvlacenja armature koja se koristi u
kriticnim oblastima primarnih seizmickih elemenata, znacajno je veci od jedan.
Armatura koja ispunjava uslove iz 5.3.2(1 )P, 5.4.1.1 (3)P iii 5.5.1.1 (3)P, smatra
se da je prikladna;
- beton koriscen u primarnim seizmickim elementima treba da ima adekvatnu
cvrstocu na pritisak i dilataclju pri lomu koja prekoracuje vrednost dilatacija pri
maksimalnoj nosivosti na pritisak sa odgovarajucom rezervom. Beton koji
ispunjava zahteve iz 5.4.1.1 (1 )P iii 5.5.1.1 (1 )P po potrebi, smatra se usagla-
senim sa ovim zahtevima.
(3) Ukoliko precizniji podaci nisu dostupni i osim kada se odredbe (4) ove podtacke
primenjuju, (2) a) se smatra zadovoljenim aka je faktor dliktilnosti krivine µ, kriticnih oblasti
(definisan kao odnos post-granicne krivine kod 85% momenta nosivosti i krivine na pocetku
tecenja, pod uslovom da granicne dilatacije betona Ecu i celika Esu,k nisu prekoracene) jednak
sledecim vrednostima:
akoje (5.4)
akoje (5.5)
gde je q 0 odgovarajuca osnovna vrednost faktora ponasanja iz tabele 5.1, a T1

osnovni period slobodnih vibracija zgrade, obe vrednosti uzete za ravan savijanja,
dok je Tc period na gornjoj granici oblasti konstantnog ubrzanja elasticnog spektra,
prema 3.2.2.2(2)P.
Napomena: lzrazi (5.4) i (5.5) zasnavani su na adnasu µ• i duktilnasti pameranja µ0 : µ, = 2 µ0 - 1, kaji je
kanzervativna aproksimacija za betanske elemente, kaa i na sledecim adnasima: µ0 = q aka je T1 i?:Tc,
=
µ0 1 + (q-1 )Tc I T1 aka je T1 < Tc (videti 85 u informativnam aneksu B). Vrednast q0 se koristi
umesto q, zbag toga sta je q manje ad qo za neregulame zgrade, prepoznavajuci da je veca bocna
76
EN 1998-1 :2004
nosivost potrebna za njihovu zastitu. Medutim, zahtev lokalne duktilnosti moze biti veci od odgova-
rajuce vrednosti q, tako da smanjenje kapaciteta duktilnosti krivine nije opravdano.
(4) U kriticnim oblastima primarnih seizmickih elemenata sa poduznom armaturom klase

B definisane u EN 1992-11: 2004, tabela C.1, faktor duktilnosti krivine mora biti najmanje 1,5
puta vrednost data izrazom (5.4) iii (5.5), zavisno od toga koji izraz se primenjuje.
5.2.3.5 KONSTRUKCIJSKA REZERVA
(1 )P Mora se nastojati se da se obezbedi visok stepen konstrukcijske rezerve (structural

redundancy) propracene sposobnoscu preraspodele uticaja, cime se omogucuje znatno siri
opseg disipacije energije i povecan ukupan iznos disipirane energije. Sledstveno tome,
konstrukcijskim sistemima sa nizim stepenom staticke neodredenosti dodelj~ju se ni:Ze
vrednosti faktora ponasanja (videti tabelu 5.1 ). Potreban kapacitet preraspodele postize se
primenom pravila o lokalnoj duktilnosti koja su data u 5.4 do 5.6.
5.2.3.6 SEKUNDARNI SEIZMICKI ELEMENT! I OTPORNOST
(1 )P Ograniceni broj konstrukcijskih elemenata mogu se smatrati sekundarnim seizmickim

elementima prema 4.2.2.
(2) Pravila za proracun i oblikovanje detalja sekundarnih elemenata data su u 5.7.
(3) Nosivost iii stabilizirajuci efekti koji se eksplicitno ne uvode u proracun, mogu da
povecaju i nosivost i disipaciju energije (npr. membranske reakcije ploca prouzrokovane
izdizanjem nosecih zidova).
(4) Nekonstrukcijski elementi mogu takode da doprinesu disipaciji energije ukoliko su

ravnomerno rasporedeni u konstrukciji. Medutim, odgovarajuce mere treba preduzeti protiv
mogucih nepovoljnih lokalnih efekata usled interakcije izmedu konstrukcijskih i nenosecih
elemenata (videti 5.9).
(5) Za okvire sa ispunom {koja je u tom slucaju nenoseci elemenat), posebna pravila
data su u 4.3.6 i 5.9.
5.2.3.7 POSEBNE DODATNE MERE
(1 )P Zbog slucajne prirode seizmickog dejstva i nepouzdanosti postelasticnog ciklicnog

ponasanja betona, ukupna nepouzdanost je znatno visa nego kod neseizmickih dejstava.
Zbog toga se moraju preduzeti odgovarajuee mere da bi se umanjile netacnosti koje se
odnose na konnguraciju konstrukcije, proracun, nosivost i duktilnost.
{2)P Znacajne nepouzdanosti u vezi nosivosti mogu se javiti zbog gresaka u geometriji.
Da bi se umanjila ova vrsta nepouzdanosti, moraju se primeniti sledeca pravila:
a) Moraju se postovati odredene minimalne dimenzije konstrukcijskih elemenata
(videti 5.4.1.2 i 5.5.1.2) da bi smanjila osetljivost na geometrijske greske.
b) Odnos minimalnih i maksimalnih dimenzija linjjskih elemenata mora se ograniciti,
da bi se minimizirao rizik od bocne nestabilnosti ovih elemenata (videti 5.4.1.2 i
5.5.1.2.1 {2)P).
c) Meduspratna pomeranja se moraju ograniciti da bi se ogranicili P-A efekti u
stubovima (videti 4.4.2.2(2)-(4 )).
77
EN 1998-1 :2004
d) Znatan procenat gornje armature krajnjih preseka greda treba voditi celom
duzinom grede (videti 5.4.3.1.2(5)P), 5.5.3.1.3(5)P) da bi se uzela u obzir
netacnost polozaja tacke infleksije.
e) Mora se obezbediti minimalna armatura na odgovarajucoj strani greda, zbog
moguce pojave momenata savijanja suprotnog znaka (reversals of moments) koji
nisu predvideni proracunom (videti 5.5.3.1.3).
(3)P Oa bi se minimizirale nepouzdanosti u vezi duktilnosti, moraju se razmotriti sledeca

pravila:
a) Odgovarajuca minimalna lokalna duktilnost mora se obezbediti u svim primarnim
seizmickim elementima konstrukcije, bez obzira na klasu duktilnosti usvojenu u
proracunu (videti 5.4 i 5.5).
b) Minima Ina kolicina zategnute armature mora se obezbediti da bi se izbegao krti
lorn pri pojavi prslina (videti 5.4.3 i 5.5.5).
c) Odgovarajuce ogranicenje velicine proracunske normalizovane aksijalne sile
mora se postovati (videti 5.4.3.2.1(3)P, 5.4.3.4.1(2)P, 5.5.3.2.1(3)P i 5.5.3.4.1(2)),
da bi se umanjile posledice odvajanja zastitnog sloja i da bi se izbegle znacajnije
nepouzdanosti u vezi raspolozive duktilnosti pri visokim nivoima aksijalne sile.
5.2.4 DOKAZI SIGURNOSTI
(1 )P Za dokaz granicnog stanja nosivosti, parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva

materijala Ye i rs
moraju uzeti u obzir mogucu degradaciju cvrstoce materijala usled ciklicnih
deformacija.
(2) Ako posebni podaci nisu dostupni, treba primeniti vrednosti parcijalnih koeficijenata
sigumosti Ye i Ys za stalne i prolazne proracunske situacije, pretpostavljajuci da je zbog
obezbedenja lokalne duktilnosti, odnos zaostale (rezidualne) cvrstoce nakon degradacjje i
pocetne cvrstoce priblizno jednak odnosu vrednosti koeficijenata YM za incidentne i osnovne
kombinacije opterecenja.
(3) Ako je degradacija cvrstoce na odgovarajuci nacin uzeta u obzir pri utvrdivanju
svojstava materjjala, mogu se koristi~i vrednosti YM koje odgovaraju incidentnoj proracunskoj
situaciji.
Napomena 1: Vrednosti koje se pripisuju parcijalnim koeficijentima sigurnosti za materijal Ye i y. za
stalne i prolazne proracunske situacije i incidentne proracunske situacije, za koris<':enje u pojedinim
zemljama nalaze se u Nacionalnom aneksu EN 1992-1-1:2004.
Napomena 2: Nacionalni aneks moze usloviti da koeficijent YM bude koris<':en za proracun seizmicke
otpornosti za stalne, prolazne i incidentne proracunske situacije. Meduvrednosti mogu biti izabrane iz
Nacionalnog aneksa, zavisno koji materijal se upotrebljava i kakva su mu svojstva pod seizmickim
dejstvima. Preporucuje se da izbor bude stav (2) ove podtacke koji dopusta iste proracunske vrednosti
nosivosti za stalne i prolazne proracunske situacije (gravitaciono optere<':enje sa vetrom, naprimer) i za
seizrnicke proracunske situacije.
78
EN 1998-1 :2004
5.3 PRO..IEKTOVAN ..IE PREMA EN 1992-1-1

5.3.1 OPSTE
(1) Seizmicki proracun za nisku duktilnost (duktilnost klase L), sledeci EN 1992-1-1:2004
bez dodatnih zahteva sem onih iz 5.3.2, preporucuje se samo za slucaj niske seizmicnosti
(videti 3.2.1(4)).
5.3.2 MATERIJALI
(1 )P U primarnim seizmickim elementima (videti 4.2.2), celik za armaturu klase B i C u EN

1992-1-1:2004, koristi se prema tabeli C.1.
5.3.3 FAKTOR PONASANJA
(1) Faktor ponasanja q do 1,5 se moze koristiti za iznala:Zenje seizmickih dejstava, bez
obzira na konstrukcijski sistem i regularnost po visini.
5.4 PROJEKTOVAN ..IE ZA KLASU DUKTILNOSTI M

5.4.1 GEOMETRIJSKA OGRANICENJA I MATERIJALI
5.4.1.1 ZAHTEVI ZA MATERIJALE
(1)P Ne dozvoljava se upotreba betona klase ni:Ze od C16/20 u primarnim seizmickim

elementima.
(2}P Osim za zatvorene uzengije iii poprecne veze (cross-ties), u kriticnim podrucjima
primarnih seizmickih elemenata dozvoljava se upotreba samo armature od rebrastih sipki.
(3}P U kriticnim oblastima primarnih seizmickih elemenata celik za armiranje klase B i C u

EN 1992-1-1: 2004, koristi se prema tabeli C.1
(4}P Upotreba zavarenih armaturnih mre:Za se dozvoljava ako odgovaraju uslovima datim
u prethodno navedenim zahtevima u stavovima (2)P i (3)P.
5.4.1.2 GEOMETRIJSKA OGRANICENJA

5.4.1.2.1 Grede
(1 }P Mora se ograniciti ekscentricitet izmedu ose grede i ose stuba na njihovom spoju, da
bi se obezbedio efikasan prenos ciklicnih momenata sa primarne seizmicke grede na stub.
(2) Da bi se omogucilo ispunjenje zahteva datog u (1 )P, odstojanje izmedu tezisnih osa
dva elementa mora se ograniciti tako da bude manje od bc/4, gde je be najveea dimenzija
poprecnog preseka stuba upravna na podu:Znu osu grede.
(3}P Za obezbedenje povoljnih efekata pritiska u stubovima na prianjanje horizontalnih

sipki koje prolaze kroz cvor, sirina bw primarnih seizmickih greda mora da ispuni sledeee:
bw ~min{ be+ hw; 2bc} (5.6)
gde je hw visina grede, a be sirina stuba definisana u (2) ove podtacke.
79
EN 1998-1 :2004
5.4.1.2.2 Stubovi
(1) Ukoliko je 8 :5 0,1 (videti 4.4.2.2(2)), dimenzije poprecnog preseka glavnih seizmickih
stubova ne smeju biti manje od desetine veceg rastojanja izmedu tacke infleksije i kraja
stuba, za savijanje u ravni paralelno posmatranoj dimenziji stuba.
5.4.1.2.3 Duktilni zidovi
(1) Debljina rebra bwo (u metrima) treba da zadovoljiti izraz:
bwo ~ max{O, 15, h 5 /20} (5.7)
gde je h s C:ista spratna visina u metrima.
(2) Primenjuju se dodatni zahtevi u odnosu na debljinu utegnutog ivicnog elementa zida,
kako je uslovljeno u 5.4.3.4.2(10).
5.4.1.2.4 Veliki lako armirani zidovi
(1) Odredbe u 5.4.1.2.3(1) primenjuju se i na velike lako arrnirane zidove.
5.4.1.2.5 Posebna pravila za grede koje podupiru diskontinualne vertikalne elemente
(1 )P Konstrukcijski zidovi ne smeju biti oslonjeni na grede iii ploee.
(2)P Za glavne seizmicke grede koje podupiru stubove bez kontinuiteta ispod grede,
primenjuju se sledeea pravila:
a) ne dopusta se ekscenticitet ose stuba u odnosu na osu grede,
b) grede moraju biti oslonjene direktno na najmanje dva oslonca, kao sto su zidovi i
stubovi.
5.4.2 PRORACUN Ul"ICAJA OD DEJSTAVA

5.4.2.1 OPSTE
(1 )P Sa izuzetkom duktilnih primarnih seizmickih zidova, za koje se primenjuju specijalne

odredbe 5.4.2.4, proracunske vrednosti momenata savijanja i aksijalnih silla moraju se
odrediti analizom konstrukcije za seizmicku proracunsku situaciju u skladu sa EN 1990:2001
6.4.3.4, uvodeci efekte drugog reda prema 4.4.2.2 i zahteve za programirano ponasanje sa
aspekta kapaciteta 5.2.3.3(2). Preraspodela momenata savijanja u skladu sa EN 1882-1-1 je
dopustena. Proracunske vrednosti smicucih sila primarnih seizmickih greda, stubova,
duktilnih zidova i lako armiranih zidova, odreduju se u skladu sa 5.4.2.2, 5.4.2.3, 5.4.2.4 i
5.4.2.5, respektivno.
5.4.2.2 GREDE
(1 )P U primarnim seizmickim gredama, proracunske transverzalne sile se odreduju prema

pravilima programiranog ponasanja sa aspekta kapaciteta, na osnocu ravnoteze grede
usled: a) poprecnog opterecenja koje deluje na nju u seizmickoj proracunskoj situaciji, i b)
=
momenata na krajevima grede Mi,d (i 1, 2 oznaeava krajnje preseke grede) koji odgovaraju
formiranju plasticnih zglobova za pozitivne i negativne pravce seizmickih optereeenja.
80
EN 1998-1 :2004
Trebalo bi da se obezbedi formiranje plasticnih zglobova na krajevima greda iii u vertikalnim

elementima (ako se formiraju prvo tamo) koji su spojeni sa krajevima greda (videti sl. 5.1 ).
(2) Paragraf (1 )P ove podtacke mora se uvesti prema:

a) U krajnjem preseku i, dve vrednosti transverzalnih sila, tj. maksimalna VEd,max i
minimalna Ved,min. koje odgovaraju maksimalnim pozitivnim odnosno negativnim
momentima nosivosti Mi,d. koji se mogu razviti na krajevima 1 i 2 grede.
b) Momenti na krajevima greda Mi,d. navedeni u (1)P i (2) a) ove podtacke, mogu se
odrediti prema:
M; d . [ 1,---"--=--
YRd MRb; mm I,MRc) (5.8)
' ' I,MRb
gde je:
YRd faktor kojim se uvodi povecanJe nominalne vrednosti usled
ocvrscavanja celika, koji se u slueaju greda klase DCM moze uzeti
da je jednak 1,0,
MRb,i proracunska vrednost momenta nosivosti grede na kraju i u smeru
seizmickog momenta savijanja za razmatrani smer seizmickog
dejstva,
l.:MRc i 1:MRb zbir proracunskih momenata nosivosti stubova i zbir proracunskih
momenata nosivosti greda koje se susticu u cvoru, respektivno
(videti 4.4.2.3(4)). Vrednost 1:MRc mora odgovarati aksijalnim
silama stubova u seizmickoj proracunskoj situaciji za razmatrani
smer seizmickog dejstva.
c) Na kraju grede gde je ona indirektno poduprta drugom gredom umesto da je
spojena sa vertikalnim elementom, moze se uzeti da je momenat na tom kraju
grede M 1,d jednak dejstvujucem momentu u preseku na kraju grede za seizmiCku
proracunsku situaciju.
1 2
Stika 5.1: Proracun transverza/nih sila greda po metodi programiranog

ponasanja sa aspekta kapaciteta
5.4.2.3 STUBOVI
(1 )P Proracunske vrednosti transverzalnih sila u primarnim seizmickim stubovima moraju

biti odredene prema pravilima programiranog ponasanja sa aspekta kapaciteta, na osnovu
81
EN 1998-1 :2004
uslova ravnoteze stuba pod momentima na krajevima Mi,d (sa i = 1, 2 su oznaceni krajnji
preseci stuba), saglasno formiranju plasticnih zglobova za pozitivne i negativne pravce
seizmickog opterecenja. Smatra se da se plasticni zglobovi formiraju na krajevima greda na
spoju sa stubovima okvira iii na krajevima stubova (ako se forrniraju prvo u njima) (videti sl.
5.2).
. .
!~ !
: I
YRdMRc,1
1
2 .
y• ! YRd (IMRb/IMRc)MRc,2
I
I I
IM Re,
Slika 5.2: Proracun transverzalnih sila u stubovima po metodi programiranog
ponasanja sa aspekta kapaciteta
(2) Momenti na krajevima Mi,d u (1)P ove podtacke mogu se odrediti koristeci sledeci
izraz:
M;,d = YRd MRc,I min(1, i::J (5.9)
gde je:
82
EN 1998-1 :2004
YRd faktor kojim se uvodi povecanje nominalne vrednosti usled usled

ocvrscavanja celika i utezanja betona pritisnute zone preseka, koji
se uzima se da je jednak 1, 1,
MRc,i proracunska vrednost momenta nosivosti grede na kraju i u smeru
seizmickog momenta savijanja za razmatrani smer seizmickog
dejstva, a
MRc i MRb su definisane u 5.4.2.2(2).
(3) Vrednosti MRc.i i I:MRc treba da odgovaraju aksijalnim silama stubova u seizmickoj
proracunskoj situaciji za razmatrani smer seizmickog dejstva.
5.4.2.4 POSEBNA PRAVILA ZA DUKTILNE ZIDOVE
(1 )P Nepouzdanosti proracuna i postelasticni dinamicki efekti moraju se uzeti u obzir,

makar putem odgovarajuceg uproscenja metoda. Ukoliko preciznije metode nisu dostupne,
pravila data u sledecim paragrafima mogu se koristiti za odredivanje proracunske anvelope
momenata savijanja, kao i faktore povecanja poprecnih sila.
(2) Preraspodela seizmickih uticaja izmedu primarnih seizmickih zidova do 30% je

dopustena, pod uslovom da ukupna zahtevana nosivost ne bude redukovana. Transverzalne
sile se preraspodeljuju zajedno sa momentima savijanja, na nacin da to nema znatnijeg
uticaja na odnos momenata savijanja i transverzalnih sila u pojedinim zidovima. U zidovima
izloi.enim znatnim promenama vrednosti aksijalnih sila, kao npr. kod povezanih zidova,
momenti i trasverzalne sile se preraspodeljuju sa zidova koji su izlozeni malim silama pritiska
iii zatezanja, na one na koje deluje velike aksijalne sile pritiska.
(3) U spojenim zidovima (coupled walls) preraspodela uticaja od seizmickog dejstva do

20% izmedu veznih greda (coupling beams) razlicitih spratova je dozvoljena, pod uslovom da
to nema uticaja na seizmicke aksijalne sile u osnovi svakog pojedinacnog zida (rezultanta
transverzalnih sila u veznim gredama).
(4)P Nepouzdanosti koje se odnose na stvarnu raspodelu momenata po visini zida (sa
odnosom visine i duzine hw I lw vecim od 2,0) moraju se na odgovarajuci nacin obuhvatiti.
(5) Zahtevani uslov iznet u paragrafu (4)P ove podtacke maze se zadovoljiti, nezavisno
od nacina analize, ukoliko se koristi sledeci uprosceni postupak:
Dijagram proracunskog momenata savijanja po visini zida uzima se kao anvelopa dijagrama
momenata savijanja dobijenog proracunom konstrukcije, koja je vertikalno pomerena
(pomeranje zatezanja). Anvelopa se mo:Ze pretpostaviti kao prava linija ukoliko konstrukcija
nema bitnijih diskontinuiteta u masi, krutosti iii nosivosti po visini (videti sliku 5.3). Pomeranje
zatezanja mora biti saglasno sa nagibom pritisnutog kosnika koji se uvodi u proveri
granicnog stanja nosivosti (ULS) za smicanje, sa mogucim oblikom tipa lepeze (fan-type)
pritisnutih kosnika u osnovi zida i sa tavanicama koje deluju kao zatege.
(6)P Mora se uzeti u obzir moguce povecanje transverzalnih sila nakon pojave teeenja u
osnovi primarnog seizmickog zida.
(7) Uslov zahtevan u stavu (6)P ove podtacke maze biti ispunjen ako se uzme da je
proracunska transverzalna sila 50% veea od transverzalne sile dobijene iz analize.
83
EN 1998-1 :2004
a dijagram momenata iz analize

b proracunska anvelopa
a1 pomeranje zatezanja
Slika 5.3: Proracunska anvelopa momenata savijanja vitkih zidova

(levo: sistemi zidova, desno: dvojni sistemi)
(8) Ako dvojni sistem sadrti vitke zidove, treba da se koristiti anvelopa proracunskih
transverzalnih sila prema slici 5.4 da bi se obuhvatile nepouzdanosti usled efekata visih
tonova vibracija.
B
·.
...' .·
....~
~
.. .
.·: 3-h
c
...·.·
.
b ..·· ..:
3 w
...·. ."'.
..· . •· a
. ..
.·..... ..··
!h
3 w
.·
A
a dijagram transverzalnih sila iz analize

b poveeani dijagram transverzalnih sila
c proracunska anvelopa
A Vwall,base
B V wall,top ~ Vwall.base /2
Slika 5.4: Proracunska anvelopa smicucih sila kod vitkih zidova dvojnog sistema
84
EN 1998-1 :2004
5.4.2.5 POSEBNA PRAVILA ZA VELIKE LAKO ARMIRANE ZIDOVE
(1)P Da bi se obezbedio da tecenje pri savijanju prethodi postizanju granicnog stanja

nosivosti pri smicanju, transverzalna sila V' Ed dobijena iz analize mora biti povecana.
(2) Uslov u (1 )P ove podtacke smatra se zadovoljenim ako se na svakom spratu

proracunska vrednost transverzalne sile zida V Ed odredi na osnovu transverzalne sile V' Ed
dobijene proracunom, prema sledecem izrazu:
,,
ved=
V'Eqd+- -
1 (5.10)
2
(3}P Dodatna dinamicka aksijalna sila koja se javlja u velikim zidovima usled odizanja od
tla iii usled otvaranja i zatvaranja horizontalnih prslina, mora se uzeti u obzir pri dokazu
granicnog stanja nosivosti (ULS) zida za slucaj savijanja sa aksijalnom silom.
(4) Ukoliko rezultati preciznijih analiza nisu dostupni, dinamicka komponenta aksijalne
sile u zidu iz stava (3)P ove podtacke, mo:Ze se uzeti kao 50% vrednosti aksijalne sile u zidu
od gravitacionog opterecenja koje je uzeto u seizmickoj proracunskoj situaciji. Za ove sile se
moze uzeti znak plus iii minus, zavisno od toga sta je nepovoljnije.
(5) Ukoliko faktor ponasanja q ne premasuje vrednost 2,0, efekti dinamickih aksijalnih
sila definisanih u (3)P i (4) ove podtacke mogu se zanemariti.
5.4.3 DOKAZ PRORACUNSKE NOSIVOSTI ZA GRANICNO STAN ..IE

NOSIVOSTI I OBLIKOVANJE DETALJA
5.4.3.1 GREDE
5.4.3.1.1 Nosivost na savijanje i smicanje
(1) Nosivost na savijanje i smicanje mora se sracunati u skladu sa EN 1992-1-1: 2004.
(2) Gornja armatura krajnjih preseka glavnih seizmickih greda T iii L preseka postavlja
se pretezno unutar sirine rebra grede. Samo deo ove armature moze se postaviti izvan sirine
rebra, ali unutar efektivne sirine piece bett·
(3) Efektivna sirina piece bettmoze se usvojiti prema:

a) za primarne seizmicke grede povezane sa spoljasnjim stubovima, efektivna sirina
bett jednaka je sirini stuba be (slika 5.5b) ukoliko nema poprecnih greda, a ako
postoje poprecne grede slicne visine, jednaka je zbiru sirine uvecane za 2h 1 sa
obe strane grede (slika 5.5a).
b) za primarne seizmicke grede povezane sa unutrasnjim stubovima, prethodne
vrednosti efektivne sirine mogu se pove6ati za po 2ht sa obe strane grede (slika
5.5c i 5.5d).
85
EN 1998-1 :2004
.
a c
- -.
' 4h, 4h, ' h,
t=::::JcGJ~:~••~••t:J•• ·~-·~·1~r:::~~~~:;:~~:;:I_~:=: p;~~'w~-w-~w:~L:::Jf
:::J.
.............
• •
. ....., ..•• ,.j'"
.,•••••••
.............. J
·~·~·h·
~,,,
........ ilo'
L.-----1 r: .. :~:~:·:·:~ i------J
..
b
h,
t:::=====.-:.::.."'!,-.·:-•i-ii-!i-·E-~i~~:========j~
····-·······
·~·
......
'. ......
• p ••••• "
······~···:•
.........•.
=-~= ~-:-;! ~:::.::
... .. ,.,.
.......... ~
""' ~
•'•~·-···~
t...U.•~ ...
Slika 5.5: Efektivna sirina flanse be,, za grede na spoju sa stubovima
5.4.3.1.2 Oblikovanje detalja za lokalnu duktilnost
(1)P Kao kriticna oblast primarne seizmicke grede smatra se njen deo na duzini lcr= hw
(gde je sa hw obelezena visina grede) od krajnjeg preseka na spoju grede i stuba koji
formiraju cvor, kao i deo sa obe strane bilo kog drugog poprecnog preseka u kome moz.e
doci do pojave tecenja u seizmickoj proracunskoj situaciji.
(2) U primarnim seizmickim gredama koje nose diskontinaualne (prekinute) vertikalne

elemente, oblasti na rastojanju 2/cr sa svake strane poduprtog vertikalnog elementa smatraju
se kriticnom oblascu.
(3)P Da bi se zadovoljio zahtev lokalne duktilnosti unutar kriticne oblasti primarnih

seizmickih greda, vrednost faktora µ• mora biti najmanje jednak vrednosti datoj u 5.2.3.4(3).
(4) Zahtev naveden u (3)P ove podtacke smatra se zadovoljenim ako su ispunjeni
sledeci uslovi za obe flanse grede:
a) armatura u pritisnutoj zoni nije manja od polovine armature koja je ugradena u
zategnutoj zoni, kao dodatak na pritisnutu armaturu potrebnu za zadovoljenje
dokaza granicne nosivosti (ULS) grede u seizmickoj proracunskoj situaciji.
b) Koeficijent armiranja zategnutom armaturom p nigde nije veci od vrednosti Pmax.
koji se odreduje prema izrazu
, 0,0018 fed
Pmax =p + - (5.11)
µ¢ Esy,d fyd
86
EN 1998-1 :2004
gde su, redom, p i p' koeficijenti armiranja u zategnutoj i pritisnutoj zoni,

normalizovani sa bd, gde je b sirina pritisnute flanse grade. Ako zategnuta zona
ukljucuje i plocu, kolicina armature place paralelna sa gredom unutar aktivne
sirine ploce definisane u 5.4.3.1.1 (3 }, ukljucuje se u p.
(5)P Po celoj duzini primarne seizmicke grede, koeficijent armiranja zategnute zone p
nigde ne sme biti manji od sledece minimalne vrednosti Pmin:
Pmin = 0,5 (fctmlfyk) (5.12)
(6)P Unutar kriticne oblasti primarnih seizmickih greda postavljene uzengije moraju
zadovoljiti sledece uslove:
a) Precnik dbw uzengije (u mm) ne sme biti manji od 6.
b) Razmak uzengija s (u mm} ne sme biti veci od:
s = min{ hw14; 24dbw; 225; Bdbd (5.13)

gdeje
dbw minimalni precnik podu:Zne armature (u mm), a
hw visina grede (u mm).
c} Prva uzengija se · postavlja na odstojanju ne vecem od 50 mm oc;I krajnjeg
preseka grede (videti sliku 5.6}.
~
.
~
<50mm
I -
- I-
-
'
-
-1 I
t I
s
ci .....
,..
.... , i..
.. lcr
~·
/er ...
Slika 5.6: Poprecna armatura u kriticnoj oblasti grede
5.4.3.2 STUBOVI
5.4.3.2.1 Nosivost
(1 )P Nosivost na savijanje i smicanje proracunava se prema EN1992-1-1 :2004, koristeci

vrednost aksijalne sile dobijene na osnovu proracuna iz seizmicke proracunske situacije.
(2) Biaksijalno savijanje moze se uvesti na uprosceni nacin, proverom nosivosti

odvojeno za svaki pravac uz redukciju jednoaksijalnog momenta nosivosti za 30%.
(3)P U primarnim seizmickim stubovima, vrednost normalizovane aksijaljne sile vd ne sme

biti veca od 0,65.
87
EN 1998-1 :2004
5.4.3.2.2 Oblikovanje detalja u primarnim seizmickim stubovima za lokalnu duktilnost
(1 )P Ukupni koeficijent armiranja podufoom armaturom p ne sme biti manji od 0,01 niti
veci od 0,04. U simetricnim poprecnim presecima stubova potrebno je obezbediti simetricno
armiranje (p = p').
{2)P Da bi se obezbedio integritet cvora greda-stub, mora se najmanje jedna sipka

postaviti izmedu ivicnih sipki duz svih strana stuba.
{3)P Oblasti na rastojanju lcr od oba kraja primarnog seizmickog stuba moraju se
razmatrati kao kriticne oblasti.
(4) U nedostatku preciznljih podataka, duzina kriticne oblasti ler (u metrima) moze se
sracunati prema izrazu:
ler =max{ he; le116;0,45} (5. 14)
gde je:
he ve6a dimenzija poprecnog preseka stuba (u metrima), a
lei cista dui.ina stuba (u metrima).
(5)P Ako je ler I he< 3, ukupna visina stuba se smatra kriticnom oblascu i saglasno tome
treba da bude armirana.
(6)P U kriticnoj oblasti u osnovi (na spoju sa temeljem) primarnih seizmickih stubova,
vrednost duktilnosti krivine µ~ mora biti najmanje jednaka onoj koja je data u 5.2.3.4(3).
(7)P Ako je za odredenu vrednost faktora duktilnosti krivine µ~, dilatacija betona veca od
Ecu = 0,0035
potrebna na bilo kom mestu u poprecnom preseku, nadoknada za gubitak
nosivosti usled odvajanja betona postii.e se adekvatnim utezanjem jezgra preseka, na
osnovu svojstava utegnutog betona u EN 1002-1-1 :2004, 3.1.9.
(8) Smatra se da su zahtevi propisani u (6)P i (7)P ove podtacke ispunjeni aka je :
(5.15)
gde je:
<Owd mehanicki zapreminski procenat armiranja uzengija za utezanje preseka u
kritienim oblastima,
= zapremina uzengija za utezanje .f yd]
[ COwd zapremina betonskog jezgra fed
µ~ zahtevana vrednost faktora duktilnosti krivine;

vd proracunska normalizovana aksijalna sila (vd= NEd/ Ac· fed).
Esy,d proracunska vrednost dilatacije zatezanja celika na granici tecenja,
he visina ukupnog poprecnog preseka (paralelno horizontalnom pravcu u
kojem se vrednost µ~ koristi u (6)P ave podtacke);
h0 visina utegnutog jezgra (do osa uzengija);
be ukupna sirina poprecnog preseka;
b0 sirina utegnutog jezgra (do osa uzengija);
88
EN 1998-1 :2004
a faktor globalne efikasnosti utezanja, jednak a= a 0 • a 5 , sa:
a) za pravougaoni poprecni presek:

n
an 1-L.b, /6b 0 h0 (5.16a)
as = (1 - s I 2 b0 )( 1 s I 2h0 ) (5.17a)
gde je
n ukupan broj podu:Znih sipki poprecno obuhva6enih uzengijama iii poprecnim
vezama, i
bi odstojanje osa obuhvacenih (pridrZ.anih) sipki (videti sliku 5.7; takode i za
bo, ho. s).
b) za kruzni poprecni presek sa kruznim uzengijama i precnikom utegnutog jezgra

Do (do osa uzengija):
(5.16b)
(5.17b)
c) za spiralno armiran kruzni poprecni presek:
(5.16c)
(5.17c)
Slika 5. 7: Utezanje betonskog jezgra
(9) Minimalna vrednost <Owd od 0,08 mora biti obezbedena u kriticnim oblastima u dnu
(osnovi} primarnih seizmickih stubova.
(10}P Da bi se osigurala minimalna duktilnost i sprecilo lokalno izvijanje podu:Z.nih sipki u

primarnim seizmickim stubovima, moraju se upotrebiti uzengije precnika ne manjeg od 6 mm
na odgovaraju6im rastojanjima, tako da bude osigurana minimalna duktilnost i da se spreci
lokalno izvijanje podui:nih sipki. Raspored uzengija mora se odabrati tako da poprecni
presek stuba, zahvaljujuci uzengijama i vezama, bude u triaksijalnom naponskom stanju.
89
EN 1998-1 :2004
(11) Smatra se da su minimalni uslovi (1 O)P ove podtacke ispunjeni ako su ispunjeni
sledeci uslovi.
a) Razmak uzengija s (u mm) nije veci od:
s=min{b0 12; 175;85·dbd (5.18)

gde je:
b0 najmanja dimenzija (u mm) betonskog jezgra (u tezisnoj liniji uzengija), a
dbL najmanji precnik podu:Z.nih sipki armature (u mm).
b) Rastojanje izmeau dve susedne poduzne sipke, pridr:Z.ane poprecnim vezama iii
uzengijama, nije vece od 200 mm, imajuci u vidu EN 1992-1-1 :2004, 9.5.3(6).
(12)P Poprecna armatura u kriticnim oblastima u osnovi primarnih seizmickih stubova

moze se odrediti prema uslovima iz EN 1992-1-1 :2004, pod uslovom da normalizovano
aksijalno opterecenje u seizmickoj proracunskoj situaciji bude manje od 0,2 i da vrednost
faktora ponasanja q koji se koristi u proracunu ne bude veci od 2,0.
5.4.3.3 CVOROVI GREDA-STUB
(1) Horizontalna armatura za utezanje u cvorovima primarnih seizmickih greda i stubova

ne sme biti manja od one koja se zahteva u 5.4.3.2.2(8)-(11) za kriticne oblasti stubova, sa
izuzetkom slucajeva navedenih u sledecem paragrafu.
(2) Ako SU grede spojene sa sve cetiri strane cvora i ako je njihova sirina najrnanje tri
cetvrtine paralelne dimenzije poprecnog preseka stuba, razmak horizontalne armature za
utezanje u cvoru moze se povecati do dva puta u odnosu na uslov iz (1) ove podtacke, ali ne
sme biti vece od 150 mm.
(3)P Najmanje jedna vertikalna sipka (izmedu sipki na ivicama stuba) mora se postaviti na
svim stranama cvora primarnih seizmickih greda i stubova.
5.4.3.4 DUKTILNI ZIDOVI

5.4.3.4.1 Nosivost na savijanje i smicanje
(1)P Nosivost na savijanje i smicanje se izracunava u skladu sa EN 1992-1-1:2004.

ukoliko uslovi nisu u suprotnosti sa sledecim paragrafirna, koristeci vrednost aksijalne sile iz
analize u seizmickoj proracunskoj situaciji.
(2) U primarnirn seizmickim zidovima vrednost normalizovane aksijalnog opterecenje vd

ne treba da je veea od 0,4.
(3)P Vertikalna armatura rebra uzima se u obzir pri proracunu nosivosti preseka zida na
savijanje.
(4) Slozeni preseci zidova, sastavljeni od povezanih iii ukrstenih zidova pravougaonih
segmenata (L, T, U i I oblika iii slicnih preseka), treba da se tretiraju kao integralni delovi koji
se sastoje od rebra iii rebara paralelnih iii priblizno paralelnih pravcu u kome deluje
seizmicka smicuca sila, sa pojasevima (flansarna) normalnim iii pribli:Z.no normalnim na njih.
90
EN 1998-1 :2004
Za proracun nosivosti na savjjanje, efektivna sirina flanse na svakoj strani rebra uzima se da
se proteze od ivice rebra sa duzinom koja je jednaka najmanjoj vrednosti od:
a) stvarne sirina rebra;
b) jedne palovine rastojanja do susednag rebra zida; i
c) 25% ukupne visine zida iznad pasmatranog nivoa.
5.4.3.4.2 Oblikovanje detalja za lokalnu duktilost
(1) Visina kriticne oblasti her iznad osnove zida maze se proceniti kao:
her= max[lw,hw 16] (5.19a)

ali
21w
her :5 {hs za n :5 6 spratova (5.19b)
{
2h5 za n ~ 7 spratova
gde je hs cista spratna visina, pri eemu je osnova definisana kao nivo temeija iii vrh
podrumske etaze sa odgovarajucim dijafragmama i obimnim zidovima.
(2) U kriticnim oblastima zidova treba da obezbedi vrednast faktora duktilnosti krivine µ•,
koja je najmanje jednaka vrednosti sracunataj prema (5.4) i (5.5) u 5.2.3.4(3) sa osnovnom
vrednoscu faktora ponasanja qo koja se u ovim izrazima zamenjuje proizvodom q 0 i
maksimalne vrednosti odnosa Med I MRd u osnovi zida u seizmickoj proracunskoj situaciji,
gde je Med momenat savijanja iz analize, a MRd proracunski momenat nosivosti na savijanje.
(3) Ukaliko se rezultati preciznijih analiza ne kariste, vrednost faktora duktilnosti krivine
µ• propisana u paragrafu (2) ove padtacke maze biti odredena posredstvom armature za
utezanje u ivicnim oblastima poprecnog preseka, koje se nazivaju ivicni (granicni) elementi, a
cije se dimenzije odreduju prema paragrafu (6) ove padtacke. Kolicina armature za utezanje
adreduje se prema (4) i (5) ove podtacke.
(4) Za zidove pravougaonog poprecnog preseka, mehanicki zapreminski koeficijent

armature za utezanje Wwd u ivicnim elementima treba da zadovalji sledeci izraz, sa vred-
noscu µ, odredenam prema paragrafu (2) ave padtacke:
a<Owd~30µ;(vd+Wv)Esy,d :e0
-0,035 (5.20)
gde su svi parametri definisani u 5.4.3.2.2(8), asim w,. koji predstavlja mehanicki
koeficijent armiranja vertikalnam armaturam rebra (Wv= Pv fyd,v/ f cd).
(5) Za zidove sa prasirenim presecima na krajevima (barbells) iii flan5ama iii sa

presekam kaji sadr:Zi pravougaone delove (T, L, I i U ablika iii slicnih preseka), mehanicki
zapreminski koeficijent armature za utezanje u ivicnim elementima moze se odrediti prema
sledecem:
a) Aksijalna sila NEd i ukupna povrsina vertikalne armature u rebru Asv narmalizuju
Se Sa hebefed. pri cemu se sirina prosirenja iii flanse pritisnutag dela preseka
uzima kao sirina preseka be (vd = NEd/ hcbcfed1 al, =(Asvlhcbc) fydHcrJ). Visina
91
EN 1998-1 :2004
neutralne ose Xu za granicnu krivinu nakon odvajanja betona van utegnutog

jezgra ivicnih elemenata, maze se proceniti prema:
lwbc
Xu:::: (vd + W,,) - - (5.21)
bo
gde je b 0 sirina utegnutog jezgra u prosirenju iii flansi. Ukoliko vrednost Xu iz
izraza (5.21) ne prelazi vrednost debljine prosirenja iii flanse posle odvajanja
zastitnog sloja betona, zapreminski mehanicki koeficijent armature za utezanje
prosirenja iii flanse odreduje se kao u a) ove podtacke (tj. iz izraza (5.20) u
5.4.3.4.2(4 )), sa vd, Wv, be i bo koje se odnose na sirinu prosirenja iii flanse.
b) Ukoliko je vrednost x u veca od visine prosirenja iii flanse posle odvajanja
zastitnog sloja betona, moze se koristiti opsti metod koji se zasniva na: 1) faktor
duktilnosti krivine se definise kao µ~ = f/Jul f/Jy. 2) vrednost r/Ju se odreduje kao
Eeu 2,ef Xu, a r/Jy kao Esyf (d - Xy), 3) visine neutralne ose Xu i Xy se odreduju iz
uslova ravnoteza preseka i 4) vrednost cvrstoce f ek,e i granicne dilatacije Eeu 2,e
utegnutog betona dati su u EN 1992-1-1:2004, 3.1.9, kao funkcija efektivnog
bocnog napona utezanja. Zahtevana armatura za utezanje, ako je potrebna,
duzina utegnutog dela zida se treba da se izracunaju u skladu sa tim.
(6) Utezanje prema (3) - (5) ove podtacke se produzuje vertikalno na visini her kriticne
oblasti definisanoj u 5.4.3.4.2( 1) i horizontalno na duzini le mereno od krajnjeg pritisnutog
vlakna zida do tacke gde moze do6i do odvajanja neutegnutog betona zbog velikih dilatacija
pri pritisku. Ukoliko se ne raspola:Ze sa preciznijim podacima, moze se uzeti da je dilatacija
pritiska pri kojoj se ocekuje odvajanje betona jednaka Eeu2 = 0,0035. Utegnuti ivicni elementi
moze se ograniciti do rastojanja Xu (1 - Eeu2f £eu2,e) mereno od tezisne linije uzengije u blizini
krajnjeg pritisnutog vlakna, sa visinom utegnute pritisnute zone Xu koja odgovara granicnoj
krivini odredenoj iz uslova ravnoteze (prema izrazu (5.21) sa konstantnom sirinom b 0
utegnute pritisnute zone) i granice dilatacije Eeu2 utegnutog betona, uzete na osnovu EN
1992-1-1:2004, 3.1.9, kao Eeu 2 = 0,0035 + 0,1amwd (slika 5.8). Kao minimalni uslov, duzina le
utegnutog ivicnog elementa ne treba da je manja od 0, 15 lw iii 1,50 bw.
'~
• • • •
I
• • t
Slika 5.8: Utegnuti ivicni elementi na slobodnoj ivici zida (gore: dilatacije
za granicnu krivinu; dole: poprecni presek zida)
92
EN 1998-1 :2004
(7) Utegnuti ivicni element se ne zahteva za flansu zida debljine bt '?. h 5 / 15 i sirine
It'?. hs/5, gde je sa hs oznacena cista visina sprata (slika 5.9). Medutim, utegnuti ivicni
elementi mogu se zahtevati na krajevima ovakvih flansi zbog savijanja van ravni zida.
b,
~!
I,> hs/5
It bt~hs/15
Stika 5.9: Utegnuti ivicni element nije nuian na kraju zida sa velikim
poprecnim pojasevima (flansama)
(8) Koeficijent armiranja podul.nom armaturom ivicnih elemenata ne treba biti manji od
0,005.
(9) Odredbe 5.4.3.2.2(9) i (11) primenJUJU se na 1v1cne elemente zidova. Koristi se

preklop uzengija tako da svaka poduzna sipka bude obuhvacena uzengijom iii poprecnim
vezama.
(10) Oebljina bw utegnutog dela preseka zida (ivicnih elemenata) ne sme biti manja od
200 mm. Osim toga, ako duzina utegnutog elementa ne prelazi vrednost 2bw i 0,21w, debljina
bw ne sme biti manja od h 5 /15, gde je sa hs oznacena visina sprata. Ako duzina utegnutog
dela premasuje vecu vrednost od 2bw i 0,21w. vrednost bw ne sme biti manja od hs/10 (videti
sliku 5.10).
1-----+-t-----------,: f
b~
b. \ > h,/15
+
Stika 5.10: Minimalna debljina utegnutih ivicnih elemenata
93
EN 1998-1 :2004
(11) Za delove zida iznad kriticne oblasti, primenjuju se same relevantna pravila data u
EN 1992-1-1:2004 za vertikalnu, horizontalnu i poprecnu armaturu. Medutim, u delovima
preseka gde su, za seizmicku proracunsku situaciju, dilatacije pritiska ec ve6e od 0,002, treba
obezbediti minimalni koeficijent armiranja vertikalnom armaturom od 0,005.
(12) Poprecna armatura ivicnih elemenata iz (4) - (10) ove podtacke moze se odrediti
prema EN 1992-1-1:2004 ako je jedan od sledecih uslova ispunjen:
a) vrednost normalizovane proracunske sile vd nije veca od 0,15; iii
b) vrednost vd nije veca od 0,20 a faktor ponasanja q koji se koristi u analizi je
umanjen za 15%.
5.4.3.5 VELIKI LAKO ARMIRANI ZIDOVI

5.4.3.5.1 Nosivost na savijanje
(1)P Granicno stanje nosivosti (ULS) za slucaj savijanja sa normalnom silom proverava
se, uz pretpostavku horizontalne prsline, prema relevantnim odredbama EN 1992-1-1:2004,
ukljucujuci pretpostavku o ravnim presecima.
(2)P Da bi se sprecila pojava nestabilnosti van ravni zida, ogranicavaju se normalni

naponi u betonu.
(3) Zahtev iz (2)P ove podtacke moze biti zadovoljen na osnovu pravila iz EN 1992-1-
1:2004 za efekte drugog reda, uz dodatna pravila za normalne napone u betonu ako su
neophodna.
(4) Kada se dinamicke aksijalne sile prema 5.4.2.5(3)P i (4) uvode za proveru granicne
nosivosti (ULS) za savijanje sa aksijalnom silom, granicna vrednost dilatacija Ecu2 za
neutegnuti beton moze se poveeati do vrednosti 0,005. Vece vrednosti se mogu uvesti u
proracun za utegnuti beton u skladu sa EN 1992-1-1:2004, 3.1.9, uz uvodenje u proracun
odvajanje zastitnog sloja neutegnutog betona.
5.4.3.5.2 Nosivost na smicanje
(1) Zbog rezerve sigumosti obezbedene poveeanjem proracunskih smicucih sila u

5.4.2.5(1 )P i (2) i zbog toga sto je odgovor (ukijucujuci mogucu pojavu kosih prslina)
kontrolisan prinudnim deformacijama, bilo gde da je vrednost VEd iz 5.4.2.5(2) manja od
proracunske smicuce nosivosti VRd,c prema EN 1992-1-1 :2004, 6.2.2, ne zahteva se
minimalna smicuea armatura u rebru Pw,mlo·
Napomena: Vrednost pripisana velicini Pw.mln za koriscenje u zemlji nalazi se u njenom Nacionalnom
aneksu ovog dokumenta. Preporucena vrednost je ona iz EN 1992-1-1:2004 i u njenom Nacionalnom
aneksu.
(2) Bile gde da nije ispunjen uslov Ved ~ VRd.c. smicuea armatura rebra zida se
proracunava u skladu sa EN 1992-1-1:2004, na osnovu modela resetke promenljivog nagiba
mmodela pritisnutih kosnika i zatega, zavisno od toga koji model vise odgovara za specificnu
geometriju zida.
(3) Ako se koristi model pritisnutih kosnika i zatega, pri proceni sirine kosnika se vodi
racuna o otvorima, pri cemu ona ne sme biti veca od 0,25/w iii 4bwo. zavisno sta je manje.
94
EN 1998-1 :2004
(4) Granicno stanje nosivosti (ULS) protiv klizanja pri smicanju u horizontalnim
spojevima treba da se proveri u skladu sa EN 1992-1-1 :2004, 6.2.5, sa duzinom sidrenja
spojnih sipki koja prolaze kroz spoj povecanom za 50% od zahtevane u EN 1992-1-1:2004.
(1) Vertilkalne sipke potrebne za potvrdu granicnog stanja nosivosti (ULS) za savijanje
sa aksijalnom silom iii za zadovoljenje bilo koje odredbe za minimalnu armaturu, treba da se
obuhvate uzengijama iii poprecnim vezama precnika ne manjeg ad 6 mm iii jedne trecine
precnika vertikalne armature dbl· Rastojanje uzengija i poprecnih veza u vertikalnom pravcu
ne sme biti vece ad 100 mm iii 8dbL. zavisno ad toga sta je manje.
(2) Vertikalne sipke potrebne za potvrdu granicnog stanja nosivosti (ULS) za savijanje
sa aksijalnom silom, koje su poprecno povezane uzengijama i poprecnim vezama u skladu
sa (1) ave podtacke, treba da se koncentrisu u ivicnim elementima na krajevima poprecnog
preseka. Ovi elementi prostiru se u pravcu duzine zida lw sa duzinom ne manjom ad bw iii
3bwacm Ifed. zavisno ad toga sta je vece, gde je acm srednja vrednost napona u pritisnutoj
zoni betona pri granicnoj nosivosti (ULS) savijanja sa aksijalnom silom. Precnik vertikalnih
sipki ne treba da bude manji ad 12 mm u nizim etazama/spratovima zgrade iii u bilo kojoj
etazi gde se duzina zida lw u odnosu na donju eta:Z.u redukuje za vise ad jedne trecine visine
etaze h 5 • U svim ostalim eta:Z.ama precnik vertikalnih sipki ne treba da bude manji ad 10 mm.
(3) Da bi se izbegla promena u nacinu ponasanja, ad jednog koje kontrolise savijanje do

drugog koje kontrolise smicanje, kolicina vertikalne armature u preseku zida ne bi trebala da
nepotrebno prelazi kolicinu armature potrebnu za potvrdu granicnog stanja nosivosti pri
savijanju sa aksijalnim opterecenjem i za integritet betona.
(4) Kontinuitet horizontalnih iii vertikalnih celicnih zatega treba biti obezbeden: a) duz
svih ukrstanja zidova iii veze sa flansama; b) u svim spratnim nivoima; i c) oko otvora u zidu.
Kao minimum, ave spone treba da zadovolje EN 1992-1-1 :2004, 9.10.
5.5 PROJEKTOVANJE ZA KLASU DUKTILNOSTI H

5.5.1 GEOMETRIJSKA OGRANICENJA I MATERIJALI
5.5.1.1 ZAHTEVI ZA MATERIJALE
(1)P Ne dozvoljava se upotreba beton klase nize ad C 16/20 u primarnim seizmickim

elementima.
(2)P U ovoj podtacki se primenjuju zahtevi iz paragrafa 5.4.1.1 (2)P.
(3)P U kriticnim oblastima primarnih seizmickih elemenata, koristi se celik za armiranje

klase C iz tabele C.1 u EN 1992-1-1: 2004. Osim toga, gornja karakteristicna vrednost (95%
fraktila) stvarne cvrstoce pri tecenju fyk,o,9s ne sme se prekoraciti za vise ad 25%.
95
EN 1998-1 :2004
5.5.1.2 GEOMETRIJSKA OGRANICENJA

5.5.1.2.1 Grede
(1 )P Minimalna sirina primarnih seizmickih greda ne sme biti manja od 200 mm.
(2)P Odnos sirine prema visini rebra primarnih seizrnickih greda mora zadovoljiti izraz
(5.40b) iz EN 1992-1-1:2004.
(3)P Primenjuje se paragraf 5.4.1.2.1 ( 1)P.
(4) Primenjuje se paragraf 5.4.1.2.1 (2).
(5)P Primenjuje se paragraf 5.4.1.2.1 (3)P.
5.5.1.2.2 Stubovi
(1)P Minimalna dimenzija poprecnog preseka primarnih seizmickih stubova ne sme biti
manja od 250 mm.
(2) Primenjuje se paragraf 5.4.1.2.2(1 ).
5.5.1.2.3 Duktilni zidovi
(1)P Odredbe pokrivaju pojedinacne primarne seizmicke zidove, kao i pojedine

komponente primarnih seizmickih zidova sa otvorima, pod uticajima od dejstava u ravni, koji
su potpuno ugradeni i usidreni u podrume iii temelje, tako da se ne dopusta ljuljanje zida. U
tom smislu, nije dozvoljeno oslanjanje zidova na ploce iii grede (videti takode 5.4.1.2.5).
(3) Primenjuju se dodatni zahtevi koji se odnose na debljine ivicnih elemenata primarnih
seizmickih elemenata, kako je navedeno u 5.5.3.4.5(8) i (9).
(4) U primarnim seizmickim zidovima treba izbegavati sluCajne otvore, neregularno

rasporedene, kojim se formiraju spojeni zidovi, osim ako njihov uticaj nije beznacajan iii uzet
u obzir u proracunu, dimenzionisanju iii obradi detalja.
5.5.1.2.4 Posebna pravila za grede koje podupiru diskontinualne vertikalne elemente
(1)P Primenjuje se paragraf 5.4.1.2.5(1 )P.
(2)P Primenjuje se paragraf 5.4.1.2.5(2)P.
5.5.2 PRORACUN UTICAJA OD DEJSTAVA

5.5.2.1 GREDE
(1 )P Za proracun momenata savijanja i aksijalnih sila, primenjuje se paragraf 5.4.2.1 (1 )P.
(2)P Primenjuje se paragraf 5.4.2.2(1 )P.
96
(3) Primenjuje se paragraf 5.4.2.2(2) sa vrednoscu YRd =1,2 u izrazu (5.8).
5.5.2.2 STUBOVI
(1) Za proracun vrednosti momenata savijanja i aksijalnih sila, primenjuje se paragraf

5.4.2.1 (1 )P (koji se takode odnosi na zahteve programiranog ponasanja sa aspekta
kapaciteta datih u 5.2.3.3(2)).
(2)P Primenjuje se paragraf 5.4.2.3( 1)P.
(3) Primenjuje se paragraf 5.4.2.3(2)P sa vrednoscu YRd =1,2 u izrazu (5.9).
(4) Primenjuje se paragraf 5.4.2.3(3).
5.5.2.3 CVOROVI GREDA-STUB
(1)P Horizontalne smicuee sile, koje deluju na jezgro cvora izmedu primarnih seizmickih
greda i stubova, odreduju se uzimajuci u obzir najnepovoljnije uslove pod seizmickim
dejstvima, tj. uslove programiranog projektovanja {capacity design conditions) koji se odnose
na grede spojene u cvoru i najnize kompatibilne vrednosti smicucih sila u ostalim spojenim
elementima.
(2) Uprosceni izrazi za horizontalne smicuce sile koje deluju na betonsko jezgro evora,
mogu se koristiti prema sledecem:
a) za unutrasnji cvor greda-stub:
(5.22)
b) za spoljasnji cvor greda-stub:
Vjhd = YRd · As1 · fyd - Ve {5.23)
gde je:
A 51 povrsina armature u gornjoj zoni grede,
As2 povrsina armature u donjoj zoni grede,
Ve transverzalna sila u stubu iznad cvora, dobijena iz analize u seizmickoj
proracunskoj situaciji,
YRd faktor kojim se uvodi poveeana nosivost usled ocvrscavanja celika i koji se
uzima ne manje od 1,2.
(3) Transverzalne sile, koje deluju na cvorove, moraju odgovarati najnepovoljnijem

pravcu seizmickog dejstva sto utice na izbor vrednosti Ash As2 i Vc koje se koriste u izrazima
(5.22) i (5.23).

5.5.2.4.1 Posebna pravila za vitke zidove u ravni
97
EN 1998-1 :2004

(6)P Primenjuje se paragraf 5.4.2.4(6)P.
(7) Zahtev (6)P se smatra ispunjenim ako je primenjen sledeci uprosceni postupak,
ukljucujuci kriterijume projektovanja za koncept programiranog ponasanja:
Proracunska anvelopa smicucih sila Ved po visini zida odreduje se prema izrazu:
VEd =E·VEd (5.24)

gdeje
V'ed smicuca sila iz analize,
E faktor povecanja, sracunat iz izraza (5.25), ali ne manji od 1,5:
(5.25)
gdeje
q faktor ponasanja koji se koristi u proracunu;
Med proracunski momenat savijanja u osnovi zida;
MRd proracunska nosivost na savijanje zida u osnovi,
YRd koeficijent povecanja nosivosti usled ocvrscavanja celika, koji se u
nedostatku preciznijih podataka uzima da je jednak 1,2;
T1 osnovni period vibracija zgrade u pravcu smicucih sila Ved.
Tc gornja granica perioda u obiasti konstantnog ubrzanja elasticnog spektra
(videti 3.2.2),
Se(T} ordinata spektra elasticnog odgovora (videti 3.2.2).
(8) Odredbe 5.4.2.4(8) primenjuju se za vitke zidove visoke klase duktilnosti OCH.
5.5.2.4.2 Posebne odredbe za niske zidova
(1 )P Za primarne seizmicke zidove sa odnosom visine i duzine hwl lw koji nije veci od 2,0,
nije potrebna modifikacija momenata savijanja iz analize. Povecanje smicucih sila usled
dinamickih efekata moze se, takode, zanemariti.
(2) Smicuce site V'ed dobjjene analizom, moraju se poveeati prema:
VEd =YRd ·(MRd IMEd )· Vf=d 5: q· Vf=d (5.26)
(videti 5.5.2.4.1 (7) za definicije i odredivanje vrednosti promenljivih).
98
EN 1998-1 :2004
5.5.3 DOKAZ PRORACUNSKE NOSIVOSTI ZA GRANICNO STANJE

NOSIVOSTI I OBLIKOVANJE DETALJA
5.5.3.1 GREDE
(1)P Nosivost na savijanje sracunava se prema EN 1992-1-1:2004.
5.5.3.1.2 Nosivost na smicanje
(1}P Za proracun nosivosti na smicanje i njenu proveru, koristi se EN 1992-1-1:2004,

ukoliko uslovi nisu u suprotnosti sa sledecim paragrafima.
(2)P U kriticnim oblastima primarnih seizmickih greda, nagib kosnika o u modelu resetke
uvodi se sa 45°.
(3) Sta se tice rasporeda armature za prijem smicanja u kriticnim oblastima na krajevima
primarnih seizmickih greda, gde se grede susticu sa stubovima, sledeci slucajevi se moraju
razlikovati, zavisno od odnosa {; = Ved,min/Ved,max izmedu minimalnih i maksimalnih delujucih
smicucih sila, kako sledi iz 5.5.2.1 (3).
a) Ako je {; ~ -0,5, nosivost na smicanje koja se obezbeduje armaturom izracunava
se u skladu sa EN 1992-1-1 :2004.
b) Ako je {; < -0,5, tj. kada se ocekuje skoro potpuna promena pravca smicuea sila,
tad a:
(5.27)
gde je fctd proracunska vrednost cvrstoce betona na zatezanje iz EN

1992.1.1 :2004, primenjuju se ista pravila kao u stavu a) ovog paragrafa.
ii) ako \Ve lmax prekoracuje granicnu vrednost u izrazu (5.27), kose sipke treba da se
postave u dva pravca iii pod uglom ±45° u odnosu na osu grede iii duz dve
dijagonale po visini grede, pri cemu se polovina sile IVe lmax prihvata uzengijama,
a polovina koso povijenom armaturom;
U ovom slucaju, provera se obavlja kontrolom uslova:
0,SVEmax S 2As f yd sina (5.28)

gde je:
As povrsina kose armature u jednom pravcu, koja prolazi kroz potencijalnu
ravan klizanja (tj. krajnji preseci grede);
=
a ugao izmedu kose sipke i ose grede (uobieajeno a 45°, iii tan a (d-d111b).
99
EN 1998-1 :2004
(1)P =
Oblasti primarnih seizmickih greda duzine lcr 1,5hw (gde je hw visina grede} od
krajnjeg poprecnog preseka grede na mestu spoja u cvoru greda-stub, kao i od oba kraja bilo
kog poprecnog preseka u kojem je moguca pojava tecenja u seizmickoj proracunskoj
situaciji, smatraju se kriticnim oblastima.
(2) Primenjuje se paragraf 5.4.3.1.2(2).
(5)P Da bi se zadovoljili potrebni uslovi duktilnosti, duz cele primarne seizmicke grede
potrebno je zadovoljiti sledece uslove:
a) primenjuje se paragraf 5.4.3.1.2(5)P,
b) najmanje dve sipke sa velikom prionljivoscu, precnika db= 14 mm, postavljaju se
u gornjoj i donjoj zoni po celoj duzini grede,
c) jedna cetvrtina maksimalne gornje armature na osloncima vodi se po celoj dui.ini
grede.
(6)P Primenjuje se paragraf 5.4.3.1.2(6)P sa izrazom (5.13), uz sledece izmene:
s =min {hw/ 4; 24dbw; 175; 6dbL} (5.29)
5.5.3.2 STUBOVI
5.5.3.2.1 Nosivost
(3)P U primarnim seizmickim stubovima, vrednost normalizovane aksijalne sile vd ne sme

da bude veca od 0,55.
(4) U nedostatku preciznijih podataka, duzina kriticne oblasti /er moze se izracunati
prema izrazu (u metrima):
lcr == max{1,5hc; lei 16; 0,6} (5.30)
gde je:
he veca dimenzija poprecnog preseka stuba (u metrima),
100
EN 1998-1 :2004
lc1 cista duzina stuba (u metrima).
(S)P Primenjuje se paragraf 5.4.3.2.2(5)P.
(7) Oblikovanje detalja kriticnih oblasti iznad osnove stuba zasniva se na minimalnoj
vrednosti faktora duktilnosti krivine µ• (videti 5.2.3.4) dobijene iz 5.2.3.4(3). Ma gde da je
stub zasticen od pojave plasticnih zglobova primenom metode programiranog ponasanja sa
aspekta kapaciteta prema 4.4.2.3(4) (tj. gde je izraz (4.29) zadovoljen), vrednost faktora q 0 u
izrazima (5.4) i (5.5) se moze zameniti sa 2/3 vrednosti qo za pravac paralelan dimenziji
poprecnog preseka stuba h c·
(9) Zahtevi {6)P, {7) i {8)P ove podtacke smatraju se zadovoljenim ako je ispunjen uslov
5.4.3.2.2(8) sa vrednostima µ• navedenim u (6)P i (7) ove podtacke.
(10) Minimalna vrednost COwd u iznosu 0,12 se mora obezbediti u kriticnoj oblasti u bazi
stuba iii 0,08 u svim kriticnim oblastima stuba iznad osnove.
(12) Minimalni uslovi iz paragrafa (11 )P ove podtacke smatraju se ispunjenim ako su svi
sledeci zahtevi ispunjeni:
a) precnik dbw uzengija je najmanje jednak
(5.31)
b) Razmak uzengija s (u milimetrima) nije veci od:
s=min{b0 /3; 125; 6dbL} (5.32)

gde je:
b0 (u mm) najmanja dimenzija betonskog jezgra (do unutrasnjosti uzengija);
dbL (u mm) minimalni precnik poduznih sipki armature;
c) Rastojanje izmedu dve susedne poduzne sipke, pridrtane uzengijama iii

poprecnim vezama, ne prelazi 150 mm.
(13)P U donje dve etaze zgrade potrebno je obezbediti uzengije, u skladu sa (11 )P i (12)
ove podtacke, van kriticnih oblasti za dodantu duzinu jednaku polovini duzine ove oblasti.
(14) Kolicina poduzne armature u osnovi stuba najdonje etaze (tj. na spoju stuba sa
temeljima) ne moze biti manja od one na vrhu etaze.
5.5.3.3 CVOROVIGREDA-STUB
(1 )P Dijagonalni pritisak, izazvan mehanizmom pritisnute dijagonale, ne sme prekoraciti
nosivost betona na pritisak uz prisustvo poprecnih dilatacija zatezanja.
101
EN 1998-1 :2004
(2) U nedostatku preciznijeg modela, zahtev iz paragrafa {1 )P ave padtacke maze se

ispuniti aka se zadovalje sledeca pravila:
a) za unutrasnji cvar greda-stub:
r:-v;
vihd s, tJfcdV ,---;} . bi. hie (5.33)
gde je:
T/ = 0,6 (1 - fck/ 250)
hie je rastajanje izmedu krajnjih slajeva armature stuba;
bi je kao sto je definisana u izrazu (5.34);
vd je normalizovana aksijalna sila u stubu iznad cvara; i
fck je dato u MPa.
b) za spoljasnji cvar greda - stub:

Vihd je manja ad 80% vrednasti adredene desnam stranom izraza (5.33) gde je:
Vihd data izrazima (5.22) i (5.23) respektivna;
dok je efektivna sirina cvora bj jednaka:
a) akaje be> bw: bi= min{ be; (bw +0,5· he)} {5.34a)
b) ako je be< bw: bi= min{ f>w; (be+ 0,5 ·he)} {5.34b)
(3) Adekvatno utezanje cvara (i harizantalna i vertikalno) se mora obezbediti, da bi se

dijaganalni zatezuci napani u betanu maXO'ct ogranicili do vrednosti fctd· U nedastatku
preciznijih modela, avaj zahtev moze se ispuniti pastavljanjem horizontalnih uzengijama
precnika ne manjeg ad 6 mm unutar cvora, taka da je:
Ash • f yd
--~~
bj · hjw
[ b?t1J
fetd +vdfed
-fetd {5.35)
gde je:
Ash ukupna povrsina horizontalnih uzengija;
vjhd kao sto je definisano u izrazima (5.23) i (5.24);
h 1w odstajanje gornje i donje armature grede;
hie odstajanje ivicnih slojeva armature stuba;
bi definisano izrazom (5.34);
vd normalizovana proracunska aksijalna sila gornjeg stuba ( vd =Ned I Ac· fed);
fctd proracunska vrednost cvrstaee betona na zatezanje u skladu sa EN 1992-
1-1:2004.
{4) Kao alternativa pravilu navedenom u paragrafu {3) ove podtacke, integritet cvora u
odnosu na dijagonalne prsline maze se obezbediti armiranjem harizontalnim uzengijama.
Shodno tome, potrebno je obezbediti sledeeu ukupnu povrsinu horizontalnih uzengija u
cvoru:
a) u unutrasnjem cvoru:
102
EN 1998-1:2004
Ash fywd;::: YRd ( As1 + As2) fyd (1-0,.8vd) (5.36a)
b) u spoljasnjern cvoru:
{5.36b)
gde je YRd =1,2 (odr. 5.5.2.3(2)), dok se normalizovana aksijalna sila vd odnosi na
stub iznad cvora u izrazu (5.36a) iii za stub ispod cvora u izrazu (5.36b).
{5) Horizontalne uzengije, sracunate prema (3) i (4) ove podtacke, ravnomerno se
rasporeduju po debljini hjw izmedu gornjih i donjih sipki grede. U spoljasnjirn cvorovima
uzengije treba da obuhvate krajeve sipki grede koje su savijene ka cvoru.
(6) Mora se obezbediti propustanje vertikalne armature stuba kroz cvor, tako da:
Asv,i;::: (213) ·Ash· ( hjc I hjw) (5.37)
gde je Ash zahtevana ukupna povrsina horizontalnih uzengija u skladu sa (3) i (4)
ove podtacke, a Asv.i ukupna povrsina srednjih sipki postavljenih na odgovarajueoj
strani stuba, izmedu ugaonih Sipki stuba (ukljUCUjUCi i sipke koje SU deo podufoe
armature stuba).
(7) Primenjuje se paragraf 5.4.3.3(1 ).
(9)P Primenjuje se paragraf 5.4.3(3)P.

(1 )P Nosivost na savijanje se proverava kao kod stubova, za najnepovoljniju aksijalnu silu

za seizmicku proracunsku situaciju.
(2) U primarnim seizmickim zidovima, vrednost normalizovane aksijalne sile vd ne sme

biti veea od 0,35.
5.5.3.4.2 Lorn pritisnute dijagonale u rebru usled smicanja
(1) Vrednost VRd,max se moi:e sracunati prema sledecem:

a) izvan kriticne oblasti:
kao u EN 1992-1-1:2004, sa dui:inom kraka unutrasnjih sila z jednakom 0,8/w i
nagibom pritisnutog kosnika prema vertikali tan8 = 1,0.
b) u kriticnoj oblasti:
40% vrednosti izvan kriticne oblasti.
103
EN 1998-1 :2004
5.5.3.4.3 Dijagonalni zatezuci lorn rebra usled smicanja
(1)P Proracun armature rebra za granicno stanje loma (ULS) pri smicanju mora uzeti u
obzir odnos smicanja a5 = MEd !(VEd · Lw). Maksimalna vrednost as u etazi koristi se za
proveru granicnog stanja loma pri smicanju u etazi.
(2) Ukoliko je odnos as~ 2,0, primenjuju se odredbe EN 19912-1-1 :2004 6.2.3(1 )-(7), sa
vrednoscu z i tanO iz 5.5.3.4.2(1) a).
(3) Ako je as < 2,0 primenjuju se sledece odredbe:

a) horizontalne sipke u rebru moraju zadovoljiti sledeci izraz (videti EN 1992-1-
1:2004, 6.2.3(8)):
VEd ~ VRd ,c + 0, 75 Ph f yd ,h bwo as lw (5.38)
gde je:
Ph koeficijent armatiranja horizonalnim sipkama u rebru zida (ph = Ah/(bwo·Sh);
f yd,h proracunska vrednost granice razvlacenja horizonalne armature re bra,
VRd,c proracunska vrednost nosivosti na smicanje elemenata bez poprecne
armature, u skladu sa EN 1992-1-1:2004.
U kriticnim oblastima zida VRd,c mora biti jedak nuli ako je aksijalna sila NRdje zatezuca.
b) Vertikalna armatura rebra, odgovarajuce usidrena i nastavljena po visini zida
prema EN 1992-1-1 :2004, mora zadovoljiti uslov:
Ph f yd ,h bwo z ~ Pv f yd ,v bwo z +min Ned (5.39)
gde je:
Pv koeficijent armiranja vertikalnom armaturom u rebru zida (pv =Avl(bw0 ·Sv);
fyd,v proracunska vrednost granice razvlacenja vertikalne armature rebra,
gde se normalna sila Ned uzima da je pozitivna za silu pritiska.
(4) Horizontalne sipke u rebru moraju biti potpuno usidrene na krajevima (kranjim
presecima zida), tj. sa kukama povijenim pod uglom 90° iii 135°.
(5) Za horizontalne sipke u rebru u obliku izduzenih zatvorenih iii potpuno usidrenih
uzengija, takode se moze smatrati da potpuno doprinose utezanju ivicnih elemenata zida.
5.5.3.4.4 Lorn smicanjem usled klizanja
(1)P U potencijalnim ravnima klizanja (npr. na mestu izvodacke spojnice) unutar kriticnih
podrucja, mora biti zadovoljen sledeci uslov:
VEd ~VRd,S
gde je VRd,s proracunska vrednost nosivosti na smicanje protiv klizanja.
(2) Vrednost VRd,s moze se uzeti prema izrazu:
(5.40)
104
EN 1998-1 :2004
sa:
mm
. {1, 3·"'i.Asj ·~fed · f yd (5.41)
0,25 · fyd · "'i.A5 j
V;d ="'i.A5 ; • f yd · cos ffJ (5.42)
(5.43)
gdeje
Vdd otpornost usled efekta trna (dowel resistance) vertikalnih sipki,
Vid nosivost na smicanje kosih sipki (pod uglom ffJ u odnosu na potencijalnu
kliznu ravan, npr. izvodacku spojnicu),
Vtd otpornost na trenje,
µt koeficijent trenja beton - beton pod ciklicnim dejstvima, koji se maze uzeti
da je jednak 0,6 za glatke povrsine, a 0,7 za grube kontaktne povrsine,
kako je definisano u EN 1992-1-1 :2004, 6.2.5(2);
z krak unutrasnjih sila,
i; normalizovana visina neutralne ose,
"'i.As; zbir povrsina vertikalnih sipki rebra i dodatnih sipki postavljenih u ivicnim
elementima na krajevima zida u cilju otpornosti na klizanje pri lomu
smicarijem;
"'i.As1 zbir povrsina svih kosih sipki u oba pravca; u ovu svrhu preporucuju se
sipke velikog precnika;
TJ = 0,6 (1 - fck (MPa) I 250) (5.44)
Ned se uzima kao pozitivna kada je u pitanju pritisak.
(3) Za nlske zidove potrebno je da sledeci uslovi budu ispunjeni:

a) u osnovi zida Vid treba da bude vece od V eJ2,
b) u visim nivoima V1d treba bude vece od VeJ4.
(4) Kase sipke moraju biti adekvatno usidrene na obe strane potencijalnih povrsina
klizanja i treba da prolaze kroz sve preseke zida unutar odstojanja od 0,5/w iii 0,5hw (uzima
se manja vrednost) iznad kriticnog preseka osnove.
{5) Kase sipke dovode do poveeanja nosivosti na savijanje u osnovi zida, sto treba uzeti
u obzir kad god je dejstvujuea smicuea sila Ved sracunata prema kriterijumima zadatog
(programiranog) ponasanja (videti 5.5.2.4.1 (6)P i (7) i 5.5.2.4.2(2)). Dva alternativna metoda
mogu da se koriste:
a) Povecanje nosivosti na savijanje ..1MRd. koje se razmatra pri proracunu Ved. moze
se proceniti kao:
(5.45)
gde je:
105
EN 1998-1 :2004
/i odstojanje izmedu tezista dva seta kosih sipki, postavljenih pod uglom ±rp u
odnosu na kliznu ravan, mereno u preseku osnove;
dok su druge oznake iste kao u izrazu (5.42).
b) Dejstvujuca sila smicanja VEct se proracunava uz zanemarenje uticaja kosih sipki.
U izrazu (5.42) Vict se uzima kao neto nosivost na smicanje kosih sipki (tj. stvarna
nosivost na smicanje se redukuje povecanjem dejstvujuceg smicanja). Takva
neto nosivost na smicanje kosih sipki protiv klizanja moze se proceniti prema:
(5.46)
(9) Ako je zid povezan sa flansom debljine bt ~ h 5 /15 i sirine It~ h 5 15 (gde je sa hs
obelezena cista visina etaze) i ako se utegnuti ivicni elemenat mora prosiriti van flanse u
rebro za dodatnu du:Z.inu do lbwo. tada se debljina bw ivicnih elemenata u rebru uzima prema
odredbama paragrafa 5.4.1.2.3(1) za bwo (videti sl. 5.11 ).
bwo
Stika 5. 11: Minimalna debljina utegnutih granicnih elemenata OCH zidova sa

odgovarajucim poprecnim pojasevima (flansama) na krajevima
106
EN 1998-1 :2004
{10) Unutar ivicnih elernenata zidova prirnenJUJU se zahtevi iz 5.5.3.2.3(12) sa

rninirnalnorn vrednos6u Wwd od 0,12. Potrebno je koristiti preklopljene uzengije tako da svaka
poduzna sipka bude obuhvacena uzengijorn iii poprecnorn vezorn.
(11) lznad kriticnog podrucja granicni elernenti se obezbeduju za visinu jednog sprata
vise, sa najrnanje polovinorn armature za utezanje u kriticnorn podrucju.
(12) Prirnenjl,1ju se odredbe 5.4.3.4.2(11 ).
(13)P Da bi se u zidu sprecile prevrernene prsline usled srnicanja, rnora se obezbediti

rninirnalna kolicina armature u rebru Ph,min =Pv.min = 0,002.
(14) Armatura rebra treba da se forrnira sa dve ortogonalne mreze sipki sa istim
karakteristikama prianjanja i to na oba lica zida. Mreze treba da su povezane poprecnim
vezama na rastojanju od oko 500 mm.
(15) Armatura rebra ne treba da je precnika manjeg od 8 mm, ali ne veceg od jedne
osrnine sirine bwo rebra. Rastojanje ne sme biti vece od 250 mm iii 25 precnika sipke,
zavisno sta je manje.
(16) Da bi se uravnotezili nepovoljni efekti i nepouzdanosti u slucajevirna pojave prslina

duz nastavaka betoniranja, treba da se obezbedi minimalna kolicina potpuno usidrene
armature koja se postavlja kroz takve spojeve. Ova minimalna armatura Pmin. namenjena
uspostavljanju otpornosti neisprskalog betona protiv smicanja, definise se kao:
. 1(1,3 · fctd - NEd) f(tyd · ( 1+1,5~Fcd/fyd ))

Pmm;:::l Aw ( (5.47)
0,0025
gde je:
Aw ukupna povrsina horizontalnog poprecnog preseka zida, a sila NEd se uzima
kao pozitivno kada je u pitanju pritisak.
5.5.3.5 VEZNI ELEMENT! POVEZANIH ZIDOVA
(1)P Povezivanje zidova s tavanicama ne smatra se efektivnim i ne uzima se u obzir.
(2) Odredbe date u 5.5.3.1 mogu se primeniti za vezne grede samo ako je ispunjen
jedan od sledecih uslova:
a) Verovatnoca pojave prslina u oba dijagonalna pravca je mala. Smatra se da je
primena pravila opravdana ako je:
(5.48)
b) Obezbeden je dominantan oblik loma savijanjem. Smatra se da je to ispunjeno u

slucaju kada je I/ h;::: 3.
(3) Ako nijedan od uslova u (2) nije ispunjen, nosivost na seizmicka dejstva treba
obezbediti dijagonalnom armaturom u oba pravca, u skladu sa sledecem (videti sl. 5.12):
a) Treba da se obezbedi da sledeci izraz bude zadovoljen:
107
EN 1998.. 1 :2004
VEd ~2·A5 ; ·fyd ·Sina (5.49)
gde je:
VEd proracunska vrednost smicuce sile u veznom elementu (VEd = 2MEcll};
Asi ukupna povrsina armature u svakom dijagonalnom pravcu; a
a ugao izmedu dijagonalne armature i ose grede.
b) Dijagonalna armatura se postavlja u obliku elemenata koji lice na stubove, sa

duzinom strane od najmanje 0,5bw; njihova duzina sidrenja mora biti za 50%
ve6a od preporucenih vrednosti u EN 1992-1-1 :2004.
c) Moraju se obezbediti uzengije oko ovih elemenata, koji lice na stubove, da bi se
izbeglo izvijanje podu:Znih sipki. Za uzengije se primenjuju odredbe 5.5.3.2.2(12).
d) Poduzna i poprecna armatura moraju se obezbediti na oba bocna lica grede, da
bi se obezbedili minimalni uslovi navedeni u EN 1992-1-1:2004 za visoke grede.
Podu:Zne sipke ne treba sidriti u povezane zidove, ve6 ih u njih treba produziti
samo za 150 mm.
si
...,........... -·
I
Asifyd
S/ika 5.12: Vezne grede sa dijagonalnom armaturom
5.6 ODREDBE ZA SIDREN ..IE I NASTAVLJANJE ARMATURE

5.6.1 OPSTE
(1)P Zahtevi, dati u EN 1992-1-1:2004, poglavlje 8 za oblikovanje detalja armature,

primenjuju se uz dodatna pravila koja su ovde navedena u sledecim podtackama.
(2)P Za poprecnu armaturu greda, stubova i zidova koriste se zatvorene uzengije, koje se
na krajevima povijaju unutar preseka pod uglom od 135° sa duzinom 1Odbw·
(3)P U konstrukcijama klase duktilnosti OCH, duzina sidrenja u gredama iii stubovima
unutar cvora greda-stub meri se od tacke na sipki koja je na odstojanju SdbL unutar lica
cvora, da bi se uzelo u obzir penetracija tecenja usled ciklicnih post-elasticnih deformacija
(npr. za grede videti sliku 5.13a ).
108
EN 1998-1 :2004
5.6.2 SIDREN ..IE ARMATURE

5.6.2.1 STUBOVI
(1 )P Pri proracunu duzine sidrenja sipki stubova koje doprinose nosivosti na savijanje u
kriticnim oblastima, odnos potrebne i stvarno obezbedene povrsine preseka armature
As,reqf As,prov mora se usvojiti da je jednak 1.
(2)P Ako je u proracunskoj seizmickoj sitaciji aksijalna sila u stubu sila zatezanja, duzine
sidrenja date u EN 1992-1-1 :2004 moraju se povecati za 50%.
5.6.2.2 GREDE
(1 )P Podufoa armatura greda usidrena povijanjem u cvorove mora se uvek postaviti

unutar odgovarajuce poprecne armature stubova.
(2)P Da bi se izbegao lorn usled gubitka prianjanja, precnik dbL podufoih sipki koje
prolaze kroz cvor greda-stub, mora se ograniciti prema sledecim izrazima:
a) za unutrasnji cvor greda - stub:
dbL < 7,5fetm. 1+0,8vd ( .

5 503
)
he - YRd f yd 1+0, 75 ko p' I Pmax
b) za spoljasnji cvor greda - stub:
dbL ~ 7,5fetm ·(1+0,8vd) (5.50b)

he YRd fyd
gde je:
he sirina stuba paralelna sipkama;
fetm srednja vrednost cvrstoce betona na zatezanje;
fyd proracunska vrednost granice razvlacenja armature;
vd normalizovana vrednost aksijalne sile u stubu, uzeta sa njenom minimal-
nom vrednoscu za seizmicku proracunsku situaciju ( vd = NEclfecrAe).
k0 faktor kojim se uzima u obzir klasa duktilnosti, jednak 1,0 za OCH i 2/3 za
DCM;
p' koeficijent armiranja grede pritisnutom armaturom koja prolazi kroz cvor;
Pmax maksimalni dozvoljeni koeficijent armiranja zategnutom armaturom (videti
5.4.3.1.2(4) i 5.4.3.1.3(4));
YRd faktor kojim se obuhvata nepouzdanost modela u proracunu nosivosti, koji
se uzima da je jednak 1,2 iii 1,0 za klase duktilnosti OCH iii DCM,
respektivno (zbog rezerve nosivosti usled ocvrscavanja podufoe armature
greda).
Gornja ogranicenja (izrazi (5.50)) se ne primenjuju za dijagonalne sipke koje prolaze kroz
cvor.
(3)P Ako se zahtev iz (2)P ove podtacke ne moze ispuniti u spoljasnjem cvoru greda -
stub zbog neodgovarajuce sirine stuba he paralelno sipkama armature, treba preduzeti
sledece dopunske mere da bi se osiguralo sidrenje poduzne armature greda:
109
EN 1998-1 :2004
a) Obezbediti horizontalni prepust grede iii place od spoljasnje ivice stuba (videti
sliku 5.13a).
b) Obezbediti ojacanja na krajevima sipki iii ankerne place zavarene za krajeve sipki
(videti sliku 5.13b ).
c) Obezbediti povijene sipke duzine od najmanje 10dbL. kao i poprecnu armaturu
postavljenu cvrsto unutar prevoja sipki (videti sliku 5.13c).
(4)P Gornje iii donje sipke koje prolaze kroz unutrasnji cvor, moraju se zavrsiti na
odstojanju ne manjem od lcr (duzina kriticne oblasti, videti 5.4.3.1.2(1 )P i 5.5.3.1.3(1 )P) od
lica cvora.
.. .
_,b ---~sdbL OCH /
-'--
:;:;
~:. ,~
- _(. "ll
....0Al
L...I\,
'
a) b) c)
A - ankerna ploca;
B - uzengije oko sipki stuba
Slika 5.13: Dodatne mere za sidrenje armature u spoljasnjim cvorovima greda - stub
5.6.3 NASTAVLJANJE SIPKI
(1 )P Nastavljanje sipki zavarivanjem nije dozvoljeno u kriticnim oblastima konstrukcijskih

elemenata.
(2)P Nastavljanje mehanickim spojnim sredstvima (mechanical coupp/ers) dozvoljeno je u

stubovirna i zidovima ako je primena ovih sredstava potvrdena odgovarajucim ispitivanjima
izvedenim u uslovima koji su saglasni izabranoj klasi duktilnosti.
(3)P Potrebna poprecna armatura na duzini nastavljanja mora se sracunati u skladu sa

EN 1992-1-1: 2004. Dodatno, sledeca pravila se takode moraju ispuniti:
a) Ako su sipke za sidrenje i nastavljanje rasporedene u ravni paralelnoj sa
poprecnom armaturom, u proracunu poprecne armature treba koristiti zbir
povrsina svih nastavljenih sipki :EAsL·
b) Ako su sipke za sidrenje i nastavljanje rasporedene unutar ravni upravne na
poprecnu armaturu, u proracunu poprecne armature treba koristiti povrsinu vece
poduzne sipke AsL koja se nastavlja preklapanjem.
c) Rastojanje s poprecne armature, koja se rasporeduje na duzini preklopa, ne sme
da bude vece od:
s = min (h/4; 100) (5.51)

gde je h minimalna dimenzija poprecnog preseka (u milimetrima).
110
EN 1998-1 :2004
(4) Potrebna poprecna armatura Ast na duzini preklapanja podu:Zne armature stubova,
nastavljene na istom mestu (prema definiciji iz EN 1992-1-1 :2004) iii na du:Zini preklapanja
podu:Zne armature ivicnih elemenata zidova, moze se proracunati prema sledecem izrazu:
Ast= s (dbL /50) (tyld lfywd) (5.52)
gde je:
Ast povrsina jedne sipke poprecne armature;
dbL precnik nastavljene sipke;
s razmak poprecne armature;
fy1d proracunska vrednost granice razvlacenja podu:Zne armature;
f ywd proracunska vrednost granice razvlacenja poprecne armature.
5.7 PRORACUN I OBLIKOVANJE DETALJA SEKUNDARNIH

SEIZMICKIH ELEMENATA
(1)P Odredbe clana 5.7 primenjuju se na elemente naznacene kao sekundarni seizmicki
elementi, koji su izlozeni znacajnim deformacijama u seizmickoj proracunskoj situaciji (npr.
rebara ploce ne podlezu zahtevima 5.7). Proracun i oblikovanje detalja ovakvih elemenata
sprovodi se tako da se odr:Zi njihov kapacitet za nosenje gravitacionih opterecenja ukljueenih
u seizmicku proracunsku situaciju, kada su izlozeni maksimalnim deformacijama u
(2)P Maksimalne deformacije u seizmickoj proracunskoj situaciji treba da se sracunaju u

skladu sa 4.3.4 i moraju ukljuciti i P-..1 efekte u skladu sa 4.4.2.2(2) i (3). One se mogu
proracunati iz analize konstrukcije u seizmickoj proracunskoj situaciji u kojoj se doprinos
sekundarnih seizmickih elemenata bocnoj krutosti moze zanemariti, dok se krutost na
savijanje i smicanje primarnih seizmickih elemenata modelira sa isprskalim presecima.
(3) Smatra se da sekundarni seizmicki elementi zadovoljavaju zahteve (1 )P ove

podtacke ako se njihovi momenti savijanja i smicuce sile izracunaju na osnovu: a)
deformacija iz (2)P ave podtacke; i b) da njihove krutosti na savijanje i smicanje, uvodeci
prsline, ne prelaze njihove proracunske vrednosti nosivosti na savijanje MRd i smicanje VRd·
odredenih na osnovu EN 1992-1-1 :2004.
5.8 BETONSKI ELEMENTI TEMELJA

(1 )P Sledeci paragrafi primenjuju se na projektovanje elemenata betonskih temelja, kao

sto su stope, vezne grede (tie-beams), temeljne grede, temelji u obliku zidova, stope sipova i
sipovi, kao i veze izmedu pomenutih elemenata iii izmedu njih i vertikalnih betonskih
elemenata. Poracun ovih elemenata mora slediti pravila iz EN 1998-5:2004, 5.4.
(2)P Ako su uticaji od dejstava pri projektovanju betonskih elemenata temelja disipativnih
konstrukcija odredeni na osnovu razmatranja programiranog ponasanja u skladu sa
4.4.2.6.(2)P, u ovim elementima se ne ocekuje disipacija energije u seizmickoj proracunskoj
situaciji. Ovi elementi projektuju se prema pravilima iz 5.3.2(1 )P.
(3)P Ako se za elemente temelja disipativnih konstrukcija proracunski uticaji od dejstava

odreduju na osnovu analize za seizmicku proracunsku situaciju bez razmatranja progra-
111
EN 1998-1 :2004
miranog ponasanja (capacity design) prema 4.4.2.6(2)P, proracun ovih elemenata mora
slediti odgovarajuca pravila za elemente gornje konstrukcije za odabranu klasu duktilnosti.
Za vezne i temeljne grede, proracunske smicuce sile odreduju se uva:Zavajuci pravila metode
programiranog ponasanja, u skladu sa 5.4.2.2 za zgrade klase DCM iii prema 5.5.2.1 (2)P i
5.5.2.1 (3) za zgrade klase OCH.
(4) Ako za elemente temelja se proracunski uticaji od dejstava odreduju koristeci faktor
ponasanja q koji je manji iii jednak gornjoj granici faktora q za nisku disipativnu zonu (1,5 za
betonske zgrade iii izmedu 1,5 i 2,0 za zgrade celicnih i spregnutih konstrukcija celik-beton, u
skladu sa Napomenom 1 u tabeli 6.1 iii Napomenom 1 u tabeli 7.1, respektivno), za
projektovanje ovih elemenata koriste se pravila 5.3.2(1 )P (videti takode i 4.4.2.6(3)).
(5) U podrumima tipa kaseta disipativnih konstrukcija, koji sadl"Ze: a) betonsku plocu
koja deluje kao kruta dijafragma na nivou tavanice podruma; b) temeljnu plocu iii rostilj od
veznih greda i temeljnih greda na nivoa temelja, i c) periferne i/ili unutrasnje temeljne zidove
projektovane prema (2)P ove podtacke, ocekuje se da stubovi i grede (ukljucivsi i one u
tavanici podruma) ostanu u elasticnom podrucju u seizmickoj proracunskoj situaciji, te se
mogu proracunati prema 5.3.2(1 )P. Smicuci zidovi treba da se proracunavaju za pojavu
plasticnog zgloba u nivou tavanice podruma. Shodno tome, u zidovima koji se produ:Zavaju
sa istim poprecnim presekom iznad tavanice podruma, kriticna oblast se produzuje ispod
tavanice podruma do dubine her (videti 5.4.3.4.2(1) i 5.5.3.4.5(1 )). Osim toga, ukupna
slobodna visina . ovih zidova unutar podruma mora se dimenzionisati na smicanje uz
pretpostavku dace zid razviti povecanu nosivosti na savijanje YRd MRd (sa YRd == 1,1 za DCM i
YRd == 1,2 za OCH) u nivou tavanice podruma, a da je momenat jednak nuli u nivou temelja.
5.8.2 VEZNE GREDE I TEMELJNE GREDE
(1 )P Kratke stubove izmedu vrha temelja iii stope sipova i podnozja veznih greda iii
temeljnih ploca treba izbegavati. Shodno tome, donja strana veznih greda iii temeljnih ploca
mora biti ispod vrha temelja iii stope sipova.
(2) Aksijalne sile u veznim gredama iii veznim zonama temeljnih ploea u skladu sa
5.4.1.2(6) i (7) iz EN 1998-5, treba da se uzmu u verifikaciji zajedno sa uticajima od dejstava
odredenih prema 4.4.2.6(2)P iii 4.4.2.6(3) za seizmicku proracunsku situaciju, uvodeci efekte
drugog reda.
(3) Vezne i temeljne grede moraju imati sirinu poprecnog preseka najmanje bw,min·
odnosno visinu poprecnog preseka najmanje hw,min·
Napomena: Vrednosti pripisane za bw,min i hw,min za koriseenje u pojedinim zemljama mogu se naci u
Nacionalnom aneksu uz ovaj dokument (EN 1998-1 ). Preporucene vrednosti su: bw,min = 0,25 m i
= =
hw,min 0,4 m za zgrade visine do tri etai:e iii hw,min 0,5 m za one koje imaju cetiri iii vise etafa iznad
podruma.
(4) Temeljne ploce aranzirane u skladu sa 5.4.1.2(2) Evrokoda EN 1998-5:2004, za

horizontalno povezivanje pojedinih temelja iii stopa sipova, mora imati debljinu najmanje tmin
i koeficejent armiranja najmanje Ps,min u gornjoj i donjoj zoni.
Napomena: Vrednosti pripisane za fmin i Ps,mln za koriseenje u zemlji mogu se naci u njenom
Nacionalnom aneksu uz ovaj dokument (EN 1998-1 ). Preporucene vrednosti su: tmin 0,25 m i =
=
Pa.min 0,2°/o.
(5) Vezne i temeljne grede moraju po celoj duzini biti podu:Zno armirane sa najmanje
Pb.min i u gornjoj i donjoj zoni.
112
EN 1998-1 :2004
Napomena: Vrednosti pripisana za Pb.min za koriscenje u zemlji mogu se naci u njenom Nacionalnom
aneksu uz ovaj dokument (EN 1998-1 ). Preporucena vrednost je Pb.min = 0,4%.
5.8.3 POVEZIVANJE VERTIKALNIH ELEMENATA SA PODUZNIM GREDAMA

ILi ZIDOVIMA
(1 )P Zajednicka oblast (cvor) temeljne grede iii temeljnog zida i vertikalnog elementa
mora ispuniti pravila 5.4.3.3 iii 5.5.3.3 kao za oblast cvora greda-stub.
(2) Ukoliko su temeljna greda iii temeljni zid konstrukcije klase duktilnosti OCH
projektovani za uticaje od dejstava odredenih na osnovu metode programiranog ponasanja
sa aspekta kapaciteta u skladu sa 4.4.2.6(2)P, horizontalna smicuca sila Vihd u oblasti cvora
se odreduje na osnovu analize rezultata u skladu sa 4.4.2.6(2)P, (4), (5) i (6).
(3) Ukoliko temeljna greda iii temeljni zid konstrukcjje klase duktilnosti OCH nisu
projektovani za uticaje od dejstava odredenih na osnovu metode programiranog ponasanja
sa aspekta kapaciteta u skladu sa 4.4.2.6(4), (5) i (6) (videti 5.8.1 (3)P), horizontalna smicuca
sila Vihd u oblasti cvora se odreduje u skladu sa 5.5.2.3(2), prema izrazima (5.22) i (5.23) za
cvor greda-stub.
(4) U konstrukcijama klase duktilnosti DCM, veze temeljnih greda iii temeljnih zidova sa
vertikalnim elementima mogu slediti pravila data u 5.4.3.3.
(5) Savijene poduzne sipke iii kuke u donjoj zoni vertikalnih elemenata treba orijentisati
tako da proizvodi pritisak u oblasti spoja.
5.8.4 SIPOVI BETONIRANI NA LICU MESTA I TEMEL.INE STOPE
(1 )P Vrha sipa od donje strane temeljne stope na duzini jednakoj dvostrukoj dimenziji
poprecnog preseka sipa d, kao i oblasti na rastojanju 2d sa svake strane od zajednicke ravni
izmedu dva sloja tla sa upadljivo razlicitim smicucim krutostima (odnos modula smicanja veci
od 6), mora se proracunati i oblikovati sa detaljima armature kao oblasti potencijalnih
plasticnih zglobova. Shodno tome, ovi delovi sipova se moraju obezbediti poprecnom i
utefocom armaturom u skladu sa pravilima za kriticne oblasti stubova odgovarajuce klase
duktilnosti iii najmanje klase DCM.
(2)P Kada se uslovi zahtevani u 6.8.1 (3)P primenjuju pri proracunu sipova disipativnih
konstrukcija, sipovi se proracunavaju i oblikuju sa detaljima armature kao za potencijalne
plasticne zglobove na mestu glave sipa. Shodno tome, zahteva se da se duzina na kojoj se
povecava poprecna i utefoca armatura na vrhu sipa u skladu sa ( 1)P ave podtacke, poveca
za 50%. Osim toga, pri proveri granicnog stanje nosivosti sipa na smicanje, moraju se
koristiti proracunske smicuce sile najmanje jednake onima sracunatim na osnovu 4.4.2.6(4)
do (8).
(3) Sipovi od kojih se zahteva da prihvataju sile zatezanja iii za koje je pretpostavljeno
da su na gornjem kraju rotaciono ukljesteni, moraju se obezbediti sidrenjem u temeljnu stopu
da bi se omogucio razvoj proracunske nosivosti pri odizanju u tlu iii proracunske nosivosti na
zetezanje armature sipa, zavisno od toga sta je manje. Ako je deo ovakvih sipova ugradenih
u temeljnu stopu izveden pre stope sipova, moraju se u obezbediti mozdanici na mestu
povezivanja.
113
EN 1998-1 :2004
5.9 LOKALNI EFEKTI USLED ZIDANE Ill BETONSKE ISPUNE
(1) Zbog posebne povredljivosti zidova ispune prizemlja, tu se moze ocekivati seizmicki
izazvana neregularnost te se odgovarajuce mere moraju preduzeti. Ukoliko se ne koristi
precizniji metod, cela visina stubova u prizemlju tretira se kao kriticna oblast i treba da bude
odgovarajuce utegnuta.
(2) Ukoliko je visina ispune manja od ciste visina susednih stubova, sledece mere treba
da se prduzmu:
a) celokupna visina stubova se razmatra kao kriticna oblast, te bi je trebalo armirati
sa kolicinom i rasporedom uzengija koji se zahteva za kriticne oblasti;
b) posledice smanjenja odnosa smicuceg raspona (shear span ratio) ovih stubova
pokrivaju se na odgovarajuci nacin. Shodno tome, za izracunavanje delujuce
smicuce sile primenjuju se 5.4.2.3 i 5.5.2.2. zavisno od klase duktilnosti. U ovim
proracunima, ciste visine stubova lei se uzimaju da su jednake visini stubova koji
nisu u kontaktu sa ispunom, dok se momenat Mi,d u preseku stuba na vrha zidne
ispune uvodi da je jednak YRd MRc,i. sa YRd = 1,1 za klasu duktilnosti DCM i 1,3 za
klasu OCH, gde je MRc,i proracunska vrednost momenta nosivosti stuba;
c) poprecna armatura za preuzimanje ovih smicucih sila postavlja se po duzini stuba
koja nije u kontaktu sa ispunom i prostire se na duzimi he (dimenzija poprecnog
preseka stuba u ravni ispune) u delu stuba u kontaktu sa ispunom;
d) ako je duzina stuba na kojoj on nije u kontaktu sa ispunom manja od 1,Shc,
smicuee sile se pruzimaju dijagonalnom armaturom u dva pravca.
(3) Na mestima gde se ispuna proteze po celoj cistoj visini susednih stubova i ako su
zidani zidovi samo sa jedne strane stuba (npr. stub na uglu), celokupna duzina stuba se
tretira kao kriticna oblast i armira sa kolicinom i rasporedom uzengija koji se zahteva za
kriticna podrucja.
(4) Duzina stuba le na visini gde se formira dijagonalni kosnik ispune, proverava se na
smicanje za manju od sledeee dve vrednosti smicucih slla: a) horizontalna komponenta sile
kosnika ispune, uzimajuci da je ona jednaka horizontalnoj nosivosti panela, koja se
procenjuje na osnovu nosivosti na smicanje horizontalnih spojnica; iii b) smicuea sila
sracunata u skladu sa 5.4.2.3 iii 5.5.2.2, zavisno od klase duktilnosti, uzimajuci poveeanje
kapaciteta nosivosti na savijanje stuba YRd MRc,i na oba kraja kontaktne duzine le. Uzima se
da je kontaktna duzina jednaka punoj vertikalnoj sirini dijagonalnog kosnika u ispuni. u
nedostatku preciznijih procena ave sirine, uzimajuci u obzir elasticna svojstva i geometriju
ispune i stuba, sirina kosnika moze se uzeti kao fiksni deo duzine dijagonale panela.
5.10 ODREDBE ZA DIJAFRAGME

(1) Puna armiranobetonska ploca se moze razmatrati kao dijafragma, ukoliko je njihova
debljina najmanje 70 mm i ako je armirana u oba horizontalna pravca sa najmanje
minimalnom armaturom propisanom u EN 1992-1-1:2004.
(2) Dobetoniran sloj preko montazne tavanice iii krovnog sistema se moze tretirati kao
dijafragma ako je: a) ispunjen zahtev (1) ove podtacke; b) projektovan da samostalno
obezbedi zahtevanu krutost i nosivost dijafragme; c) betoniran preko ciste, hrapave podloge
iii povezan smicucim konektorima.
(3)P Seizmicki proracun mora obuhvatiti dokaz granicne nosivosti armiranobetonskih

dijafragmi kod konstrukcija klase duktilnosti OCH, sledecih karakteristika:
114
EN 1998-1:2004
- sa neregularnom geometrijom iii razudenim oblicima u osnovi, dijafragmama sa

uvucenim iii isturenim delovima;
- sa neregularnim i velikim otvorima u dijafragmi;
- sa neregularnim rasporedom masa i/ili krutosti (kao npr. u slucaju uvucenih iii
isturenih delova);
- sa podrumima kod kojih su zidovi postavljeni samo po njegovom obimu iii samo u
delu prizemlja.
(4) Uticaji od dejstava u armiranobetonskim dijafragmama mogu se proceniti modelom

dijafragme kao visoke grede iii ravne resetke iii modelom pritisnutih kosnika i zatega, na
elasticnim osloncima.
(5) Proracunske vrednosti uticaja od dejstava treba odrediti uzimajuci u obzir 4.4.2.5.
(6) Dokaz proracunske nosivosti treba sprovesti na nacin propisan u EN 1992-1-1:2004.
(7) U slucajevima konstrukcija sa jezgrom iii sa nosecim zidovima klase duktilnosti OCH,
zahteva se dokaz prenosa horizontalnih sila sa dijafragmi na jezgra iii zidove. U tom smislu
primenjuju se sledece odredbe:
a) proracunski smicuci napon u kontaktnoj povrsini izmedu dijafragmi i jezgara iii
zidova, treba ograniciti na 1,5fctd za kontrolu prslina;
b) treba obezbediti odgovarajucu otpornost protiv loma usled klizanja pri lomu na
smicanje, uzimajuci da je nagib pritisnute dijagonale jednak 45°. Treba postaviti
dodatne sipke, koje doprinose smicucoj nosivosti na kontaktnoj povrsini izmedu
dijafragmi i jezgara iii zidova; sidrenje ovih sipki treba izvesti prema odredbama
tacke 5.6.
5.11 MONTAZNE BETONSKE KONSTRUKCIJE

5.11.1 OPSTE
5.11.1.1 OBLAST PRIMENE I TIPOVI KONSTRUKCIJA
(1)P Poglavlje 5.11 se primenjuje za aseizmicko projektovanje betonskih konstrukcija koje

se, delimicno iii potpuno, izvode od montaznih elemenata.
(2)P Ukoliko nije drukcije odredeno (videti 5.11.1.3.2(4 )), primenJUJU se sve odrebe
poglavlja 5 ovog Evrokoda i poglavlja 10 Evrokoda EN 1992-1-1 :2004.
(3) Sledeci tipovi konstrukcija, kao sto je definisano U 5.1.2 i 5.2.2.1, pokriveni SU U 5.11:
- okvirni sistemi,
- sistemi sa noseCim zidovima,
- dvojni sistemi (kombinacija montaznih okvira i montaznih iii monolitnih zidova).
(4) Pored gore navedenih sistema, razmatraju se i:

- konstrukcije sa unakrsnim zidovima (cross wall structures);
- celijski sistemi (montaino monolitni celijski sistemi soba).
5.11.1.2 VREDNOVANJE MONTAZNIH KONSTRUKCIJA
(1) U modeliranju montainih konstrukcija, moraju se obaviti sledeea vrednovanja:
115
EN 1998-1 :2004
a) ldentifikacija razlicitih uloga elemenata konstrukcije, kao:

onih koji prihvataju samo vertikalna optere6enja, npr. zglavkasto vezani stubovi
oko armiranobetonskog jezgra;
- onih koji prihvataju i vertikalna i seizmicka opterecenja, npr. okviri iii zidovi;
onih koji obezbeduju odgovaraju6e spojeve elemenata konstrukcije, npr.
meduspratne iii krovne dijafragme.
b) Mogucnost ispunjavanja odredbi za seizmicku otpornost datih u 5.1 do 5.1 O:
monta:i.ni sistemi sposobni da zadovolje sve ove odredbe,
- montazni sistemi koji su u kombinaciji sa stubovima iii zidovima gradenim na
lieu mesta, da bi zadovoljili sve ove odredbe;
montazni sistemi koji odstupe1ju od ovih odredbi i, shodno tome, zahtevaju
dodatne projektne kriterijume i kojima teba dodeliti nize vrednosti faktora
ponasanja.
c) ldentifikacija nenosecih elemenata, koji mogu biti:

potpuno slobodni (nepovezani) u odnosu na konstrukciju,
delimicno otporni na deformacije elemenata konstrukcije.
d) ldentifikacija uticaja spojeva na kapacitet disipacije energije konstrukcije:

- spojevi smesteni van kriticnog podrucja (na nacin definisan u tacki 5.1.2(1 )),
koji ne uticu na kapacitet disipacije energije konstrukcije (videti 5.11.2.1.1 i npr.
sliku 5.14.a),
- spojevi smesteni unutar kriticnog podrucja, ali odgovarajuce predimenzionisani
u odnosu na ostatak konstrukcije, tako da u seizmickoj proracunskoj situaciji
oni ostaju u elasticnoj oblasti dok se neelasticno ponasanje dogada u drugim
kriticnim oblastima (videti 5.11.2.1.2 i npr. sliku 5.14.b),
- spojevi smesteni unutar kriticnih oblasti sa znaeajnom duktilnoscu (videti
5.11.2.1.3 i npr. sliku 5.14.c).
1 """-
@
@ @ ©
<U••:
-I
!"-·
.
L~ ···.#~ J I JI
T
Slika 5.14: a) spojevi locirani izvan kriticnih oblasti; b) predimenzionisan spoj sa
plasticnim zglobovima pomerenim izvan oblasti spoja; c) duktilni
smicuci spojevi velikih panela locirani unutar kriticnih oblasti (npr. u
prizemlju); d) duktilni spojevi za kontinuitet locirani unutar kriticnih
oblasti okvira
116
EN 1998-1 :2004
5.11.1.3 KRITERIJUMI PROJEKTOVANJA

5.11.1.3.1 Lokalna otpornost
(1) U montafoim elementima i njihovim spojevima mora se uzeti u obzir degradacija

odgovora kao posledica postelasticnih ciklicnih deformacija. Takva degradacija odgovora
uobicajeno je pokrivena parcijalnim koeficijentima sigurnosti materijala za celik i beton (videti
5.2.4(1 )P i 5.2.4(2)). Ako nije, proracunska otpornost spojeva montaznih elemenata pod
monotonim opterecenjem mora se na odgovarajuci nacin redukovati za verifikacije u
5.11.1.3.2 Disipacija energije
(1) U montafoim betonskim konstrukcijama preovladujuci mehanizam disipacije energije

trebalo bi da se realizuje putem plasticnih rotacija u kriticnim oblastima.
(2) Osim disipacije energije putem plasticnih rotacija u kriticnim oblastima, disipacija
energije u monta:l.nim betonskim konstrukcijama moze se ostvariti kroz plasticni smicuci
mehanizam duz spojeva, pod uslovom da su zadovoljena oba sledeca uslova:
a) povratna (restituciona) sila ne sme znatnije opadati tokom seizmickog dejstva; i
b) moguce nestabilnosti moraju biti na odgovarajuci nacin izbegnute.
(3) Tri klase duktilnosti, predvidene u poglavlju 5 za konstrukcije koje se izvode na lieu
mesta, primenjuju se i za montazne sisteme. Za projektovanje montaznih zgrada klase
duktilnosti DCL, primenjuju se samo odredbe 5.2.1 (2) i 5.3 iz poglavlja 5.
Napomena: lzbor klasa duktilnosti za primenu kod razlicitih tipova montafoih betonskih sistema u
nekoj zemlji iii njenim delovima, mogu se naci u njenom Nacionalnom aneksu uz ovaj dokument. Klasa
duktilnosti DCL se preporucuje samo za slucaj niske seizmicnosti. Za sisteme od panelnih zidova
preprucuje se klasa duktilnosti DCM.
(4} Kapacitet disipacije energjje pri smicanju mo:Ze moze se razmatrati, narocito u
montaznim sistemima sa nosecim zidovima, uzimajuci u obzir vrednoti lokalnih faktora
duktilnosti na klizanje µ 5 pri izboru globalnog faktora ponasanja q.
5.11.1.3.3 Posebne dodatne mere
(1) U 5.11 razmatraju se samo regularne montazne konstrukcije (videti 4.2.3). Bez
obzira na to, provera motaznih elemenata neregularnih konstrukcija moze se zasnivati na
odredbama ovog pododeljka.
(2} Svi vertikalni noseci elementi moraju se pru:Z.ati do nivoa temelja bez prekida.
(3} Nepouzdanosti koje se odnose na otpornost uzimaju se kao u 5.2.3.7(2)P.
(4) Nepouzdanosti koje se odnose na duktilnost uzimaju se kao u 5.2.3.7(3)P.
5.11.1.4 FAKTORI PONASANJA
(1} Za montazne betonske konstrukcije koje se pridriavaju odredbi datih u 5.11,

vrednost faktora ponasanja Qp. osim ukoliko posebne studjje ne dozvole odstupanja, mogu
se izracunati na sledeci nacin:
117
EN 1998·1 :2004
qp = kp ·q (5.53)
gde je:
q faktor ponasanja u skladu sa izrazom (5.1 );
kp faktor redukcije zavisan od kapaciteta disipacije energije monta:Zne
konstrukcije (videti paragraf (2) nize).
Napomena: Vrednosti pripisane faktoru kp za upotrebu u nekoj zemlji, rnogu se naci u njenom
Nacionalnom aneksu uz ovaj dokument. Preporueene vrednosti su:
k {1, 00 za konstrukcije sa spojevima prema 5.11.2.1.1, 5.11.2.1.2 iii 5.11.2.1.3

P 0, 50 za konstrukcije sa svim drugim tipovima spojeva
(2) Za montazne betonske konstrukcjje koje se ne pridrfavaju odredbi datih u 5.11,

vrednost faktora ponasanja qp treba uzeti do 1,5.
5.11.1.5 ANALIZA PROLAZNIH SITUACIJA
(1) Tokom montaze konstrukcije, kada su obezbedena privremeni spregovi, seizmicka

dejstva se ne moraju razmatrati kao proracunske situacije. Medutim, uvek kada pojava
zemljotresa moze izazvati potpuni lorn delova konstrukcije sa ozbiljnim rizikom po ljudske
zivote, privremene spregove treba eksplicitno proracunati sa odgovarajucom redukcijom
seizmickog dejstva.
(2) Ako nije drugacije odredeno posebnim studijama, ovo dejsvo se maze uzeti da je
jednako delu Ap vrednosti proracunskog dejstva definisanog u poglavlju 3.
Napomena: Vrednost pripisana delu Ap za upotrebu u nekoj zemlji, moze se naci u njenom
Nacionalnom aneksu uz ovaj dokument. Preporucena vrednost za Ap iznosi 30%.
5.11.2 SPOJEVI MONTAZNIH ELEMENATA

5.11.2.1 OP§TE ODREDBE
5.11.2.1.1 Spojevi locirani izvan kriticnih podrucja
(1) Spojeve montaznih elemenata za koje se smatra da su izvan kriticnih oblasti, treba
smestiti od kraja najblizeg kriticnog podrucja na odstojanju koje je najmanje jednako najveeoj
dimenziji poprecnog preseka elementa unutar kriticnog podrucja.
(2) Spojevi ovog tipa moraju biti dimenzionisani za: a) smicucu silu odredenu na osnovu
pravila "programiranog ponasanja" datih u 5.4.2.2 i 5.4.2.3 sa faktorom YRd kojim se uzima u
obzir rezerva nosivosti zbog ocvrseavanje eelika, jednakim 1,1 za klasu DCM iii 1,2 za klasu
OCH; i b) momenat savijanja koji je najmanje jednak vrednosti momenta iz analize i 50%
vrednosti momenta nosivosti MRd. na kraju najblizeg kriticnog podrucja, pomnozenog sa
fatorom YRd·
5.11.2.1.2 Predimenzionisani spojevi
(1) Proracunske vrednosti uticaja od dejstava predimezionisanih spojeva moraju se

odrediti na osnovu pravila "programiranog ponasanja" datih u 5.4.2.2 i 5.4.2.3, na osnovu
rezerve nosivosti na savijanje krajnih preseka kriticnih oblasti jednakoj YRd'MRd. sa faktorom
YRd jednakim 1,20 za klasu DCM i 1,35 za klasu OCH.
118

Evrokod 8 - Deo 1 Seizmika PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Evrokod 8 - Deo 1 Seizmika PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I••I

s DEO 1: OPSTA PRAVILA,

PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA

objavljuje se u okviru druge faze PROJEKTA:

Prof. dr eorde Vuksanovlc, rukovodilac Projekta.

lzdavac: Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Beograd, novembar 2009.

EVROKOD 8: PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH KONSTRUKCIJA

Beograd, avgust 2009.

NAPOMENA: Ovaj prevod Evropskog standarda ne moze se koristiti za druge namene.

ICS 91.120.25 Zamenjuje ENV 1998-1-1:1994, ENV 1998-1-2:1994,

Evrokod 8: PRORACUN SEIZMICKI OTPORNIH

Eurocode 8: Design of structures for earthquake resistance

EUROPEAN COMMITEE FOR STANDARDIZATION

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

1.1 Oblast primene 14

2. ZAHTEVI PONASANJA I GRANICNA STANJA 26

3. USLOVI TLA I ZEMLJOTRESNO DEJSTVO 30

3.2.3.1 Prikazivanje preko vremenske istorjje 38

4. PRO ..IEKTOVAN ..IE ZGRADA 40

4.1 Opste odredbe 40

5. POSEBNA PRAVILA ZA BETONSKE ZGRADE 70

5.1 Opste odredbe 70

5.6 Odredbe za sidrenje i nastavljanje armature 108

6. POSEBNA PRAVILA ZA CELICNE ZGRADE 123

6.1 Opste odredbe 123

6.7.3 Dijagonalni elementi 137

7. POSEBNA PRAVILA ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE ZGRADA OD

7.1 Opste odredbe 145

7.9.2 Analiza 164

8. POSEBNA PRAVILA ZA DRVENE ZGRADE 169

8.1 Opste odredbe 169

9. POSEBNA PRAVILA ZA ZIDANE ZGRADE 175

9.1 Oblast primene 175

10. BAZNA IZOLACIJA 182

10.1 Oblast primene 182

10.2 Definicije 182

A (lnformatlvan) ELASTICNI SPEKTAR ODGOVORA POMERANJA 191

B (lnformativan) ODREE>IVANJE CILJNOG POMERANJA ZA NELINEARNU

C (Norrnativan) PRORACUN PLOCA SPREGNUTIH GREDA OD CELIKA I BETONA

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

(Design of composite steel and concrete structures)

STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI

VEZE IZMEllU EVROKODOVA I HARMONIZOVANIH TEHNICKIH

Postoji potreba za usaglasenoscu izmedu harmonizovanih tehnickih specifikacija za

DOPUNSKE INFORMACIJE KOJE SU SPECIFICNE ZA EN 1998-1

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1998-1

5.8.2(4) Minimalne debliine i procenti armiranja betonskih temelinih ploca.

1.1 OBLAST PRIMENE

(1) P Evrokod EN 1998 se primenjuje za projektovanje i izvodenje zgrada i dugih

1.1.2 OBLAST PRIMENE EVROKODA EN 1998-1

(1) Evrokod EN 1998-1 se odnosi na projektovanje zgrada i drugih gradevinskih

(2) Poglavlje 2 Evrokoda EN 1998-1 sadr:Zi osnovne zahteve ponasanja i kriterjjume

(3) Poglavlje 3 Evrokoda EN 1998-1 definise odredbe za prikazivanje zemljotresnih

(5) Poglavlja 5 do 9 Evrokoda EN 1998-1 sadr:Ze posebne odredbe za razlicite

- Paglavlje 9: pasebne adredbe za zidane zgrade.

(6) Paglavlje 10 sadrzi asnavne zateve i astale relevantne aspekte projektavanjanja i

1.1.3 OSTALI DELOVI EVROKODA EN 1998

1.2 NORMATIVNE REFERENCE

1.2.1 OPSTI REFERENTNI STANDARD!

EN 1990 Evrokad - Osnave proracuna kanstrukcija

1.2.2 REFERENTNI PROPISI I STANDARD!