Десант на Дрвар 25. V 1944. године- операција Коњићев скок

Десант на Дрвар 25. V 1944.
године- операција "Коњићев скок"
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
КАТЕДРА ЗА ИСТОРИЈУ
Десант на Дрвар 25. V 1944. године

Операција "Коњићев скок"
ДИПЛОМСКИ РАД
Ментор: Студент:
Проф. др Владан Виријевић Радомир Јакшић
-1-
Десант на Дрвар 25. V 1944. године- операција "Коњићев скок"
КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 2014.
Садржај
Предоговор ..............................................................................................................................3
1. Увод ......................................................................................................................................4
2. План и припреме за десант .................................................................................................7
2.1 Припреме и положај немачких јединица.............................................................7
2.2 Припреме и положај јединица НОВЈ-а..............................................................15
2.3 Припреме и положај усташких јединица...........................................................19
2.4 Припреме и положај јединица ЈВуО..................................................................20
3. Ситуација у Дрвару непосредно пре десанта. ................................................................21
3.1 Установе НОП-а у Дрвару...................................................................................21
3.2 Савезничке мисије у Дрвару...............................................................................23
4. Први део операције "Коњићев скок" ( 25.-26. маја) .......................................................25
4.1 Ваздушни напад и десант на град
Дрвар............................................................25
4.2 Наступање немачких јединица према Дрвару 25.маја. ....................................30
4.3 Одбрана Дрвара ...................................................................................................33
4.4 Напад на пећину и кретања Врховног штаба 25. маја .....................................35
4.5 Други талас десанта и опкољавање 500. СС батаљона у Дрвару ...................37
5. Други део операције "Коњићев скок" ( 27. маја - 5. јуна)..............................................39
5.1 Немачки покушај опкољавања партизанских јединица...................................39
5.2 Маневар Врховног штаба ка Шатор планинии.................................................41
5.4 Одлазак Врховног штаба и савезничких мисија на Вис...................................43
5.5 Завршетак ратних операција...............................................................................44
6. Закључак..............................................................................................................................45
7. Попис извора и литературе................................................................................................47
-2-
Предговор
Тема овог дипломског рада је десант 500. СС падобранског батаљона на Дрвар и

напад на слободну територију са циљем хватања Јосипа Броз. У домаћој
историографији ова операција позната је још као "7. непријатељска офанзива". Као свој
главни задатак при изради овог рада видео сам приказ припрема и извршења ове
операције. У раду се може видети како се ситуација на терену у току десанта мењала из
сата у сат и како је "ратна срећа" неизменично мењала стране. Највећи проблем
приликом израде рада представљала је јако карактеристична литература. Готово сви
аутори који се баве овом операцијом били су активна војна лица или запослени у
Војноисторијском институту, па је стога она изложена великом идеолошком утицају.
Још један од проблема представља мањак литературе и докумената о учешћу јединица
НДХ и јединица ЈВуО у овој операцији.
Целокупан рад подељен је у три целине. Прву представљају припремне
операције које предходе десанту, друга се односи на прву етапу 1 десанта, односно на
дане 25. и 26. маја, а трећа целина, по обиму најмања, односи се на завршну етапу
десанта од 27. маја до 5. јуна.
У изради рада највише је коришћена импозантна студија пуковника Славка
Одића "Десант на Дрвар", а поред тога коришћени су и доступни немачки, усташки и
документи јединица НОВЈ-а објављени у зборницима Војноисторијског института. Из
стране литературе најбитније је поменути коришћење публикација "Knigts Move–Hunt
for Marshal Tito".
1
У доступној литератури подела ове операције извршена је на различите начине. Славко Одић у студији
"Десант на Дрвар" и Петар Мишковић делу " Битка за Дрвар" операцију деле на две односно три етапе.
-3-
1. Увод
У јесењим операцијама 1943. године Немци су успели да запоседну Јадранску

обалу, али нису били у стању да је чврсто организују за одбрану пошто су јединице
НОВЈ задржале читаво залеђе као и нека острва. Проблем за Немце је представљало
што су комуникације које из долине Саве воде ка Јадранској обали већим делом биле
запоседнуте од стране НОВЈ или изложене њиховим дејствима. Команду Југоистока је
забрињавала ситуација у источној Босни и Рашкој области (Санџаку), где су биле
прикупљене јединице 2. и 3. корпуса, 5. и 16. дивизија НОВЈ, чији би продор у Србију
изазвао озбиљне тешкоће при даљој организацији одбране Балкана. Због тога је низ
великих операција снага Сила Осовине против НОВЈ у централној Југославији
претходио Десанту на Дрвар. Немци су ангажовали снаге Друге оклопне армије који су
помагале јединице Независне државе Хрватске. У југословенској историографији тај
период се назива „шеста непријатељска офанзива“. 2
И Немци и партизани су располагали са импреcивним снагама. Немачким
снагама којих је било око 300.000 руководила је Друга оклопна армија. Њима је
помагала главнина снага НДХ, која се налазила под немачком командом, док су
једницице ЈВуО користили као помоћне снаге које су имале задатак да штите позадину.
С друге стране, јединице НОВЈ бројале су 120.000 људи.3
Прве значајније усепехе Немци су постигли у Источној Босни у операцији
Кугелблиц (Kugelblitz), која је трајала од 3. децембра до 15. децембра 1943. године, а
поред Источне Босне захватила је и Рашку област. Према оперативној замисли,
немачке помоћне снаге требале су да организују за одбрану линију Сарајево —
Соколац — Хан-Пијесак — Власеница — Сребреница — десна обала Дрине, а главне
снаге да наступају кроз Рашку област и преко планине Јахорине потискујући јединице
НОВЈ на север како би их ту разбиле и уништиле. Деветог децембра Немци су запосели
линију Сарајево — десна обала Дрине, па је штаб 3. корпуса НОВЈ донео одлуку да се
2
Mladenko Colić, Pregled operacija na jugoslovenskomratištu 1941 – 1945, Vojnoistorijskiinstitut, Beograd
1988. str.158-161
3
Исто,159.
-4-
пробије ка Дрини и ако буде нападнут повуче у Србију. Немци су успели да овладају
градовима, али нису успели да униште партизанске јединице. Због тога су 16. децембра
покренули операцију Снежна олуја (Schneesturm). Борбе су вођене од 18. децембра до
31. децембра 1944. године, а циљ је био уништити Трећи корпус НОВЈ. План се
састојао у томе да се освоји лева обала реке Босне од Сарајева до Добоја, а главнином
да се предузме наступање са линије Сарајево — Власеница — Тузла — Добој, ради
потискивања снага НОВЈ и њиховог набацивања на долину реке Босне и уништења До
већих борби није дошло јер је 16. дивизија вештим маневром на Мајевици, Бирчу,
Посавини и Требави избегла ударе непријатеља. Операција није дала значајније
резултате, јер Немци ни овог путе нису успели да униште партизанске јединице.. 4
Значајан успех немачке снаге постигле су и у операцији Цитен (Ziethen), где је
препадом освојено Ливно као важна саобраћајна тачка. Међутим, део операције који је
требало да повеже снаге на Банији преко Приједора са облашћу Бања Луке, потпуно је
подбацио. Овај неуспех имао је значајне негативне последице по даље немачке
операције. У року од три недеље јединице НОВЈ поново су овладале већином градова
на својој територији: Власеницом, Вишеградом, Фочом, Какњом... Будући да у
западном делу слободне територије Немци нису успели да стекну иницијативу, НОВЈ
је одустала од напада на Ливно и припремила концентричну операцију на Бањалуку и
околна места која је позната као "Прва бањалучка операција". Главни циљ ове
операције био је привлачење немачких снага са истока, како би се Трећи корпус
растеретио притиска. Операција је почела 31. децембра 1943. године у 22 сата
концентричним нападом на Бања Луку, аеродром у Залужанима и Босанску Градишку.
У нападу на Бања Луку јединице НОВЈ нису успели да пређу реку Врбас, па су напад
поновиле сутрадан, када су 13. и 6. крајишка бригада продрле у центар града, где су
почеле уличне борбе, али је напад ипак заустављен. Није успео напад ни на Босанску
Градишку, као и на аеродром у Залужанима. Делови немачког 901. моторизованог
гренадирског пука пробили су се 2. јануара 1944. године око 12 сати у Бања Луку.
Борбе су настављене до 22 сата, али због кретања немачких и усташких јединица из
источне према средњој Босни, Штаб 5. корпуса је наредио напуштање града.
Почетком јануара 1944. године покренуте су две нове операције - „Хук шуме“
(Waldrausch ) и „Напукхен“ (Napfkuchen ), које су биле наставак операције "Кугеблиц".
Операција „Хук Шуме“ је вођена од 4. до 10. јануара 1944. године, а циљ је био
4
Исто,158-161.
-5-
разбити јединице НОВЈ јужно до Бања Луке, западно од Травника и у рејону Гламоча и
Ливна. Истовремено, од 3. до 6. јануара трајала је операција „Напукхен“, позната и као
„подухват Погача“, а њен циљ је било разбијање јединица НОВЈ од Саве до линије
Добој – Бања Лука. Немци и њихови савезници који су бројали 116.000 војника почели
су продор од Бања Луке преко Мркоњић Града према Јајцу како би спречили
повлачење руководства НОП-а према западу. Немци су у свом продирању наишли на
порушени мостове, а руководство НОП-а је напустило Јајце 7. јануара. Након што су
освојили Мркоњић Град 8. јануара, Немци су ушли и у Јајце 9. јануара, али тамо није
било јединица НОВЈ, јер је последњи војник напустио град 8. јануара. Операција је
завршена 10. јануара, а Немци су током ње починили велика насиља. У Операцији
„Напукхен“ је учествовало 15.000 немачких војника, јер је главнина послата да
учествује у операцији „Хук шуме“. У овој операцији циљ је био да се уништи слободна
територија јужно од Саве. Након што су преко Дервенте и Прњавора стигли у Бања
Луку, Немци су покренули „операцију Буктиња“ ( Brandfakel), која је била наставак
операције „Напукхен“. Борбе су вођене од 8. до 16. јануара на подручју Козаре. Немци
су ангажовали две борбене групе: 1. козачку дивизију која је бројала 5000 људи и
немачка 187 резервна дивизија са око 7000 људи. Друга кавкаска бригада почела је
напад на северним падинама Козаре према Босанкој Градишци, док је 187. Резервна
дивизија кренула преко највишег врха Лисине, да би се у селу Војскова спојила са 2.
Кавкавском бригадом. Партизани су истовремено морали да се бране и од напада
Усташа. Немци су након два дана борби прешли Козару и натерали јединице НОВЈ да
се повуку ка Босанској Дубици и Костајници. Друга кавкавска бригада је починила
велике злочине над народом Босанске Дубице, а највише је страдало село Доњи
Подградци. Немци ипак нису успели да униште 8. и 11. Крајишку бригаду, које су
успеле да се извуку. Средином јануара поново ће бити успостављена слободна
територија на подручју Козаре захваљујући противофанзиви 1. 5. и 8. корпуса НОВЈ.5
Крајем јануара Друга оклопна армија је извела низ мањих операција. Немци су
крајем јануара коначно заузели Карлобаг и Сењ, последње луке на обали које су биле у
рукама НОВЈ. Операцијом Емил Немци су покушали да овладају значајним
положајима и разбију снаге НОВЈ које су држале везу између Лике и северне
Далмације. Операција је завршена без већег успеха.
5
Група аутора, Ослободилачки рат народа Југославије – књига 2, Војноисторијски институт, Београд
1963. стр.53-64
-6-
2. План и припреме за десант
2.1 Припреме и положај немачких јединица
Након низа мањих и делимично успешних операција против партизанског

покрета у пролеће 1944. године главнокомандујући немачке војске за југозапад генерал
фелдмаршал Максимилијан фон Вајкс одлучује да покрене ширу операцију којом би се
коначно уништио партизански покрет и елиминисао Јосип Броз.6 Операција би имала
за циљ изненадни продор у средиште партизанске слободне територије која се
простирала у рејону Книн-Јајце-Бихаћ-Бања Лука, хватање Јосипа Броза и разбијање
јединица НОВЈ на тој територији. Фон Вајкс упутио је 6.маја 1944. године диркетиву
штабу 2. оклопне армије о припремању офанзиве. 7 План операције саставио је
пуковник фон Фарнбилер који се у том тренутку налазио на позицији начелника штаба
2. оклопне армије.8 На располагање за операцију, 2. армији стављене су јединице из
оперативне резерве: 202. тенковски батаљон , 4. пук "Брандербург" и 92. моторизовани
гренадирски пук. Након преписке са оперативним одељењем ОКW-a у операцију је
укључен и 500. СС падобранско-ловачки батаљон. Овај батољон добија кључну улогу у
операцији јер је имао задатак да изврши десант на партизански врховни штаб и да
зароби Јоспипа Броза. Као аналогија на кретање скакача у шаховској партији операција
добија име "Rösselsprung"9 односно "Коњићев скок" .10
У Врњачкој Бањи, где се налазио штаб 2. оклопне армије, 17. маја је одржано
саветовање на којем је договаран план напада и разматрана војнополитичка ситација
на армијском операцијском простору у вези са извођењем операције "Коњићев скок".
Саветовању присуствују начелник штаба 15. брдског армијског корупса, оперативни
6
Информације о локацији Јосипа Броза, Абвер је добио преко поручника Кинхера и обавештајаца у
штабу Уроша Дреновића новембрa 1943. године. - Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974, Veselin
Masleša, Sarajevo 1974. str. 20.
72
Slavko Odic, Desant na Drvar, Vojnoistorijski institut, Beograd 1981. str 14.
8
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974, Veselin Masleša, Sarajevo 1974. str. 26.
9
Ово је други пут да немачка команда својој операције даје ово име. Прва операција "Rösselsprung"
изведена је 1942. Године, а у питању је била поморска операција. - Miran Sattler, Konjićev skok, Alfa
Zagreb 1976, str. 19.
10
Slavko Odić, Desant na Drvar, Vojnoistorijski institut, Beograd 1981. str 15.
-7-
официр Штаба 7 СС-брдске добровољачке дивизије "Принц Еуген" и оперативни

официр Команде ваздухопловства Југоисток. На састанку је непосредно руковођење
операцијом пренето на Штаб 15. брдског армијског корпуса и његовог заповедника
Ернеста Лајзу. Који свој штаб из Книна премешта у Бихаћ ради координисања
операцијом.11 Коначна верзија плана предата је 21. маја када је и прихваћена од стране
ОКW-a.12
Одобрени план операције "Коњићев скок" предвиђао је да се уз снажну
подрушку авијације изненадним спуштањем 500. СС падобранско-ловачког батаљона у
Дрвар у раним јутарњим сатима, зароби Јосип Броз, уништи Врховни штаб НОВ и
ПОЈ, а јаке борбене групе концентричним нападом из више праваца ка Дрвару споје са
ваздушним десантом и овладају комуникацијама, испресецају слободну територију, а
потом планским окружењем и уништењем јединица и база за снабдевање очисте
територију захваћену операцијом.13
Слика 1. - План операције "Коњићев скок"

( Фотографија презуета са адресе: http://goo.gl/sSYlaH)
11
Mladenko Colić, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941 – 1945,..., str 198.
12
Slavko Odić, Desant na Drvar,…,str. 17.
13
Mladenko Colić, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941 – 1945,..., str 197.
-8-
За избођење операције анагажовано је 20.000 војника, за транспорт 75 авиона, а

за подршку десантних јединица и осталих снага додатних 222 авиона. "Ударну иглу"
напада представљао је 500. СС падобранско-ловачки батаљон под командом капетана
Рубке.14 Улога овог батаљона била је од толиког значаја да је за потребе његовог
анагажшвања у операцији пуковник Фарнбилер израдио "Студију за ангажовање 500.
СС падобранско-ловачког батаљона". Према тој студији падобранци (укупно 485
људи ) су подељени у четири борбене групе: "Плави" (Blau), "Зелени" (Grün), "Црвени"
(Rot) и "2. талас". Људство које ће се спустити из једрилица (укупно 340 људи )
подељено је у шест борбених група: "Пантер" (Panther), "Јуришник" (Stürmer),
"Безобзирни нападач" (Draufgänger ),"Хватач"(Greifer),"Гризач" (Beisser) и
"Дробилица" ( Brecher).15
Слика 2. - Припадници 500. СС батаљона на аеродрому у Бечкереку (Зрењанин)
14
500. СС падобранско-ловачки батаљон основан је у октобру 1943. године у граду Цхулм данашња
Чешка као "јединица за истицањена фронту" и одговарала је директно Хејнриху Химлеру. Састав
јединице чинили су ветерани СС јединица, али и војници који су починили кривична дела, а којима је
дата могућност искупљивања у борби. Стога један део стручне јавности ову јединицу сматра и
кажњеничком јединицом. Након оснивања она је послата у Матарушку Бању код Краљева, где завршава
обуку у Луфтафеовој падобраднској школи број 3. Пре операције "Коњићев скок." јединица је
коришћена у операцијама протива партизанских јединица у Албанији. - Slavko Odić, Desant na Drvar,
…,str. 19.
15
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 29.
-9-
( Преузето из књиге - Петар Мишковић,Битка за Дрвар, стр. 31.)

Свака од наведених борбених група имала је конкретне задатке према
"Студији". Једриличарска група "Пантер" којом командује Ханс Жиг, а која се
састојала од 110 војника имала је најважнији и најделикантнији задатак. Група је
требало да се спусти на Шобића Главицу и изврши концентрични јуриш на "Цитаделу"
где се по уверењу планера операције налазио партизански штаб. У случају неуспеха
групе "Пантер" борбене групе "Црвени", "Зелени", "Јуришник" и "Безобразни нападач"
би имале задатак да по сваку цену освоје "Цитаделу". 16
Борбена група "Безобзирни нападач" коју су чиниле три подгрупе од укупно 70
људи, имала је задатак освајање тзв. западне раскрснице путева, чиме би била
пресечена комуникација Оштрељ-Дрвар-Босанско Грахово. Након успостављања
контроле над раскрсницом јединица је требало да организује фронт према
североистоку и северозападу и да успостави везу борбеним групама "Пантер",
"Јуришник" и "Хватач". Уз то, задатак је био и слање извидница у правцу Дрварске
пећине. 17
Остале борбене групе као свој кључни задатак имале су заробљавање
савезничких мисија које су, према обавештајним подацима, биле смештене у Дрвару.
Седиште совјетске војне мисије генерала Корњејева на авионским снимцима Дрвара
означено је под шифром "Москва". Освајање ове тачке био је задатак борбене групе
"Јуришник" коју је чинило 50 војника под командом поручника Смајдела. Поред
заробљавања совјетске војне мисије њени задаци били су садејство са околним
падобранским и једриличарским групама и одбрана града у правцу Градине. 18 Ова
група имала је још један важан задатак. Наиме, требала је заробити радио станицу
Врховног штаба и емитовати вест о уништењу истог као и вест о заробљавању Јосипа
Броза, чиме је требало унети пометњу у партизанској команди.19
Енглеска војна мисија непосредно пре десанта преместила је своје седиште из
Дрвара у засеок Прњавор (Сабаљићи). Ову локацију немачки извиђачки авиони
обележили су шифром "Лондон". Задатак заробљавања енглеске војне мисије поверен
је борбеној групи "Хватач", под заповедништвом поручника Фридриха Бреденбека.
Заробљене чланове мисије јединица је имала задатак транспортовати у Загреб. Овој
групи требала се прикључити и група "Гризач" након остваривања свог првобитног
16
17
18
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 31
19
Miran Sattler, Konjićev skok, Alfa Zagreb 1976, str. 21.
-10-
задатка, односно освајања насеља Марићи (шифра "Варшава"). Након успешног

обављања постављених задатака ове борбене групе требале су успоставити одбрамбени
фронт у правцу Радукље и Каменице.20
У дрварском насељу Трнићи, односно Трнића Брег, према немачким
оперативним подацима налазила се америчка војна мисија. У припремним плановима
шифра ове локације била је "Америка". Задатак борбене групе "Дробилица", коју је
чинило 50 војника под командом Џорџа Бухала, био је заробљавање ове војне мисије.
Након тога група се требала придружити борбеној групи "Пантер" и одржавати
освојену "Цитаделу".21
Поред једриличара конкретне борбене задатке добиле су и падобранске групе.
Борбена група "Плави" имала је за задатак заузимање прилаза Дрвару са правца
Мокронога. У садејству са групом "Зелени" требала је спречити и извлачење
партизанских јединица из самог Дрвара. Поред тога требала је успоставити везу са
борбеним групама "Јуришник", "Пантер" и "Црвени". Борбена група "Зелени" требала
је у садејству са групом "Плави" организовати одбрану источног дела Дрвара, са
фронтом према Шиповљанима. Задатак групе "Црвени" био је да мањи део групе
(групу је укупно чинило 85 падобранаца) заузме кафану у Дрвару, а главнина групе
требала је успоставити везе са борбеним групама које су се налазиле у рејону
"Цитаделе". Уз батаљонску резерву и борбену групу "Црвени" спустиће се и командант
батаљона капетан Рибка.22
План операције "Коњићев скок" предвиђао је поред коришћења падобранских и
једриличарских јединица ангажовање и расположивих копнених снага. Превасходни
задаци копнених снага били су ступање у везу са десантним групама на терену,
настављање операције и пресецање територије под контролом партизана, разарање
аеродрома код Босанског Петровца, заплена складишта и уништење свих могућих
економских извора на операцијском простору. Коначна верзија операцијског плана за
извршење ових задатака одредила је: 1. пук "Брандербург", две борбене групе 373.
пешадијске дивизије, 92. моторизовани гранадирски пук, три борбене групе 7. СС-
брдске добровољачке дивизије "Принц Еуген", 105. СС корпусни извиђачки батаљон и
369. извиђачки батаљон.23
20
21
Исто, 31.
22
23
Исто, 28.- 29.
-11-
Први пук дивизије "Брандербург" јачине 800 људи наступао је из правца Книна.
Првобитни задатак пука био је освајање Босанског Грахова. Јединица би затим била
подељена у мање борбене групе које су имале задатак разбијање и заробљавање
партизанских јединица и штабова које би током операције покушале евакуацију из
Дрвара.24 Према немачком оперативном плану јако битну улогу у десанту требао је да
одигра специјална јединица "Одред ловокрадице" 25 (VerbandWildschütz) којом
командује мајор Бенеш, а која је била у саставу дивизије "Брандербург". Јединица се
састојала од 40 људи и требала је у директном садејству са 500. СС падобранско-
ловачким батаљоном да изврши главни удар на штаб Јосипа Броза.26
Главнину копнених снага чиниле су две борбене групе 373. пешадијске дивизије
"Тигар"27. Борбена група "Вилијам", која је бројала око 1.500 људи, наступала је из
Срба према Дрвару. Имала је за задатак разбијање 2. личке бригаде и елиминација свих
осталих партизанских јединица на свом правцу деловања. Након што јединица уђе у
Дрвар под своју команду ставља 500. СС падобранско-ловачки батаљон и наставља
уништење партизанских штабова и команде НОВЈ. Своје дејство продужава ка
Босансанском Петровцу како би се повезала са 93. моторизованим гренадирским
пуком. Мања борбена група ове дивизије, шифрованог имена "Лапац" која броји 218
људи као задатак имала је да за себе борбом "веже" Прву пролетерску бригаду, а након
тога да се врати у садејство са борбеном групом "Вилијам" ради напада на положаје
Друге пролетерске бригаде.28
Ојачани 92. моторизовани пук уз потчињени 54. брдско-извиђачки батаљон
имао је задатак да заузме Босански Петровац где је требало уништити затечена
позадинска складишта и затечене командне инстанце. Након извршења задатка пук је
требао тражити везу са групом "Лапац".29
Дивизија "Принц Еуген" ка Дрвару напредовала је из два правца, Први батаљон
из правца Бања Луке ка Кључу, из правца Јајца ка Босанском Петровцу напредовала је
24
Исто, 29.
25
У литератури се овај одред помиње се и под именом "Ловачки савез југоисток" и "Дивљи ловац"
26
Isto, str.
27
373. пешадијска дивизија "Тигар" још је позната као 373. хрватска легионарска дивизија. Основана је
крајем 1942. године. Јединицу су чинили немачки випи и нижи официри и хрватски регрути. - Petar
Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 15.
28
Isto, str. 29.-30.
29
Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom XII, dokumenti nemačkog rajha – knjiga 4,
Vojnoizdavački zavod, Beograd 1949, dokument broj 73, str. 310.
-12-
Прва пуковска група. Задатак дивизије био је да спречи извлачење снага НОВЈ ка
истоку као и обезбеђивање складишта и уништење затеченог командног апарата. 30
Ојачани 105. СС-извиђачки батаљон са потчињеним 369. извиђачким
батаљоном имао је задатак да у дану десанта наступа из Ливна ка Дрвару. Главни
задатак батаљона био је спречавање извачења снага НОВЈ у правцу југоистока и
разбијање командног апарата у рејону деловања. 31
У саставу 500. СС батаљона за ову операцију нашло се и 7 припадника јединице
FAK 20132 (Frontaufklärungskommando 201). Шифровано име ове обавештајне групе
било је "Завадил". Под командом поручника Валтера Завадила група је имала задатак
да осигура документа заплењена од стране десантних јединица, заузме радио станицу
Врховног штаба, дође у посед радио шифри као и да прикупи све остале обавештајне
податаке интересантне немачкој обавештајној служби.33
Са циљем успешно изведене операције команда 2. оклопне армије поред
стратешких припрема преузела је и низ обавештајних мера. Сваки документ и заповест
коришћен у припремању операције носио је највиши степен тајности у немачкој
армији. Документа су могли преносити само официри, а документ морао је обрадити
искључиво начелник штаба. Штабови јединица које су требале учествовати у
операцији упознате су са планом операције тек 21. маја. Немачка команда предузела је
и низ мера које су за циљ имале дезинформисање обавештајне службе НОВЈ. Те мере
предвиђале су да се створи привидно кретање делова 373. пешадијске дивизије и 92.
моторизованог пука у правцима супротним од Дрвара.34
Коначна измештања јединица отпочела су 21. маја, копнене јединице смештене
су на почетне тачке својих праваца деловања. Људство 500. СС батаљона подељено је у
групе и у периоду од 21-23. маја пребачено је на аеродроме у Загребу, Бањалуци и
Зрењанину.35
Последње саветовање пред отпочињање операције одржано је у Загребу 24.
маја, а састанку су присуствовали сви официри учесници операције. Подељени су
снимци авио извиђања са уцртаним задацима. Курт Рибка командант 500. СС батаљона
који је присуствовао састанку тек након овог састанка пред своје трупе предочио је
30
Исто, 311.
31
Исто, 311.
32
"Команда за извиђање фронта 201" била је обавештајна јединица у саставу 2. одељења Абвера (задатак
јединице били су атентати, саботаже, диверзије и герила). - Slavko Odić, Desant na Drvar,…,str. 22.
33
Miran Sattler, Konjićev skok,..., str 41.
34
Slavko Odić, Desant na Drvar,…,str. 45.- 46.
35
Miran Sattler, Konjićev skok,..., str. 40.
-13-
прави задатак ове операције: Главни фокус наше операције је Титов главни штаб,
одмах по сазнавању тачне локације штаба све борбене групе које су слетеле у његовој
близини требају се одмах пробити ка њему. Важне особе у наше руке требају пасти
живе. Писани материјал треба сачувати. По сваку цену избегавати отварање ватре
у самом штабу како би обавештајци могли покупити вредни материјал.36
Немачка команда предвидела је да се коначна заповест за наступање борбеним
групама изда шифром "Блихер"37 (Blücher), али тек након обавештења да временски
услови дозвољавају пребацивање 500. СС батаљона на циљ. Шифра за обустављање
операције била је "Закашњење воза" (Zugverspätung). У току ноћи 24. маја у
временском интервалу од 22:00 до 23:00 свим борбеним групама послата је шифра за
почетак операције "Коњићев скок".38
36
David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944, Osprey Publishing, Oxford 2012. str. 33-
34.
37
У немачкој војној терминологији под овом лозинком подразумева се и наређење да команду треба
извршити "залажући се до последњег даха војника и коња -"Unter Einsatz des letzten Hauch von Mann und
Pferd". - Slavko Odić, Desant na Drvar,…,str. 47.
38
Slavko Odic, Desant na Drvar,…,str. 46. – 47.
-14-
2.2 Припреме и положај јединица НОВЈ
Непосредно пре отпочињања операције "Коњићев скок", у околини Дрвара биле

су распоређене следеће снаге НОВЈ-а: Први пролетерски корпус са Првом
пролетерском дивизијом (1., 3. и 13. пролетерска бригада), Шеста пролетерска дивизија
(Прва, Друга и Трећа личка пролетерска бригада), делови Петог крајишког ударног
корупса са главнином 4. ударне дивизије (6. и 8. крајишка бригада), главнина 39.
дивизије (13. и 16. крајишка бригада), 10. дивизија (9. крајишка бригада), Осми ударни
корпус са 9. ударном дивизијом (1., 2. 3. далматинска бригада). Укупно бројно стање
јединица износило је око 16.00039бораца.40
Врховна команда НОВЈ предвиђала је да ће се случају већег напада на слободну
територију немачке трупе концентрисати на брзо продирање комуникацијама. Све
расположиве јединице из тог разлога добиле су задатке да затворе и држе под
контролом све путне правце ка Дрвару.41
Први пролетерски корупус са потчињеном 1. и 6. пролетерском дивизијом
налазио се у рејону који затвара правце кретања из Мркоњић Града, Јајца, Ливна и
Срба према Дрвару. У делимичној сарадњи са 5. корпусом контролисан је и правац
Бања Лука-Чађевица. Штаб корпуса налазио се у селу Мокроноге, засеок Бајићи.42
Прва пролетерска дивизија у чијем су саставу биле 1. , 3. и 13. пролетерска
бригада, укупног бројног стања око 5.000 бораца добила је задатак да главнином својих
снага затвори правце које воде ка Млиништима. Са мањи део снага требао је бити
распоређен на контролисање путног правца Мркоњић Град-Чађевица. Прва
пролетерскбригада имала је задатак да да затвори све правце источно од комуникације
Рогоље-Млиништа. Тринаеста пролетерска бригада "Раде Кончар" добија као свој
главни задатак да затвори путни правац Рогоље-Млиништа, са мањим делом трупа
39
У немачком оперативном плану операције помиње се бројка од 12.000 бораца.
40
Miran Sattler, Konjićev skok,..., str. 42.-43.
41
Slavko Odic, Desant na Drvar,…, str. 49.
42
Исто, 49.
-15-
треба се окренути контролисању јужне стране комуникације Мркоњић Града –

Чађевица.43
Шеста пролетерска дивизије "Никола Тесла" у периоду од фебруара до априла
1944. године долази на подручије Дрвара. Дивизија добија задатак да непосредно
обезбеђује врховни штаб али да у исто време врши напада не немачке снаге на у рејону
Книн-Бихаћ. Штаб дивизије налази о се у дрварском засеоку Каменица. Непосредно
пред отпочињање операције "Коњићев скок" дивизија је бројала 2.793 војника. 44
Према изјави Ђока Јовановића45, дивизија је о немачким плановима за десант на
слободну територију била обавештена још 21. марта. На састанку са Иваном
Милутиновићем њему је предочено да се преко обавештајних канала дошло до
информације о ваздушном десанту. Ђоко Јовановић тада добија задатак да 2. бригаду
распореди у сам град Дрвар како би се најуспешније супроставила десанту. Ипак 29.
априла 2. бригада је повучена из града у послата у борбе у рејону ка Србу где су у
протеклим месецима немачке јединице оствариле значајан продор у партизанску
територију. Након повлачења 2. бригаде у обезбеђењу највишег руководства НОВЈ-а
остаје само пратећи батаљон бројног стања око 400 бораца.46
На широј територији Дрвара налазиле су се и следеће јединице 5. ударног
корупуса: 4., 10., 11. и 39. дивизија; Ливљанско-дувањски, Дрварско-петровачки и
Гламочки одред НОП-а. Штаб корпуса налазио се у насељу Рибник у околини Дрвара.
Јединице овог корпуса добијају задатак да затворе све правце кретања из Бањалуке,
Босанског Новог, Босанске Крупе и Бихаћа који воде ка Дрвару.47
Јединице Осмог корпуса пре отпочињања операције затварале су правац
кретања Ливно-Босанско Грахово. Штаб корпуса налазио се у Тичеву. Делови корпуса
су у току саме операције премештени у рејон Босанског Грахова, где су требали штити
путни правац који из овог места води ка Дрвару. У саставу овог корпуса налазиле се 9.
дивизија у саставу 1., 2. и 3. далматинска бригада.48
Врховни штаб НОВЈ-а био је смештен у пећини која се налазила на десној обали
реке Унац, испод брда Градина и у кућама испод саме прећине. Склониште Јосипа
Броза било је у пећини која се налазила у Башташима, тачније на извору Башташког
43
Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom IV, dokumenti NOVJ-a – borbe u Bosni i Hercegovini –
knjiga 25, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1949, dokument broj 31, str. 132.-133.
44
Grupa autora, Šesta proleterska divizija, Epoha, Beograd 1964. str 286.-289.
45
У време ове операције Ђоко Јовановић обавља дужност команданта 6. пролетерске дивизије.
46
Grupa autora, Šesta proleterska divizija,,..., str 286.-289.
47
Slavko Odic, Desant na Drvar,…,str. 54 стр
48
Ослободилачки рат народа Југославије, књига 2, стр 101.
-16-
врела. У ноћи 24. маја Јосип Броз прешао је у пећину Врховног штаба где га је и
затекао десант. За сигурност Врховног штаба биле су задужене четири чете Пратећег
батаљона и један коњички ескадрон. Укупно бројно стање Пратећег батаљона пред
десант било је око 400 бораца. Као додатна заштита у Дрвару се налазио тенковски вод
1. пролетерског корпуса у чијем су саставу била три тенка и једна тенкета. Поред ових
јединица у Дрвару су се налазиле и Виша официрска школа и пратеће јединице
Врховног штаба. Управо ове помоћне и пратеће јединице ће одиграти можда и
најважнију улогу у току самог десанта.49
Слика 3. – Јосип Броз у друштву Стојана Прибићевића и Џона Талбота испред пећине
( Преузето из књиге, Славко Одић - Десант на Дрвар, стр. 58. )
Упркос немачким тајним плановима и обавештајним акцијама информације о

нападу на Дрвар нису остале тајне. Из више обавештајних извора долазиле су
информације о скорашњем нападу на Врховни штаб. Почетком маја 1944. године 11.
козарачка бригада дигла је у ваздух композицију немачког воза који се кретао у правцу
Босанског Новог и у заплењеној пошти из воза пронађена су документа и карта Дрвара
на којој су биле обележене најбитније институције и локације.50
49
Slavko Odic, Desant na Drvar,…,str. 40.
50
Miran Sattler, Konjićev skok,..., str. 43
-17-
Још раније преводилац који је био распоређен у штабу 118. ловачке дивизије
рапортирао је Врховном штабу о припремама за немачки напад, али није био у
могућности да прецизира тачан датум извођења операције. 51
Чланови енеглеске војне мисије такође су доносили информације о скорашњем
немачком нападу. Заменик шефа мисије Вивијан Стрит захтевао је 22. маја од Јосипа
Броза да енглеску војну мисију премести на неку другу локацију. Истог дана су
енглеска и америчка мисија пресељене у кућу која се налазила на путу Дрвар-
Грахово.52
Након добијања поменутих обавештајних података и након сазнања да се на
периферији слободне територији групишту немачке снаге, започета је израда плана
узбуне и одбране Дрвара у случају немачког ваздушног напада. Приступило се
утврђивању, изградњи бункера и ровова као и форумирању стрељачких и митраљезких
гнезда. Формиране су и противавионске чете које су размештене у непосредној
близини пећине Врховног штаба.
Врховни штаб НОВЈ-а, суочен са мањком квалитетних информација са терена,
схватио је да дотадшњи обавештајни капацитети нису довољни како би се
правовремено заштитиле највише инстанце НОП-а. Стога су предузете мере за што
скорије формирање сопственог обавештајног одељења. Уочи самог десанта, 13. маја,
формирано је Одељење за заштиту народа (ОЗНА). Обавештајни сектор НОП и ОЗНА
нису стигли да разраде свој план деловања тако да се Врхобни штаб нашао изненађен
немачким десантом у рано јутро 25. маја 1944 године.53
51
David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944, Osprey Publishing, Oxford 2012. str. 30.
52
Miran Sattler, Konjićev skok,..., str. 44.
53
Slavko Odic, Desant na Drvar,..., str 49.
-18-
2.3 Припреме и положај усташких јединица
Што се припреме и акција усташких јединица тиче, литература и извори остали

су недоречени. У недостатку података и вести о њима, неретко се усташке јединице
поистовећује са немачким. Ово се конкретно односи на 373. пешадијску дивизију
"Тигар" и 369. "Вражију" дивизију, јер ове две јединице су у литератури углавном
представљене као немачке. Ипак, истина је да су биле попуњене хрватским војницима
уз немачки командни кадар.
Најзначајнији задатак у операцији добила је 373. пешадијска дивизија "Тигар",54
а поред ње на располагање немачкој војној команди за коришћење у операцији
"Коњићев скок" стављене су следеће усташко-домобранске јединице: Извиђачки
батаљон 369. "Вражије" дивизије, 2. ловачка домобранска бригада, 6. усташка стајаћа
бригада као и 1. ловачка пуковнија. Ове јединице у самој операцији неће наступати
самостално већ само као подршка немачким јединицама.
Пуковска група домобранског 2. ловачког здруга (бригада) која се састојала из
домобранске 1. ловачке пуковније и 54. брдско извиђачког батаљона пред десант
бројала је 1.800 људи. У самој операцији ова пуковска група била је директно
потчињена штабу 92. моторизованог пука и имала је задатак да наступа из правца
Босанске Крупе ка Босанском Петровцу и да из тог реона одбаци јединице 8. крајишке
бригаде.55
Извиђачки батаљон 369. дивизије бројао је 300 људи и имао је задатак да уз
садејство са 105. СС извиђачким батаљоном извиђа Гламочко поље, прати кретања
јединица и штабова НОВЈ-а и да контролише град Ливно са околином. 56 Око 200 људи
из 6. усташког стајаћег здруга упутило се из Ливна у правцу Гламоча, где је имало
задатак да нападне лево крило 3. крајишке ударне бригаде.57
54
Види више на страни 7.
55
56
Исто, 34.
57
-19-
2.3 Припреме и положај јединица ЈВуО
Према оперативној заповести од 26. маја 1944. године у операцију "Коњићев

скок" се укључују и јединице ЈВуО под командом војводе Момчила Ђујића. Из састава
Динарске дивизије ангажоване су следеће јединице: Први босански корпус "Гаврило
Принцип", 502. корпус Динарске цетинске области и 501. "Косовски" корпус са њима
подчињеним бригадама. У току извођења операције штабови корпуса пребачени су на
Јелино поље. 58
Корпус "Гаврило Принцип" по овој заповести добија наређење да са свим
својим људством узме учешће у операцији. Прва и четврта бригада добијају задатак да
напредују правцем Рисовац-Тичево и да своје задатке уклопе са јединицама које се
налазе на истом терену. Друга и трећа бригада, којима у том тренутку командује
потпоручник Марко Ћућуза, кренуће из Кијева према Цетини где ће се састати са
јединицама Цетинске и Динарске бригаде. Овако обједињени наставили би деловање
комуникацијом Гњат-Тичево. У садејству са овим корпусом деловаће и са истим
задацима и јединице 501. "Косовског" корупуса.59
Струмички и Голубићки батаљон 502. корпуса имали су задатак да под своју
контролу ставе комуникацију Уилица – Динара и да буду у садејству са корпусом
"Гаврило Принцип". Плавањска бригада овог корпуса према заповести добија задатак
да делује у рејону Горњи Тишковац – Уилица. 60
Поред задатака и ратног распореда наведеног у овој заповести јединице ЈВуО
анагажоване су на терену и као водичи немачким трупама због доброг познавања
терена. Мора се напоменути и да у литератури такође постоји проблем као код
дефинисања учешћа усташких јединица.
58
Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom XIV, dokumenti četničkog pokreta Draže Mihajlovića –
knjiga 3, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1949, dokument broj 166, str. 654.-657.
59
Исто
60
Исто
-20-
3. Ситуација у Дрвару непосредно пре десанта.
3.1 Установе НОП-а у Дрвару
Почетком јануара 1944. године у Дрвар као седиште слободне територије је

"Зеленим возом" такозваним "Партизанским експресом" из Потока премештено
највише руководство НОП-а. Заједено са Јосипом Брозом у Дрвар су допутовали и сви
руководиоци централних институција НОП-а као и сви официри савезничких војних
мисија. Наравно као пратња Врховног штаба у Дрвар долазе и Пратећи и Инжињерски
батаљон са Економским, Техничким и Санитетским одељењем Врховнох штаба.
У Дрвар се премештају Политбиро Централног комитета КПЈ, председништво
АВНОЈ-а, Централни комитет СКОЈ-а, Централни комитет НКОЈ-а, Земаљски одбор
Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије, Виша официрска школа
Врховног штаба, Виша партијска школа ЦК КПЈ, Пропагандно одељење Врховног
штаба, Радио-телеграфска служба, позориште "Народно ослобођење", редакција и
штампарија "Нове Југославије", редакција Танјуга и остале остале институције од
највишег значаја за партизански покрет. 61
Слика 4. Јосип Броз и Рандолф Черлил на 2. конгресу УСАОЈ-а

( Преузето из књиге, Петар Мишковић - Битка за Дрвар, стр. 37. )
Као нови центар "партизанске државе" град Дрвар постаје средиште
најважнијих збивања. У априлу 1944. године у граду је одржана седница Националног
61
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 9.-14.
-21-
комитета ослобођења Југославије. На овој четвртој по реду седници овог комитета

Јосип Броз је експозеом представио дотадашњи рад привремене владе како на
унутрашњем плану тако и на спољнополитичком плану62. Месец дана касније oд 2. до
4. маја одржан је други конгрес Уједињеног савеза антифашистичке омладине
Југославије на којем је присуствовало 814 делегата. Из мера предострожности од
делегата конгреса организована је војна јединица која би дејствовала у случају
ваздушног десанта такође због страха од немачких бомбардера сам конгрес одржаван
је у ноћним сатима. 63
Слика 5. Јосип Броз говори пред делегатима 2. конгресу УСАОЈ-а

( Преузето из књиге, Петар Мишковић - Битка за Дрвар, стр. 38. )
62
Исто, 14.
63
Grupa autora, Drvarska operacija – edicija "Za pobedu i slobodu" – knjiga 1.,Vojnoizdavački i novinski
centar, Beograd 1986. str. 511.
-22-
3.1 Савезничке мисије у Дрвару
Променом ратне ситуације у зараћеној Европи, капитулацијом Италије и

приближавањем Црвене армије границама Трећег Рајха однос савезника према НОП-у
и Јосипу Брозу се мења. Прва савезничка мисија која је стигла у Врховни штаб била је
британска војна мисија која у ноћи између 27. и 28. маја искочила изнад Црне Горе и
приземљила се на Његовуђско поље у околини Жабљака. Мисију је чинило шест
чланова: капетани Вилијам Стјуарт 64, Фридрих Вилјам Дикин, Иван Старчевић;
телеграфисти Валтер Роутен, Петер Розенбер и морнарички официр Џон Кембел.65
На конференцији у Квебеку одржаној од 14. до 23. августа Рузвелт и Черчил
одлучују је да се НОП снабде оружијем и опремом. Већ крајем септембра у Врховни
штаб је упућена заједничка англо-америчка мисија не чијем се челу налазио бригадни
генерал Фитзрој Меклин. Његовим долазком савезници су званично признали НОП као
антифашистички покрет. Од овог тренутка савезничка помоћ биће преусмеравана са
ЈВуО на партизански покрет. Јануара 1944. године након завршетка Техеранске
конференције британској војној мисији прикључује се и Рандолф Черчил, најстарији
син Винстона Черчила.66
За време свог боравка у Дрвару америчка и британска мисија биле су одвојено
смештене. Амерички део војне мисије првобитно је био смештен у насељу Прњавор
док је енглеска војна мисија била смештена у рејону Шобића Главице. Ипак након
примљених обавештајних података и након уоченог немачког извиђачког авиона који
је неколико пута надлетао локације на којима су се налазиле ове војне мисије
потпуковник Вивијан Стрит67 молбом је затражио да англо-америчка војна мисија
промени локацију свог боравка. Мисија је померена у рејон Трнића брег у близини
комуникације Дрвар-Грахово. Мисију ће ту и затећи десант и само захваљујући овој
промени локације мисија ће избећи сигурно заробљавање и безбедно ће се касније
извући из Дрвара.68
64
Капетани Вилијам Стјуарт и Дилан Вилијам погинули су 9. јула 1943. године на Озрену - Mladenko
Colić, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941 – 1945,..., str 120.
65
Mladenko Colić, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941 – 1945,..., str. 128.
66
Petar Brajović, Jugoslavija u drugom svetskom ratu, Istarska naklada, Pula 1986. str. 129.
67
У мају 1944. године потпуковник Вивијан Стрит обављао је дужност заповедника англо-америчке
војне мисије услед одсуства генерала Меклина. - Grupa autora, Drvarska operacija – edicija "Za pobedu i
slobodu" – knjiga 1,…, str. 559.
68
Grupa autora, Drvarska operacija – edicija "Za pobedu i slobodu" – knjiga 1,…, str. 661.-664.
-23-
Крајем фебруара 1944. године на аеродром у близини Босанског Петровца

слетеће прва војна мисија СССР-а. Заповедник ове мисије био је генерал Корњејев. По
долазку ове војне мисије организован је пријем на коме су присуствовала и англо-
америчка војна мисија. Овај пријем представља први заједнички састанак војних
представника савезника и руководства НОП-а.69 Ови први састанци довели су до
одлуке да се у Москву, Лондон и Вашингтон пошаљу војне мисија НОВЈ-а. То је
уређено у априлу исте године и те војне мисије почеле су да уговарају прве веће
количине помоћи за јединице у Југославији, са изузетком мисије у Вашингтону којој је
захтев за званични пријем одбијен.70
Војна мисија СССР-а која је бројала око 30 људи смештена је на десној обали
Унца у насељима Грујићи и Подбрина. Приликом десанта ова војна мисија ће се одмах
придружити Врховном штабу и остати уз њега све до пребацивања на Вис.71
69
70
Група аутора, Ослободилачки рат народа Југославије – књига 2,..., str. 78.
71
Grupa autora, Drvarska operacija – edicija "Za pobedu i slobodu" – knjiga 1,…, str. 412
-24-
4. Први део операције "Коњићев скок" ( 25.-26. маја)
4.1 Ваздушни напад и десант на град Дрвар
Над небом Дрвара тог четвртка 25.маја у 6:30 појавила се велика формација
авиона која је ка Дрвару летела из правца североистока. Ови авиони полетели су са
бањалучког аеродрома Залужани и у питању су били авиони Штапске и 7. ноћне
борбене групе Луфтвафеа. Због висине на којој је ова група авиона летела против
авионска одбрана Дрвара није реаговала. Убрзо се поменута група изгубила над
хоризонтом у правцу планине Вијенац. Ипак, неколико минута касније појавила се из
правца Прекаје у ниском лету и борбеном поретку спремна за дејство. Прве бомбе пале
су на подручје источно од фабрике целулозе и Колоније. Касније мете авијације
постају и одбрамберна утврђења која су се налазила на Шобића главици. Једини отпор
на који је ова ескадрила наишла долази од четири групе противавионских митраљеза
који су били смештени у непосредној околини Шобића Главице. Авионе Штапске и 7.
ноћне борбене групе убрзо ће заменити ескадриле авиона за обрушавање, такозваних
"Штука"72. Ова ескадрила авиона узлетела је са аеродрома код Велике Горице. "Штуке"
започињу своје обрушавање и бомбардују подручје са обе стране главне дрварске
улице од моста на Дрвари до Мокроношког моста на Унцу. Према немачком плану
напада, на Дрвар су бацане бомбе за разарање (тежине од 50 до 500 кг), запаљиве
бомбе и димне бомбе које су у Дрвару за само неколико минута створиле сиво-црвене
облаке прашине и дим и које су дејство противавионских митраљеза довеле до
минимума. Бомбардовање Дрвара трајало је готово пун сат. Након извшења свог
примарног задатка ескадрила немачких авиона се повукла на висину од 2.000 метара и
одатле је обезбеђивала спуштање падобранских и једриличарских јединица на Дрвар.73
Док је још увек трајало бомбардовање граду су се приближавале ескадриле
транспортних авиона ЈУ-52 које су за собом вукле 45 тешких једрилица ЈУ-87.
Летилице су које су полетеле са аеродрома Ечка код Зрењанина и Церкље код Брежица
72
У питању је авион Ју-87 (Sturzkampfflugzeung - летилица за обрушавање ). У овој конкретнојакцији
према неким подацима учествовали су авиони 51. ескадриле "Edelweiss" која је учествовала у
бомбардовању Београда 6. априла 1941. - Slavko Odić, Desant na Drvar,…,str. 56.
73
Slavko Odić, Desant na Drvar,…,str. 68.-73.
-25-
заобишле масив Јадовника и са источне стране надлетеле су град Дрвар. У првом

налету над градом у 6:50 почело је искрцавање и приземљивање првог десантног
таласа. Према плану операције у овом таласу у рејон западног Дрвара спустило се пет
једриличарских група, а истовремено у источни део града спустила се једна
једриличарска и три падобранске групе.74
Падобранци "Плаве", "Црвене" и "Зелене" групе први су се спустили на планом
предвиђене локације. Потпоручник ( нем. Untersturmführer ) Петар Ренолд, стручњак
са за комуникацију чији је задатак да обустављање сваке радио и телеграфске
комуникације у Дрвару сведочи о спуштању његове јединице на "Западну раскрсницу"
где се, према немачким обавештајним подацима, налазила радио станица Врховног
штаба. Слетели смо на пут који води директно до села... када смо се ослободили
падобранских веза наоружали смо се и упутили смо се према задатом циљу.75
Слика 6. Немачки десант 25.5.1944.

( Преузето из књиге, David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito, стр 40. )
Падобранске борбене групе "Црвени", "Плави" и "Зелени" спустили су се у

централни део Дрвара на територију између Фабрике целулозе, Шобића Главице,
Трњака, Врбовца и главног дрварског пута. Група "Плави" коју је чинило 100
падобранаца подељених у три подгрупе спустила се на шире подручије Фабрике
74
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 48.- 49.
75
David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944…. str. 36.
-26-
целулозе. Подгрупе су потом кренуле на извршавање својих борбених задатака. Прва

подгрупа кренула је ка Новаковића мосту, чијим би заузимањем требало зауставити
долазак помоћи из Мокронога, а у исто време треба спречити извлачење бораца НОВЈ-
а из Дрвара тим правцем. Друга подгрупа падобранаца након спуштања упутила се у ка
православној цркви у Дрвару где је, према оперативном плану, требала да садејствује
са борбеном групом "Јуришник". У садејство са борбеном групом "Пантер" у рејону
Книнске капије укључила се треће борбена подгрупа. Група "Зелени", коју је чинило 95
падобранаца, спустила се између Железничке станице, главне дрварске улице и
Радничке колоније. Подељени у три подгрупе падобранци су се придружили борбеној
групи "Плави" и успоставили контролу над стамбеним зградама у Радничкој колонији
и Железничком станицом. Падобранска група "Црвени", укупног бројног састава 85
бораца, искочила је на операцијски најширем терену и није се одмах могла
организовати у подгрупе. Падобранци ове групе су се у првим тренуцима десанта
прикључивали најближим борбеним групама у рејону њиховог пада. Након
реорганизације друга подгрупа "Црвени" кренула је у правцу Врбовца, где ће ова
подгрупа заробити четири члана англо-америчке војне мисије: Стојана Прибићевића
(дописника "Њујорк Тајмса"), Џона Талболта (дописника "Ројтера") и фотографе
Фаулера и Слејда. Након тога падобранци групе "Црвени" у згради дирекције Фабрике
целулозе су организовали свој штаб, који ће се касније претворити и у штаб 500. СС
батаљона и прихватни логор за заробљене борце НОВЈ-а и цивиле. Заробљено цивилно
становништво Немци ће касније искористити као испомоћ у доношењу муниције и
преносу рањеника.76
Након приземљења једриличарске јединице су се реорганизовале и испуњење
задатака мисије могло је да почне. Борбена група "Пантер", којој је био намњен
најтежи задатак напада на Врховни штаб, који се, по немачким оперативним
плановима, налазио на Шобића Главици, бројала је највише људи. На подручју
Шобића Главице спустило се 110 подељених у шест подгрупа које одмах крећу на
извршење задатка. Немачки обавештајни подаци били су погрешни и уместо Врховног
штаба на овом рејону налазиле су се команда 3. чете Пратећег батаљона, њени
помоћни објекти као и кројачка и обућарска радионица Врховног штаба. Уз ову
борбену групу овде су се спустили и делови падобранаца борбене групе "Црвени".
76
Slavko Odić, Desant na Drvar,…, str...106.- 116.
-27-
Пошто је установљено да се Врховни штаб не налази на овој локацији борбене групе

упутиле су се у правцу Врбовца и дрварске главне улице.77
Слика 7. - Немачки план десанта на Дрвар

( Преузето из књиге из књиге - Славко Одић, Десант на Дрвар, стр. 27. )
На равнице у околини Дрвара приземљиле су се и остале борбене групе. Група

"Јуришник" спустила се на простор између главне градске улице и реке Унац.
Запоседањем овог подручија група је блокирала одступницу браниоцима "Цитаделе" и
Шобића Главице и, као најважније, спречила је извлачење Јосипа Броза и Врховног
штаба. Успостављен је фронт и борбена група ушла је у сукоб са деловима 1. и 2. чете
Пратећег батаљона. Делови ове борбене групе који су се налазили у рејону
православне цркве претаживали су терен јер, опет захваљујући погрешним
обавештајним подацима, у овом рејону нису затекли совјетску мисију чије је
заробљавање био примарни задатак ове групе.78
Једриличари борбених група "Хватач" и "Гризач" спустили су се на подручије
насеља Прњавор и реке Дрваре. На локацији дејства ових јединица почетне борбе
вођене су промењивим интезитетом. Једриличари су убрзо по приземљењу освојили
куће које су биле намењене англо-америчкој војној мисији, а која је исте објекте на
77
Исто, 116.
78
-28-
време напустила. Шеста борбена група "Дробилица" искрцала се у насељу Трнића брег
где је по нетачним оперативним подацима требала да затекне Америчку војну мисију.
У самом насељу јединица улази у сукоб са борцима Тенковске чете Врховног штаба. У
овим борбама немачки једриличари успели су да онеспособе три тенка. Ипак, у даљим
борбама ова борбена група је разбијена, чиме су партизанске јединице отвориле
могућност повлачења опкољених инжињерских јединица које су се из обруча
повлачиле долином реке Дрваре ка Мисијама. 79
Седам једрилица бробене групе "Безобзирни нападач", коју је чинило 70 војника
подељених у три подгрупе, спустиле су се на простор између Команде града и реке
Унац, северно од пута који је води ка Баташима. Десетак минута након спуштања,
најснажнија подгрупа ове групе од 30 људи развила се у борбени распоред и кренула
ка Баташима. На њиховом правцу деловања налазила се Басташка пећина, Штаб
пратећег батаљона и Одељење за везу Врховног штаба. Група "Безобзирни нападач"
испунила је свој задатак предвиђен оперативном заповести. Заузели су раскрсницу која
се налазила код Команде града. Након овог јединица је извршила контролу терена и
наставила напредовање ка Мандића мосту.80
Иако није био присутан у Дрвару за време десанта, заповедник енглеске војне
мисије Фитзрој Меклин даје следећи опис десанта: Лаки авиони, у знатно већем броју
но обично, бомбардовали су село кружећи изнад њега и онда су се, кад су избацили
бомбе, повукли да направе места онима који су стизали из свих праваца. И тада, баш
кад су помислили шта би неколико "спитфајера" направило од ових уљеза,
посматрачи су зачули потмули шум и из облака искрснуше шест великих авиона ЈУ 52,
летећи у формацији изнад долине. Немци су све изводили по плану. Чекали су на
звиждук и прасак бомби. Авиони су стигли до циља и почели да круже. Онда, док су
посматрали, нешто је излетело из водећег авиона и падајући надуло се у велики клобук
са човеком који је висио испод њега. Затим их је било све више и више, из сваког
авиона. Ваздух је био пун. Затим су стигли нови авиони и једрилице носећи топове и
појачање падобранцима који су сада већ крчили себи пут ка граду. Једна једрилица се
спустила готово на кров мале куће коју је Мисија напустила пре три дана.81
79
Исто, 51.
80
Исто, 52.
81
Fitzroy Maclean, Rat na Balkanu, Alexandria ,London 1949., str 444.
-29-
6.2. Наступање немачких јединица према Дрвару 25. маја и 26. маја
Према плану операције "Коњићев скок" заједно са десантним јединицама 25.

маја ка Дрвару кренуле су и знатне копнене снаге које су као циљ имале осигуравање
успеха операције и потпуно окруживање јединица НОВЈ-а. Најснажнија и најбројнија
борбена група "Вилијам" кренула је у 05:00 у наступање из Доњег Срба. Јединица је
напредовала у два правца кретања. На подручју Осредака главнина ове групе упушта
се у борбу са 4. батаљоном 2. пролетерске бригаде. Борбе су се одужиле и тек након
доласка команданата 15. армијског корпуса у 12:00 немачке јединице успеле су да
пробију положаје партизанских јединица које су потиснуте ка Вучјаку и Липовом
Врху. Током целог дана на овом правцу вођене су огорчене борбе и 2. пролетерска
бригада константно је угрожавала бокове немачких моторизованих колона. Ипак,
немачка колона успела је борбом да се пробије у 17:00 на Трубар, где је зауставила
своје напредовање ради прегруписавања. У исто време када и група "Вилијам", из
Дољана је комуникацијом ка Мартин Броду кренула борбена група "Лапац" са
задатком да за себе борбом веже Прву пролетерску бригаду и тако олакша дејство
групи "Вилијам". Како се ситуација десантних трупа у самом Дрвару погоршавала из
сата у сат, борбеној групи "Вилијам" наређено је напредовање ка Дрвару и што скорије
деблокирање 500. СС батаљона. Јединица се у рејон Дрвара пробила тек у јутарњим
сатима 26. маја.82 Наређене о деблокирању команда 15. корпуса издала је борбеној
групи "Вилијам" у 23:55 и оно гласи: 500. СС-падобрански лов. бат. на
доминирајућим положајима у Дрвару опкољен од непријатеља. Извлачење немогуће.
70 рањеника. Пук наставља напад у праскозорје и деблокираће посаду у Дрвару.83
Наступање планинским тереном планине Клековаче ка Дрвару био је задатак 7.
СС дивизије "Принц Еуген". Ова јединица наступала је из околине Јајца и Мркоњић
Града у две борбене групе. Прву борбену групу чинио је извиђачки одред који је ка
Дрвару напредовао комуникацијом Мркоњић Град-Рибник. На простору кретања ове
ове борбене групе развиће се можда и најоштрије борбе тога дана. Извиђачки одред
наишао је на организован отпор 13. пролетерске бригаде "Раде Кончар". Борбе су
вођене готово читавог дана и окончане су повлачењем Извиђачког одреда дивизије
82
Slavko Odić, Desant na Drvar,…, str. 166.-168.
83
Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom XII, dokumenti nemačkog rajha – knjiga 4,
Vojnoizdavački zavod, Beograd 1949, dokument broj 71, str. 307.
-30-
"Принц Еуген". Друга борбена група ове дивизије ка Дрвару кренула је из Јајца ка
обронцима Клековаче. Примарни задатак ове групе био је спречавање повлачења
јединица НОВЈ-а према истоку. У рејону свог дејства група се упушта у борбе са
Првом пролетерском бригадом које су трајале читавог дана 25. маја. У том дану група
није успела да овлада простором Млиништа и да испуни свој примарни задатак.84
Слика 8. - План кретања немачких копнених снага

( Преузето из књиге из књиге - Славко Одић, Десант на Дрвар, стр. 48. )
На дан десанта из Ливна и Книна кренули су делови 362. и 718. дивизије уз

садејство 4. батаљона дивизије "Бреандербуг". Прва моторизована колона кретала се
правцем ка Гламочу док се друга кретала ка Босанском Грахову. У току преподнева уз
84
-31-
подршку артиљерије прва колона одбацила је делове 3. крајишке бригаде и са

деловима своје колоне допрла је до Гламоча ипак након контранапада јединица НОВЈ-
а прва моторизована колона била је принуђена да се повуче на почетне положаје. Друга
дивизијска група која се кретала ка Босанском Грахову брзо је одбациле делове 3.
крајишке бригаде и овладала је рејон Црног Луга. Сутрадан су делови 718. дивизије
ушли у Босанско Грахово без борбе. 85
Ситуација у којој се након десанта нашао 500. СС батаљон изискивао је брзу
реакцију Главног штаба 15. брдског корпуса. Борбена група "Вилиам" и 92.
гранадирски моторизовани пук добили су наредбу да се што пре пробију у Дрвар и
одблокирају опкољени падобрански батаљон. Борбена група "Вилиам" која се у
тренутку добијања наређења налазила у Трубару наступање ка Дрвару отпочела је у
07:00 . У почетку свог наступања борбена група конкретно делови 384. и 373. пука
наишли су на отпор и на моменте је њихово напредовање заустављао 3. батаљон 2.
пролетерске бригаде. Након што је штаб 2. пролетерске бригаде наредио повлачење 3.
батаљона људоство борбене групе "Вилиам" наставило је напредовање ка Дрвару без
борбе. У 16:00 група је успоставила радио везу са 500. СС батаљоном на Шобића
главици, а у већ у 17:00 преко Каменице јединица се спустила у Дрвар. У Босански
Петровац из Врточа без борбе је стигао је 92. моторизовани пук. Главнина пука
задржала се у граду док је 3. батаљон наставио кретање ка Дрвару. На подручију
Бабића батаљон наилази на отпор дела Пратећег батаљона. Отпор је убрзо савладан и у
13:20 извиђачки батаљон улази у Дрвар. Бок извиђачког батаљон у току кретања ка
Дрвару угрожавала је 8. крајишка бригада. У борбе против ове бригаде укључио се 54.
брдски извиђачки батаљон. Након што је 8. крајишка бригада приморана на повлачење
54. изв. батаљон наставља пут ка Босанском Петровцу у који улази заједно са Првом
ловачком пуковнијом.86
85
Исто, 88-90.
86
Slavko Odic, Desant na Drvar,…, str. 191.-192.
-32-
4.3 Одбрана Дрвара
Први отпор немачком десанту на Дрвар пружили су војници Пратећег батаљона

Врховног штава, пешадијског и интендантског курса Официрске школе, Инжињерска
бригада Врховног штаба, полазници железничког курса и један део месног
становништва. У првим сатима десанта организација одбране била је најтежи задатак.
Сва телефонско телеграфска комуникација у граду била је обустављена, што због
уништене инфраструктуре током бомбардовања што због немачког заробљавања радио
станице Одељења за везу при Врховном штабу.87
Слика 9. - Слушаоци курса Официрске школе у Шиповљанима маја 1944.

( Преузето из књиге - Славко Одић, Десант на Дрвар, стр. 59. )
На градским улицма у првим часовима десанта развиле су се жестоке улучне
борбе. Најтеже борбе водиле су инжињерске јединице у деловима града око Колоније,
пилане железничке станице. У западном делу града отпор су пружале заштитне чете
87
Slavko Odic, Desant na Drvar,…, str. 77.
-33-
Команде места и Команде дрварског војног подручиа, ове јединице убрзо ће бити
опкољене од стране једриличарских борбених група и унишене. Одвојене групе бораца
у источном делу Дрвара успевале су да на себе борбом вежу једриличарске и
падобранске групе и тако вероватно спасу и омогуће евакуацију Врховног штаба.
Најјачи и најдуготрајнији десантним јединицама пружен је у насељу око православне
цркве. Ово насеље у немачком оперативном плану обележено је са "Москва". Делови
Противавионске чете са члановима СКОЈ-а и рањеницима из оперативних јединица
забарикадирали су се у православној цркви и дому културе. Након три сата борбе
последњи партизански борци страдали су у борби. Елиминисањем отпора у овом
насељу у 10:00 немачке десантне јединице заузели су градско језгро Дрвара. 88
88
-34-
4.3 Напад на пећину Врховног штаба
Након што су падобранци 500. СС батаљона заузели планом предвиђене

локације њиховом команданту подпоручнику Рубки постало је јасно да ни један од
задатих циљева није био остварен. Концентрација јединица НОВЈ-а на другој страни
реке Унац у околини пећине невела га је да схвати да је то права локација Врховног
штаба. Лансирањем сигналне ракете као унапред договореног знака у 10:30 десантне
јединице започеле су фронтални напад на свој нови циљ, пећину са друге стране реке
Унац. Ове јединице прићиће на готово 50 метара од улаза на пећину али ће бити
одбијене и са тешким губицима. 89
Одбрана пећине која је била задатак Пратећег батаљона вероватно не би
издржала фуриозни немачки напад да није дошло до интервенције Официрске школе
Врховног Штаба. Тога јутра Официрска школа вршила је обуку на периферији Дрвара
и одмах по отпочињању десанта упутила се ка граду, борци ове јединице били су
углавном науружани лаким, личним наоружањем. Једна група бораца прешла је реку
Унац и пругом се пробила до северног дела града, друга веће група наоружала се и
кренула ка граду. Ојачани 3. пролетерском бригадом напали су положаје које су које су
падобранске јединице подпоручника Рубке држали пред пећином. Тако су се десантне
јединице нашле готово опкољене.90
Борбе пред пећином у тим тренуцима биле су у "пат" позицију. Немачке трупе
биле су исцрпљене досадашњим борбама док су са друге стране јединице НОВЈ-а
чврсто држале своје положаје на десној обали Унца. Врховни штаб и Јосип Броз
одлучили су да треба искористити смањени интезитет борби у том тренутку и да се
пећина мора напустити. Руководство Врховног штаба знало је да немци неће кренути у
нови напад без појачања али су страховали да то појачање не буде спуштено на
Подове, заравнину изнад пећине чиме би била затворена свака могућност повлачења
Врховног штаба. Како је излазак из пећине није био могућ стазом која је усечене у
стену због излагања митраљеској и минобацачкој ватри тражило се ново решење.
Одлучено је да се пећина напусти спуштањем конопцом подножије пећине. Само
спуштање чланова Врховног штаба извршено је кроз под објекта у којем су били
смештени, канап направљен од падобранских ужади спушен је кроз 15 метара
89
Weyne D. Eyre, Operation Rösselsprug, Master rad, Quantiqo Virginia, 2002. str. 20.
90
David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944…. str. 49
-35-
одводног канала. Након спуштања у подножије пећине колона Врховног штаба кретала
се ка узвишењу Градина и након неког времена стигла је на зараван Подови.91
У време повлачења Врховног штаба преко Градин отпочео је други десантни
напад на Дрвар ипак безбедност свих руководилаца НОП-а била је осигурана,а тиме је
и главни задатак десанта остао неизвршен. Врховни штаб је након крећег боравка на
Подовима наставио кретање према Аташевцу и даље према Клековачи и Потоцима где
се налазило резервно седиште Врховног штаба. Све време током кретања Врховног
штаба уз њега су се кретале и све савезничке мисије. Из немачког заробљеништва
извучени су и мисији придружени и новинари Талбот и Прибићевић. 92
91
Slavko Odić, Desant na Drvar,…, str. 137. - 139.
92
-36-
4.4 Други талас десанта и опкољавање 500. СС батаљона у Дрвару
Концентрација партизанских снага на територији града Дрвара како је време

одмицало била је све већа и у сам град пристизала су појачања из околине. Командант
500. СС батаљона Курт Рибка из тог разлога радиограмом затражио је подршку у виду
2. десантног таласа. У подне са бањалучког аеродрома Залужани полетела је
падобранска група "Обермајер". На подручије Брежина и терена јужно од Шобића
главице отпочело је спуштање овог "2. таласа", из летилица искочило је око 180
падобранаца. На самом слетању падобранци су изложени пушчаној ватри бораца
Првог и другог личког батаљона и тада је ова подобранска јединица претрпела знатне
губитке.93
Ојачан преживелим падобранцима "2. таласа" Курт Рибка наређује нови напад
на положаје које су држали борци Пратећег батаљона, Официрске школе и 3.
крајишничка бригаде. Борбе су настављене целог поподнева и током њих обе стране
трпеле су велике губитке. Услед неповољне ситуације на терену Рибка бива прунуђен
да нареди повлачење десантних трупа ка Фабрици целулозе и гробљу на Шобића
главици. Ипак због раширеног терена који је требало бранити одлучено је да се
десантне јединице повуку само на подручије Шобића главице где су у току дана
извршене припреме за кружну одбрану. У току овог повлачења које је отпочелу у 18:00
и сам Рибка бива рањен и повучен из борбених дејстава. Повлачење десантних
јединица извршено је под константном ватром и притиском јединица НОВЈ-а, само у
повлачењу уништена је читава једна борбена група немачких падобранаца и
једриличара. У 21:30 остаци 500. СС батаљона утврдили су своје положаје на гробљу.94
Опкољавање 500. СС батаљона извршила су четири батаљона 3. личке
пролетерске бригаде. Припадници Официрске школе и Пратећег батаљона непосредно
пре тога повучени су на Шиповљане. Шобића главицу у том тренутку окружује 700
бораца који ће у 23:00 отпочети напад уз подршку минобацача.Овај први напад
јединица НОВЈ-а биће одбијен захваљујући добром дефанзивном положају десатних
јединица и довољној количини муниције и аутоматских пушака. У ноћи између 25. и
26. јединице НОВЈ-а извршиле су више напада на утврђене положаје десантних
јединица. Последњи од ових напада извршен је у 03:30. Долазком новог јутра долази
93
94
Weyne D. Eyre, Operation Rösselsprug, Master rad, …, str. 21.-22.
-37-
до промене ратне ситуације. Због чињенице да се Дрвару приближава 92.

моторизовани гранадирски пук из правца Босанског Петровца Врховни штаб наређује
штабу 6. пролетерске дивизије да се из Дрвара повуку све трупе. Поред тога овакву
одлуку Врховни штаб доноси и због чињенице да су положаји једнициа НОВЈ по
дневном светлу изложени нападима авијације која је током целог десанта пружала
подршку јединицама на земљи. У зору на периферији Дрвара појавиле су се извиђачке
јединице 373. пешадијске дивизије борбене групе "Вилиам" које ће у 07:00 успоставити
везу са 500. СС батаљоном.95
Слика 10. - 500. СС батаљон на Цитадели – Шобића главица

(Преузета из књиге, David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito, стр 64.)
95
Slavko Odić, Desant na Drvar,…, str. 147.-149.
-38-
5. Други део операције "Коњићев скок" ( 27. маја - 5. јуна)
5.1 Немачки покушај опкољавања партизанских јединица.
Главни циљ десанта није био остварен ни након два дана борби у Дрвару и
његовој околини.Врховни штаб и главнина партизанских снага извукли су се на
подручије планине Клековаче. Руководство над даљим током операције преузима штаб
2. оклопне армије који 27. маја неређује опкољавање и свеобухватно напредовање ка
подручију Потока и планине Клековаче са предпоставком да се Врховни штаб и Јосип
Броз и даље налазе на том терену.96
Генерал пуковник Лотар Рендулиц изадао је наредбу 27. маја по којој ће се у
наставку операције "Коњићев скок" ангажовати следеће јединице: 373. пешадијска
дивизија којој су непосредно пре ове наредбе додати 1. пук дивизије "Брандербург" и
105. извиђачки батаљон; 7. СС дивизија "Принц Еуген", 92. гранедирски моторизовани
пук и 369. извиђачки батаљон. Први пук дивизије "Бранденбург" упућен је у реон
Тичева где је требало да зароби штаб 8. корпуса и да настави кретање ка подручију
Прекаје. Остале јединице потчињене 373. пешадијској дивизији требале су своје
кретање усмерити ка Гламочу чије освајање постаје примарни задатак ове дивизије. Ка
рејону Потока и Увале упућени су 92. моторизована дивизија и 7. СС дивизија "Принц
Еуген". Ове јединице покрет ка Клековачи требале су отпочети најкасније у 4:30 28.
97
маја.
У очекивању новог напада на Врховни штаб командама 1. и 5. корпуса упућене
су инструкције о формирању кружне одбране подручија планине Клековаче. Ова
одбрана биће кључни фактор за даље манерве и кретања Врховног штаба. Прва
пролетерска дивизија добија задатак да затвори подручије Чађевице, Млиништа и
Гламоча. Дивизија "Никола Тесла" затварала је правце из Дрвара и Прекаје. На
положаје према Кључу, Рибнику и Пауновцу усмерена је 39. крајишка дивизија.
Контрола свих правца који су водили су ка железничкој станици Срнетица били су
задатак 4. крајишке дивизије.98
96
Mladenko Colić, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941 – 1945,..., str. 201.
97
Slavko Odic, Desant na Drvar,…, str. 227
98
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 95-96
-39-
Делови 373. дивизије "Тигар" отпочињу извршење задатка 27. маја када први
пут осваја подручије Прекаје око 14:00 након што су савладали отпор 4. личког
батаљона. Њихово даље напредовање биће заустављено заједничким ангажовањем 3.
личке и 3. крајишке бригаде. У ноћи 28. маја извршен је против напад једниница
НОВЈ-а, резултат овог напада било је делимично повлачење немачких јединица са овог
подручија. Дивизије "Принц Еуген" која је наступала из правца Јајца и Мркоњић Града
успела је да заузме Млиниште и да настави даље кретање ка Потоцима и центру
Клековаче. Даље наступање ове једницие зауставиле су батаљони 1. и 13. пролетерске
бригаде. На Потоке немачке јединице изаћиће тек 29. маја али тек након што су се са
тог подручија извукле јединице НОВЈ-а. 99
У одбрани положаја јединица НОВЈ-а на планини Клековачи велику подршку
пружила је и савезничка авијација која је у временском интервалу од 26. до 30. маја
имала преко 1000 налета над циљевима у Ливну, Бихаћу и Дрвару. Поред помоћи из
ваздуха савезници су у току отпочињања опкољавања Клековаче отпочели диверзијско
искрцавање на острво Брач 1. јуна.. У овој амфибијској операцији учествовало је 2500
бораца НОВЈ-а и 900 британских командоса. Циљ операције био је да се растерете
партизанске јединице на Клековачи са предпоставком да ће 2. оклопна армија
преместити трупе са тог подручија на подручије Брача. Овај покушај ипак је пропао и
амфибијске јединице повукле су се под тешким губицима.100
99
Isto,98-99.
100
David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944…. str. 66.-67.
-40-
5.2 Маневар Врховног штаба ка Шатор планини
Одлука о престанку одбранбених операција и отпочињању извлачења јединица

НОВЈ-а из немачког окружења на планини Клековачи донесена је на састанку
Врховног штаба 29. маја. Одлучено је да Врховни штаб са приштапским јединицама
напусти подручије Потока и Увале и да се пребаци у рејон под Шатор планином.
Јединице Врховног штаба које након повлачења више нису имале задатак одбране
путних праваца који воде ка Увалама добиле су задатак да се извуку и покушају да се
најпогоднијим правцима пробију иза непријатељских линија.101
Пратећи издату заповест јединице НОВЈ-а у ноћи 29. маја отпочињу пробој у
свим правцим са положаја на Клековачи. На комуникацији Дрвар-Петровац јединице 6.
личке дивизије пробиле су се из окружења на сектору Заглавице и уз пратњу 3. личке
бригаде извукла се из непријатељског окружења на територију Лике. Продор 39.
дивизије ка северу трајао је готово два дана из разлога што су су парзизанске јединице
ове дивизије на подручију Срнетице наишле на жесток отпор делова 92. моторизованог
пука. Тек након два дана борби дивизија успева да се запоседне комуникацију
Петровац-Кључ. Након чега су све јединице ове дивизије успеле да се повуку на
подручије Санице и Рибника. На источном делу Клековаче 1. пролетерска дивизија
манервом се повукла са правца деловања 7. СС дивизије на територију Млиништа и
тако се нашла у непријатељској позадини. Контролисањем комуникације Гламоч –
Млиништа јединице 1. и 13. пролетерске бригаде успеле су да спрече спајање колона 7.
СС дивизије које су наступле из Мркоњић Града и Гламоча. 102
У време вођења борби у којима су јединице НОВЈ-а покушале да се се извуку са
Клековаче Врховни штаб налазио се на Увалама где је исчекивао долазак савезничких
авиона који би руководство НОП-а пребацили на безбедну територију. Савезнички
авиони нису стигли на време и колона Врховног штаба у пратњи Првог пролетеског
корпуса пребацио 29. маја у село Пољице. Следећег дана настављен је марш ка Шатор
планини и Преоцу. Из Преоцуа колона је наставила пут у ноћи 31. маја. На подручију
Лисине колона ће наићи на отпор јединице Вермахта и бива приморана да промени
главни правац свог кретања. Као нови правац кретања изабран је пут Гламоч-
Млиниште са кога су немачке јединице одбачене дејствовањем Прве пролетерске
101
102
-41-
дивизије. Колона је 3. јуна преко обронака Витороге и Прибеље стигла на Купрешко

поље одакле ће истог дана савезничким авионима бити пребачена у Италију, а касније
на острво Вис. Са друге стране све јединице НОВЈ-а успеле су да се пробију из
окружења и да се повуку на безбедбне терене. 103
Слика 11. - Маршал Тито, Едвард Кардељ, Иван Милутиновић и Чарна Бабовић у
Потоцима 26. маја 1944.
(Преузето из књиге - Петар Мишковић, Битка за Дрвар, стр. 87. )
103
-42-
5.4 Одлазак Врховног штаба и савезничких мисија на Вис
Након три дана повлачења из непријатељског окружења Врховни штаб НОВЈ-а

и Јосип Броз одлучили су да потраже помоћ савезника. Руководилац англо-америчке
војне мисије Вивијан Стрит послао је депешу севезничкој бази у Барију одакле је
стигао потврдан одговор и било је само питање тренутка када ће Врховни штаб бити
евакуисан. О овоме у својој књизи Фитзорој Меклин записао је "Вивијен је у првом
тренутку био изненађен. Тито је у његовој свести био везан за шуме и планине и било
је тешко замислити га како их напушта. Али ускоро је схватио да је одлука коју је
донео сасвим исправна ... Послао је депешу у Бари и скоро одмах је стигао одговор.
Краљевско ратно ваздухопловство ће учинити све у својој моћи да их преузме са
оближњег равног терена који су сад држали партизани. Тог поподнева су одмах
кренули ка слетној стази."104
У ноћи 3. јуна на помоћни аеродром Купрешко поље слетео је транспортни
авион ДЦ-3 којим је управљао совјетски пилот мајор Шорников. У првом авиону који
је полетео ка Барију били су уз Јосипа Броза и његови најближи сарадници као и
делови савезничких војних мисија. На аеродром Купрешко поље у слетеће још шест
транспортних авиона који ће у Италију пребацити 74 члана војних мисија и Врховног
штаба и 118 рањених бораца НОВЈ-а. Руководство НОП-а задржаће се у Барију
наредна три дана, након тога ће Врховни штаб 6. јуна бити пребачен војни бродом
Блекмур на јадранско острво Вис. Енглески обавештајци који су били у пратњи
Врховног штаба на острву Вис предлагали су да се радио поруком немачка команда
наведе на идеју да је Јосип Броз и даље у Југославији. Ипак у страху да ће немачки
обавештајни кругови пратити сигнал који се емитује са острва Вис од те идеје се
одустало. У суштини није било ни потребе за тиме јер је због савезничког искрцавања
у Нормандији команда 2. армије прогласила је крај операције "Коњићев скок". 105
104
Fitzroy Maclean, Rat na Balkanu,..., str 450.
105
David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944…. str. 68.-69.
-43-
5.5 Завршетак ратних операција
Операција "Коњићев скок" иако замишљена као јединствена операција од 1.

јуна већ представља две де факто одвојене операције. Операција "Венац" била је
операција коју је 373. пешадијска дивизија водила одвојено против јединица 8. корпуса
са подчињеном 9. бригадом. Друга операција представља напад осталих јединица
Вермахта на положаје 1. пролетерске дивизије.106
У данима након преласка Врховног штаба на Вис све партизанске јединице
налазиле су се изван непријатељског обруча. Убрзо ће парзизанске јединице отпочети
контраофанзиву. Главни удар партизанске контраофанзиве усмерен је ка остацима
моторизованих и пешадијских јединица које су покушале опкољавање 8. корпуса на
обронцима планине Јадовник. Најжешће борбе на овој планини вођене су између 1.
пука "Брандербург" којем је садејствовала 373. дивизија "Тигар" и 9. крајишничке
дивизије. Након што су јединице 9. крајишничке дивизије успеле да се пробију на
подручије Великог Тичева оне долазе у позадину немачких трупа и спајају се са са
партизанским јединицама које контролишу подручија Динаре и Шатор Планине.
Овиме је копнени део операције "Коњићев скок" коначно завршен.
На дан савезничког искрцавања у Нормандији и отварања другог фронта у
Европи 6. јуна немачка команда први пут се огласила о овој операцији. Вести о
извршеном десанту пренели су готово сви медији. Са једне стране квислиншки медији
у Југославији говорили су о успешној операцији против бандита у Босни радио
"Слободна Југославија" говори о неуспешном покушају уништења НОП-а.107
Говорећи у бројкама на подручију слободне територије немачка команда
послала је 20.000 људи или 4. дивизије комбинованог састава праћене артиљеријом.
Јединице НОВЈ-а на овом подручију располагле су са 12-16.000 бораца. На крају
операције укупни немачки губици износили су 1300 страдалих и још готово 1000
рањених бораца. Партизански губици доста су мањи и они износе 247 убијених и 470
рањених бораца. Поред војних губитака у Дрвару страдало је и велики број цивила.108
106
107
Petar Mišković, Bitka za Drvar 1944-1974,..., str. 106
108
Slavko Odic, Desant na Drvar,…, str. 322.-323.
-44-
6. Закључак
Операција "Коњићев скок" или Дрварска операција како је још позната у нашој
историографији представља јако карактеристичну операцију изведену у јако
карактеристично време. У циљу зарољбавања Јосипа Броза ангажовано је готово
20.000 људи уз константну подршку авијације и артиљерије. Главна снага десанта
требао је бити 500. СС падобрански батаљон који је је уз подршку једриличара требао
уз елемент изненађења извршити упад у град Дрвар и муњевитом акцијом заробити
чланове Врховног штаба.
Операција је одпочела 25. маја ваздушним десантом на Дрвар, а завршила се 6.
јуна контраофанзивом јединца НОВЈ-а на немаке јединице на планинама Јадовник и
Клековача. Дана 25. маја десантне јединице успеле су да и поред погрешних
обавештајних података дођу у непосредно окружење Врховног штаба и угрозе га, штаб
је спашен заједничким залагањем полазника Официрске школе и Пратећег батаљона.
Након више неуспешних напада на Пећину десантне јединице нашле су се угрожене
напредовањем 6. пролетерске дивизије која ће читаву ноћ 25. маја држати 500. СС
падобрански батаљон опкољен на гробљу у дрварском насељу Шобића главица.
Партизанске јединице повућиће се из Дрвара у зору 26. маја када у Дрвар улазе делови
373. дивизије и 92. моторизованог пука. За то време Врховни штаб напустиће Дрвар и
упутиће се ка Увалама и Плочама. Наредних дана немачке операције биће усмерене ка
поновном нападу на Врховни штаб који се са приштапским јединицама налазио на
планини Клековачи окружен јединицама НОВЈ-а. И овај немачки напад ће се
изјаловити и Врховни штаб ће кретањем ка Шатор планини и други пут избећи
заробљавање. Са Купрешког поља руководство НОП-а заједно са савезничким
мисијама биће пребчено савезничким авионима прво у Италију и касније на острво Вис
чиме ће сви немачки покушаји да елиминише Врховни штаб бити осујећени,а
операција "Коњићев скок" претрпеће неуспех.
Ипак и поред педантног немачког планирања ове операције она није успела.
Разлога за неуспех ове операције има више. Најзначајнији разлог свакако је био је што
су обавештајни подаци којима су су располагали планери ове операције нису били у
тачни што је приликом десанта одиграло кључну улогу и распоређивање немачких
десантних снага на погрешне положаје дало је неопходно време за евакуацију снагама
-45-
НОВЈ-а. Још један од разлога је тај што и поред јаког контра обавештајног рада
немачка команда није успела да осигура тајност ове операције. Захваљујући тим
"цурењима" информација англо-америчка војна мисија извршила је промену локације
једва дан пре самог десанта што је спречило заробљавање комплетне војне мисије и
наручито занимљиво Рендолфа Черчила. У савезничким круговима после рата постојао
чак и сукоб у коме су чланови совјетске војне мисије оптуживли англо-америчку да су
све време знали за предстојећу операцију и да су јој чак у тајним документима дали
име "Стари"109. За неуспех операције поред немачких пропуста у организацији и
планирању заслужна је велика дисциплина и пожртвованост коју су јединице НОВЈ-а
показале у току борби. Уз то не смемо заборавити и широку савезничку подршку
читавим током операције.
Надам се да сам овим радом успео да изнесем све релевантне чињенице које се
тичу припрема и извршења ове операције. Исто тако се надам да ће макар нека од
информација изнетих овде послужити у неким даљим истраживањима ове занимљиве
теме која није довољно заступљена како у српској историографији.
109
Grupa autora, Drvarska operacija – edicija "Za pobedu i slobodu" – knjiga 1,…, str. 667.
-46-
ПОПИС ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ
ИЗВОРИ
1) ОБЈАВЉЕНИ ИЗВОРИ
1. Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom XII, Dokumenti nemačkog rajha

– knjiga IV, Београд 1949.
2. Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom IV, dokumenti četničkog pokreta

Draže Mihailovića – knjiga 4, Vojnoizdavački zavod, Beograd – dokument broj 87,
Београд 1949.
3. Zbornik dokumenata vojnoistorijskog instituta, Tom XIV, dokumenti četničkog

pokreta Draže Mihajlovića –knjiga 3, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1949.
ЛИТЕРАТУРА
1. Brajović Petar, Jugoslavija u drugom svetskom ratu, Istarska naklada, Pula 1986.
2. Група аутора, Ослободилачки рат народа Југославије – књига 2,

Војноисторијски институт, Београд 1963.
3. Grupa autora, Drvarska operacija – edicija "Za pobedu i slobodu" – knjiga

1.,Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd 1986.
4. Grupa autora, Šesta proleterska divizija, Epoha, Beograd 1964.
-47-
5. David Greentree, Knight's Move – The hunt for Marshal Tito 1944, Osprey
Publishing, Oxford 2012.
6. Eyre Weyne D., Operation Rösselsprug, Master rad, Quantiqo Virginia, 2002.
7. Maclean Fitzroy, Rat na Balkanu, Alexandria ,London 1949.
8. Mišković Petar, Bitka za Drvar 1944-1974, Veselin Masleša, Sarajevo 1974.
9. Odić Slavko, Desant na Drvar, Vojnoistorijski institut, Beograd 1981.
10. Sattler Miran, Konjićev skok, Alfa Zagreb 1976.
11. Colić Mladenko, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941.–1945.

Vojnoistorijski institut, Beograd 1988.
ИЛУСТРАЦИЈЕ:
Фотографија 1 - адреса фотографије презета 27.7.2014 - http://goo.gl/sSYlaH

Фотографија 2 - скенирана из књиге, Петар Мишковић - Битка за Дрвар, стр. 31.
Фотографија 3 - скенирана из књиге, Славко Одић - Десант на Дрвар, стр. 58.
Фотографија 6 - скенирана из књиге, David Greentree, Knight's Move – The hunt for
Marshal Tito, стр 40.
-48-

Фотографија 10 - скенирана из књиге, David Greentree, Knight's Move – The hunt for
Marshal Tito, стр 64.
-49-

Десант на Дрвар 25. V 1944. године- операција Коњићев скок

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Десант на Дрвар 25. V 1944. године- операција Коњићев скок

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Десант на Дрвар 25. V 1944.

године- операција "Коњићев скок"

Десант на Дрвар 25. V 1944. године

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 2014.

Тема овог дипломског рада је десант 500. СС падобранског батаљона на Дрвар и

У јесењим операцијама 1943. године Немци су успели да запоседну Јадранску

2. План и припреме за десант

2.1 Припреме и положај немачких јединица

Након низа мањих и делимично успешних операција против партизанског

официр Штаба 7 СС-брдске добровољачке дивизије "Принц Еуген" и оперативни

Слика 1. - План операције "Коњићев скок"

За избођење операције анагажовано је 20.000 војника, за транспорт 75 авиона, а

Слика 2. - Припадници 500. СС батаљона на аеродрому у Бечкереку (Зрењанин)

( Преузето из књиге - Петар Мишковић,Битка за Дрвар, стр. 31.)

задатка, односно освајања насеља Марићи (шифра "Варшава"). Након успешног

2.2 Припреме и положај јединица НОВЈ

Непосредно пре отпочињања операције "Коњићев скок", у околини Дрвара биле

треба се окренути контролисању јужне стране комуникације Мркоњић Града –

Упркос немачким тајним плановима и обавештајним акцијама информације о

2.3 Припреме и положај усташких јединица

Што се припреме и акција усташких јединица тиче, литература и извори остали

2.3 Припреме и положај јединица ЈВуО

Према оперативној заповести од 26. маја 1944. године у операцију "Коњићев

3. Ситуација у Дрвару непосредно пре десанта.

3.1 Установе НОП-а у Дрвару

Почетком јануара 1944. године у Дрвар као седиште слободне територије је

Слика 4. Јосип Броз и Рандолф Черлил на 2. конгресу УСАОЈ-а

комитета ослобођења Југославије. На овој четвртој по реду седници овог комитета

Слика 5. Јосип Броз говори пред делегатима 2. конгресу УСАОЈ-а

3.1 Савезничке мисије у Дрвару

Променом ратне ситуације у зараћеној Европи, капитулацијом Италије и

Крајем фебруара 1944. године на аеродром у близини Босанског Петровца

4. Први део операције "Коњићев скок" ( 25.-26. маја)

4.1 Ваздушни напад и десант на град Дрвар

заобишле масив Јадовника и са источне стране надлетеле су град Дрвар. У првом

Слика 6. Немачки десант 25.5.1944.

Падобранске борбене групе "Црвени", "Плави" и "Зелени" спустили су се у

целулозе. Подгрупе су потом кренуле на извршавање својих борбених задатака. Прва

Пошто је установљено да се Врховни штаб не налази на овој локацији борбене групе

Слика 7. - Немачки план десанта на Дрвар

На равнице у околини Дрвара приземљиле су се и остале борбене групе. Група

Према плану операције "Коњићев скок" заједно са десантним јединицама 25.

Слика 8. - План кретања немачких копнених снага

На дан десанта из Ливна и Книна кренули су делови 362. и 718. дивизије уз

подршку артиљерије прва колона одбацила је делове 3. крајишке бригаде и са

4.3 Одбрана Дрвара

Први отпор немачком десанту на Дрвар пружили су војници Пратећег батаљона

Слика 9. - Слушаоци курса Официрске школе у Шиповљанима маја 1944.

4.3 Напад на пећину Врховног штаба

Након што су падобранци 500. СС батаљона заузели планом предвиђене

4.4 Други талас десанта и опкољавање 500. СС батаљона у Дрвару

Концентрација партизанских снага на територији града Дрвара како је време

до промене ратне ситуације. Због чињенице да се Дрвару приближава 92.

Слика 10. - 500. СС батаљон на Цитадели – Шобића главица

5. Други део операције "Коњићев скок" ( 27. маја - 5. јуна)

5.1 Немачки покушај опкољавања партизанских јединица.

5.2 Маневар Врховног штаба ка Шатор планини

Одлука о престанку одбранбених операција и отпочињању извлачења јединица

дивизије. Колона је 3. јуна преко обронака Витороге и Прибеље стигла на Купрешко

5.4 Одлазак Врховног штаба и савезничких мисија на Вис

Након три дана повлачења из непријатељског окружења Врховни штаб НОВЈ-а

5.5 Завршетак ратних операција

Операција "Коњићев скок" иако замишљена као јединствена операција од 1.