Naziv predmeta:

Broj dok.: 3.9.

KONSTUKCIJE I PRORAČUNI
Datum:oktobar, 2004.

Autor: Revizija: 0
Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih
konstrukcija

PROGRAM

Polja primene:mostovi, kranovi, mašine, , brodovi, morske platforme, dimnjaci, tornjevi i stubovi,
vozila (automobili, kamioni, vagoni); kriterijumi prihvatljivosti; primena standarda i specifikacija;
razrađeni primeri

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 3.9.

Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih Strana 1 od 6

konstrukcija

Zamor je proces u kome se sakuplja oštećenje u materijalu izloženom promenljivom opterećenju,

koje dovodi do loma čak i kada je najveći napon ispod napona tečenja materijala. (Veler 1858).
Primeri promenljivog opterećenja su konvoji na mostovima, dejstvo vetra na vitke konstrukcije, talasi
na morskim platformama, opterećenje kranova. Karakteristike zamornog opterećenja su date na sl.
3.9.1.do 3.9.3.

Slika 3.9.1. Statičko i promenljivo opterećenje Slika 3.9.2. Parametri opterećenja i napona pri zamoru

Slika 3.9.3. Jednosmerno i naizmenično promenljivo opterećenje

Parametri zamora
a. Koncentracija napona
b. R i ∆σ
c. Broj ciklusa
Napomena: Striktno teorijsko rešenje zamora
nije moguće, već se moraju uzeti u obzir
eksperimentalna ispitivanja.

Stari (postojeći) koncept

Ciklus napona σmax – σmin se smatra konstantim.
Slika 3.9.4. Karkateristike Velerove krive

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 3.9.

Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih Strana 2 od 6

konstrukcija

Slika 3.9.5. Tipično teorijsko i stvarno promenljivo opterećenje

Provera: σeff ≤ σRa τeff ≤ τRa

Primer: Kranski nosač

Dopušteni napon za zamor σRa zavisi od kvaliteta materijala (St 37, 44, 52), koeficijenta R i
konstrukcijskog detalja (klase). U standardima su date tabele za dopuštene napone σRa i τRa.
Prema starom nemačkom standardu postoji 7 klasa detalja, rangiranih od A do G (sl. 3.9.5). Na sl.
3.9.6. dat je projektni dijagram dopuštenih napona prema Muru, Komersu i Džasperu.

Slika 3.9.5. Klase konstrukcijskih detalja za zamor prema starim nemačkim standardima

Slika 3.9.6. Dijagram projektnih napona

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 3.9.

Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih Strana 3 od 6

konstrukcija

1. Novi koncept
Novi koncept je zasnovan na realnim radnim opterećenjima. Prvi je korak da se utvrdi S – N kriva (sl.
3.9.7 - Velerova kriva). Velerova kriva se dobija eksperimentalno posle velikog broja ispitivanja i u
dvostrukom logaritamskom sistemu se prikazuje pravim linijama, koje se mogu definisati matema-
tički:
1
1 2 ⋅10 6  2 ⋅10 6 k
log σ z = log σ D + log σz =σD 
k N  N 
 

Slika 3.9.7. S –N kriva (Veler)

Krivu karakterišu dva parametra σD i k (nagib); Pu – verovatnoća rada bez otkaza (10%, 50%. 90%); svaka
klasa detalja ima svoju Velerovu krivu; S – N krive se određuju statistički, mali broj eksperimenata se ne
može prihvatiti za njihovu promenu.
Istorija napona
Merenja (mernim trakama) na različitim konstrukcijama (kranovi, mostovi, morske platforme) omo-
gućavaju da se dobiju dijagrami σ – t kao na sl. 3.9.8. U praksi su krive istorije napona sa promenljivom
amplitudom. Takve istorije zahtevaju da se odredi broj i amplituda ciklusa, pa mora da se usvoji neki od
brojnih postupaka brojanja ciklusa. Najčešće se koriste tehnike “reinflou” (tok kiše) i “rezervoar”
(sl. 3.9.9).

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 3.9.

Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih Strana 4 od 6

konstrukcija

U tehnici “rezervoara” se zamišlja da je dijagram posuda

ispunjena vodom između dve vršne vrednosti (sl. 3.9.9).
Rezervoar se prazni kroz najnižu tačku (1, kojoj
odgovara ∆σ1), tako da se zadržava u udubljenjima (šra-
fura na sl. 3.9.9). Postupak se ponavlja i za tačku 2 (∆σ−
2), tačku 3 (∆σ3) i dalje. Vrednosti ∆σ1, ∆σ2, ∆σ3...se pri-
kazuju u dijagramu spektra opterećenja, koji predstavlja
seriju traka konstantnog nivoa opterećenja i učestanost
pojave (broj) tih traka.u vremenu .

Pravilo akumulacije oštećenja (Majner)

Ispitivanjem na nivou opsega napona ∆σI dolazi do
loma posle NI ciklusa (ukupno, totalno oštećenje). Ako je
na tom nivou ostvaren broj ciklusa nI, oštećenje je
delimično (parcijalno) u odnosu nI / NI (sl. 3.9.10).

Slika 3.9.8. Zapisi merenja deformacija i napona

Slika 3.9.8. Tehnika “rezervoara” za brojanje ciklusa opterećenja

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 3.9.

Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih Strana 5 od 6

konstrukcija

Slika 3.9.10. Shematski prikaz podataka za Majnerovo pravilo

Majnerovo pravilo kaže da je zbir svih pracijalnih oštećenja manji ili jednak 1:
n1 n 2 n
+ + .......... i ≤ 1
N1 N 2 Ni
Za dati spektar optererćenja je

n n n ni n1 n 2 n n
S = 1 + 2 + .......... i = ∑ + + .......... i = e ≤ 1
N1 N 2 Ni i Ni N1 N 2 Ni Ne
Ako se uzmu podaci sa S – N krive, dobija se

1 1 1 1
N i = N R ⋅ ∆σ Rk ⋅ =C N e = N R ⋅ ∆σ Rk ⋅ =C
σ ik σ ik σ ek σ ek

gde je C = N R ⋅ ∆σ Rk . Sledi da je

n 1 ⋅ ∆σ 1k ni ⋅ ∆σ ik n e ⋅ ∆σ e ni ⋅ ∆σ ik n e ⋅ ∆σ e
k k
n 2 ⋅ ∆σ 2k
+ + ......... = Σ = (*)
C C C C C C
Važno je uočiti da matematički izraz izjednačuje različita područja. Jednačina (*) omogućava
proračun zamornog veka, pri čemu je ne → Ne je broj mogućih ciklusa.
U praksi se koriste tri različita oblika Velerove krive za proračun oštećenja od zamora (sl.
3.9.11).
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 3.9.

Projektovanje dinamički
opterečenih zavarenih Strana 6 od 6

konstrukcija

Slika 3.9.11. Oblici Velerove krive, koji se koriste za proračun zamornog veka

Koncept sigurnosti (EUROCODE, nemački standardi)

Koncept sigurnosti je prikazan na sl .3.9.12.

Slika 3.9.12. Koncept sigurnosti na bazi statističke procene poređenja opterećenja i otpornosti na zamor

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno