ZUNZARINA PALATA

Putem sela Krivodola lončar tjera puna kola odabrane robe nove, lonce, čanke i
ćupove. Biće vašar, pa je zgoda sve grnčaru da rasproda.
 
Al' nekako na po puta, da l' po sreći il' nesreći, jedan lonac ponajveći skotrlja se,
odskakuta, dok ne nađe travu meku u jendeku. Kad prestade da se kreće oko njega
već oblijeće krupna muha, baš Zunzara, i vidi se da se stara da pitanja riješi mnoga,
da l' pod loncem ima koga, da l' je čitav, pa je kopka da to nije kakva klopka. Sve
pregleda, pa će reći: "Nisam znala da ću steći na današnji dan tako divan stan! —
Neću više da se patim!" I pod lonac uđe zatim.
 
Nije prošlo pola minuta, a doletje odozgo, s puta, mlad komarac tanka struka
takozvani Zujić Zuka, pa na lonac lako stade i pitanje zukom dade:
 
— Molim lepo, rad sam znati, ko stanuje u palati?
 
Iznutra se čuju reči da sav lonac čisto zveči:
 
— Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha. A vi ko ste, dragi goste?

— Zujić Zuka, mlad komarac tanka struka.

 
— Prostorije ove moje do volje vam evo stoje, smatrajte ih kao svoje.
 
I tako su bili dvoje.
 
Al' ne prođe dva minuta a iz njive doskakuta mišić Miško Svebigricko, sve četiri diže
stope i na nov se lonac pope. Da mu stanje bude jasno, on cijukom pita glasno:
 
— Molim lijepo, rad sam znati ko stanuje u palati?
 
— Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha i komarac tanka struka takozvani
Zujić Zuka. A vi ko ste, dragi goste?
 
— Mišić Micko Svebigricko.
— Pa izvol'te kraj nas dvoje i smatrajte sve k'o svoje.
 
I sad ih je bilo troje.
 
Odmah zatim, u dva skoka, stiže žaba buljooka, pa na lonac uho meće, tiho kuca i
krekeće:
 
— Molim lijepo, smijem li znati ko stanuje u palati?
 
— Ko stanuje? Jedna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka,
takozvani Zujić Zuka i miš Micko Svebigricko. A vi ko ste, dragi goste?
 
— Slaba žaba Kreketuša Puniguša.
 
Pa izvol'te kraj nas troje i smatrajte sve k'o svoje, jer i mi smo došli skoro...
 
I sad ih je već četvoro.
 
A čim prvi suton pade, eto zeke sa livade, pa oprezno loncu stupa i šapicom tiho lupa:
 
— Molim lepo, smem li znati ko stanuje u palati?
 
— Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka,
takozvani Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko i još slaba jedna žaba Kreketuša
Puniguša. A vi ko ste, dragi goste?
 
— Ja Zečinjak Kupušnjak.

Dobro došli našem jatu, pa izvol'te u palatu, smatrajte je kao svoju.

 
Petero ih već na broju.
 
Tako redom svi se brinu za palatu Zunzarinu. Čak i medvjed podnaduo u šumi je za
nju čuo, pa se tromo na put diže, u po noći loncu stiže, pa zamumla strašno, jako, da
je lonac sve odskak'o:
 
— Molim lijepo, rad sam znati ko stanuje u palati?
 
— Ko stanuje? Krupna muha, ja Zunzara plavoruha, mlad komarac tanka struka, tako
zvani Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko, slaba žaba Kreketuša Puniguša i Zečinjak
Kupušnjak? A vi ko ste dragi goste?

— Ja sam Medo Medenjak, a iz šume idem čak, umorih se, nisam lak, išao sam sve na
zor, moram sjesti na vaš dvor.
 
Uplaši se društvo cijelo, jer medino teško telo zgnječilo bi njih zacijelo; pa su zato k'o
na krili izletili za čas tili. I veoma mudri bili. Jer kada je medo sjeo, srušio se dvorac
cijeli.
 
(Narodna priča)