1

UPUTSTVO ZA IZRADU DRUGOG ZADATKA

(VIESPRATNE ZGRADE) ELABORATA IZ
METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU
PREMA EVROKODOVIMA









novembar 2012.
1

PRIMER ZA 2. ZADATAK

2. Zadatak

Prema zadatim projektnim uslovima projektovati administrativnu zgradu sa noseom konstrukcijom od elika.

1. Dimenzije osnove zgrade date su na skici: a=___3,0___m b=___2,4__m

2. Zgrada ima podrum, prizemlje i _5_ spratova.

3. Spratna visina je:
u prizemlju _4,2 m_____; izmeu ostalih etaa _3,3 m____; u podrumu __3,3 m___

4. Krovni pokriva je:
montane AB ploe sa slojevima za pad, hidro i termoizolacijom i zatitom izolacije (ravan krov)

5. Meuspratne ploe su:
- montane betonske ploe,
- livena betonska ploa spregnuta sa podnim nosaima
- betonske ploa na profilisanom limu

6. Fasadu predvideti kao naizmenino postavljene neprovidne parapetne i staklene trake sa otvarajuim
krilima.

7. Za vertikalnu komunikaciju predvideti stepenita i liftove.

8. Elemente za ukruenje predvideti u vidu:
- armirano betonskih jezgara - vertikalnih elinih spregova

---------------------
Generacija 2012/2013 dobija ZADATU osnovu zgrade pa ne resave dispoziciju (potrebno je samo da
izvri pozicioniranje elemenata (podnih nosaa, podvlaka u stubova) u statikom smilu (tako da svaki
element konstrukcije koji ima razliitu geometriju, uslove oslanjanja ili optereenje dobije jedinstvenu
oznaku koja e se koristiti u daljem proraunu). Ovde dati opisi reavanja dispozicije i definicije
pojmova su, meutim, od znaaja za test, kolokvijum i ispit pa su ostavljene u materijalu.

NAPOMENE I KOMENTARI


Ad 1. Poeljno je i uobiajeno da
modul bude deljiv sa 3,0m ali to nije neko
determinisitko pravilo bitno je da se
ustanovi bilo kakva modularna mrea (u
zadatom primeru rasteri su deljivi sa 0,6
m).

Skica osnove daje se samo sa
grubim gabaritom objekta i rasporedom
unutranjih stubova (to je est projektni
zahtev u zavisnosti od rasporeda
prostorija u namene prostora). Popreni
presek i orijentacija stubova nisu zadati
ve se usvajaju. Raspored stubova po
obimu objekta je arhitektonski, uglavnom,
slobodan pa se moe usvojiti proizvoljno
ali u skladu sa optim reenjem
meuspratne konstrukcije.

Ad 2. Spratna visina je ukupna
visinska razlika izmeu gornjih ivica
gotovih podova. U njoj su sadrane
pretpostavljne debljine podnih obloga,
meuspratne konstrukcije (elinih nosaa
i montane AB ploe u ovom sluaju),
prostora sa instalacije (ako se one ne vode
u visini nosaa), konstrukcija plafona (u
sluaju sputenih plafona, na primer) kao i
slobodna visina (najei projektni zahtev
je ba slobodna visina a ostale veliine se
izvode u zavisnosti od projektnog reenja).
Ako se zna da je neka uobiajena slobodna

2









visina za administrativne prostore oko 2,60
m proizilazi da u ovom primeru za sve
pobrojane visine konstrukcija i podova
ostaje 0,7 m u sluaju podruma i tipskog
sprata dok se u prizemlju moe i
prekoraiti ova vrednost. O ovome treba
voditi rauna pri reavanju dispozicije i
usvajanju podnih nosaa.

Ad 8 Strogi protivpoarni zahtevi
su, danas, (iako postoje i druga reenja ali
su, za sad, neekonomina) praktino
propisali da stepenita moraju biti
izolovana armiranobetonskim platnima.
injenica da u objektu, u izvesnom smislu,
mora da postoji armirano betonska cev
jezgro znatnih gabarita namee reenja u
kojima se ovo koristi za horizontalnu
stabilizaciju. Za objekte male spratnosti
ova jezgra su, uglavnom, dovoljna pa su
vertikalni spregovi nepotrbni.

Ad DISPOZICIJA - Ovde se daju
samo najkraa uputstva za reavanje
dispozicije, za detaljnije videti udbenik
"eline konstrukcije u zgradarstvu"
autora prof.dr Dragana Buevca i/ili "Atlas
elinih konstrukcija" autora Hen, Hart i
Zontag koje ima u biblioteci.

U principu prvo treba reiti oblik
dimenzije i poloaj AB
(armiranobetonskog) jezgra. sa stepenitem
i liftom. Pri ovom imati u vidu neka
pravila kao to je dimenzija stepenika koja
treba da zadovoljava formulu "b+2h=63

3

DISPOZICIJA

Generacija 2012/2013 treba, praktino, svoju zadatu osnovu zgrade da skicira U RAZMERI i da na njoj
izvri pozicioniranje elemenata konstrukcije pri emu gornja osnova moe da poslui kao ugledni
primer (strelice pokazuju pravac noenja AB ploe.
cm" gde je "b" irina gazita a "h" visina -
na primer jedna od idealnih mera je
stepenik dimenzija 16,5/30 cm (poto je
30+2x16,5=63 cm). Ovo, naravno, nije
mogue uvek ostvariti to i nije
neophodno, odstupanja reda veliine 1-2
cm su prihvatljiva ali treba imati u vidu da
su gazita "ua" od oko 26-27 cm i "via"
od oko 18 cm veoma neudobna i
nepodesna za javno stepenite kao to je
ovo. irina javnog stepenita treba da je
bar 120 cm isto a neka minimalna irina
hodnika u delu ispred lifta treba da je oko
180 cm. Za neke minimalne dimenzije lifta
moe se usvojiti ist otvor dimenzija
120x120 cm. Zidna platna jezgra mogu se
usvojiti sa debljinom od oko 15-20 cm.

Iz svih ovih parametara treba reiti,
orijentaciono, dimenzije jezgra vodei
rauna kako e se reiti problem razliite
spratne visine (videti kako je ovo pitanje
reeno u priloenom primeru - prizemlje
koje ima veu spratnu visinu ima u delu
oba meupodesta neku vrstu zavojnih
stepenika pa je time nadoknaena razlika u
spratnoj visini).

Nakon toga treba postaviti jezgro u
osnovu na nain da se uklopi u rastere kao
i da bude to blie teitu osnove zgrade.
Ako ovako postavljeno jezgro prolazi blizu
nekih stubova bolje je malo poveati
jezgro, iako to moda nije potrebno, ali
tako ukida jedan broj stubova (ukidanje
stubova bez "irenja" jezgra dalo bi

4


netipine nosae - i to due od ostalih - to
je konstrukcijski nepovoljno.

Najzad treba izvriti raspodelu
podnih nosaa i podvlaka rukovodei se
nekim iskustvenim pravilima (u sutini
broj kombinacija je neogranien i
optimalna varijanta se ne moe odrediti
bez detaljnije tehno-ekonomske analize).

Pri raspodeli nosaa meuspratne
konstrukcije teiti da "raspon" ploe -
ispune bude oko 2,5 m (2,0-3,0 m). Raspon
podnih nosaa treba da je oko 1,5-2,0 x
vei od raspona podvlaka (iskustveni
podatak koji ima za cilj da se dobiju nosai
priblino iste visine - nosa veeg raspona
je manje a nosa manjeg raspona je vie
optereen). U principu ne treba ii na
raspone manje od 6,0 m niti vee od 12,0
m.

Poloaj stubovi je u zadatku zadat
samo unutar zgrade dok se po obimu moe
birati proizvoljno, naravno u nekom
smislenom rasteru (zadati podaci mogu
varirati u zavisnosti od oblika i dimenzija
zgrade).

Meuspratna ploa se, crtaki,
moe smatrati debelom oko 14 cm (bez
obzira na tip ploe - uslov zvune i
poarne izolacije).

Temlji nisu predmet ovog eleborata
ali, je naravno, poeljno da imaju nekog

5


smisla kao i da odnosi dimenzija
odgovaraju odnosima pripadajuih
optereenja.

Sama dispozicija treba, uglavnom
da bude jasna statika ema pa je u tom
smislu potrebno izvriti statiko
pozicioniranje. Koristiti vodee pozicije
(kao u ovom primeru gde su svi podni
nosai u opsegu pozicija 100-199,
podvlake u opsegu 200-299 itd.). Posebnu
oznaku treba da ima svaka pozicija koja je
statiki drugaije optereena (u praksi se
jo vie unificira - za seriju pozicija slinih
optereenja i raspona usvaja se jedna
pozicija pa se dimenzionie prema
najoptereenijem sluaju - ali se ovde, u
cilju vebanja, zadrava princip unikatnosti
svih pozicija koje se razlikuju bilo po
opterenju ili po rasponu).

U priloenoj dispoziciji obratiti
panju da postoje "mali" nosai (pos 150 i
250) ime je ve u dispoziciji odlueno da
oni ne nose optereenje sa ploe (videti
pravce noenja meuspratne ploe dat na
osnovama) ve da su praktino neka vrsta
"razupiraa" koji povezuju stubove u fazi
monolitiziranja meuspratne tavanice
(naravno, mogua su i drugaija reenja pa
ak i bez tih nosaa ili sa montanim
elementima - ali ovde je uraeno tako kako
bi se ostvarilo povezivanje svih stubova
elinim elementima).

Izvesno "skraenje" elinih nosaa

6


na dispoziciji (ematski) je uobiajeno
kada se eli naglasiti da su u pitanju
zglobne veze rigle i stuba ili zglobna veza
dva nosaa pod uglom.

Najzad, napomine se da nema
krutog pravila o broju potrebnih osnova i
preseka. U principu treba dati dovoljan
broj osnova i preseka da bi se konstrtukcija
"objasnila" u celosti. U priloenom
primeru je koriena injenica da
delimino postoje ose simetrije (neke
osnove i preseci su crtani "pola-pola" ali je
u potpunosti postignuto da su prikazani svi
karakteristini delovi konstrukcije.






















7








































8

ANALIZA DEJSTAVA

Promenjivo (korisno) dejstvo po etaama je usvojeno sa 2,0 kN/m
2

a po AB jezgru (stepenitu i podestima) sa 3,0 kN/m
2


ANALIZA GRAVITACIONIH DEJSTAVA (karakteristine vrednosti po terminologiji Evrokodova)

Krovna etaa: - hidro i termoizolacija sa zatitom hidroizolacije i slojevima za pad od "perlita" 1,50 kN/m
2

- AB ploa (d=10cm) 2,50 kN/m
2

- sopstvena teina eline konstrukcije objekta 0,50 kN/m
2

Stalna dejstva ukupno: g = 5,50 kN/m
2

- sneg s = 1,00 kN/m
2

- promenjiva (korisna) dejstva Promenjiva dejstva ukupno: p = 2,00 kN/m
2

(za pretpostaviti je da se na ravnom krovu korisna dejstva i sneg meusobno iskljuuju pa se
dejstvo snega, kao apsolutno manje dejstvo, zanemaruje u daljoj analizi)

Tipska etaa: - pod (na primer itison preko kouljice d=4,0cm) 1,00 kN/m
2

- AB ploa (d=14cm) 3,50 kN/m
2

- sopstvena teina eline konstrukcije objekta 0,50 kN/m
2

- laki pregradni zidovi ukljuujui laganu fasadnu oblogu 0,50 kN/m
2
Stalna dejstva ukupno: g = 5,50 kN/m
2

Promenjiva dejstva ukupno: p = 2,00 kN/m
2


AB jezgro: - AB platna (proseno, po etai) (4,05+4,95)x2x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 = 254,6 kN
- AB podest i stepenita (po etai) (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 = 60,1 kN
Stalna dejstva ukupno (po etai): g = 314,7 kN
- promenjiva (korisna) dejstva (po etai) p = (3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0 = 48,1 kN



Generacija 2012/2013 dobija ZADATA stalna i promenjiva dejstva po etai i stalno dejstvo AB jezgra
po metru visine (slino se zadaje na kolokvijumu i ispitu), preciznija analiza dejstava je priloena kako
bi se stekao oseaj kako se do tih, zadatkom zadatih, veliina dolazi u realnim situacijama.




Ad ANALIZA GRAVITACIONIH
UTICAJA:

Ovo je jedna mogua analiza
optereenja. Za potrebe vebi, ako nije
drugaije zadato, svi mogu usvojiti iste
veliine. Ipak, treba imati u vidu da je u
"stvarnom" projektovanju analiza
optereenja veoma vana i predstavlja
jednu od najveih odgovornosti projektanta
konstrukcije. Neophodno je izvriti
pravilnu analizu optereenja a veoma je
vano i naglasiti, u statikom proraunu, za
ta je konstrukcija raunata - ovo stoga to
su veoma este i uobiajene prenamene
prostora to, itekako, moe izmeniti uslove
optereenja.

Kod AB jezgra uticaji su svedeni
na koncentrisane sile u nivou etaa jer je
tako pogodno za dalju analizu (naravno da
se isto moe uraditi i kao ekvivalentno
optereenje po m
2
ili na neki drugi nain).
Pri tome je zanemarena injenica da je
visina prizemlja neto vea od ostalih (ovo
nije od bitnijeg uticaja na rezultate) ali je
ukupno optereenje korektno (odnosno,
korektno sraunata teina jezgra je
podeljena na 7 kako bi se dobile
"ekvivalentne" sile po etaama).





9

ANALIZA HORIZONTALNIH UTICAJA NA OBJEKAT

Analiza uticaja od vetra
Uticaji od vetra, po pravilu, nisu merodavni za ovakvu vrstu objekata (visoki objekti sa relativno velikim
masama) u seizmikim zonama (kao to, najee, seizmika nije merodavna kod niskih objekata sa malim
masama kao to je sluaj kod hala) i nepisano je pravilo da se ne uzimaju u obzir pri proraunu viespratnih
zgrada (osim, naravno, veoma visokih). Pravilno bi, ipak, bilo sprovesti dokaznicu. U ovom primeru se to i
ini.

- Udarni pritisak vetra q
p(z)
= 1,28 kN/m
2

(usvojena veliina, priblino odgovara srednjoj brzini vetra v
b,0
= 25 m/s i konkretnoj visini
objekta, 20,0m, meutim, u praksi se detaljno analizira svaki konkretan sluaj na nain
slian onome koji je prikazan u uglednom primeru za halu)
- Koeficijenti sile (za ukupno optereenje objekta, kao i za ovde izraenu nameru da se pokae
da vetar nije merodavan u odnosu na seizmiku, vetar na krov i bone zidove nije od znaaja
ali, u optem sluaju, moe biti od znaaja pri proraunu pojedinih elemenata konstrukcije)

Merodavan ukupni koeficijent sile (za objekat kao celinu) je: C
p,e
= C
p,e1
+C
p,e2
= 1,4


- Merodavno optereenje vetrom (u vidu jedinstvene koncentrisane sile po spratu)
W = q
p(z)
C
p,e
A = 1,28 x 1,4 x (24,0x3,3) = 142,25 kN
(uzeto je, kao merodavno, kada vetar deluje upravno na veu dimnziju zgrade u osnovi)



Ad ANALIZA HORIZONTALNIH
UTICAJA NA OBJEKAT

Ovo je krajnje pojednostavljena i
skraena analiza horizontalnih uticaja na
objekat. Poto se, uglavnom, unapred zna
da je za ovu vrstu objekta i ovu spratnost
merodavna seizmika onda je samo to
iskustveno predvianje ukratko potvreno.
Napominje se da Evrokodovi imaju
posebne kombinacije dejstava za seizmike
uticaje (koeficijenti dejtava su jednaki
jedinici) i da se sa seimikim uticajima ne
kombinuje sneg i vetar (koeficijenti
reprezentativnih vrednosti za sneg i vetar
jednaki su nuli -
2,S
=
2,W
= 0

Celokupnu seizmiku silu na
objekat iz ovog primera, jasno je, prima
AB jezgro kao konzolni nosa ukljeten u
tlo (na koti gornje ivice temelja) poto su
sve meusobne veze podnih nosaa,
podvlaka i stubova zglobne. Naravno da su
mogua i druga reenja: dva ili vie AB
jezgara, izdvojena AB platna, vertikalni
spregovi ili bilo koja kombinacija
prethodno pobrojanih sluajeva kao i
reenja sa viespratnim i viebrodim
ukljetenim okvirima u jednom ili dva
pravca (ovo poslednje, praktino, skoro da
nije ni mogue analizirati "runo" bez
pomoi raunara i specijalizovanih
raunarskih programa). U svakom sluaju
analiza horizontalnih dejstava se uvek radi
na ovaj nain (za raliku od objekata kao to
su industrijske hale) iz razloga to

10


Analiza seizmikih uticaja

U okviru serije Evrokodova seizmika dejstva tretira Evrokod 8. Do sada jedan od najkompletnijih standard za
regulisanje ove oblasti ima oko 250 strana i detaljnija prezentacija samog standard i postupka analize, nije
predmet ovog kursa (metalne konstrukcije u zgradarstvu). Skree se, meutim, panja da je ova problematika
u direktnoj odgovornosti graevinskog konstruktera i jedno od ovlaenja koje drugi profili ne mogu dobiti
(graevinski tehniari, inenjeri sa diplomom vie graevinske kole, pa i inenjeri sa diplomama nekih
arhitektonsko-graevinskih fakulteta u Srbiji).
Za potrebe elaborate, kolokvijuma i pismenog dela ispita koristie se pojednostavljeni postupak koji je, pod
odreenim uslovima (koji se za potrebe elaborate, kolokvijuma i pismenog ispita usvajaju kao takvi bez
dodatnih provera) dozvoljen i prema Evrokodu to je lateral force method ili, u slobodnom prevodu,
metoda ekvivalentnih horizontalnih sila.
Sutina metode je da se kompleksna dinamika analiza ponaanja konstrukcije usled zemljotresa zamenjuje
pojednostavljenom metodom pri kojoj se na sistem nanose odgovarajua fiktivna horizontalna dejstva po
spratovima iji je intenzitet odreen tako da su uticaji u konstrukciji bliski uticajima koji se dobijaju usled
seizmike pri dinamikim metodama prorauna. Znai, stvarni zemljotres koji je pobuda pri kojoj se tlo,
odnosno temelji objekta, pomeraju pa mase objekta, obino koncentrisane po spratovima, koje tee da ostanu
u mestu svojim inercijalnim silama izazivaju uticaje u konstrukciji sline onima koje izazivaju nekakve
fiktivne horizontalne sile po spratovima se zamenjuje statikim metodama na modelima sa takvim fiktivnim
horizontalnim dejstvima po spratovima.
Ovaj postupak je veoma slian uproenom postupku iz starih srpskih standarda prema kojima su raeni
primeri koji se mogu nai u arhivi na internet sajtu fakulteta.
Uslovi koje Evrokod postavlja da bi se koristila pojednostavljena metoda su sledei:
1. Period sosptvenih oscilacija konstrukcije u dva glavna ortoganalna pravca mora biti:
T
1
s min(4T
c
; 2,0s)
T
c
je gornja granica perioda za spektralnu krivu ubrzanja i dato je u funkciji od kategorije tla koje je u
Evrokodu podeljeno u 5 kategorija A, B, C, D i E. (u primeru je usvojeno sa T
c
= 0,4 to odgovara
vrednosti nekog srednjeg tla kategorije C)
2. Objekat mora zadovoljiti niz kriterijuma regularnosti osnova po spratovima (blie odredbe, dodue,
dozvoljavaju i izvesna odstupanja od ovoga ali se ovde time neemo baviti)
Ovi kriterijumi se uproeno mogu opisati kao zahtev da zgrada ne menja oblik osnove etae po
spratovima i da se svi elementi za horizontalnu stabilizaciju - AB platna ili vertikalni spregovi, bilo
pojedinano ili grupisani u jezgra, proteu kontinualno od temelja do vrha zgrade to je redovno
sluaj na zadacima za elaborat, kolokvijum i ispit.
meuspratne ploe formiraju krutu
dijafragmu u svojoj (horizontalnoj) ravni te
ona obezbeuje da se etae ponaaju kao
kruta tela za horizontalni "rad"
(horizontalnu deformaciju pomeranje i
obrtanje). Ovo primorava konstruktera da
objekat, za horizontalna dejstva, posmatra
kao celinu (nije mogue, kao kod hale, da
jedan spreg primi vetar sa jedne strane a
drugi sa druge oba sprega simultano
primaju ukupan vetar na objekat, ak ni
kod hale to nije ba tako ali je dovoljno
tano pa je uobiajeno u praksi).

Koeficijenti i parametri za
odreivanje ukupne seizmike sile su
usvojeni prema nekim srednjim
vrednostima koji se javljaju u praksi (na
elaboratu i na ispitu ovi parametri se
zadaju). Studenti mogu usvijiti iste
vrednosti ali je bitno da se zna da i
odreivanje ovog koeficijenta spada u
domen odgovornosti konstruktera - u
realnim situacijama odreivanje
pojedinanih koeficijenata treba da bude
rezultat detaljnih analiza.

Obratiti panju da seizmike sile
deluju u teitima pojedinih etaa pa, u
optem sluaju - kada se teite krutosti
jezgra ili jezgara ne poklapa sa teitem
etaa, moe da se javi moment torzije na
jezgro a kao posledica seizmikih sila. Ovo
je sluaj i u prikazanom primeru ali samo
za "poduni" pravac zemljotresa (paralelno
sa osama A-D). Za intenzitet ovog

11

Ako su ispunjeni gornji uslovi smiua sila u nivou temelja (Base shear force) - F
b
se moe odrediti
pomou sledeeg izraza:
F
b
= S
d
(T
1
) m
Gde je S
d
(T
1
) ordinata proraunskog spektra odgovora za T
1
(T
1
je parametar u funkcija tla)
U sutini ova vrednost je karakteristika konkretne konstrukcije i u funkciji je tipa konstrukcije,
znaaja objekta, karakteristika tla i drugih parametara i detaljno se odreuje u svakom
pojedinanom sluaju a moe rezultovati vrednostima u relativno velikom opsegu
(od 0,4 m/s
2
pa do preko 1,5m/s
2
).
U ovom primeru se usvaja S
d
(T
1
) = 1,0 m/s
2

- korekcioni faktor u funkcija tipa konstrukcije i spratnosti (kree se u opsegu 0,85-1,00)
Za potrebe ovog primera se usvaja = 0,85
m ukupna seizmika masa objekta odreena prema sledeim pravilima kombinovanja
gravitacionih uticaja
EG
k,i
+ E
E,i
Q
k,i

pri emu se moe usvojiti da je

E,i
=
2,i

za promenjivo, korisno, optereenje po etaama u administrativnim zgradama se moe usvojiti
da je
= 0,5
2,i
= 0,3 odnosno
E,i
= 0,5 0,3 = 0,15
(prethodno znai da u proraun seizmike mase objekta korisna dejstva uestvuju sa 15%)
Za dalje potrebe prorauna i kombinovanja mora se odrediti ukupna proraunska masa objekta za seizmike
uticaje. Pri ovome, zhodno prethodnom, raunamo mase koje ini 100% stalnih (G) dejstava i 15%
promenjivih (Q) dejstava.
- Seizmika masa objekta u nivou etaa (tone odnosno kg su obraunati u kN)
Stalno po etai (24,0x21,6-4,2x5,1)x5,5 = 2733,4 kN
Stalno od jezgra platna (2x4,05+2x4,95)x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 = 254,6 kN
podesti i stepenite (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 = 60,1 kN
15% korisnog po etai (24,0x21,6-4,2x5,1)x15%x2,0 = 149,1 kN
15% korisnog po stepenitu (3,9x4,8-1,5x1,8)x15%x3,0 = 7,2 kN
Seizmika masa po spratu m
i
= 3204,4 kN
- Ukupna seizmika masa objekta: m = Em
i
= 7m
i
= 22430 kN
- Ukupna smiua sila sila: F
b
= S
d
(T
1
) m = 0,1*0,85*22430*100/1000 = 1906,6 kN
(da bi izraz dimenziono bio ispravan masu koja je obraunata u kN smo pomnoili sa 100
da bi je pretvorili u kg a rezultat, koji se tada u N podelili smo sa 1000 da bi dobili u
kN)
momenta torzije treba odrediti taan
poloaj teita jezgra odnosno njegovo
odstojanje od teita etae - "e". Ovo e se
uraditi kasnije, pri analizi samog AB
jezgra.

Kod zglobmih noseih sistema zgrada
kakvi se zadaju na ovom kursu (a koji se
jedini mogu sraunati na runi nain)
potpuno je jasna podela uloga pri
prijemu i prenoenju dejtsva na objekat.
Elementi meuspratne konstrukcije i
stubovi primaju SAMO gravitaciona
dejstva i NE UESTVUJU uprijemu
horizontalnih dejstava (aksijalne sile koje
se usled seizmike mogu javiti u nosaima
meuspratne se, u stvari, prenose kroz
krutu dijafragmu koju formira podna
ploa)

Elementi za horizontalnu stabilizaciju,
samostalna ili u jezgra grupisana AB
platna ili vertikalni spregovi, primaju i
prenose PRIPADAJUA (sa svojih
uticajnih povrina) gravitaciona dejstva i
KOMPLETNA horizontalna dejstva na
zgradu (vetar ili seizmika dejstva)










12
- Raspodela seizmike sile po etaama:
Raspodela seizmike sile po etaama se, po pravilu, vri srazmerno horizontalnim
pomeranjima masa u prvom tonu sopstvenih frekvencija u dva glavna pravca. Dozvoljava se
i linearna interpolacija u kom sluaju je raspored masa srazmeran visini masa po etaama pa
imamo:

=
) (
,
i i
i i
b i b
z m
z m
F F gde su z
i
visine pojedinih masa po etaama
Ako su sve mase po etaama identine kao u uglednom primeru onda je sledei deo
jednaine konstanta
F
b,i
= F
b
m
i
/ E(m
i
xz
i
) = 1906,6/(3,3+7,5+10,8+14,1+17,4+20,7+24,0) = 19,49 kNm
Pa seizmike sile po spratovima dobijaju sledee vrednosti
F
b
,
1
= 19,49 x 3,3 = 64,3 kN F
b
,
5
= 19,49 x 17,4 = 339,1 kN
F
b
,
2
= 19,49 x 7,5 = 146,2 kN F
b
,
6
= 19,49 x 20,7 = 403,4 kN
F
b
,
3
= 19,49 x 10,8 = 210,5 kN F
b
,
7
= 19,49 x 24,0 = 467.8 kN
F
b
,
4
= 19,49 x 14,1 = 274,8 kN

Rekapitulacija horizontalnih uticaja na objekat

Vetar Seizmika
(pojednostavljeno na stranu sigurnosti)

+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700
142,25 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700
Fb,1 = 64,3 kN
Fb,2 = 146,2 kN
F
b,3
= 210,5 kN
Fb,4 = 274,8kN
F
b,5
= 339,1 kN
Fb,6 = 403,4 kN
F
b,7
= 467,8 kN
142,25 kN
142,25 kN
142,25 kN
142,25 kN
142,25 kN

Oigledno je kao horizontalno dejstvo merodavan uticaj od zeimikih sila
Raspored seizmike sile po
etaama uraen je prema
pojednostavljenom postupku iz Evrokoda,
usvajajui da se pomeranje masa po
spratovima u prvom tonu sopstvenih
frekvencija linerano menja po visini
objekta. Treba imati u vidu da postoje i
taniji postupci ali prevazilaze mogunosti,
pa i cilj, programa vebanja na ovom
predmetu.

Konstatacija da je merodavna seizmika u
odnosu na vetar se bazira na injenici da je
momenat savijanja i transferzalna sila u
ukljetenju (bazi objekta odnosno AB
jezgra) vei po apsolutnoj vrednosti kod
seizmikih uticaja nego kod vetra ak i
ako se vetar proglasi za dominantno
promenjivo optereenje (i dejstva pomnoe
sa 1,5). U kombinacijama od seizmike se,
dalje, odgovarajua normalna sila dobija
manja nego kod ULS kombinacija sa
vetrom (kombinacije se vre sa 15%
promenjivog optereenja, bez vetra i
snega) a poznato je da je za betonski
presek AB jezgra odnosno temelj gori
sluaj sa manjom normalnom silom i
veim momentom nego obrnuto.

Ovo ne mora, nuno, biti tako kod
vertikalnih spregova od elika (gde nije
toliko oigledno koji je sluaj merodavan
za dimenzionisanje) pa se u takvim
sluajevima, po potrebi, mogu uraditi
kombinacije za sve proraunske situacije.


13

DIMENZIONISANJE ELEMENATA ELINE KONSTRUKCIJE

U zadacima kakvi su zadati za elaborat (zglobni sistemi sa AB jezgrom kao elementom za horizontalnu
stabilizaciju) je za elemente eline konstrukcije potrebno analizirati ULS i SLS stalne i prolazne proraunske
situacije BEZ SEIZMIKE I BEZ VETRA a, praktino, i BEZ SNEGA NA KROVU (s obzirom da se sneg
meusobno iskljuuje sa korisnim promenjivim dejstvom koje je vee po apsolutnoj vrednosti).

Za potrbe elaborata svesno se zanemaruje jo jedan aspekt a to je pravo da se kod elemenata sa uticajnim
povrinama veim od oko 10m
2
uvede redukcija promenjivog dejstva (kojim se uzima u obzir mala
verovatnoa da se promenjivo optereenje sa svojim maksimalnim intenzitetom istovremeno javi na velikim
povrinama).

Sve u svemu prilino je oigledno da nam za dalji postupak kod nosaa i stubova trebaju samo sledee
proraunske situacije odnosno rezultati:

ULS: 1,35G+1,5Q = 1,35*5,5+1,5*2,0 = 10,4 kN/m
2

SLS: G+Q = 5,5+2,0 = 7,5 kN/m
2


POS: 100 - Podni nosa
- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje 3,0 m
- raspon 9,6 m

10,4x3,0= 31,2 kN/m
R
Ed,100

9,6 m
M
Ed
= 31,2x9,6
2
/8 = 359,4kNm

T
Ed
= R
Ed,100
= 31,2x9,6/2 = 149,8kN

Merodavno dejstvo za SLS q = 16,5+6,0 = 22,5 kN/m
Prethodno je potrebno uraditi za sve elemente konstrukcije
Dimenzionisanje (izbor profila, dokaz preseka, stabilnosti i deformacije) je potrebno uraditi samo za
jedan podni nosa, jednu podvlaku i jedan stub, u svemu prema uputstvima iz Metalnih konstrukcija
Kod spregova merodavna sitaucija nije
toliko oigledna samo za stubove u okviru
sprega (sila u dijagonali je srazmerna
transferzalnim silama koje su oigledno
vee kod seizmikih proraunskih situacija
nego kod stalnih i prolaznih proraunskih
situacija).

Kod stubova u okviru sprega merodavna
situacija nije toliko oigledna zbog udela
promenjivog (korisnog) optereenja i
faktora optereenja u kombinacijama ali i
ovde je velika verovatnoa da je ipak
merodavna seizmika kombinacija dejstava

(nije, naime, potpuno oigledno da li
seizmika proraunska situacija sa svojim
faktorima optereenja koji su jednaki
jedinici, bez snega i vetra i sa 15%
korisnog dejstva daje vee uticaje u
stubovima u okviru sprega u odnosu na
stalne i prolazne proraunske situacije u
kojima su faktori dejstva 1,35 odnosno 1,5
a kombinuju se i sneg i vetar i 100%
korisnog dejstva)












14

Treba imati u vidu da su podni nosai, skoro redovno, sa kontinualno bono pridranom pritisnutom noicom
(Lc = 0) dok kod podvlaka sitaucija moe biti razliita ali sigurno razmak bono pridranih taaka pritisnute
noice (Lc) ne moe biti vei od razmaka taaka oslanjanja podnih nosaa na podvlaku (inae, konstruktivnim
merama se i pritisnuta noica podvlake moe kontinualno pridrati podnom ploom).

Pri izboru optimalnog profila nosaa od koristi su sledee izvedene veliine
Potrebni elastini ili plastini (u zavisnosti od klase preseka) otporni momenat
W
potr
= M
Ed
/ (f
y
/
M0
) = 359,4 10
2
/ 23,5 = 1533,2 cm
3

Potrebna povrina rebra (za prijem transferzalne odnosno smiue sile)
A
w,potr
~ T
Ed
/ (f
y
/\3
M0
) = 149,8/(23,5/\3) = 11,0 cm
2

Potrebni momenat inercije moemo odrediti iz uslova ogranienja deformacije, kod zgrada imamo apsolutni
dozvoljeni ugib u funkciji raspona ali i uslov da budu ograniene vibracije meuspratne konstrukcije. Za
potrebe ovog primera je usvojeno da je
v
dop
=L/250 za podne nosae odnosno
v
dop
=L/300 za podvlake
v
dop
=28 mm za sve nosae kao uslov za ogranienje vibracija
pa SLS uslov postaje
v
max
=(5/384)x(qx10
-2
xL
4
)/(ExI) < v
dop
= min(28mm; L/250)= min(28mm; 960/250=38,4mm) = 28mm
odakle se moe izvesti potreban momenat inercije
I
potr
=(5/384)x(qx10
-2
xL
4
)/(E x v
dop
)
=(5/384)x(22,5x10
-2
x960
4
)/(21000 x 2,8) = 42318 cm
4


Usvaja se IPE 500 S235
W
y
= 1930 cm
3
(>W
potr
)
I
y
= 48200 cm
4
(>I
potr
)
t
w
= 10,2 mm (A
w
~ 50*1,02 = 51 cm
2
> A
w,potr
)

Sa prethodno prikazanom procedurom ne bi trebalo da doe do situacije da neki od uslova pri detaljnoj
kontroli preseka, stabilnosti i deformacije ne bude zadovoljen.







Ad DIMENZIONISANJE
ELEMENATA ELINE
KONSTRUKCIJE:

Studenti treba da isto urade za SVE
elemente konstrukcije uz pravilno
odreeno svoenje i prenoenje uticaja.

Prilikom izbora profila treba voditi
rauna o ukupnoj visini medjuspratne
konstrukcije. U ovom sluaju
podrazumevamo da je visina svih slojevi
poda zajedno sa podnom ploom oko 15,0
cm a da za konstrukciju plafona treba oko
5,0 cm. Uzimajui prethodno u obzir kao i
zahtevanu minimalnu "istu" visinu unutar
prostorije od 2,60 m proizilazi da je za
konstruciju elinih nosaa preostalo 500
mm (2600 + 50 + 500 +150 = 3300 mm).
"ista" visina od 2,6 m moe se smatrati
apsolutnim minimumom za javne objekte.


Ad POS: 100 Podni nosa

Kontrola deformacije:

Uobiajena je provera ugiba i
vibracija. Uslov za ugib proizilazi iz vrste
pregradnih zidova koje su planirane da se
formiraju na ploi, estetike itd. i propisuje
se, obino, kao doputen ugib u funkciji od
raspona (za podne nosae je, najee,
l/250-l/300 mada se moe zahtevati i l/400-
l/500). Treba imati u vidu da se ugib od

15
POS: 110 - Ivini podni nosa
- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje 1,5 m
- raspon 9,6 m



10,4x1,50m=15,6kN/m
R
Ed,110

9,6 m
M
Ed
= 179,7kNm

T
Ed
= R
Ed,110
= 74,9 kN



POS: 120 - Netipini podni nosa
- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje 3,0 m odnosno 1,95 m
- raspon 9,6 m



10,4x3,00m=31,2kN/m
R
Ed,120,L

9,6 m
10,4x1,95m=20,28kN/m
7,0 m 2,6 m
R
Ed,120,D

M
Ed,max
(x=4.7m) = 311,9 kNm
T
Ed,max
= R
Ed,120,D
= 145,9 kN
R
Ed,120,L
= 125,2 kN










stalnog optereenja moe anulirati
nadvienjem elinih nosaa.

Uslov vibracija (nema ga u naim
propisima ali se moe nai po
internacionalnim standardima i
preporukama) proizilazi iz funkcionalnih
pa i psiholokih razloga. Propisuje se,
najee, kao zabranjen opseg sopstvenih
frekvencija nosaa (nepovoljan je opseg
0,8-5,5 Hz). U zgradarstvu se, najee
propisuje da sopstvena frekvencija nosaa
pod stalnim i korisnim optereenjem ne
sme biti manja od 3 Hz ili ak 5 Hz u
sluaju plesnih dvorana, podijuma za igru i
slino. Ovi uslovi se "oiglednim
matematikim transformacijama" mogu
prevesti na apsolutne granine ugibe usled
stalnog i korisnog optereenja i oni iznose
28mm odnosno 10mm respektivno.

U konkretnoj situaciji "merodavan"
(stroiji) je uslov po vibracijama u odnosu
na uslov po ugibu 28mm prema 38mm.

Kontrola stabilnosti:

Bono izvijanje nosaa nije
merodavno jer je u pitanju prosta greda
kod koje je gornji pojas pritisnut - a on se
moe smatrati kontinualno bono
pridranim meuspratnom ploom (u
praksi ovo treba i propisati i/ili dokazati
naroito kod prefabrikovanih montanih
ploa).


16
POS: 130 - Netipini podni nosa
- "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje 3,0 m
- raspon 7,0 m



10,4x3,0=31,2 kN/m
R
Ed,130

7,0 m
M
Ed
= 191,1 kNm
T
Ed
= R
Ed,130
= 109,2 kN




POS: 150 - Razupira u pravcu podnih nosaa
(ovaj element nije optereen recimo da je "uputen" u odnosu na podnu plou kako bi se spreilo oslanjanje
ploe slui za povezivanje stubova u fazi montae i betoniranja, moe se usvojiti konstruktivno ali treba
voditi rauna da ima neku prihvatljivu vitkost, recimo 200-250, s obzirom da ima funkciju tapa odnosno da
prilikom razupiranja moe trpeti normalnu silu usled malih ekscentrinosti, nesimetrinog optereenja pri
betoniranju, itd.)















Ako se, u konkretnom sluaju,
ispostavi da nema dovoljno visine za
nosae iz serije IPE ili IPN (koji su, meu
valjanim profilima, najoptimalniji za podne
nosae) uvek se mogu uzeti nosai iz serija
IPB (HEA pa ak i HEB ako je
neophodno) ili se projektovati zavareni
limeni nosai "I" preseka. U ovom
konkretnom sluaju, na primer, kao podni
nosai "prolaze" i IPN 450 (koji je oko
25% tei), HEA 400 (koji je 40% tei) ili
HEB 360 (koji je 55% tei). Svi su manje
ekonomini ("tei" su) ali zato zauzimaju
manju visinu meuspratne konstrukcije
(450, 400 odnosno 360 mm u odnosu na
optimalni IPE 500 koji "okupira" 500 mm
meuspratne visine).


Ad POS:110Ivini podni nosa

Nije neobino da se, iz
konstruktivnih razloga (unifikacije), usvoji
isti nosa kao i podni nosa POS: 100 ali
tada, naravno, ne treba sprovoditi proraun
i dokaznicu jer svi dokazi slede direktno iz
dokaza za POS: 100. U ovom primeru ima
dosta netipinih nosaa (POS: 110, 120,
130, 210, 220) pa je odlueno da se uvede
jo jedan profil (IPE 400) kako bi se
ostvario ekonomski efekat (smanjenje
ukupne teine konstrukcije).


Ad POS:150 Razupira


17
POS: 200 - Podvlaka
- "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje 1,2 m
- raspon 6,0 m



10,4x1,20m=12,5 kN/m
R
Ed,200

6,0 m
R
Ed,100
=149,8 kN
M
Ed
= 368,4 kNm
T
Ed
= R
Ed,200
= 112,3 kN



W
potr
= M
Ed
/ (f
y
/
M0
) = 1568 cm
3

A
w,potr
~ T
Ed
/ (f
y
/\3
M0
) = 8,3 cm
2

za odreivanje potrebnog momenta inercije je dovoljno tano raditi sa ekvivalentnim jednakopodeljenim
optereenjem (koje proizvodi sline transferzalne sile i momente), ovo optereenje moemo odrediti, na
primer, iz:
q
eq
l
2
/8 = q
SLS
L
2
/8+R
SLS
L/4 q
eq
= 58,5 kN/m
v
max
=(5/384)x(q
eq
x10
-2
xL
4
)/(EI) < v
dop
= min(28mm; L/300)= min(28mm; 600/300=20mm) = 20mm
odakle se moe izvesti potreban momenat inercije
I
potr
=(5/384)x(q
eq
x10
-2
xL
4
)/(E v
dop
)
=(5/384)x(58,5x10
-2
x600
4
)/(21000 x 2,0) = 23504 cm
4


Usvaja se IPE 500 S235
W
y
= 1930 cm
3
(>W
potr
)
I
y
= 48200 cm
4
(>I
potr
)
t
w
= 10,2 mm (A
w
~ 50*1,02 = 51 cm
2
> A
w,potr
)

Podvlaka je optimalno izabrana jer je profil najlaki iz asortimana valjanih profila koji zadovoljava sve
zahteve, istovremeno je sline (u ovom sluaju identine) visine kao podni nosa pa ne poveava visinu
meuspratne konstrukcije (koju definie nosa najvee visine).


Ve ranije je napomenuto da su
razupirai postavljeni iz konstruktivnih
razloga da bi se elinim elementima
ostvarila veza izmeu svih stubova (oni
kao takvi mogu biti i montanog karaktera
da se demontiraju nakon monolitizacije
(betoniranja) ploe. Ovde je usvojeno da su
neoptereeni (na primer da se postavljaju
tako da im gornja ivica bude "uputena" u
odnosu na podne nosae i podvlake) pa se
"dimenzioniu" samo prema kriterijumu
vitkosti (poto je u pitanju sekundarni
element (prost tap) za stabilizaciju. U
praksi ovo (naroito kada je preteno po
obimu objekta kao ovde) moe da poslui
neemu u vezi fasade ili slinom.



Ad POS: 200 Podvlaka

Kontrola preseka:

Kod podvlake imamo situaciju da
je u preseku u sredini i M
Ed,max
i znaajno
T
Ed
pa treba izvriti odgovarajuu kontrolu.

Kontrola deformacije:

U konkretnom sluaju ispao je
stroiji ("merodavan") uslov za ugib u
odnosu na uslov za vibracije 20 mm u
odnosu na 28 mm.




18

POS: 210 - Netipina podvlaka
- "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje 1,2 m
- raspon 3,9 m



10,4x1,20m=12,5 kN/m
R
Ed,210,D

3,9 m
R
Ed,100
=149,8 kN
3,0 m
R
Ed,210,L

M
Ed,max
(x=0,9 m) = 120,1 kNm
T
Ed,max
= R
Ed,210,L
= 139,5 kN
R
Ed,210,D
= 59,1 kN





POS: 220 - Netipina podvlaka
- "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje 1,2 m
- raspon 3,9 m



10,4x1,20m=12,5 kN/m
R
220,D

3,9 m
R
120,L
=125,2 kN
3,0 m
R
220,L

M
Ed,max
(x=0,9 m) = 103,55 kNm
T
Ed,max
= R
Ed,220,L
= 120,7 kN
R
Ed,220,D
= 53,3 kN



POS: 250 - Razupira u pravcu podvlaka
(vai sve to je navedeno kod POS:150)
Kontrola stabilnosti:

Kod podvlaka treba biti oprezan
kada se razmatra bono izvijanje
pritisnutog pojasa nosaa. Ovde je situacija
netipina u tome to se i na podvlaku
kontinualno oslanja jedan deo ploe pa je
nosa kontinualno pridran (nije
merodavno bono izvijanje nosaa) ali je
tipina situacija da se ploa oslanja samo
na podne nosae a ovi na podvlake. Ako je
pri tome nedefinisana veza ploe za
podvlaku ili je ona ak denivelisana
(uputena) u odnosu na plou onda po
pitanju bonog pridravanja imamo
takasto oslanjanje na mestima veze
podnih nosaa i podvlake pa je neophodno
sprovesti dokaznicu stabilnosti podvlake
na bono izvijanje pritisnutog pojasa.


Ad POS:210 i 220Netipine podvlake

U sluaju pozicija 210 i 220
iskoriena je injenica da je ve ranije
uveden jo jedan dodatni profil (IPE400)
pa je on iskorien za netipine podvlake
do AB jezgra. Naravno da je mogue
svaku poziciju dimenzionisati nezavisno
ali, kao to je ve pomenuto, treba ii na
neki optimim ovde je celokipna
meuspratna konstrukcija projektovana sa
ukupno 3 profila (IPE500, IPE400 i
HEA100) pri emu su sva 3 profila
zastupljena u znaajnoj meri. Ne bi, na
primer, imalo smisla usvajati poseban

19
POS: 300 - Tipini ivini stub



149,8 kN
149,8 kN = R
Ed,100

149,8 kN
149,8 kN
149,8 kN
149,8 kN
149,8 kN
R
Ed,300
= 1048,6 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700 U nameri da presek stuba promenimo na koti +7,8m
odrediemo merodavne proraunske uticaje za donji i gornji
deo stuba

Donji deo stuba
N
Ed,300,D
= R
Ed,300
= 1048,6 kN
Merodavna duina izvijanja u obe ravni jednaka je
maksimalnoj spratnoj visini:
L
cr,y
= L
cr,z
= 420 cm

Gornji deo stuba
N
Ed,300,G
= 4 R
Ed,100
= 599,2 kN
Merodavna duina izvijanja u obe ravni jednaka je
maksimalnoj spratnoj visini:
L
cr,y
= L
cr,z
= 330 cm

Kod stubova nije mogue tanije odreivanje potrebnih geometrijskih
karakteristika ali se uvek grubo moe proceniti potrebna povrina
preseka iz izraza
A
potr
= (150%-200%) N
Ed
/ (f
y
/
M0
)

Pa kao prvu iteraciju pri dimenzionisanju moemo profile
pretpostavljati prema sledeem:
Donji deo stuba: A
potr
= 175%*1048,6/23,5 = 78,1 cm
2

Gornji deo stuba: A
potr
= 175%*599,6/23,5 = 44,7 cm
2


do kote +7,8m Usvaja se: HEB 200 S235
g = 61,3 kg/m A = 78,1 cm
3

i
x
= 8,54 cm i
y
= 5,07 cm

iznad kote +7,8m Usvaja se: HEA 180 S235
g = 35,5 kg/m A = 45,3 cm
3

i
x
= 7,45 cm i
y
= 4,52 cm



Pri odabiru profila treba teiti da se gabarit stuba menja to manje a nije uputno ni menjati oblik i orijentaciju
stuba (zbog montanih nastavaka)

profil zbog samo jedne pozicije koja se
pojavlju je na 1-2 mesta u dispoziciji
("dobitak" na teini bi se "izgubio" zbog
potrebe za razliitim vezama,
komplikovanije nabavke materijala itd.).
Ovo, meutim, nije neko kruto pravilo. U
praksi se odluka ostavlja projektantu ali je
moe izmeniti i izvoa (uz saglasnost
projektanta i/ili investitora) a zavisi i od
naina ugovaranja izvoenja i montae
konstrukcija (po kg ili "klju u ruke").


Ad POS: 300 Tipini ivini stub

Pri analizi optereenja stubova
vren je "prenos" odgovarajuih reakcija
podnih nosaa i podvlaka. U principu, u
ovom i u nekim drugim sluajevima
(uglavnom kod zglobnih sistema sa
nosaima sistema proste grede) mogue je
isto sprovesti preko odreivanja "uticajnih
povrina". Za POS 300, konkretno,
"uticajna povrina" je dimenzija
3,0mx4,8m pa ako je merodavno
optereenje po etai 10,4 kN/m
2
dobijamao
da je optereenje na stub po etai:
(3,0x4,8)x10,4 = 149,8 kN
odnosno vrednost identina reakciji
odgovarajueg podnog nosaa (POS: 100).

Pri analizi optereenja zanemarena
je i, neizbena, ekscentrinost na mestu
unosa reakcije podnog nosaa (veze stuba i
nosaa) koja, naroito kod ivinih stubova
koji su optereeni samo sa jedne strane,

20

POS: 310 - Ugaoni stub



74,9 kN
74,9 kN = R
Ed,110

74,9 kN
74,9 kN
74,9 kN
74,9 kN
74,9 kN
R
Ed,310
= 524,3 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700








Donji deo stuba: N
Ed,310,D
= R
Ed,310
= 524,3 kN

Gornji deo stuba N
Ed,310,G
= 4 R
Ed,110
= 299,6 kN








moe biti znatna. Ovo bi, u praksi, trebalo
ispitiati i, eventualno, uzeti u obzir pri
dimenzionisanju (ovde je mogua
ekscentrinost veoma mala zbog malih
dimenzija stuba reda veliine 100-
150mm a i taj uticaj je umanjen zbog
kontinuiranosti stuba kroz vie etaa pa
je zanemareno u potpunosti).

Kod konstruisanja stubova
rukovodilo se istom eljom ka unifikaciji
ali optimalnoj. Mogue je, naravno, sve
stubove usvojiti istog preseka i to po celoj
visini to pri nekoj drugoj dispoziciji
moe biti ak i optimalno. Takoe, mogue
je da se presek stuba menja na svakoj ili
svakoj drugoj etai po visini a sve u
zavisnosti od veliine objekta naina
proizvodnje transporta i montae.

Ovde imamo situaciju da postoje
bitno razliito optereeni stubovi "ivini"
i "srednji" pri emu su bitno drugaije
optereeni i krajnji (ugaoni) "ivini" u
odnosu na ostale "ivine". Imajui
prethodno u vidu, kao i injenicu da se
nabavka materijala (profila) vri u
duinama od oko 12,0 15,0 m to su i
najvee prihvatljive transportne duine,
odlueno je da se usvoje tri razliita profila
(HEB300, HEB200 i HEA180) te da se od
njih formiraju svi stubovi uz mogunost
jedne promene preseka po visini (na
sredini odnosno tako da se stubovi
proizvode, transportuju i montiraju iz dva
dela od po oko 12,0 m duine).

21

POS: 320 - Netipini ivini stub



109,2 kN
109,2 kN = R
Ed,130

109,2 kN
109,2 kN
109,2 kN
109,2 kN
109,2 kN
R
Ed,320
= 764,4 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700








Donji deo stuba: N
Ed,320,D
= R
Ed,320
= 764,4 kN

Gornji deo stuba N
Ed,320,G
= 4 R
Ed,110
= 436,8 kN










Kod POS: 300 je za donji deo
usvojen profil iz serije HEB koja je i
predviena za stubove (kao i serija HEM
koja je predviena za izuzetno optereene
stubove) dok je gornji usvojen od HEA
profila poto je bitno manje optereen.

Deformacija nije tretirana jer
"skraenje" stuba usled normalnih sila nije
od znaaja a nema horizontalnog "otklona"
nezavisnog od krutosti jezgra
(podrazumeva se da bi se ovo proverilo pri
konstruisanju i dokazu AB jezgra).


Ad POS: 310 i 320 Netipini ivini
stubovi

Zarad doslednosti treba obratiti
panju da sa obe strane stuba POS: 320
postoje jo dva netipina ivina stuba
(stubovi na koje se oslanjaju netipini
podni nosai POS: 120) a koji nisu
oznaeni kao posebna pozicija. Ovo je
svesno uraeno jer je razlika u optereenju
manja od 3% u odnosu na tipini ivini
stub POS: 300 to je neka mera tolerancije
koja se u tehnikim primenama moe
smatrati prihvatljivom.







22

POS: 370 - Tipini unutranji stub



R
Ed,100
+ R
Ed 200
+ R
Ed 210,D
= 321,0

321,0 kN
321,0 kN
321,0 kN
321,0 kN
321,0 kN
321,0 kN
R
Ed,370
= 2247,0 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700















Donji deo stuba:
N
Ed,370,D
= R
Ed,370
= 2247,0 kN

Gornji deo stuba
N
Ed,370,G
= 4 (R
Ed,100
+ R
Ed 200
+ R
Ed 210,D
) = 1284,0 kN










Ad POS: 370 Tipini unutranji stub

Od svih "unutranjih" stubova,
jasno je ve i iz dispozicije, najoptereenija
je POS: 370. koja "prima" reakcije jednog
tipinog podnog nosaa, jedne tipine i
jae optereene netipine podvlake.






























23

POS: 360 - Netipini unutranji stub



R
Ed,100
+ R
Ed 200
+ R
Ed 220,D
= 276,2 kN
276,2 kN

276,2 kN
276,2 kN
276,2 kN
276,2 kN
276,2 kN
R
Ed,360
= 1933,4 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700





Donji deo stuba:
N
Ed,360,D
= R
Ed,360
= 1933,4 kN

Gornji deo stuba
N
Ed,360,G
= 4 (R
Ed,100
+ R
Ed 200
+ R
Ed 220,D
) = 1104,8 kN









Ad POS: 360 i 350 Netipini
unutranji stubovi

Dok je za POS:360 i iz dispozicije
bilo oigledno da je vrlo malo razliito
optereena od POS:370 analiza je pokazala
da je razlika u optereenju i za POS:350
nedovoljna da bi se presek ve
konstruisanog stuba POS:370 mogao
racionalno menjati pa bi se svi "unutranji"
stubovi (POS: 350, 360 i 370)
najverovatnije usvojili istog preseka.

Dokazi se, naravno, u takvim
situacijama sprovode samo za jedan,
najoptereeniji, stub - POS: 370 u ovom
sluaju




















24



POS: 350 - Ivini unutranji stub



187,2,0 kN
R
Ed,110
+ R
Ed,200
= 187,2,0 kN

187,2,0 kN
187,2,0 kN
187,2,0 kN
187,2,0 kN
187,2,0 kN
R
Ed,350
= 1310,4 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700












Donji deo stuba:
N
Ed,350,D
= R
Ed,350
= 1310,4 kN

Gornji deo stuba
N
Ed,350,G
= 4 (R
Ed,110
+ R
Ed 200
) = 748,8 kN













































25



POS: J - Armiranobetonsko stepenino jezgro

Armirano betonsko stepenino jezgro prima HORIZONTALNE UTICAJE NA OBJEKAT U CELINI ali
prima i PRIPADAJUE GRAVITACIONE UTICAJE.

Keficijenti reperezentativnih vrednosti korisnog dejstva i vetra usvojeni su sa sledeeim vrednostima:

0,Q
= 0,7
2,Q
= 0,3
0,W
= 0,6
2,W
= 0,0


Faktor znaaja objekta je usvojen sa sledeom vrednou

I
= 1,0

Seizmika dejstva oznaavamo sa A

Strogo formalno gledano ovakve elemente (elemente za obezbeenje krutosti zgrade) bi trebalo proveriti za
sledee situacije (uz eliminisanje snega budui da se meusobno iskljuuje sa korisnim dejstvom)

Stalne i prolazne (osnovne) proraunske situacije

1,35G + 1,50Q + 1,50(0,6W) a)
1,00G + 1,50Q + 1,50(0,6W) b)

1,35G + 1,50W + 1,50(0,7Q) c)
1,00G + 1,50W + 1,50(0,7Q) d)

Seizmike proraunske situacije

1,00G + 1,0E + 1,0 (0,3Q) e)

Analitikim putem moe lako da se pokae da se apsolutno najvei MOMENAT SAVIJANJA i
TRANSFERZALNA SILA u armiranobetonskom jezgru javlja pri proraunskoj situaciji e).
Pri ovoj proraunskoj situaciji, zato, imamo znaajno manju proraunsku normalnu silu.
Kod betonskih preseka (pa i temelja) je skoro UVEK nepovoljnija situacija sa malom normalnom silom
Ad POS: J AB stepenino jezgro

Vertikalni elementi za ukruenje,
jedno AB jezgro u ovom primeru,
"primaju" kompletna horizontalna dejstva
(vetar i/ili seizmike uticaje) na objekat
kao celinu kao i "pripadajui" deo
gravitacionih uticaja (sopstvenu teinu i
korisno optereenje "pripadajuih delova
etaa i AB jezgra).

U ovom primeru, od gravitacionih
dejstava sa "pripadajuih" delova etaa,
AB jezgro prima po jednu reakciju od
podnih nosaa POS: 100 i 130 i po dve
reakcije od netipinih podvlaka POS: 210 i
220. Takoe, zbog dispozicionog reenja i
pravca "noenja" podne ploe, postoje mali
pripadajui delovi podne ploe sa kojih se
uticaji prenose na AB jezgro direktno (to
su polovine delova ploe izmeu podnih
nosaa POS: 120 i samog AB jezgra
videti dispoziciju proizilazi da je
takozvana "pripadajua" irina sa koje se
vri direktno prenoenje uticaja sa podne
ploe na AB jezgro: (1/2)x0,9m= 0,45 m u
ukupnoj duini od 2,6m to je duina
preklapanja jezgra i raspona podnog
nosaa POS: 120). U ovom konkretnom
primeru to je uzeto u obzir pri analizi
ukupnih uticaja na AB jezgro od
gravitacionih dejstava. Deo od sopstvene
teine AB jezgra (G
j
) je preuzet iz analize
seizmikih uticaja na strani 10. odakle se, u
sutini, moe uzeti i korisno optereenje
AB jezgra (P
j
) ali pomnoeno sa 2 (jer je

26
pritiska i velikim momentom (u poreenju sa, na primer, velikom normalnom silom pritiska i manjim
momentom savijanja).
Zato e se za potrebe ovog primera izvriti analiza samo za proraunsku situaciju e) i to e izvesno biti
merodavni proraunski uticaji.

Ipak, treba imati u vidu da, u optem sluaju, a naroito u reenja sa spregovima, nije uvek mogue analitiki
utvrditi merodavnu proraunsku situaciju (pogotovo to se kod spregova momenat savijanja transformie u
silu pritiska/zatezanja) pa bi svakako bila neophoda detaljnija analiza.

U veini primera na elaboratima je, relativno lako, mogue odrediti uticajnu povrinu osnove sa koje se
gravitacioni uticaji direktno ili indirektno prenose na AB jezgro. Takav nain analize moe biti pogodniji i
moe se primeniti. Ovde to, zbog specifine dispozicije, nije tako oigledno pa je ipak odlueno da se primeni
korienje ve sraunatih reakcija pojedinih nosaa iako ovo nije pogodno s obzirom da su sraunati za drugu
proraunsku kombinaciju (1,35G+1,50Q) od one koja nam je ovde potrebna (1,00G+1,00(0,5Q)).

Da bi se izbeglo ponovno raunanje potrebnih uticaja mogue je iskoristiti ve sraunate reakcije i koristiti
proporciju poto su SVI uticaji linerano zavisni od totalnog optereenja. Moe se, prema tome, smatrati da je
dovoljno tano gravitacione uticaje za ovde merodavnu proraunsku situaciju odrediti korienjem ve
sraunatih vrednosti (za drugu proraunsku situaciju) pomnoenim sa faktorom koerkcije, naime:
Svi uticaji (reakcije podnih nosaa i podvlaka) sraunati su za proraunsku sitiaciju
1,35G+1,50Q = 1,35(5,5 kN/m
2
)+1,50(2,0kN/m
2
) = 10,425 kN/m
2

Nama trebaju gravitacioni uticaji za potrebe proraunske situacije
1,00G+1,00E+1,00(0,3Q)
Odnosno trebaju nam gravitacioni uticaji (seizmika proizvodi samo horizontalne uticaje pa ne utie na
gravitacione uticaje) za
1,00G+1,00(0,3Q) = 1,00(5,5kN/m
2
)+1,00(0,30*2,0kN/m
2
) = 6,1 kN/m
2

Faktor korekcije je:
K = 6,1/10,425 = 0,585

Koristei prethodno dobijamo gravitaciono optereenje po etai prema sledeem:
Kx(R
Ed,100
+ R
Ed,130
+2 R
Ed,210,L
+2 R
Ed,220,L
)+(g
etae
+p
etae
)
direktno
+G
jezgra
+Q
jezgra
=
= 0,585(149,8+109,2+2x139,5+2x120,7) = 0,585*779,4 = 455,95
+(2x2,6x0,45)x(5,5+0,3*2,0) = 14,27
+(254,6+60,1) = 314,7
+(3,9x4,8-1,5x1,8)x(0,3*3,0) = 14,42
= 799,3 kN
na strani 10 ono uzeto sa 50% zbog toga
to su analizirani seizmiki uticaji gde je
pravilo da se korisno optereenje uzima u
obzir sa 50%). U obrazloenju na skici
korisno optereenje jezgra je uzeto po
"neto" povrini - bez otvora za lift -
smatrajui da je sam lift uao u stalno
optereenje po jezgru (korisno optereenje
po jezgru se, u sutini, moe uzeti kao
odgovarajua vrednost sa strane 10 ali
pomnoeno sa 2 jer je tamo ono uzeto sa
50% zbog toga to su analizirani seizmiki
uticaji gde je pravilo da se korisno
optereenje uzima sa polovinom
intenziteta).

Oigledno je da je za
dimenzionisanje merodavan "poduni"
pravac zemljotresa odnosno seizmikih sila
(pravac paralelan sa osama A-D) i to iz dva
razloga. Prvi je taj to je prostorna
orijentacija jezgra takva da je to njegov
"slabiji" pravac a drigi injenica da za taj
pravac postoji ekscentricitet pri delovanju
seizmikih sila jer se centri (teita) masa i
krutosti ne nalaze na istom pravcu (pri
emu, naravno, seizmike sile deluju u
centrima masa a "otpor" jezgra ima teite
u centru krutosti). Odreivanje centra
krutosti sprovedeno je odreivanjem
teita preseka AB jezgra odnosno
njegovih AB zidova platana to je u
konkretnom sluaju egzaktno. U optem
sluaju, sa vie nejednakih AB jezgara,
pojedinanih AB platana, vertikalnih
spregova i/ili njihovih kombinacija,

27

Prvi red gornjeg prorauna su sve reakcije podnih nosaa i podvlaka koje padaju na jezgro pomnoene sa
faktorom korekcije (ime smo dobili reakcije ekvivalentne dejstvu 1,0G+1,0(0,3Q) koje nam trebaju za
razmatranu proraunsku situaciju)

Drugi red je (g
etae
+p
etae
)
direktno
to je korespodentno dejstvo sa dela etae koji se, s obzirom na pravac
noenja meuspratne ploe, direktno naslanja na jezgro na jednom kraju odgovarajueg raspona (na skici
je rafirana predmetna povrina) a koji je optereen razmatranim dejstvom (1,0G+1,0(0,3Q))



Trei red je sopstvena teina AB jezgra po spratu (ve sraunato pri analizi dejstava na strani 8)

etvrti red je korisno promenjivo dejstvo po podestima i stepeninim kracima AB jezgra bez otvora za lift (i
ovo je tretirano pri analizi dejstava na strani 8)
odreivanje centra krutosti je neto
sloenije jer se pri tome ono ne poklapa sa
teitem prostog zbira pojedinih
vertikalnih elemenata ve se, pri tome,
moraju uzeti u obzir i njihovi meusobni
odnosi krutosti.

Ukupan ekcentricitet izmeu
centara masa i krutosti u ovom primeru je:
e = 1,35m pa su odgovarajui momenti
torzije koji "napadaju" jezgro u visini "i-
tog" sprata: M
t,Ed
= (F
b,i
e) i oni kao torzija
zaista i "napadaju" torziono kruto AB
jezgro "cevnog" odnosno "kutijastog"
poprenog preseka.

Kada ima vie odvojenih
vertikalnih elemenata za ukruenje onda,
na pojedinim vertikalnim elementima za
ukruenje, "prave" torzije praktino ni
nema ve se "napadni" moment torzije
"razlae" na parove ili sistem sila,
srazmerno krutostima elemenata za
ukruenje, te tada na pojedinanom
verikalnom elementu za ukruenje (AB
jezgru, platnu, vertikalnom spregu) imamo
samo smiue sile (seizmike sile) uveane
za sile od momenta torzije ("spreg" dve
sile na odreenom rastojanju daje potpuni
ekvivalent globalnom momentu torzije).
Naravno, "ravanski" elementi za ukruenje
mogu primiti uticaje samo u jednoj
svojoj ravni, pa i ovo treba imati u vidu
pri formiranju za moment torzije
"ekvivalentnih" sistema sila.
Intenzitet seizmikog dejstva i

28


799,3 kN

799,3 kN
799,3 kN
799,3 kN
799,3 kN
799,3 kN
R
v,Ed
= 5595,1 kN
+0,000
-3,300
+4,200
+7,500
+10,800
+14,100
+17,400
+20,700
S
1
= 64,3 kN
S
2
= 146,2 kN
S
3
= 210,5 kN
S
4
= 274,8kN
S
5
= 339,1 kN
S
6
= 403,4 kN
S
7
= 467,8 kN
R
h,Ed
= 1906,6 kN
M
Ed
= 32934,7 kNm
Poloaji
centra (teita) masa "M"
i
centra (teita) krutosti "K"
M
t,Ed
= 2573,3 kNm
631,5 kNm
544,6 kNm
457,8 kNm
371,0 kNm
284,2 kNm
197,4 kNm
86,8 kNm
799,3 kN

Naglaava se da u sluajevima kada nema stvarnog ekscentriciteta (kada se centar masa poklapa sa centrom
krutosti) Evrokod propisuje uzimanje u obzir incidentnog ekscentriciteta (Evrokod praktino propisuje da se
UVEK mora uzeti ekscentricitet odnosno izvesna torzija) sa sledeom veliinom
Za sluaj elemenata za ukruenje grupisanih u jezgro e
ai
= 0,05L
i
(5% od merodavne dimenzije)
gde je L
i
dimenzija zgrade upravno na ravan delovanja seizmikih dejstava
Za sluaj pojedinanih elemenata za ukruenje (pojedinana AB platna ili spregovi) Evrokod dozvoljava
pojednostavljeni postupak kojim se seizmika dejstva na pojedinani element za ukruenje uveavaju
mnoenjem sa sledeim faktorom
o = 1 + 0,6 (x/L
e
)
(u uobiajenom situacijama to se svodi na uveanje seizmikih uticaja dobijenih bez uticaja torzije za 30%)
gde je sa x oznaeno rastojanje razmatranog elementa za ukruenje od centra masa (teita) etae (sprata)
mereno upravno na ravan delovanja seizmikih dejstava a L
e
je maskimalno rastojanje izmeu dva elementa
za ukruenje zgrade mereno upravno na ravan delovanja seizmikih dejtava
raspored istog po spratovima odreen je
ve ranije pa ukupna "merodavna"
kombinacija uticaja izgleda kao na
prezentiranoj skici. Na istoj skici su
odreene i reakcije a prezentirani su i
prostorni poloaji centara krutosti i masa.
Na sledeoj skici prikazane su i sraunate
presene sile.
Konstrukcijsko oblikovanje i
dimenzionisanje nije sprovedeno jer spada
u domen drugog predmeta s obzirom da je
u pitanju armirani beton. Ako, meutim,
postoje elini vertikalni pregovi treba
sprovesti njihovo konstrukcijsko
oblikovanje i dimenzionisanje sa svim
neophodnim dokazima, vitkosti, nosivosti i
stabilnosti kao i za ostale elemente eline
konstrukcije.