Merenje i vrednovanje radova

u gradjevinarstvu
1. Predmer i predraun radova
2. Struktura jedinine cene pozicije rada
3. Gradjevinske norme
4. Analiza jedinine cene pozicija rada
5. Vrste procena u gradjevinarstvu
6. Modeli procene trokova
7. Kljuni resursi
8. Standardizacija predmera i predrauna
9. Pravilnik POMI
10. Snimanje procesa rada
11. Evidencija
12. Naplata izvrenog posla
13. Dimenzione tolerancije
14. Merenje produktivnosti
15. Gradilina dokumentacija

1. PREDMER I PREDRAUN RADOVA

Predmer i predraun predstavlja detaljnu procenu radova sa grekom od 3%. To je
detaljna procena pozicija rada, koliina, resursa i trokova.
Moe biti projektantski (kao sastavni deo ponude), ugovorni i planerski (slui za izradu
dinamikog plana).
Projektantski se radi uz projektnu dokumentaciju. Predstavlja spisak pozicija radova,
grupisano po vrstama radova, sa:
1)kodom pozicije - 1,2,3...
2)opisom pozicije - Izrada AB ploce d=30cm, Izrada zida od blokova d=19 cm...
3)jedinicom mere - m, m, m...
4)koliinom,
5)jedininom cenom pozicije i
6)ukupnom cenom pozicije rada,
Predmer predstavlja spisak pozicija rada sa kodom, opisom pozicije, jedinicom mere i
koliinom. Za svaku vrstu rada daje se ukupna cena. Na kraju predmera i predrauna se
prilae rekapitulacija radova koja sadri spisak svih radova, njihove cene i ukupnu cenu svih
radova.
Predmer i predraun sastavlja projektant i on je sastavni deo projektne dokumentacije.
Prilae se uz svaku vrstu projekta (AB projekat, projekat vodovoda i kanalizacije, jake i slabe
struje, projekat spoljnog ureenja, projekat termotehnike instalacije). Ovaj predmer i
predraun slui investitoru da okvirno proceni budet. Na bazi projektantskog predmera radi
se tenderska dokumentacija (sadri i niz drugih dokumenata). Na bazi tenderske
dokumentacije ponuai vre kalkulacije jedinine cene pozicija radova i daju ponudu
investitoru.
Na analizu cena pored normativa i koliina radova bitno utie i niz drugih faktora:
tehnologija rada koja se moe primeniti za objekat, usvojena organizacija rada, uslovi
lokacije (skueni prostor, bliski susedni objekti), rok izvoenja radova (kratki rokovi
podrazumevaju usiljeni ritam rada to dovodi do pada produktivnosti), klimatski uslovi
(mikroklima, kisa, vruine, niske temperature), faktori okruenja, pravni sistem, poreski
propisi i carine, politika i ekonomska stabilnost itd.
Na bazi unapred postavljenih kriterijuma investitor bira optimalnu ponudu. Sa
izabranim ponuaem investitor sklapa ugovor. Sastavni deo ugovora je ugovorni predmer i
predraun koji se moe razlikovati od ponude ako je izvoa kroz dodatne pregovore ili pre
otvaranje ponuda u javnom postupku dodatno snizio cenu.

2. STRUKTURA JEDININE CENE POZICIJE RADA

Jedinina cena pozicije rada se odredjuje na osnovu direktnih trokova (radna snaga,
materijal i mehanizacija), indirektnih trokova i profita.
Direktni trokovi su trokovi upotrebljenih resursa iskazanih kroz normative koji ulaze u
poziciju rada. Jedna pozicija sadri jedan ili vie normativa. Redak je sluaj da pozicija rada
bude manja od normativa. Rade se odvojeno za materijal, radnu snagu i mehanizaciju.
Dobijaju se pomou normi i jedinine cene resursa koji uestvuju u toj normi.
Indirektni trokovi se dele na indirektne trokove na gradilitu i indirektne trokove van
gradilita.
Indirektni trokovi na gradilitu obuhvataju sve pripremne i druge radove neophodne za
funkcionisanje gradilita (plate reijskog osoblja, trokovi montae, trokovi demontae,
upotrebe kontejnera za kancelarije i magacine, postavljanje gradiline ograde, trokovi
privremene struje, kanalizacije i vodovoda itd.)
Indirektni trokovi van gradilita predstavljaju trokove rada direkcije firme.
Profit predstavlja zaradu firme na odredjenoj poziciji i iskazuje se u procentima, to je
razlika izmeu ugovorene cene radova i svih direktnih i pripadajuih indirektnih trokova.

3. GRAEVINSKE NORME
Norme predstavljaju prosean utroak radnog vremena, materijala i mehanizacije za
izradu jedinice mere pozicije rada prema tehnikim propisima. Norme su odreene pod
pretpostavkom dobre organizacije radnog mesta i rada pod normalnim uslovima prosenog
radnika koji racionalno koristi svoje znanje, materijal, alat i maine ostvarujui dobar
kvalitet graenja. Norme su grupisane po vrstama radova, slue za analizu jedininih cena
pozicija rada (kalkulacija cena) i za proraun trajanja radova (broj dana, radnika, struktura
radnika, potronja materijala). Kategorija radnika zavisi od strune spreme. U naim
normativima postoje radnici od II do IX kategorije. U okviru norme materijala sadrani su
dozvoljeni rasturi materijala.
Rastur materijala je ona koliina koja odlazi na otpad materijala.
Koeficijent redukcije normi slui za usklaivanje norme sa realnim uslovima rada.
Kod nas se koriste sledee norme:
1) Normativi i standardni rada u graevinarstvu
2) Interne norme
3) Izvedene norme
Interne norme su iskustvene norme gradjevinskih firmi, odnose se na standardne i
specijalne vrste radova.
Izvedene norme izvode se iz praktinih uinaka mehanizacije i broja radnika koji
opsluuju tu mainu, odnosno uestvuju u tehnolokom procesu.

m3
Up uinak
h

Primer: Betoniranje pumpom iji je Up= 25m3/h

Pumpom upravljaju 1r.V, 1r.IV, 2r.III kat.
norma za V = 1/25= 0,04h/m3
norma za IV = 1/25= 0,04h/m3
norma za III = 2*1/25= 0,08h/m3

RV
Maina

R IV

1
Upm

1
Upm

R III + R III
1
h
3 norma
Up m

1
Upm

4. ANALIZA JEDININE CENE POZICIJA RADA

Za analizu jedininih cena mogu se koristiti razliite formule:
1) c k * Ers Emat Emeh -cena pozicija rada
Direktni trokovi
Norme i jedinine cene resursa
k-koeficijent reije, sadri indirektne trokove i profit
2) c ( Ers Emat Emah)(1 )

0.2 0.5 koeficijent reije

je vee kada je manji objekat
3) c k rs * Ers k mat * Emat k meh * Emeh
Ers, Emat i Emeh su direktni trokovi za radnu snagu, materijal i mehanizaciju.
4) c = krs*Ers + kmat*Emar + J.c. meh
J.c.meh = (Khi/Upi)

Kprod. koeficijent produkcije slui da se konkretni uslovi rada usaglase sa normom (Npr.
skuen prostor za rad podrazumeva poveanje norme za 10 do 20%).

Koeficijent prelamanja

*** Kprel. - koeficijent prelamanja je koeficijent koji slui za svoenje razliitih jedinica
mera normativa rada, mehanizije i materijala na jedinicu mere obrauna. Ovo je nabitniji
podatak prilikom prorauna direktnih trokova (to su one tabele koje popunjavate na
vebama). Vrlo esto se zahteva da se obraun iskae u jedinicama mere koje su razliite od
onih u normativima, npr. u normativu za izradu AB zida d=25cm norme su date u [h/m], a
od vas se trai da obraun iskaete u [h/m]. Pravilo je da uvek nacrtate poziciju, u ovom
sluaju navedeni zid, u koliini U KOJU SE VRI PRETVARANJE jedinica. U ovom
primeru prebacujemo m u m, tako da crtamo m zida sa datom debljinom. Koeficijent
prelemanja se rauna za beton, oplatu i armaturu. Sa slike zakljuujemo da je povrina jedne
strane zida 4m. Za beton, kaemo, koliko je potrebno m(zato to pretvaramo m u m)
betona za m zida vidimo sa slike da je to 4m, znai da je koeficijent prelamanja za beton
Kp,b=4. Za oplatu, isto, koliko je potrebno m oplate za m zida vidi se sa slike da je
potrebno 8m, Kp,o=8.
Kada se radi AB zid, oplata se postavlja sa obe strane zida.
U sluaju stuba oplata se postavlja se sve etiri strane, a u sluaju grede sa donje i
duih bonih stana, kod ploe samo sa donje strane!!!
Generalno, svaki primer se reava na ovakav nain. Prvo se nacrta (greda, zid, stub, ploa) u
meri u koju vrimo konverziju (m, m, m), uvek je data jedna ili vie veliina kako bi moglo
tano da se nacrta (debljina ploe, debljina zida, dimenzije preseka grede i stuba). I sada se
sve gleda sa crtea, koliko je ega (beton, oplata, armatura) potrebno za za taj crte.
Evo jo jedan primer. Radi se ploa d=20 cm. Norme su date u [h/m], a trai se
obraun u m. Crtamo m ploe. Za oplatu, koliko je potrebno oplate za m zida, pa 1m
oplate, koeficijent prelamanja je 1. Za beton, koliko je potrebno m betona za m ploe, vidi
se sa slike da je potrebno 0,2m betona, pa je koeficijent prelamanja 0,2. Armatura, za nju je
dato npr. da se koristi 400kg/m. Ovo treba konvertovati u m. Poto na slici imamo 0,2m
ploe, moe se sa slike zakljuiti da je za 1m ploe ( ili 0,2m, to je u ovom slucaju isto)
potrebno 400*0,2, a to je 80 kg/m armature.

5. VRSTE PROCENA U GRADJEVINARSTVU

Procedura formiranja ponude sa stanovita izvoaa radova

Upit

Konceptualna
procena

Preliminarna
(detaljna)
procena

ugovaranje

Definitivna
(izvoaka)
procena

Realizacija
projekta

Totalna
procena

Baza
istorijskih
podataka

odustajanje

5.1.

Konceptualna procena

Zadatak konceptualne procene trokova je pre svega da se oceni opravdanost daljeg

rada na proceni i ponudi u celini. Odluka o neopravdanosti moe se doneti odmah posle uvida
u sadraj upita pre bilo kakve procene ukoliko je upit nekompletan, tendenciozan ili
neodgovarajui. Izrada konceptualne procene prema iskustvenim podacima traje od 8 do 80
radnih casova uz korienje baze podataka firme. Konceptualnu procenu rade najbolji i
najiskusniji kadrovi firme.
Za izradu konceptualne procene primenjuju se najjednostavniji modeli kao to su
gruba procena (modeli bazirani na povrini ili zapremini budueg objekta), ili
specijalizovani modeli za brzu procenu razvijeni unutar firme. Konceptualna procena se
bazira na iskustvu sa izgradnje ranije izvedenih slinih obejkata. Konceptualna procena
trokova obino se izraava zbirno uz par kljunih pokazatelja bez ulaenja u detaljnu
strukturu trokova.

5.2.

Preliminarna (detaljna) procena

Njena izrada moe da traje od nekoliko dana do nekoliko meseci u zavsnosti od

veliine projekta i kvaliteta ulaznih podataka. Rezultat rada na preliminarnoj proceni je
ponuda koja se dostavlja investitoru i kao takva postaje sastavni deo ponude. Potpisivanjem
ugovora o izgradnji preliminarna procena dobija status jednog od osnovnih ugovornih
dokumenata. Za preliminarnu procenu koriste se detaljni modeli za procenu trokova. Rad na
preliminarnoj proceni uslovljen je stvaranjem organizacionih i strunih preduslova.
U organizacionom smislu potrebno je da se formira tim za procenu i definie plan rada na
izradi procene.
Struni preduslov je da se obezbedi dovoljan broj kvalitetnih ulaznih podataka, oni se mogu
podeliti u tri grupe:
1) detaljni podaci iz baze podataka firme,
2) struni podaci o buduem objektu i
3) podaci dobijeni istraivanjem trita i neposredne lokacije gradnje.
Da bi se uradila preliminarna procena na zadovoljavajuem nivou izvodja treba da
ima na raspolaganju: osnove i preseke objekta sa definisanim obradama podova, plafona i
zidova, izgled sa opisom fasade, glavnu emu instalacija, crtee enterijera, i specijalne
zahteve od strane investitora.
Cpodizvodjaa*MF(zarada-6% + organizacija posla) = Cza investitora

5.3.

Definitivna (izvoaka) procena

Nakon potpisivanja ugovora interes investitora za dalje sagledavanje i procenu

trokova naglo opada, investitor se nadalje fokusira pre svega na kontrolu realizacije projekta.
Izvoa zapoinje planiranje trokova i vremena za fazu izgradnje. Pripremajui se za
poetak radova izvoa tei da jo detaljnije i bolje istrai lokalno trite, pronae jeftinije
materijale i opremu, efikasnije organizuje gradilite. Pored toga izvoa forsira
kompletiranje projektne dokumentacije (u praksi se pokazalo da je nekompletna projektna
dokumentacija jedan od najeih uzroka zastoja na gradilitu).
Definisanje projekta omoguava izvoau da do kraja proceni finansijske i vremenske
efekte svih proizvodnih tokova.

5.4.

Totalna procena

Posle primopredaje izvrenih radova moemo govoriti o konanim trokovima i vremenu

realizacije projekta. Sumiranjem svih evidentiranih trokova tokom gradnje formira se
takozvana totalna procena (konani obraun), koja je osnovni izvor istorijskih podataka za
budue procena.

6. MODELI PROCENE TROKOVA

U ranim fazama realizacije projekta zbog malog broja ulaznih podataka nije mogue
koristiti proraun trokova po sistemu jedininih cena. Tada se koriste jednostavniji modeli
kao to je gruba procena ili elementarni model. Nijedan od postojeih modela za procenu
trokova nije u potpunosti savren i zbog toga govorimo o njihovoj oekivanoj tanosti i
ogranienoj primeni. Modeli se mogu podeliti na deterministike i probabilistike, s tim da su
ovi drugi preporuljiviji za primenu. Modeli se najee dele na:

6.1.

Gruba procena

Zasnovana je na ukupnom obimu radova, najee se izraava preko jedinice mere povrine
(ili zapremine). To je najjednostavniji model sa grekom u proceni 20-30% kod povinskih
modela i 20-45% kod zapreminskih modela. Koristi se prilikom izrade konceptualne
procene. Kvalitet procene zavisi od kvaliteta ulaznih podataka. Primenjuju se korekcioni
faktori sa ciljem dobijanja realnije cene za budui objekat.

6.2.

Elementarni model

Ovaj model se bazira na elementima u okviru objekta. Karakterie ga vei nivo detaljnosti
od grube procene. Procena se moe izvriti u roku od 2 do 3 dana, sa grekom oko 20-30%,
dok se u praksi pokazalo da je ta greska svega 8-12%. Uslov za primenu ovog modela je
kvalitetna analiza strukture trokova za ranije izvedene sline objekte i pravilna identifikacija
elemenata. Na osnovu podataka dobija se procena trokova po elementima novog objekta.
U praksi se najee koriste slini elementi:
1. Podzemni deo konstrukcije
2. Nadzemni deo konstrukcije: a) Vertikalna konstrukcija, b) Ploe, c) Krov
d) Stepenite, e) Spoljni zidovi, f) Prozori i spoljna vrata, g) Unutranji zidovi i
pregrade, h) Unutranja vrata
3. Unutranja zavrna obrada: a) Obrade zidova, b) Obrade podova, c) Obrade plafona
4. Ugraena oprema i nametaj
5. Instalacije: a) vodovod i kanalizacija, b) grejanje, c) jaka i slaba struja, d) lift
6. Pripremni radovi i osiguranje objekta
7. Participacije i administrativne takse
8. Projektovanje i nadzor
Minimalni podaci za primenu elementarnog modela su: skica novog objekta, to
bolji opis kvaliteta radova, planirane opreme, analiza trokova za slian objekat, podaci
dobijeni istraivanjem trita. Procena se moe izvriti na dva naina: korienjem jedinine
cene elemenata ili korienjem proporcija radova izmedju starog i novog objekta.

Trokovi novog objekta po jedinici mere povrine: e=1-n(t*q*qn*R)e

e-naziv tipskog elementa, t-koef.koji uzima razliito vreme prispea pod. u b.p.
q-koef.k.u.razlike u kvalitetu, qn-koef.k.u.razlike u obimu posla, R-cena elementa po j.m.pov.

6.3.

Parametarski (regresioni) model procene

Procena trokova se vri korienjem matematikih formula u kojima su trokovi dati u f-ji
vie razliitih parametara. Parametri mogu da opisuju osobine ili performanse jednog objekta.
Kao parametri mogu se usvojiti visina, spratnost, itd. U parametarskom modelu se koriste
linearne, eksponencijalne i logaritamske funkcije. Kod nas se ne koriste linearne funkcije.

6.4.

Model trokovno znaajnih pozicija radova

Procena se vri na osnovu malog broja pozicija koji nosi veliki deo trokova. Zasniva se na
PARETO principu po kojem 20% od broja stavki (pozicija radova) nosi oko 80% ukupnih
trokova. Za slian tip objekta koji je ranije izveden odrede se trokovno znaajne pozicije
rada. To su pozicije iji su trokovi (cena) vei od srednje vrednosti trokova svih pozicija
rada. Za novi objekat za koji se vri procena, izvri se detaljna analiza trokova za trokove
znaajne pozicije koje su identifikovane na starom slinom objektu. Primenom proporcije
(izmeu trokovnih pozicija i ukupnog broj pozicija) dobijaju se ukupni trokovi rada.

6.5.

Model zasnovan na predmeru i predraunu radova

Pozicija rada je osnovna jedinica na kojoj se bazira ovaj model. Postoje posebni
medjunarodni standardi POMI koji se koriste za kvalitetnu procenu, a koji utiu na
smanjenje sukoba izmedju investitora i izvodjaa.

6.6.

Model zasnovan na aktivnostima i utroku resursa

Ovaj model esto koriste izvodjai. Pored procene trokova ovaj model daje i procenu
vremena. Osnovna jedinica u mreznom planiranju je aktivnost koja predstavlja tehnoloki i
vremenski zaokruenu celinu. Aktivnosti su direktno povezane sa pozicijama rada.

6.7.

Ekspertni sistem za procenu trokova

To su modeli koji se formiraju na osnovu znanja eksperata. Ekspertno znanje se definie kao
skup injenica, smatranja i iskustvenih pravila prikazanih u logikoj, povezanoj i razumljivoj
formi, odnosno vetina da se stari podaci primene na novi problem. Ekspertni sistem
obavezno sadri softver.

7. KLJUNI RESURSI

Na bazi izvrenih kalkulacija za ponudu uradjenog raunskog predmera i predrauna i

uradjenih statistikih planova radne snage, materijala i mehanizacije, odredjuju se kljuni
resursi. Oni mogu biti odredjeni za projekte u celini, po fazama rada, vrstama i po
organizacionim nivoima. Pri odredjivanju kljunih resursa razdvojeno se razmatraju radna
snaga, materijal i mehanizacija.
Kljuni resursi predstavljaju resurse koji najvise utiu na tok odvijanja radova
odnosno realizaciju projekta.
Tipovi kljunih resursa:

Trokovno-znaajni resursi kontrola trokova

7.1.

Bitni su sa aspekta kontrole trokova. Izdvaja se mali broj resursa koji presudno utiu na
ukupne trokove. Stavljanjem pod kontrolu ovih resursa omoguava se da projekat ostane u
planiranom budzetu. Odredjuje se primenom PARETO (Vilfredo Pareto 80/20) principa
(model trokovno znaajnih pozicija radova po kojem 20% stavki nosi oko 80% svih
trokova)
Trokovno znaajne stavke su vee ili jednake od srednje vrednosti svih stavki
resursa.

7.2.

Profitno-znaajni resursi kontrola profita

To su resursi koji presudno utiu na ostvareni profit na projektu. Stavljajem pod fokus
kontrole ovih resursa omoguava se da izvodja ostvari planiranu zaradu. Profitno znaajni
resursi mogu se odrediti primenom PARETO principa.

7.3.

Resursi znaajni po obimu posla - kontrola vremena

To su resursi znaajni po svojoj koliini. Samim tim zahtevaju dosta vremena za rad i kao
takvi presudno utiu na kontrolu vremena, tj.rokova. Za resurse koji spadaju u radnu snagu i
mehanizaciju znaajnost po obimu posla se odredjuje na bazi kalkulisanih normi sati i
primenom PARETO principa.Za materijale je bitna dnevna, nedeljna i mesena potrosnja
odnosno uinci ugradnje materijala. Na osnovu mogunosti firme da obezbedi ove materijale
prema potrebnim uincima, koji proistiu iz dinamike izvodjenja radova, procenjuje se
njihova znaajnost po koliini.

7.4.

Tehnoloko znaajni resursi - kontrola kvaliteta

To su resursi koji presudno utiu na tehnologiju izvodjenja radova i kao takvi su kljuni za
kvalitet izvedenih radova.

8. STANDARDIZACIJA PREDMERA I PREDRAUNA

Iz stratekih razloga tei se da predmer i predraun budu to vise univerzalni, odnosno

da se pozicije rada standardizuju u smislu opisa i naina merenja.
Da bi se izvrila standardizacija neophodno je da postoji usvojen:
standardni sistem klasifikacije radova (sistem za univerzalno grupisanje i kodiranje
radova) i
standardni sistem merenja radova (podrazumeva definisanje to preciznijeg opisa
za pozicije iz predmera, propisivanje jednica mere, definisanje pravila pri merenju).
Prednosti primene standarda:
1) jasni, nedvosmosleni opisi pozicija radova,
2) primenom standardnih naina merenja unapred se reavaju potencijalne nesuglasice
izmedju investitora i izvodjaa,
3) mogue je izvriti poredjenje predmera i predrauna za razliite objekte istog tipa,
4) mogue je izvriti poredjenje postprojektnih analiza za razliite objekte,
5) uspostavlja se jasna veza izmedju pozicije rada i aktivnosti iz mrenog plana,
6) kvalitetna osnova za statiku i dinamiku kontrolu trokova.
U naoj praksi, primena ovih standarda je dosta retka zbog ega postoji niz problema
u praksi kao sto su jedinina cena, produenje rokova, kvalitet itd.

9. PRAVILNIK POMI
Principles Of Measurement International
SMM7, CESMM3 - standardi
Primena ovog pravilnika daje najbolje rezultate ako su poznati
kompletni podaci o objektu (crtei, specifikacije), I
predlog ugovornih odnosa (FIDIC).
Ovaj pravilnik sadri sledea poglavlja: GP-opti principi, A-generalne obaveze ili
opti trokovi, B-zemljani radovi, C-betonski radovi, D-zidarski radovi, E-metalna
konstrukcija i drvarija, F-tesarski i stolarski radovi, G-termo i hidro zatita, H-prozori i vrata,
J-zavrni radovi, K-detalji i pribor, L-tehnoloka oprema, M-nametaj, N-specijalna gradnja,
O-sistem unutranjeg transporta, P-mainske instalacije, Q-elektro instalacije.
Za svaku grupu radova preporuuje se optimalna jedinica mere i daju preporuke za
reavanje najeih nedoumica u praktinom radu.

9.1. Osnovni (opti) principi - GP

U optim principima navode se osnovni ciljevi primene ovog standarda i osnovni
principi.
Osnovni ciljevi su standardno merenje koliine radova u fazi pripreme tenderske
dokumentacije i definisanje osnove za finansijsku kontrolu projekta.
1) Koliine za pozicije radova daju se u neto iznosu u skladu sa crteima nezavisno od
tehnologije transportnih, manipulativnih i drugih trokova.
2) Radovi koji ne mogu da se izmere sa crtea, prikazuju se posebno pomou paualnih izraza
ili pozicije sa priblinim koliinama.
3) Sva merenja se zaokruuju na sledeih 1cm.
4) Ako se posebno ne naglasi, otvori unutar ivica elemenata koji su manji od 1m se ne
oduzimaju, a otvori na ivicama se uvek oduzimaju.
5) U opisima pozicija rada moe se pozvati na druga projektna dokumenta kao i na druge
nezavisno publikovane standarde i procedure.
6) Prilikom procene obuhvataju se svi mogui trokovi: direktni, indirektni i profit firme.
7) Nominovani podizvoai - njihov rad se prikazuje kroz paualne sume ukljuujui i profit
izvoaa. Nominovani podizvoa je podizvoa koji se angauje na zahtev investitora,
izvoa odgovara za njegov rad bez obzira to ga je angaovao investitor.
8) Kroz predmer i predraun mogu se preliminarno specificirati trokovi za nepredviene
radove i vikove. Prema POMI ovi radovi se najee obraunavaju preko dnevnica.
9) Rezervne sume - dozvoljeno je da se navedu u proceni trokova, a njima se uzima u obzir
nepreciznost procene i trokovi naknadnih radova.

9.2. Generalne obaveze (Opti trokovi) - A

U ovom delu standarda navode se principi formiranja poetnog poglavlja u

predmeru i predraunu. Pored toga ovo poglavlje obuhvata i indirektne troskove koji
proistiu iz ugovornih obaveza. Svi indirektni trokovi ne moraju se prikazati kroz posebne
pozicije ve se mogu grupisati i dati paualno.
Indirektni trokovi na gradilitu se sagledavaju i procenjuju kao posebne pozicije rada. To se
radi na osnovu datih preporuka koje su date u tom standardu.
Indirektni trokovi u sreditu firme se ne iskazuju posebno i daju se u procentualnom iznosu
kao i profit i predstavljaju poslovnu tajnu firme.
U okviru poglavlja generalnih obaveza treba obavezno navesti i sledee (navode se kao
posebne pozicije rada):
1.
2.
3.
4.
5.
6.
-

Restrikcije u radu opisati i valorizovati(odrediti vrednost, proceniti)

Pristup i korienje gradilita
Ogranienja sa radnim prostorom i vremenom (betoniranje u gradskim uslovima posle
22h nije dozvoljeno)
Odravanje postojeih podzemnih i nadzemnih instalacija
Posebni zahtevi u pogledu prioriteta izvoenja radova itd.
Trokovi u pogledu organizacije radova i primene mera zatite na radu:
Administracija gradilita
Nadzor
uvanje gradilita
Mere zatite na radu itd
Trokovi obezbeenja uslova za rad na gradilitu investitora, nadzora i konsultanta:
Privremeni smetaj na gradilitu (kancelarije, laboratorije), telefon, vozila, oprema
(raunarska, geodetska).
Trokovi vezani za sopstvene potrebe organizacije gradilita:
Privremeni smetaj za radnike i ostali privremeni objekti (barake).
Privremena gradilina ograda
Privremene saobaajnice
Trokovi privremenih gradilinih prikljuaka (voda, struja, kanalizacija, telefon,
osvetljenje gradilita i elektrina energija).
Privremeni radovi :
Pristupni putevi, zagati, sniavanje nivoa podzemne vode
Pomoni radovi:
Testiranje materijala i radova
Zatita radova od klimatskih uticaja
Uklanjanje otpadnog materijala, ienje, suenje materijala, kontrola buke

10. SNIMANJE PROCESA RADA

Metode snimanje procesa rada koriste se za odreivanje vremena, za snimanje

kvaliteta organizacije posla i za odreivanje uzroka odstupanja (od planskih veliina).
U ove metode spadaju:
Hronometraa
Metoda trenutnih opaanja
Foto pregledi
Snimak radnog dana
Za runi i kombinovani rad najpovoljnije su metode foto pogleda i metoda snimka radnog
dana.

10.1. Foto pregledi

Ova metoda se moe primeniti za odreivanje novih i promenu starih normativa, a
takodje i za merenje neproduktivnog rada. U tome se ogleda njena prednost u odnosu na
druge metode. Foto pregled moe biti individualni (kada se vri snimanje rada odvojeno za
svakog radnika) i grupni (kada se snimanje procesa rada vri za celu grupu). Merenje se vri
sa tanou od 1 sec. U zavisnosti od naina beleenja izmerenih veliina foto pregledi se
dele na: brojne, grafike i meovite.
Brojni foto pregled
Kod brojnih foto pregleda rezultati merenja se upisuju brojano u vidu tabele. Ova
metoda podrazumeva da se izvri ralanjivanje radnog procesa na radne operacije po
kojima se nadalje prati tok rada i vre merenja.Ta tabela treba da sadri sledee podatke:
Opti podaci o mestu i vremenu snimanja
Podaci o trajanju radova
Podaci o radnim operacijama, broju radnika i vremenu trajanja operacija
Primedbe i napomene
Po zavrenom snimanju odreije se vreme utroeno na pojedine operacije, ukupno trajanje
radnog procesa, vreme utroeno na produktivan rad, vreme utroeno na neproduktivan rad,
zastoji i drugi gubici vremena kao i ostvarena proizvodnja za posmatrano vreme izvrenih
merenja. Sledi statistika obrada podataka. Pri odreivanju normativa uzima se u obzir
samo produktivan rad. Razlika izmedju stvarno potroenog vremena i vremena potrebnog
po normana daje neproduktivan rad kao i broj neproduktivnih radnih sati.

Indeks produktivnosti
IP=broj norma sati(produktivan rad) / broj ostvarenih radnih sati

Struktura radnog vremena

(efektivno radno vreme, zastoj, zakonske pauze)
Efektivni rad

zastoj pauza

Produktivni Neproduktivni

Pod efektivnim radnim vremenom podrazumeva se vreme koje radnici provedu

radei na radnom mestu. Sastoji se iz produktivnog i neproduktivnog rada. Produktivni rad
odnosi se na vreme koje bi radnici potroili da su potovali kalkulisane norme(POMI).

Grafiki foto pregled

Kod grafikog foto pregleda upisivanje trajanja pojedinih operacija vri se u vidu
linijskog grafika gde je na apscisi naneta vremenska podela, a na ordinati radne operacije. Za
svakog radnika pojedinano radnim procesima nanose se linije njegovog angaovanja,
prednost ove metode je pre svega u jednostavnosti i brzini.

Meoviti foto pregled

Meoviti foto pregled primenjuje se kod grupnog foto pregleda gde je broj radnika
vei od 3, nain beleenja je slian grafikom s tim to se iznad svake linije upisuje broj
radnika koji je uestvovao na odgovarajuoj poziciji.

10.2. Snimak radnog vremena

Ova metoda primenjuje se u sluaju kada je potrebno da se uoe i izmere gubici
vremena (zastoj, neproduktivni rad) kao i da se utvrdi uzrok njihovog nastanka. Moe se
primeniti i za normiranje vremena rada. Za ovu metodu koristi se obrazac u kojem se daje
fotografija, odnosno bilans radnog dana. Obrazac se popunjava na osnovu merenja
izvrenih brojanim foto pregledom. U zakljuku snimanja daje se ocena sprovedene
organizacije posla, ocena potrebnog i izgubljenog vremena, ocena intenziteta radova i dr, kao
i predlog mogueg poboljanja.

11. EVIDENCIJA

Za uspenu kontrolu realizacije posla, dobra evidencija je od presudnog znaaja.

Evidencija treba da bude efikasna, odnosno pouzdana i laka za sprovodjenje u praksi.
Najei problemi sa evidencijom nastaju usled prevelike detaljnosti i odsustva sistemskog
pristupa.
Osnovne veliine koje treba evidentirati tokom realizacije projekta su:
1) evidencija izvrenog obima posla
2) evidencija utroaka resursa
3) evidencija zastoja sa analizom njihove strukture
4) evidencija promene obima posla u odnosu na ugovoreno
5) evidencija promena jedininih cena resursa
6) evidencija utroenog vremena u odnosu na ugovoreni dinamiki plan
Evidencija se vri po:
- Organizacionim nivoima
- Kontrolnim takama
- Kljunim dogadjajima iz dinamikog plana
Na osnovu izvrenih merenja, odnosno evidencije, vri se proraun parametara koji
ukazuju na nivo gradjevinske proizvodnje (indeks produktivnosti, ekonominost, procena
prekoraenja budeta i roka). Proraun parametara se vri po svim organizacionim nivoima
firme. Za otkrivanje uzroka odstupanja veoma je bitna evidencija zastoja.

Najei zastoji su:

- zastoj usled vremenskih (ne)prilika
- zastoj usled nedostatka materijala, opreme i mehanizacije
- zastoji usled nedovoljnog kapaciteta kljunih maina
- zastoj zbog neuskladjenosti radnika i radnih brigada
- ekanje na odluke odgovornih rukovodilaca
- zastoj usled nereenih detalja i loe projektne dokumentacije
- zastoji nastali usled specifinih okolnosti

12. NAPLATA IZVRENOG POSLA

Osnovna dva modela ugovora prema ceni radova su:

MODEL JEDININE CENE i
MODEL UKUPNE (JEDINSTVENE) CENE.
U naoj praksi mnogo ee se sree model jedinine cene.

12.1. Model jednine cene

Naplata se vri prema izvedenoj koliini pozicija radova za odredjeni vremenski
period i prema jedininoj ceni iz ugovornih predmera i predrauna radova. Koliine se
utvrdjuju i overavaju kroz Gradjevinsku knjigu. Dokument na osnovu koga se vri naplata
posla u gradjevinarstvu se kod nas zove situacija. Situacija moe biti:
- avansna (za naplatu avansa radova, plaa se pre poetka radova, oko 15, 20% od C),
- privremena (najee mesena) i
- okonana (na osnovu konanog obrauna koji se radi po zavretku radova)
Privremene, mesene situacije imaju sledeu formu: Na poetnoj strani je
ispisano naziv i adresa objekta, naziv investitora i izvodjaa, broj ugovora i broj .r.izvodjaa,
u srednjem delu situacije su podaci o pozicijama radova sa stvarno izvedenim koliinama,
dok se na poslednjoj strani nalaze kumulativni podaci, tj.ukupna cena radova.
Prema naem zakonodavstvu, nakon zavretka radova predvidjena je izrada konanog
obrauna kojim se reguliu sva preostala potraivanja izmedju investitora i izvodjaa, na
osnovu toga se radi okonana situacija i vri isplata. Prema Posebnim uzansama o
gradjenju, konanim obraunom se obuhvataju svi radovi izvedeni na osnovu ugovora
ukljuujui i nepredvidjene i naknadne radove koje je izvodja bio duan da izvede, bez
obzira da li su radovi obuhvaeni privremenim situacijama.
Konani obraun sadri naroio: vrednost izvedenih radova, iznos cene koju investitor
zadrava za otklanjanje nedostataka, podatak da li je objekat zavren u roku i ako nije koliko
je prekoraenje, ukupan iznos cene izvedenih radova...
Prema FIDIC-ovim uslovima, vezano za model jedininih cena, izvodja naplauje
radove na osnovu koliina koje merenjem utvrdi inenjer. Pre nego to pristupi merenju,
inenjer o svojoj nameri pismeno obavetava izvodjaa koji je duan da dostavi sve podatke
koje inenjer od njega zahteva i da prisustvuje merenju. Po zavretku merenja, inenjer
priprema sve nacrte i podatke i poziva izvodjaa da ih pregleda i odobri u roku od 14 dana.
Ukoliko izvodja u roku od 14 dana ne dostavi primedbe smatra se da je saglasan sa
merenjem. Izvodja u roku od 28 dana po primanju pisma o prihvatu dostavlja inenjeru na
odobrenje specifikacije za svaku stavku paualne (jedinstvene) cene iz ponude.

Prema FIDIC-ovim uslovima izvodja moe da naplati posao na osnovu:

- merenja izvedenih koliina
- izvrenih izmena i dopuna u vrstama i koliinama radova
- korienjem privremenih iznosa
- izvrenog ispitivanja kvaliteta radova i materijala
- prema ostalim uslovima
Faze naplate posla teku paralelno sa fazama izgradnje u toku izvodjenja radova.
Zavretak izrade objekta, primopredaja i odobravanje radova ostvaruju se:
- obavetenjem o gotovosti za primopredaju
- probom na izvrenim radovima
- izdavanjem sertifikata o primopredaji pri emu izvodja ima odgovornost za kvalitet
radova tokom garantnog perioda
- izdavanjem sertifikata za otklanjanje nedostataka
- sukcesivnim(po koracima) formiranjem i izdavanjem 4 dokumenta:
1) izjava o zavretku
2) nacrt konane izjave
3) konana izjava
4) konani sertifikat

Retenciona svota (iznos je najee 5-10% od ugovorne cene) , je suma koju izvodja
polae kod investitora kao garanciju za dobro izvrene radove s tim to to ne mora biti
povezano sa bankarskom garancijom za dobro izvrenje posla. Procenat retencije daje se u
ponudi. Izvodjau se deo retencione svote vraa po izdavanju sertifikata o preuzimanju, a
ostatak posle isteka perioda odgovornosti za nedostatke.
Mesena plaanja investitor je obavezan da izvri u roku od 28 dana od dana prijema
privremenog sertifikata, a plaanje po konanom sertifikatu u roku ok 56 dana.
Ukoliko propusti da izvri obaveze na te iznose se plaa kamata po stopi iz ponude.

13. DIMENZIONE TOLERANCIJE

Odstupanja od zadatih vrednosti kod gradjevinskih celina, odnosno njihovih delova
mogu se u odredjenoj meri tolerisati. Osnovni principi i dozvoljena odstupanja propisana su
normama i standardima ( DIN 18-201, 18-202, 18-203) Npr.za raspone 3-6m dozvoljeno
odstupanje je 16mm.

14. MERENJE PRODUKTIVNOSTI

Prema klasinom postupku, produktivnost se definie kao odnos koliine ostvarenog
proizvoda Q i utroka radne snage L, izraeno u satima. P=Q/L
IP
Ovo moe da se primeni pojedinano na pozicije rada, a za aktivnosti i grupe radova
mogue je primeniti samo ako se uspostave ekvivalentne jedinice mere.

15. GRADILINA DOKUMENTACIJA

15.1. Gradjevinski dnevnik

Predstavlja gradilini dokument u koji se unose svi podaci i dogadjaji vezani za
odvijanje radova na gradilitu.Vodi se kao sveska sa dvostruko numerisanim stranama
(original i kopija) koja je povezana i overena potpisom i peatom odgovornog izvodjaa
radova i nadzornog organa. Gradjevinski dnevnik se vodi od dana poetka izvodjenja
radova do dana zavretka radova i predaje objekta investitoru. Podaci upisani u gradjevinski
dnevnik ne mogu se brisati i ispravljati, naknadno menjati ili dopunjavati. Izmene i
dopune podataka se vre iskljuivo kao novi upis u gradjevinski dnevnik.
Izvodjac radova uva gradjevinski dnevnik do isteka ugovorenog garantnog roka za
izvedeni objekat. Gradjevinski dnevnik se vodi za gradilite u celini ili po objektima, ako su
oni prostorno izdvojeni i predstavljaju nezavisnu celinu. Pravo upisa u dnevnik imaju
odgovorni izvodja radova, nadzorni organ, kao i odgovorni projektant ako uestvuje u
vrenju nadzora (projektantski/struni nadzor).
Odgovorni izvodja radova svakodnevno unosi u dnevnik sledece podatke:
1.
Podaci o izvodjau (naziv i prebivaliste)
2.
Podaci o investitoru (naziv i sediste)
3.
Podaci o objektu (naziv objekta i mesto)
4.
Radno vreme po smenama
5.
Vremenske prilike (temperature, padavine.)
6.
Angaovana radna snaga i mehanizacija
7.
Materijal iji nedostatak usporava gradnju (vrsta materijala i od kog datuma
nedostaje materijal)
8.
Nain ugradjivanja odgovarajueg materijala ( ugradnja betona u zimskim
uslovima pod normalnim uslovima i za vreme ekstremnih letnjih temperatura)
9.
Nain nege i zatite izvedenih radova
10.
Podaci o uzetim uzorcima materijala
11.
Konstatacije i greke u tehnikoj dokumentaciji o kojoj se izvode radovi
12.
Nepredvidjene okolnosti
13.
Podaci o izvrenim inspekcijskim pregledima gradilita
Nadzorni organ unosi odredjene podatke u gradjevinski dnevnik:
1. primedbe na kvalitet i postupak izvodjenja pojedinih radova
2. kvalitet materijala i odgovarajui sertifikat
3. podaci o skrivenim radovima (izvreni pregled radova i data njihova ocena),
odnosi se na radove koji se kasnijim fazama rada ne mogu kontrolisati: armatura,
temeljna jama, instalacije
4. potpunost tehnike dokumentacije i dopunska objanjenja
5. naknadni radovi
6. primedbe i zapaanja koje smatra korisnim za dalji proces gradjenja

15.2. Gradjevinska knjiga

Vodi se za gradilite u celini, a ako na gradilitu postoji vie objekata koji
predstavljaju nezavisne celine gradjevinska knjiga se moze voditi posebno za svaki objekat.
Ako je na jednom objektu angaovano vie (pod)izvodjaa, gradjevinske knjige se vode
odvojeno, posebno za svakog izvodjaa. Gradjevinska knjiga se sastoji iz obraunskih listova
gradjevinske knjige. Knjiga se vodi kao original i kao kopija u dva primerka. Pravo
upisivanja podataka u gradjevinsku knjigu ima ovlaeno lice izvodjaca i ovlaeni
predstavnik investitora (nadzornik).
U gradjevinsku knjigu se unose sledei podaci:
1. Podaci o gradilitu i objektu
2. Vrste radova
3. Pozicije predrauna (broj i opis pozicije)
4. Broj skice
5. Jedinice mere pozicije radova
6. Koliine sa dokaznicom (dokaznica je raun koji pokazuje kako smo doli do odredjene
koliine radova.)
7. Potpis izvodjaa i ovlaenog predstavnika (investitora)
Ako se radovi izvode u potpunosti u skladu sa projektnom dokumentacijom
obraunske skice ne moraju da se unose u gradjevinsku knjigu. Original gradjevinske knjige
uva rukovodilac gradilita, a kopiju predaje investitoru na uvanje. Gradjevinsku knjigu
kontrolie nadzorni organ u ime investitora i vri overu. Koliine iz gradjevinske knjige su
osnov za izradu mesene dokumentacije i naplatu posla.

15.3. Radni nalog

Predstavlja zadatak u grupi radnika sa predvidjenom normom i rokom zavretka.

15.4. Karnet
Predstavlja evidenciju u izvrenim radnim asovima svakog radnika, po imenu i prezimenu.
Karnet predstavlja osnovu za obraun linih dohodaka radnika.

15.5. Knjiga gradjevinske inspekcije

Vodi se od dana poetka izvodjenja radova do dana zavretka izgradnje i predaje objekta
investitoru. Knjigu inspekcije obezbedjuje izvodja radova.U ovu knjigu unose se primedbe i
zapaanja od strane gradjevinske inspekcije:
1. datum inspekcijskog pregleda
2. opis radova i dokumentacije koji su bili predmet pregleda
3. zapaanja, ocene i sugestije za otklanjanje uoenih nedostataka.
4. naloge kao to su zabrana odredjenih radova, preduzimanje hitnih mera bezbednost, itd.