Marketing Management College

Akademik prof. dr Milan Galogaža

21000 Novi Sad, Rumenački put 13

DOPLOMSKI RAD

Pristup izgradnji promotivne Web prezentacije

(aspekti vizualno-estetskog oblikovanja)

KANDIDAT: MENTOR:
Zdravko Tripunovski Akademik
Prof.dr.Milan
Galogaža

Novi Sad
 2001

SADRŽAJ

1.Predmet istraživanja 5
2.Ciljevi istraživanja 6
3.Hipoteza 6
4.Metode 7
5.Analiza 7
5.1.Teorijska postavka o marketingu 8
5.2.Instrumenti 10
5.3.Promocija 10
5.4.Internet prezentacija 11
5.5.Kako je sve počelo 13
5.6.Komponente Interneta 16
5.7.Grafički dizajn 26
5.7.1.Elementi grafičkog dizajna 28
5.7.1.1.Točka 28
5.7.1.2.Linija 29
5.7.1.3.Forme 36
5.7.1.4.Svetlost 39
5.7.1.5.Svetlost i boja 39
5.7.1.6.Proporcije 44
5.7.1.7.Ravnoteža 52
5.7.2.Web dizajn 53
5.7.2.1.Početak 56
5.7.2.2.Što je važnije? 57
5.7.2.3.Home Page 57
5.7.2.4.Alati ili majstori 59
5.7.2.5.Savet 60
5.7.3.Koje poslove obavlja Webmaster 63
5.7.4.Upoznavanje sa HTML-om 65
5.7.4.1.Uvod 68
5.7.4.2.Zašto učiti HTML? 68
 5.7.4.3.Tagovi 69
5.7.5.Struktura stranice 69
5.7.5.1.»Body»
71
5.7.5.2.Tekst-uvod
71
5.7.5.3.Tekst-Base Font
72
5.7.5.4.Tekst-font
73
5.7.5.5.Tekstualni tagovi
74
5.7.5.6.Tekst-format teksta
75
5.7.6.Liste – uvod
78
5.7.6.0.Liste-Bullet liste
78
5.7.6.1.Liste-brojčane liste
79
5.7.7.Slike-uvod
80
5.7.7.1.Slike-GIF ili JPEG,pitanje je sada
81
5.7.7.2.Slike-upis HTML koda
82
5.7.7.3.Slika-promena veličine slika
82
5.7.7.4.Slika-uokvirivanje slike
83
5.7.7.5.Slike-Alt-tekst
84
5.7.7.6.Slike –razmak oko slike
84
5.7.7.7.Slike poravnanje slike
85
5.7.7.8.Slike –smeštaj teksta oko slike
87
5.7.8.Linkovi-uvod
88
5.7.8.0.Linkovi-kako napraviti link
88
5.7.8.1.Linkovi-određivanje boje teksta-linka
89
5.7.8.2.Definisanje boje za sve linkove na stranici
89
 5.7.8.3.Definisanje boje za određeni link
90
5.7.8.4.Linkovi-ciljevi linkova
91
5.7.8.5.Linkovi-napredni linkovi
92
5.7.8.6.Linkovi-slike kao linkovi
94
5.7.8.7.Linkovi-Image mapping
95
5.7.8.8.Linkovi-link unutar otvorene strane
96
5.7.8.9.Linkovi-linkovi u frameovima(okvirima)
97
5.7.8.10.Linkovi-linkovi u novim prozorima
97
5.7.9.Pozadine-uvod
98
5.7.9.1.Pozadine-boja pozadine
98
5.7.9.2.Pozadine-slika kao pozadina
99
5.7.9.3.Pozadine –fiksirana pozadina
100
5.7.10.Tabele-uvod
101
5.7.10.1.Tabele-osnovni tagovi
102
5.7.10.2.Redovi
102
5.7.10.3.Stupci ili kolone
102
5.7.10.4.Tabele-table tagovi
103
5.7.10.5.Tabela/red stubac/tagovi
105
5.7.11.Frameovi-uvod
106
5.7.11.1.Frameovi-osnovni primer
107
5.7.11.2.Frameovi-kreiranje frameova
107
5.7.11.3.Frameovi-osnovne stranice
108
5.7.11.4.Frameovi-granice frameova
109
 5.7.11.5.Frameovi-resizeable-frameovi
110
5.7.11.6.Frameovi-scrollbar
110
5.7.11.7.Frameovi-linkovi u frameovu
111
5.7.11.8.Frameovi- korisni primeri
112
5.7.12.Forme-uvod
115
5.7.12.1.Forme-primeri…kako se to radi u praksi
115
5.7.12.2.Forme-CGI skripte i forme
116
5.7.12.3.Forme-TAG-ovi
116
5.7.12.4.Forme-tekst
118
5.7.12.5.Forme-Hidden (skrivena)polja
122
5.7.12.6.Forme-veća kolićina teksta
124
5.7.12.7.Forme-check-box-ovi
126
5.7.12.8.Forme-radio
128
5.7.12.9.Forme-drop dozon menu
130
5.7.12.10.Forme-submit dugme
132
5.7.12.11.Forme-resetovanje polja na njihovu početnu vrednost
133
5.7.12.12.Forme-slika u ulozi submit dugmeta
134
5.7.12.13.Forme-objašnjenja
136
5.7.13.META-tagovi
137
5.7.13.1.META tagovi pretraživači
138
5.7.13.2.Ostali tagovi
140
5.7.13.3.META tagovi/Auto refresh/redirect opcija
140
5.7.14. 216 sigurnih-web boja-uvod
141
 5.7.14.1. 216 sigurnih-web boja-decimale-xeksdecimale
141
5.7.14.2. 216 sigurnih-web boja-RGB(red,green,blue)boje
142
5.7.14.3. 216 sigurnih-web boja-heksadecimalne boje
142
5.7.14.4. 216 sigurnih-web boja-216 safe boja
143
5.7.14.5. 216 sigurnih-web boja-dec<<<::::::::>>>hex
143
5.7.14.6. 216 sigurnih-web boja-boje sa imenom
144
5.7.14.7. 216 sigurnih-web boja-sve boje-kraj
144
5.8.Kriptografija
147
6. Sinteza
183
7.Zaključak
194
8.Literatura
201

Predmet istraživanja

Kada bi vas netko upitao da mu objasnite što je to magija, vjerujem da bi vaš odgovor
bio u stilu, da je magija (nastala od grčke reči mageia) natprirodna moć, čarolija i ne
bi ste se tu zaustavili, već bi nakon toga započeli priču o Hudiniju, ili pak nekom
živućem velikom Magu, njegovim čarolijama, iluzionističkim uspesima .Naravno,
pričama ne bi bilo kraja. Na pitanje, koja je magija najveća na svetu , uveren sam da
bi odgovor bio idealan razlog za žučnu raspravu, jer bi ste se vi, potencirajući svoja
vizuelna iskustva pa čak i puštajući mašti na volju, oštro suprostavljali tuđim
mišljenjima.
 Ne želim da vas uvodim u svet beskrajnih rasprava već želim da vas uvedem u svet
magičnih tajni, sigurno jednog od najupečatljivijih globalnih fenomena današnjice, u
svet zbog kojeg više nikada i ništa neće izgledati kao pre, svet koji je trajno obeležio
vremensku epohu u kojoj živimo i svet bez kojeg više ne možemo ni zamisliti našu
budućnost i budućnost naše dece.

Moram napomenuti da je magija toliko velika da menja ćak i hiljadama godina

stara shvatanja o pismenosti, odnosno, ukoliko ne savladamo korišćenje ove magije
već danas, postajemo dio nepismene mase koja neće biti u stanju da prati razvoj
društva i njegove tokove ,da radi ,stvara i pronalazi nove mogućnosti i nova rešenja i
da postiže dovoljno kvalitetne rezultate potrebne za opstanak. U novoj eri, koja već
traje, bit ćemo kao ljudi iz kamenog doba, sa strahom od nekih novih munja,
gromova, straha od nekih novih metalnih, silikonskih i nekih nevidljivih životinja,
ukoliko odmah i sada, ne krenemo sa željom da demistfikujemo korišćenje novih
magičnih tehnologija i svoje znanje uobličimo u koncept prihvatljiv novim
trendovima u svetu.

Obzirom da je sve tehnologije napravio čovjek po meri čovjeka , a čovjek je taj koji
ih koristi, nama predstoji lakši zadatak ,koji se sastoji u tome da objasnimo sebi i
naučimo koristiti postojeće tehnologije ,tehnike i znanja i da se na taj način
pripremimo za tržišnu utakmicu sa pragmatičnim, promišljenim i istraživački
radoznalim, informacijama opskrbljenim, poslovnim ljudima sa zapada, koji koriste
napredne tehnologije komunikacija.

Naravno reč je o Internetu i mogućnostima Interneta, web-dizajnu, umrežavanju, e-

poslovanju, uz upoznavanje sa znanjima i alatima koji su potrebni za izradu
profesionalne prezentacije na web stranicama , koja podrazumeva znanja iz
pomenutih i mnogih drugih oblasti, koje će vam omogućiti da se ravnopravno
uključite u novo svetsko tržište i izađete sa svojom idejom, sigurni da će vaša ideja
biti prepoznata i prihvaćena.

Prema tome, predmet mog istraživanja biti će:

-Istorija multimedije(Interneta)
-elementi grafičkog dizajna
-logotip
-web dizajn
-HTML
-e-poslovanje (e-comerce)
-kriptografija
-umrežavanje

1. Ciljevi istraživanja
 Svestan da je literatura o tim temama vrlo oskudna ili je uopšte nema ( na jednom
mestu), odlučio sam da vam predočim ono što bi se moglo nazvati dovoljnim
minimumom ,za stvaranje vaše slike, znatiželje a i potrebe da ono što ovdje
pročitate, provjerite u praksi, da doživite zadovoljstvo uspeha i osetite potrebu za
daljnjim usavršavanjima, koja prate sve one koji žele da budu uspešni ,a samim time i
zadovoljni sobom.

Osnovni cilj istraživanja je :

-zašto i kako je nastao Internet

-kako prepoznati i primeniti elemente vizuelnog oblikovanja grafičkog dizajna
-kako oblikovati znak i logotip koristeći jednostavne elemente
-razlike između web i grafičkog dizajna
-kako izraditi web stranicu
-kako se zaštiti
-kako postaviti web stranicu da bude vidljiva na Internetu

3.Hipoteza

Kroz realizaciju ovih ciljeva doći ćemo do saznanja koja su znanja i tehnike potrebne
da se izvede profesionalna web prezentacija i koja znanja i tehnike treba da poznaje
profesionalni webmaster da bi mogao odgovoriti zahtevima profesije.

Ukoliko usvojimo ta znanja , tehnike i alate, moći ćemo prepoznati ali i napraviti
kvalitetnu web stranicu, osnovni znak i logotip (kao prvi i osnovni elemenat
vizuelnog identiteta preduzeća i osnovni elemenat na web-prezentaciji) i sve to
postaviti na Internet, da bude dostupno, prepoznatljivo i razumljivo svim korisnicima
Interneta širom sveta.

Naravno, biti ćemo u stanju da zaštitimo podatke od zloupotrebe drugih ili da

zaštitimo određena područja u koja želimo da ulaze samo ovlašćeni korisnici. Postat
ćemo spremni za kvalitetnu i sigurnu web prezentaciju.

4.Metode
 U pisanju rada koristit ću metode naučnog istraživanja, što podrazumeva :

-Analizu
-sintezu
-hipotezu
-indukciju
-dedukciju

i metode naučnog izlaganja:

-definicija
-klasifikacija
-dokaz

Kao dokazi izloženim tvrdnjama biti će upotrebljeni primeri iz teorije i prakse.

5.Analiza

Danas se nalazimo na samom početku, kada govorimo o tržišnoj privredi i upravljanju

marketingom kod rešavanja ekonomskih problema na tržištu ,isto kao i prije tridesetak
godina , s time da smo u daleko nezavidnijoj situaciji jer ne samo da su postojeći
privredni kapaciteti ratom i post-ratnim nebrigama stradali, uništeni i opljačkani,
tehnologije zastarele i nerentabilne , školstvo zastarelo i bez mogućnosti i volje da prati
nagli tehnološki razvoj u svetu. Uz činjenicu da nas je sve zahvatilo sivilo prosečnosti,
površnog znanja i nesvesnost o tome što znamo a što ne znamo, ovo je prilika da
pokušamo, barem u jednom segmentu (kod nas) nove profesije webmastera, odrediti
osnove bez kojih se ne bi trebalo upuštati u posao, koji naizgled lak, ima veoma mnogo
zahtevnosti, koje jedan webmaster mora ispoštovati ukoliko želi, da ono što radi bude
orginalno, prepoznatljivo, primenjivo a nadasve dopadljivo a da se njegova
profesionalnost ne dovodi u pitanje.

U ovom radu bavit ćemo se Internet marketingom i grafičkom i web dizajnom i

pokušati da definišemo što je to Internet marketing da bi smo u nekoj kasnijoj fazi
mogli napraviti «obrazac» za uspešno pojavljivanje na Internet tržištu, gde ćemo
odrediti interesne grupe, krenuti od potreba, želja, zahteva, problema i preferencija
potrošača, te osmisliti viziju, misiju, ciljeve i zadatke , razvoja Internet politike,
planove i programe, strategije, taktike i akcija, radi podmirenja potreba, uklanjanje
želja, rešavanje problema, zadovoljavanja zahteva i hijerarhijskog organizovanja
preferencija potrošača da bi stekli njihovu trajnu lojalnost * ( iz knjige akademika
Milana Galogaže «Marketing menidžment istraživanja).

Pomoću marketinških veština, tehnika i znanja zauvek ćemo odbaciti neprofesionalni,

intuitivni, nenaučni pristup rešavanja problematike Internet marketinga i osposobiti se
za komunikaciju sa zapadnim partnerima i postati razumljivi i prepoznatljivi svim
budućim poslovnim partnerima i potrošačima u svim delovima sveta.

5.1. Teorijska postavka o marketingu

U literaturi postoji veliki broj definicija ali ne postoji ni jedna jedinstveno prihvaćena
definicija marketinga, zbog činjenice da razni autori i ljudi iz prakse ,u odnosu na svoja
iskustva i ugao promatranja, determinišu i definišu marketing. Po mišljenju
Akademika Milana Galogaže (doajena moderne naučne marketinške misli na srpskom
jeziku) , definisanje marketinga mora da odgovara svrsi u koju se definicija koristi, a
menja se, prema tome, kako se granice marketinga kao naučne i praktične discipline i
veštine upravljanja ekonomskim procesima na tržištu menjaju.
Najveći broj autora, marketing definiše kao proces razmene, odnosno društveni i
ekonomski proces zadovoljavanja potreba razmenom, a obuhvata s jedne strane,
pojedince i organizacije koji žele podmiriti svoje potrebe (tražnja), a sa druge strane
pojedince i organizacije koje obavljajući određene aktivnosti (ponuda) na tržištu, te
potrebe zadovoljavaju. Uz ovu osnovnu premisu, na koju se oslanja kompletna građa
definisanja marketinga, da bi definisanje marketinga bilo potpuno a ujedno i da posluži
kao osnova za daljnje analize, tri definicije nastale u uslovima robno-novčanog tipa
privrede i kao iskustvo naše teorije i prakse glase:

Američko udruženje za marketing definiše marketing kao proces planiranja i

sprovođenja koncepcija, cena, promocije i distribucije ideja, robe i usluga, da se kreira
razmena koja zadovoljava potrebe pojedinaca i organizacija.

Kotler, P.( amerčki profesor, uticao na razvoj marketinške literature na srpskom

jeziku) kaže da je marketing društveni proces-putem stvaranja i razmene proizvoda i
vrednosti s drugima-pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili što žele.

Prof. Momčilo Milisavljević kaže da marketing možemo posmatrati kao ekonomski

proces, poslovnu funkciju, poslovnu koncepciju i naučnu disciplinu.

Obzirom da sve definicije akcentiraju marketing kao proces –koji kreira i razrešava
odnose razmene , pri čemu je i sama razmena proces koji se odigrava između
pojedinaca ili organizacija, uvažavaju planiranje, organizovanje, kontrolu i reviziju tj.
upravljanje marketing aktivnostima kao pretpostavke da se proces kreiranja ili stvaranja
razmene podmirenja potreba, te zadovoljavanja želja i preferencija potrošača odvija pod
kontrolom.
Prema tome, kaže akademik Galogaža, suština definicije marketinga i posebno u
kontekstu organizacije i vođenja marketinga svodi se na njegove bitne komponente, tj.
da je marketing: razmena, proces razmene, ekonomski proces, poslovna funkcija,
poslovna koncepcija ili filozofija usmerenosti preduzetnika prema tržištu i naučna
disciplina.

Da bi smo pojasnili bitne komponente krenut ćemo od :

-Marketing je razmena između onih koji čine ponudu (pojedinac, preduzetničko

društvo, organizacije, političke partije, sindikat, državna uprava, crkva, bolnice,
sportska društva, škole fakulteti, itd..) i onih koji čine tražnju ( građani, preduzetnici,
države itd..)

-Marketing je proces razmene pomoću koga kupci i prodavci pribavljaju ono što im
je potrebno. Prodavci poseduju vrednosti (roba, usluga, ideja, znanje, iskustvo,
tehnologija, kapital, radna snaga itd.) a kupci poseduju vrednosti (novac, krediti, rad,
druge robe, druge vrednosti itd.).

-Marketing je ekonomski proces koji povezujući proizvodnju i potrošnju omogućuje

da proizvodi, usluge, ideje, znanje, iskustvo, tehnologija, kapital, radna snaga itd. idu
potrošačima, a informacije o potrebama i željama, uključujući i informacije o platežnoj
sposobnosti ili kupovnoj moći potrošača, idu proizvođačima.

-Marketing je poslovna funkcija budući da obavlja sve neophodne aktivnosti u vezi

identifikovanja, anticipacije i zadovoljavanja platežno sposobne tražnje, uz istovremeno
ostvarivanje misije , ciljeva i zadataka poslovanja preduzeća, države, crkve, sindikata,
političkih partija itd.

-Marketing je poslovna koncepcija , stav ili misija društva, države, crkve, političkih
partija, sindikata, škola fakulteta, bolnica itd. prema svojoj ulozi u društvu i privredi, a
znači usmerenost ka zadovoljenju identifikovanih potreba, želja i preferencija građana,
društva, države, određenim proizvodima, uslugama, idejama, znanjem, iskustvom,
tehnologijom, kapitalom itd.

-Marketing je naučna disciplina jer se bavi istraživanjem, predviđanjem

(anticipiranjem) i usmeravanjem aktivnosti koje omogućuju efektivnost i efikasnost
razmene i povezivanje proizvodnje i potrošnje na tržištu.

Da bi individualno ili korporativno preduzetništvo i marketing mogli biti

implementirani u sistem poslovanja i uopšte funkcionisati, tj. obavljati svoju društvenu
ulogu, preduzetničku i ekonomsku funkciju u društvenoj zajednici i privredi uopšte,
bitne su demokratske pretpostavke organizovanja društvene zajednice, tj. postojanje
tržišta i svih oblika sloboda kod odlučivanja i snošenja rizika svih aktera na tržištu:

-Tržište roba, usluga rada , znanja, ideja, kapitala, tehnologije, politike itd
-Političke i ekonomske slobode kod donošenja odluka tržišnih aktera.

-Savremena država, koja definiše ali se ne meša u tržište, i akte tržišne utakmice:
osigurava jednake uslove privređivanja: zabranjuje monopolne tržišne situacije i
provodi kontrolu na tržištu i uslova privređivanja.

Prema tome možemo slobodno reći (koristeći definiciju marketinga Akademika Milana
Galogaže) da sve ovo važi i za Internet-marketing, odnosno da je Internet marketing,
obzirom da sve definicije akcentiraju marketing kao proces –koji kreira i razrešava
odnose razmene , pri čemu je i sama razmena proces koji se dešava između pojedinaca
ili organizacija, uvažavaju planiranje, organizovanje, kontrolu i reviziju tj. upravljanje
Internet marketing aktivnostima kao pretpostavke da se proces kreiranja ili stvaranja
razmene podmirenja potreba, te zadovoljavanja želja i preferencija potrošača odvija pod
kontrolom.
Prema tome, suština definicije Internet marketinga a posebno u kontekstu organizacije i
vođenja Internet marketinga svodi se na njegove bitne komponente, tj. da je Internet
marketing: razmena, proces razmene, ekonomski proces, poslovna funkcija, poslovna
koncepcija ili filozofija usmerenosti preduzetnika prema Internet tržištu i naučna
disciplina.

5.2. Instrumenti

Proizvod, usluga, stvar ili ideja su osnovni instrumenti Internet marketinga na osnovu
kojeg se baziraju svi ostali instrumenti, odnosno marketing filozofija, poslovna i
razvojna politika i Internet marketing strategija. U tom smislu, osnovne komponente
interneta ili njihov miks, na koje će se aplikovati osnovni instrumenti Internet
marketinga, spadaju u stratešku odluku preduzetnika ili Internet menidžmenta.

5.3. Promocija

Promocija obuhvata grupu instrumenata Internet marketing- miksa pomoću kojih se

ostvaruje komunikacija sa krajnjim kupcem, marketing posrednicima, državnim
institucijama kao kupcima, javnosti uopšte itd., a to su:

- propaganda ( podrazumeva razne oblike plaćenog oglašavanja ,u vidu bannera,

plaćenih e-maila itd.)
- lična prodaja ( telnet itd.)
- unapređenje prodaje ( web prezentacije, demonstracije, kataloška prodaja, prodaja
putem internet aukcija itd.)
- odnosi s javnošću ( podrazumeva razne oblike plaćenog i neplaćenog komuniciranja
sa javnošću )
 Kombinacija instrumenata ili ponuda preduzetnički vođenog društva sa sinergetskim
efektom, stvara određenu sliku (image) kod Internet kupaca o preduzetniku i njegovom
proizvodu, kanalima prodaje, promociji, pa i ceni.
Kombinacija instrumenta marketing miksa kao i kombinacija instrumenta promotivnog-
miksa izuzetno su složeni procesi, postupci, ciljevi, odluke i zadaci koje treba da reši
menidžer promocije a principijelno je uslovljeno, s jedne strane, preferencijama
Internet kupaca, zaposlenih i javnosti, a s druge strane, mogućnostima (resursima)
preduzetnički vođenog društva.

5.4. Internet prezentacija

Prezentacije koje imaju za cilj posredan ili neposredan način koristi ostvarivanja ili
profita, imaju mogučnost da u trenutnim uslovima, uz pravilnu internet promociju,
ostvare posećenost od nekoliko stotina hiljada poseta prezentaciji mesećno, u zavisnosti
od tematika koje obrađuju.

Ovaj kvalitet najviše zavisi od:

- tehničkog izvođenja prezentacije, sa aspekta brzine i kvaliteta pristupa informacijama

- sadržaja prezentacije (Web stranice), sa aspekta njegovog kvaliteta i rasporeda po

stranicama prezentacije, kao i sa aspekta stacionarnog ili dinamičkog sadržaja
prezentacije

- lakoće navigacije po stranicama. . .

Sam ćin pravljenja prezentacije i njegovog postavljanja na neki od servera kojem se može
pristupati preko Web servisa Interneta ne znaći automatski i ostvarivanje posećenosti toj
prezentaciji. Da bi se ostvarila efikasna Internet promocija postoje besplatni i plaćeni
naćini kako se ona može ostvariti.

Cilj izrade Web prezentacije je predstavljanje organizacije na način koji "korisnicima"

pruža lak pristup i obilje korisnih informacija o polju rada i uslugama koje pruža.

Standardno, Web prezentacija treba da sadrži sledeće statičke elemente:

 Logo (zaštitni(zaštićeni) znak) organizacije,

 Tačan naziv, PTT adresu, telefonske i faks brojeve
 Opše podatke o organizaciji, istorijat i tradicija
 Strukturu organizacije i kontakt informacije
 Opis aktivnosti organizacije
 Pregled usluga koje pruža (katalog)

Uobičajeno je da Web prezentacija sadrži multimedijalne informacije:

 Slike karakterističnog ili matičnog objekta organizacije,
  Mape (ili uputstva) za lakše pronalaženje pri poseti pojedinih objekata sistema,
 Fotografije rukovodioca,
 Video i audio zapise o događajima ili uslugama.

Međutim, za razliku od brošura ili monografija, koje obično sadrže navedene informacije
i imaju isključivo statički oblik, Internet Web prezentacija može i treba da ima dinamički
deo kojim se dodatno obogaćuje njena informativna vrednost.

Dinamički deo Internet prezentacije se rešava na sledeće načine:

 Identifikacijom korisnika i dozvolom pregleda sadržaja posebne namene,

 Integracijom sa bazama podataka (katalog proizvoda i usluga),
 Uvođenjem sistema za pretraživanje po ključnim rečima,
 Uvođenjem elektronskih formulara za komunikaciju sa korisnicima.

Uobičajan način je da se prvo uradi statički deo Web prezentacije, pa da se zatim deo po
deo dodaju komponente dinamičkog sadržaja.
5.5. Kako je sve počelo?

Noć 3.jula 1976 godine, kada su specijalne jedinice izraelske vojske izvršile munjevit i
uspešan napad na teroriste na aerodromu u Entebeu u Ugandi, može se uzeti kao
neobičan početak razvoja multimedije i Interneta.
Pro-palestinski gerilci oteli su avion sa 103 putnika i sleteli u Ugandu, gde su uživali
gostoprimstvo ugandskog diktatora Idi Amina. Kada je operacija bila gotova, iza
izraelskih specijalaca ostalo je više od dvadeset mrtvih ugandskih vojnika i sedam
otmičara. Samo jedan izraelski specijalac i jedan taoc izgubili su život. Uspeh akcije
toliko je impresionirao američke vojne stručnjake da su naredili agenciji ARPA
(Advanced Research Projects Agency, vlasnik i inicijator preteče Interneta, ARPANET-
a) da prouči kako je elektronska tehnologija pomogla Izraelcima da se pripreme za akciju.
Izraelci su zapravo u pustinji Nagev sagradili maketu aerodroma u Entebeu; posao im je
bio olakšan i zbog činjenice da su izraelski inženjeri i projektovali aerodrom i učestvovali
u njegovoj izgradnji,u doba kada su sa Ugandom bili u prijateljskim odnosima. Izraelski
specijalci (komandosi) su na maketi vežbali sletanje i poletanje, kao i simulirane napade
na avione i druge objekte. U momentu, kada je došlo naređenje da zaista napadnu
aerodrom, već su imali visoko razvijen osećaj snalaženja u prostoru pravog aerodroma,
što im je omogućilo da stepen akomodacije svedu na minimum odnosno da se osećaju
kao na svom terenu. Ideja(kao i sve ideje)je bila jednostavna, ali i izuzetno uspešna.
U svojoj analizi, stručnjaci ARPA-a ,utvrdili su da bi opšta ideja bila neprimenjiva, jer ju
je nemoguće generalizovati zbog različitosti interijera i eksterijera; ne može se napraviti
replika svakog zamislivog cilja terorista ili branilaca. Rodila se ideja o primeni računara.
Ubrzo se došlo do zaključka da sirova obrada i računarska grafika kakva se koristila u
simulatorima letenja nisu dovoljne, i da za ostvarenje takvog projekta treba apsolutni
fotorealizam scenografije da bi učesnici imali realnu sliku mesta i mogućnost snalaženja
u okolini u kojoj se operacija izvršava.
Nicholas Negroponte iz Medija Lab-a na MIT univerzitetu je, u saradnji sa svojim
saradnicima, predložio jednostavno rešenje, koje je obuhvatalo korišćenje video diskova
da bi se korisniku omogućila navigacija kroz hodnike ili na pravoj ulici.Za testiranje
realizacije koncepta izabran je Aspen, zimski centar u Koloradu, zbog prihvatljive
veličine grada i činjenice da je prosečna starost meštana bila dovoljno velika da nisu
marili za ljude koji su po gradu vozili specijalni kamion i snimali sve ulice i zgrade
pokraj kojih su prolazili.
Sistem je bio veoma jednostavan; svaka ulica bila je u oba pravca snimljena na filmu, sa
po jednim snimkom na svaki metar rastojanja. Ravni delovi putanja kroz ulice bili su
snimljeni na jedan video disk, a krivine na drugi, pa bi kompjuter u projekciji korisniku
davao utisak kontinuirane vožnje. Kada bi korisnik prilazio raskrsnici prvi disk bi ga
doveo donje a drugi disk bi se pozicionirao na zapis raskrsnice; ukoliko bi korisnik
odlučio da skrene levo ,sa drugog diska bi se reprodukovao odgovarajući zapis. U
međuvremenu bi se prvi disk pozicionirao na sledeći logičan pravolinijski deo putanje
zapisa iz te ulice.Za svoje doba projekt Aspen je bio pravo čudo. Korisnik je mogao da
gleda levo i desno iz svog vozila, stane ispred zgrade, i nastavi dalje, odnosno da se kreće
kroz virtuelnu sredinu. Multimedija je rođena, a projekt je bio tako uspešan da su vojni
snabdevači dobili narudžbe da naprave sisteme koji bi modelirali realne ambasade i
aerodrome.
Jedan od prvih sistema trebao je da posluži za zaštitu amerčke ambasade u Teheranu,
glavnom gradu Irana. Kako kažu podaci iz skore istorije, očigledno da taj segment
projekta nije završen na vreme. Ali to u našem slučaju i nije toliko bitno, bitno je da je
razvoj Interneta mogao da počne i to već onog momenta kada mu se pripremi korisnički
interfejs.
Interfejs je veoma rastezljiv pojam koji trpi i mogućnost da se upotrebi i na zastarelom
IBM bušaću kartica, i za ASCII terminal, mini i myframe računara, kao i za prozorsko
okruženje pod Unix-om, Windows-om ili na Mekintošu.
Početak razmatranja računarskih interfejsa praktično je počelo u martu 1960 godine, kada
je J. C. R. Lucklider objavio rad «Simbioza čoveka i računara».Po zanimanju
eksperimentalni psiholog i stručnjak za akustiku, postao je (zahvaljujući svom
entuzijazmu)vodeći stručnjak za računare u agenciji ARPA.
Kada obični korisnici govore o izgledu računarskog sistema, reč je o onome što
profesionalci zovu GUI, Graph User Interface. GUI su ubrzano počeli da razvijaju
nakon1971 godine, posle posle značajnog napretka koji je napravio XeroX, nastavili su
ga naučnici na MIT-u a današnjem izgledu približio ga je Stiv Đobs iz Apple-a, kreirajući
Mekintoš. Interaktivnu grafiku na svet je doneo Ivan Sutherland u svojoj doktorskoj tezi
na MIT-u,1963 godine.Njegova kreacija bila je Sketchpad za interaktivno crtanje linija na
ekranu računara. Sketchpad je u upotrebu uveo mnogo novih koncepata: dinamičku
grafiku, vizuelnu simulaciju, obradu graničnih uslova, praćenje položaja pera i praktično
neograničen koordinantni sistem. Hipermedija je ekstenzija hiperteksta; hipertehst je
naziv za štivo koje sadrži informacije povezane specijalnim vezama,ili prečicama. Ideja
potiče od Daglasa Enlebarta na Stenford Resarch univerzitetu,dok je ime izvedeno iz
radova Teda Nelsona sa Brown Univerziteta.U konvencionalnoj knjizi jedna od osnovnih
odlika medija je sekvencijalnost: sled rečenica, pasusa, stranica i poglavlja određen je ne
samo idejom autora već i prirodom knjige. Stranice mogu da se listaju na preskok ali
knjiga je i dalje ograničena sa svoje tri fizičke dimenzije.
Digitalni svet ne pati od ovakvog ograničenja; informacija pohranjena u binarnoj formi
nije ograničena na tri dimenzije. Binarno zapisani podaci mogu se tumačiti na različite
načine; moguća tumačenja su i trodimenzionalno prostorno određivanje i vremensko
pozicioniranje. Pisac hipermedijskog dokumenta ili hiperteksta može odlučiti da sled
svojih misli ili ideja izloži odnosno obrazloži kroz trodimenzionalni prostor srodnih
dokumenata povezanih pokazivačima na sledeći dokumenat u vrlo slobodno formiranoj
sekvenci.
Interaktivnost je u osnovi svake multimedije, jer se ona zapravo može shvatiti kao
dokumenat koji menja sadržaj pa čak i veličinu u zavisnosti od volje čitaoca.
Multimedijski proizvodi obuhvataju interaktivnu televiziju i personalne računare sa video
dodacima. Ljudi u industriji vole da govore o konvergenciji medija, računara i videa,
zvuka i slike, programa i snimljenih sadržaja.
ARPA koja je finansirala razvoj i adaptaciju određenih standarda za komunikaciju
zaslužna je da 1970-tih nastane čuveni TCP/IP protokol .Deo protokola nazvan TCP
(Transmission Control Protocol),zadužen je za seckanje orginalne informacije na
izvoru ,na paketiće, i njihovo ponovno spajanje u celinu na odredištu. Deo protokola
nazvan IP ima svrhu adresiranja, garantujući da se paketićima na putu do korisnika ništa
ne može desiti(ukoliko zbog nekog razloga dođe do zastoja, poslat će se novi paketić sa
istim sadržajem koliko god treba puta).
Krajem 1980-tih, američka vladina organizacija National Science Foundation stvorila je
NSFNET, koji je postao osnov Interneta. Hostovi koji su bili delovi drugih mreža (kao
što je evropska mreža- eunet) bez problema su se razumevali zahvaljujući TCP/IP
protokolu. Uspešnost TCP/IP protokola podstakao je i razvoj drugih baziran na njemu,
kao što su FTP (File Transfer Protocol, Gopher, NNTP, SMTP i drugi).Usvajanjem ovih
protokola u svetskim razmerima, kao i pojavom sve većeg broja personalnih računara,
računarskih mreža (LAN; WAN) i modema, stvorene su sve osnovne hardverske
pretpostavke za eksponencijalni rast Interneta.
Priroda Interneta iz korena se promenila kada je Tim Berners Lee 1989 godine( radeći u
CERN-u European Particle Physics Laboratory) pokrenuo inicijativu za hipermedijalnu
razmenu rezultata naučnih istraživanja i ideja u svetskim razmerama, kako bi fizičari koji
su bili razasuti po mnogim zemljama dobili mogučnost efikasnog komuniciranja . Ideju
je nazvao Word Wide Web. U to doba nije se moglo ni zamisliti da se tome dodaju
slike ,audio i video.
Do kraja 1990 godine prvi delovi web softvera su se vrteli na jednoj NeXT mašini.Ona je
imala mogućnost da pregleda i pošalje hipertekst dokumente drugim ljudima na Internetu,
kao i da već gotov hipertekst dokumente edituje na ekran.
O svemu ovome pričalo se na CERN komitetima i seminarima, a na Hipertekst 91
konferenciji prikazana je i praktična demonstracija ovog programskog paketa. Tokom 92
godine Tim je nastavio da hvali i veliča ovu ideju,koju je prihvatila mala grupa
entuzijasta koji su polako ali uporno počeli da stvaraju deliće Word Wide Web slagalice.
Vremenom se mala grudva pretvorila u lavinu. Kao i sa svim ostalim što se događalo u
vezi interneta ostali »zavisnici» su brzo saznali šta se sve u Cernu događa i počeli su da
daju svoj doprinos tome. Na projektu se ubrzo okupilo na stotine saradnika koji su
stvarali Web softver i dokumentaciju i oduševljeno pričali drugima o Web-u. Na način
,do tada nezabeležen u istoriji (nešto što nitko u CERN-u nije mogao ni da zamisli),Web
se pretvorio u globalni projekt i postao primer šta se sve može uraditi, kada se u
plemenitoj nameri udruže ljudi širom sveta.
ZaWorld Wide Web napravljen je i i prvi grafički korisnički interfejs (GUI) za Internet,
koji je dobio naziv Mosaic. Dva studenta NCSA ( University of Illinois ), Marc
Andreerssen i Eric Bina predstavili su Mosaic na Internetu u martu 93 godine.
Web je skupu postojećih protokola dodao i nove: Hipertekst Transfer Protocol (HTTP),
zajedno sa Hipertekst Mark-up Languageom (HTML) i jedinstvenim načinom adresiranja
(URL) od kojih su svi striktno koristili TCP/IP kao osnovni komunikacioni protokol i
model client/server kao osnovnu arhitekturu.
Odavno je rečeno da se nešto nije desilo ako novine nisu o tome pisale. World wide Web
postaje 1994 stalna tema u CNN-u a o njemu objavljuju priloge(i na njemu se
oglašavaju ) ozbiljni časopisi kao Wall Street Journal, The Economist, The New York
Times i drugi.
Zahvaljujući ubrzanom razvoju grafičkih browsera ( Netscape Navigator, Microsoft
Internet Exsplorer ) 1995 i 1996 godine dolazi do prave eksplozije korišćenja Web-a,
koja zasenjuje sve ono što se prije dešavalo na Internetu.
Danas se može reći da je Internet globalna računarska mreža (stvorena sa namjerom da u
slučaju nuklearnog rata ostane jedina stabilna mogućnost komunikacije) sastavljena od
hiljada mreža po celom svetu i nekoliko desetaka miliona računara. Sigurno je, međutim,
da se ovaj milionski broj povećava neverovatnom brzinom.
Ono što se može učiniti interesantnim je i to da uprkos pokušaja nitko u principu ne
kontroliše Internet. Postoje organizacije koje razvijaju tehničke aspekte ove mreže, ali je
nijedna vladajuća aparutura ne kontroliše. Ključnu magistralu Interneta (okosnicu, engl.
backbone), kroz koju teče saobraćaj preko Interneta, poseduju privatna preduzeća.
Korisnik Interneta ima pristup raznolikim vrstama servisa: elektronska pošta, prenos
datoteka, članstvo u interesnim grupama, interaktivno sarađivanje, multimedijalni prikazi,
emitovanuživo, mogućnosti kupovine i još mnogo toga.

Na Internetu postoji više vrsta protokola pristupa. Mnogi od ovih protokola podržavaju
programe koji omogućuju korisnicima da traže i dobiju materijal koji obezbeđuje
protokol.
U ovom delu bavili smo se istorijatom multimedije i interneta a da bi smo u potpunosti
ovladali terminologijom i funkcionisanjem Interneta preći ćemo na objašnjenje
komponenata Interneta:

5.6.Komponente Interneta

World Wide Web

World Wide Web (skraćeno Web ili WWW) jeste sistem Internet servera koji podržava
hipertekst da bi se pristupilo nekolicini protokola Interneta na jednom interfejsu
World Wide Web često se skraćuje u Web, WWW ili W3.

World Wide Web napravio je 1989. god. Tim Berners-Lee koji radi u Evropskoj
laboratoriji za fiziku (CERN) u Švajcarskoj. Prva namena Weba bila je da omogući
članovima laboratorije širom sveta da komuniciraju koristeći mrežni hipertekst. Ubrzo je
vest procurela izvan CERN-a, pa se povećavao i broj onih koji su razvijali Web i koristili
ga.
. Skoro svaki tip protokola koji je dostupan na Internetu dostupan je i na Webu. Ovo se
odnosi na elektronsku poštu, FTP, Telnet, i Usenet News. Osim toga, World Wide Web
ima sopstveni protokol: HyperText Transfer Protocol ili HTTP. O ovim protokolima biće
govora kasnije.
World Wide Web obezbeđuje jedan interfejs za pristup svim protokolima. To stvara
pogodnu i prijateljsku sredinu. Više nije potrebno da budete upućeni na pojedinačne
protokole. Web sakuplja sve protokole u jedan sistem. Zbog ovog svojstva i zbog
mogućnosti Weba da radi sa multimedijom i naprednim programskim jezicima, World
Wide Web predstavlja komponentu Interneta koja najbrže raste.
Operacije na Webu oslanjaju se najpre na hipertekst koji obezbeđuje dobijanje podataka.
Hipertekst je dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči
nazivaju se vezama i korisnik ih može izabrati. Pojedinačni hipertekst dokument može da
sadrži veze do mnogih dokumenata. U kontekstu Weba, kao veze do drugih dokumenata,
ikona, videa i zvuka mogu poslužiti reči i grafike. Veze mogu, a ne moraju da slede
logičan put, jer je svaku vezu programirao kreator izvornog dokumenta. WWW sadrži
kompleks virtuelne mreže veza između mnogih dokumenata, grafika, videa i zvukova.
Hipertekst za Web pravi se kreiranjem dokumenata hipertekstualnim markerskim
jezikom (HyperText Markup Language - HTML). Sa HTML-om kontrolni kodovi se
postavljaju unutar teksta da bi se postigla formatizacija dokumenta, vizuelna svojstva

poput veličine fonta, kurzivna i masna slova, kao i pravljenje veza u hipertekstu. Grafike
takođe mogu biti deo HTML dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svaki put kad se
pojavi nova verzija u nju su dodati novi kontrolni kodovi. World Wide Web Consortium,
koji predvodi pronalazač WWW-a Tim Berners-Lee, pokušava da standardizuje HTML.
World Wide Web se sastoji od datoteka koje se nazivaju stranice ili matične stranice i
sadrže veze do dokumenata i izvora po celom Internetu. Web obezbeđuje raznolika
iskustva, npr. multimedijalne prezentacije, saradnju uživo, interaktivne stranice,
emitovanje radio i televizijskog programa i informacije do računara klijenta. Programski
jezici kao što su Java, JavaScript , Visual Basic, C++… povećavaju mogućnosti Weba.
Količina informacija na Webu koja se povećava dobija se iz sadržaja baze podataka.
Zahvaljujući Word Wide Web-u na Internetu možete pročitati najnovije vesti koje vas
zanimaju
-proveriti kakvo je vreme
-rezervisati karte za putovanja, utakmice pozorišta itd.
-školovati se
-pročitati i kupiti knjigu
-raditi i zaraditi
-pronaći ljubav ili prijatelja
i pronaći sve ono što vam je na umu pa ćak i ono ćega se ne možete ni setiti.

E-mail

Veći dio naše civilizacije zaokupljen je izmenom informacija. Šalju se pisma računi,
izvještaji, čitaju novine i knjige, gledaju TV programi i pozorišne predstave ali i
ostavljaju poruke na kuhinjskom stolu.U ovom trenutku koriste se desetine različitih
tehnologija za prenošenje informacija,
od govora, preko papira i olovke do elektronske pošte:
Elektronska pošta ili e-pošta (engl. e-mail) omogućuje korisnicima računara
širom sveta da razmenjuju poruke. Svaki korisnik elektronske pošte ima sopstvenu adresu
poštanskog sandučeta na koju se poruke šalju. Poruke poslate preko elektronske pošte
mogu stići u roku od nekoliko sekundi.
Pogodnost elektronske pošte predstavlja mogućnost slanja elektronskih datoteka na
nečiju elektronsku adresu. Uz elektronsku poruku mogu se priložiti i ne-ASCI datoteke,
poznatije kao binarne datoteke. Ove datoteke označavaju se kao MIME prilog. MIME je
skraćenica za Multimedia Internet Mail Extension i napravljen je kako bi pomogao
softveru za elektronsku poštu da podrži razne vrste datoteka. Na primer, dokument koji je
napravljen u Microsoft Wordu može se priložiti uz elektronsku poruku, a drugi korisnik
može je primiti ako ima odgovarajući program za elektronsku poštu. Mnogi takvi
programi, npr. Eudora, Netscape Messenger i Microsoft Outlook Express, omogućavaju
čitanje datoteka pisanih u HTML-u koje su, u stvari, MIME tipa.

Telnet
Čest je slučaj da jedan korisnik ima više korisničkih naloga (Account) na različitim
računarima na Internetu. Također, na mnogim računarima postoje javni korisnički nalozi
koji pružaju razne usluge, počev od pretraživanja baze podataka iz raznih oblasti, pristupa
bazama programa, interaktivnog razgovora među korisnicima i još mnogo toga. Iz ovog
se jasno vidi potreba za postajanje servisa za pristup drugim računarima na Internetu.
Telnet je program koji omogućuje povezivanje sa računarima na Internetu i upotrebu
mrežnih baza podataka, kataloga, servisa za ćaskanje itd. Da biste to uradili morate znati
adresu. Ona može sadržati reči (npr. Locis.loc.gov) ili brojeve (npr. 140.147.254.3). Neki
servisi zahtevaju da se povežete sa određenim portom na udaljenom računaru. U tom
slučaju upišite broj porta nakon Internet adrese. Na primer: telnet nri. reston. va. us 185.
Telnet je dostupan na World Wide Webu. Najpoznatiji izvori bazirani na Webu jesu
katalozi dostupni preko Telneta. Veza sa Telnet izvorom može da izgleda kao bilo koja
druga veza, ali će ona, da bi ostvarila vezu, pokrenuti Telnet sesiju. Da bi Telnet program
radio morate ga instalisati i konfigurisati sa Web pretraživačem.

FTP

Iako je interaktivni pristup Internetu sve popularniji, naročito otkada se svim servisima
može pristupiti preko Word Wide Web-a, mnogo je korisnika koji imaju samo stabilan e-
mail, dok su im ostali načini pristupa otežani zbog sporih veza ili visokih cena. Srećom,
praktično sve se može uraditi i elektronskom poštom: možete da pronađete i prenesete
dadoteku, učestvujete u konferencijama i još što šta drugo, zahvaljujući tzv. mail-
serverima.
FTP je skraćenica za File Transfer Protocol. Ovo je i program i metod kojim se prenose
datoteke između računara. Anonimni FTP jeste opcija koja omogućava korisnicima da
prenose datoteke sa mnogo hiljada matičnih računara na Internetu na svoj računar. FTP
lokacije sadrže knjige, članke, programe, igrice, ikone, muziku, multimediju, kurseve,
podatke itd.
Ako ste povezani na Internet pomoću Ethernet kabla, tj. lokalne računarske mreže,
možete koristiti nekoliko PC programa, npr. WS_FTP za Windows, da biste obavili
prenos datoteke.
FTP prenosi mogu se ostvariti na World Wide Webu bez nekog specifičnog softvera. Te
potrebe može zadovoljiti i Web pretraživač. Kadgod snimate softver sa Web lokacije na
svoj računar koristite FTP. Takođe, FTP datoteke možete da dobijete pomoću
pretraživača kao što je FAST FTP Search koji se nalazi na adresi
http://ftpsearch.lycos.com/. Ova je najlakše rešenje, jer ne treba da znate komande FTP
programa.

Diskusione grupe elektronske pošte

Jednu od prednosti Interneta predstavlja mogućnost da ljudi širom sveta komuniciraju

putem elektronske pošte. Internet je sedište velike zajednice pojedinaca koji organizuju
diskusije o određenoj temi i šalju svoje priloge elektronskom poštom. Njima upravljaju
programi. Najpoznatiji program je listserv.
Obuhvaćen je veliki broj tema, uglavnom akademskih. Kad se pretplatite na listserv,
poruke ostalih ljudi automatski se šalju u vaše elektronsko sanduče. Pretplaćujete se tako
što pošaljete elektronsku poruku računarskom programu koji se zove listserver.
Listserveri se nalaze na računarskoj mreži svuda po svetu. Ovaj program obrađuje
informacije o pretplati i šalje poruke korisnicima. Da biste učestvovali u diskusionoj
grupi listserva morate imati nalog za elektronsku poštu. Pogledajte Liszt na adresi
http://ftpsearch.lycos.com/ da biste videli primer lokacije koja nudi pretraživu kolekciju
diskusionih grupa.
Majordomo i Listproc su programi koji upravljaju e-poštom diskusionih grupa.

Usenet News

Usenet News je mreža u kojoj milioni korisnika računara razmenjuju informacije o

raznim temama. Glavnu razliku između Usenet News i e-pošte diskusionih grupa čini to
što se Usenet poruke nalaze na centralnim računarima i korisnici se moraju povezati sa
tim računarima da bi pročitali poruke poslate određenoj grupi. To se jasno razlikuje od
distribucije e-pošte, gde poruke stižu u elektronsko sanduče svakog člana liste.
Usenet je skup mašina koje razmenjuju poruke ili članke iz Usenet diskusionih foruma
koji se nazivaju elektronske konferencije. Administratori Useneta kontrolišu svoje
lokacije i odlučuju da li će i koju konferenciju sponzorisati, a kojoj će dozvoliti pristup
sistemu.
Trenutno postoje hiljade Usenet konferencija. Neke su naučne, dok se neke bave
rekreativnim temama. Mnoge se bave ozbiljnim računarskim radom. Mali broj
diskusionih grupa preko e-pošte postoji i u Usenet konferencijama.
Usenet podaci se mogu pročitati mnogim programima za čitanje vesti. Taj softver vam
omogućava pristup porukama sa konferencije koje se nalaze u centralnom računaru na
nekom univerzitetu. Na primer, u Netscape Communicatoru nalazi se program za čitanje
koji se zove Messanger. Čitači se takođe mogu naći i kao samostalni programi.

HTTP (HyperText Transfer Protocol)

Protokol za slanje hiperteksta

Šalje hipertekst preko mreže. Ovo je protokol World Wide Weba.

Na Webu su dostupni i mnogi drugi protokoli. Na primer, Voice over Internet Protocol
(VoIP) omogućuje korisnicima Interneta da preko Weba razgovaraju telefonom.

Pristup svim ovim protokolima World Wide Web omogućuje preko samo jednog
interfejsa. Ovo stvara pogodnu atmosferu. Više nije nužno poznati sve ove protokole.
Njih Web objedinjuje u jedan sistem. Zbog ovog svojstva, a i zbog sposobnosti Weba za
rad sa multimedijom i naprednim programskim jezicima, World Wide Web predstavlja
komponentu Interneta koja se najbrže razvija.

HYPERTEXT: Kretanje po Webu

Rad Weba prvenstveno se oslanja na hipertekst kao sredstvo za pretraživanje informacija.

HyperText je dokument koji sadrži reči povezane sa drugim dokumentima. Ove reči se
nazivaju linkovi (veze) i korisnik ih može izabrati. Hipertekstualni dokument može
sadržati veze sa mnogim dokumentima. Reči ili slike mogu poslužiti kao veze do drugih
dokumenata, slika, video i zvučnih zapisa. Veze moga, ali ne moraju slediti logičan put,
jer je svaku vezu programirao autor izvornog dokumenta. Najzad, WWW sadrži
kompleks virtuelnih mreža veza između mnogih dokumenata, slika, video i zvučnih
zapisa.

Hipertekst za Web pravi se pomoću HyperText Markup Language, tj. HTML-a. U tom
jeziku kontrolnim kodovima postavljenim unutar teksta formatira se dokument, bira se
veličina i oblik fonta i prave se hipertekstualne veze. Slike takođe mogu biti deo HTML
dokumenta. HTML je jezik u razvoju i svakoj novoj verziji dodaju se novi kontrolni
kodovi. Standardizovanjem HTML-a upravlja World Wide Web konzorcijum predvođen
Tim Berners-Leejem.

Web stranice

World Wide Web sastoji se od datoteka koje se nazivaju stranice ili Web stranice, a one
sadrže podatke i veze do izvora na Internetu.

Web stranice se mogu praviti aktivnošću korisnika. Na primer, ako posetite softversku
mašinu za pretraživanje Weba (engl. Web search engine) i unesete neku ključnu reč,
napraviće se stranica koja sadrži rezultate vašeg upita. U stvari, rastući broj informacija
dostupnih na Webu dobija se iz baza podataka stvaranjem privremene Web stranice kao
odziva na zahtev korisnika.

Web stranicama možete pristupiti na nekoliko načina:

1. Unošenjem Internet adrese (direktno stižete na stranicu).
2. Kretanjem po stranicama uz pomoć veza (pomerate se sa jedne na drugu
stranicu).
3. Kretanjem po direktorijumu teme koji je povezan sa organizovanom
kolekcijom Web stranica.
4. Pomoću pretraživača (ako unesete ključnu reč).

Pretraživanje dokumenata na Webu: URL

URL je skraćenica od Uniform Resource Locator (jedinstvena lokacija izvora). URL

određuje Internet adresu datoteke koja se nalazi na matičnom računaru povezanom na
Internet. Svaka datoteka na Internetu, bez obzira na svoj protokol, ima jedinstveni URL.
Web programi koriste URL da bi dobili datoteku od matičnog računara i direktorijuma u
kojem se ona nalazi. Potom se ova datoteka prikazuje na ekranu korisnika.

Pomoću Internet Domain Name Systema (DNS) URL-ovi se prevode u numeričke adrese.
Numerička adresa je pravi URL. Zbog toga što je korisnicima teško da koriste isključivo
numeričke adrese, koriste se adrese sastavljene iz brojeva i slova. Nakon prevođenja Web
server može da pošalje zahtevanu stranicu Web pretraživaču korisnika.
Anatomija URL-a
Ovo je format URL-a:
protokol://računar/putanja/ime_datoteke
Na primer, URL matične stranice Komiteta za poljoprivredu U.S. House of
Representative glasi:
http://www.house.gov/agriculture/schedule.htm
Ovo je uobičajena adresa u domenu Sjedinjenih Američkih Država. Struktura ovog URL-
a je sledeća:
1. Protokol: http
2. Ime matičnog računara: www
3. Ime drugog nivoa domena: house
4. Ime završnog nivoa domena: gov
5. Ime direktorijuma: agriculture
6. Ime datoteke: schedule.htm

Pogledajte koliko informacija o sadržaju datoteke može da se nasluti iz ovog dobro

napravljenog URL-a. Evo još nekoliko primera:
telnet://library.albany.edu - tekstualni katalog biblioteke univerziteta Albany
ftp://ftp.uu.net/graphics/picasso - datoteka na ftp lokaciji

Sledi spisak uobičajenih završnih nivoa domena:

com - komercijalno preduzeće

edu - obrazovna institucija
gov - vladina ustanova
mil - vojna ustanova
net - snabdevač mrežnim uslugama
org - najčešće neprofitabilna organizacija

Osim toga, mnoga imena domena dodeljena su kako bi se prepoznale i pronašle datoteke
koje se nalaze na matičnim računarima u zemljama širom sveta. Ovo se odnosi na
Internet kodove zemalja koji sadrže dva broja i koje je strandardizovala Internacionalna
organizacija za standarde, kao što je standard ISO 3166. Na primer:

ch - Švajcarska
de - Nemačka
jp - Japan
uk - Engleska
yu - Jugoslavija

Predloženo je da se novi završni domeni dodaju postojećim imenima domena. Američka

vlada oformirala je instituciju za dodelu imena i brojeva na Internetu (Internet
Coorporation for Assigned Names and Numbers (ICANN)) koja se bavi pitanjima
vezanim za imena domena.

Kako pristupiti World Wide Webu: Web pretraživači

Da biste pristupili World Wode Webu morate koristiti Web pretraživač. Pretraživač je
program koji omogućuje korisnicima da koriste World Wide Web i da se kreću po njemu.
Postoje dve vrste pretraživača:
1. Grafički: Tekst, slike, zvučni i video zapisi mogu se dobiti pomoću programa sa
grafičkim korisničkim interfejsom, kao što su Netscape Navigator i Internet
Explorer. Ovi pretraživači dostupni su i na Windows i na Mac računarima.
Kretanje se postiže ukazivanjem i pritiskom mišem na osvetljene reči i slike.
Grafičke pretraživače možete besplatno preuzeti sa odgovarajućih Web lokacija,
Netscape sa lokacije http://home.netscape.com/, a Microsoft Internet Explorer sa
lokacije: http://www.microsoft.com/. Da biste koristili ove programe za pristup
Webu treba da imate mrežnu vezu ili komutiranu vezu poznatiju kao SLIP ili PPP.
Ova poslednja može se dobiti od dobavljača Internet usluga.
2. Tekstualni: Lynx je pretraživač koji omogućuje pristup Webu samo u
tekstualnom obliku. Kretanje se vrši osvetljavanjem ključnih reči na ekranu
tasterima sa strelicom nagore ili nadole, a zatim pritiskom na strelicu za kretanje
unapred (ili na taster Enter). Ovaj pretraživač dostupan je na VAX ili UNIX
računarima.

Proširivanje pretraživača: dopunski moduli (Plug-Ins)

Dopunski moduli mogu se uključiti u Web pretraživač da bi se pretraživaču proširile

sposobnosti. Kada pretraživač naiđe na sliku, zvučni ili video zapis, on podatke šalje
drugim programima - dopunskim modulima, koji će pokrenuti ili prikazati datoteku.
Radeći u zajednici sa dopunskim modulima pretraživači omogućuju bogato
multimedijalno iskustvo. Mnoge dodatne module možete dobiti besplatno.

Formati datoteke koji zahtevaju dodatne module jesu MIME formati. MIME je
skraćenica za Multimedia Internet Mail Extension (multimedijalni skup kodova za
Internet poštu) i pomaže softveru za elektronsku poštu za rad sa binarnim (non-ASCII)
datotekama-prilozima. Upotreba MIME formata proširila se na Webu. Na primer,
osnovni MIME format koji upotrebljavaju Web pretraživači jeste text/html sa oznakom
tipa .html.

Uobičajeni dodatni modul koji se koristi na Webu jeste Adobe Acrobat Reader. On vam
omogućuje da vidite dokumente koji su napravljeni u tzv. PDF formatu (Adobe Portable
Document Format). Ovi dokumenti predstavljaju aplikacije u MIME formatu i oznaka
tipa im je .pdf. Kada uključite Acrobat Reader u pretraživač, on će se pokrenuti i
prikazati željenu datoteku ako pritisnete mišem na hyperlink sa imenom datoteke sa
sufiksom .pdf. Poslednja verzija Acrobat Readera omogućuje prikaz dokumenata u
okviru pretraživača.

Web pretraživači često su standardno snabdeveni sa nekoliko dodatnih modula, posebno

za prikaz multimedijalnog sadržaja. Više dodatnih modula možete naći na Web
lokacijama proizvođača pretraživača, na specijalnim lokacijama za preuzimanje sadržaja
sa Weba ili na Web lokacijama kompanija koje su napravile te dopunske module. Broj
dodatnih modula rapidno raste.

Kada ugradite dodatni modul u pretraživač, on će se automatski pokrenuti kada hoćete da

pristupite tipu datoteke koji koristi.

Više od dodatnih modula: ActiveX

ActiveX je tehnologija koju je razvio Microsoft. Uz nju su vam dodatni moduli manje
potrebni. ActiveX omogućuje ugrađivanje animiranih objekata, podataka i računarskih
kodova na Web stranice. Web pretraživač koji podržava ActiveX može da prikaže većinu
podataka na Web stranici. Na primer, ActiveX omogućuje korisnicima da vide
trodimenzionalni VRML svet u Web pretraživaču bez upotrebe dodatnih modula za
VRML. Ova tehnologija vam takođe može omogućiti prikaz i promenu PowerPoint
prezentacija unutar Web pretraživača. ActiveX najbolje radi sa Microsoft Internet
Explorerom.

Multimedijalni doživljaj Weba

Današnji World Wide Web predstavlja kombinaciju multimedije, programskih jezika i

žive komunikacije. Pravi je izazov pratiti njegov razvoj. Sledi mali prikaz stvari na koje
treba posebno obratiti pažnju.

Multimedija

Web je postao medijum za emitovanje. Možete da slušate zvučne i gledate video zapise
preko Weba i uživo i prethodno snimljene. Na primer, možete da posetite lokaciju neke
organizacije za vesti i gledate isti program koji oni emituju svake večeri na televiziji.
Nekoliko dodatnih modula vam omogućuje to. Na primer, Appleov Quick Time Player
snima datoteke sa oznakom tipa .mov i prikazuje ih kao "filmove" u malom okviru na
ekranu. Quick Time datoteke mogu biti veoma velikei treba mnogo vremena da snimite
ceo film pre prikaza.
Problem sporog snimanja je rešen revolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije:
striming medija. U ovom slučaju se zvučni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili
striminga na vaš računar. Samo malo morate da sačekate pre prikaza datoteke. RealPlayer
dodatni moduli prikazuju striming zvučne i video datoteke. Veće datoteke kao što su
intervjui i govori se dobro prikazuju sa Real Playerom. On je takođe idealan za gledanje
emisija uživo, konferencija, radio i TV emisija, koncerta itd. Takođe postoji i Windows
Media Player. Mnoge lokacije vam nude da birate koji ćete da koristite.
Shockwave predstavlja još jedno multimedijalno iskustvo. On vam omogućuje pravljenje
i implementaciju multimedijalnog sadržaja kombinovanjem grafike, animacije i zvuka.
Zvučne datoteke, uključujući muziku, takođe se mogu čuti na Webu. Uobičajeno je da
prilikom posete Web lokaciji čujete muziku u pozadini. Zvučne datoteke možete i snimiti
nezavisno od posete Web lokaciji. Web podržava mnoge tipove zvučnih datoteka sa
odgovarajućim dodatnim modulima. Najnovij trend je MP4 format datoteke sa dodatnim
modulima koji ga podržavaju.
Internet kamere (engl. Live cams) su još jedan vid multimedijalnog iskustva koje je
dostupno na Webu. Žive i video kamere koje šalju podatke uživo na Web server. Ove
kamere se mogu naći na raznim lokacijama, ozbiljnim i neozbiljnim: kancelarija, vrh
zgrade, lokalna scena, specijalni događaj itd.

Programski jezici i funkcije

Upotreba postojećih i novih programskih jezika proširila je mogućnosti Weba. Ovo je

osnovni vodič u uobičajene jezike i funkcije koji se danas koriste na Webu.

CGI (Common Gateway Interface) se odnosi na specifikaciju pomoću koje programi

komuniciraju sa Web serverom. CGI program ili skripta je program napravljen za
prihvatanje i povratak podataka koji odgovaraju CGI specifikaciji. Program može biti
napisan na bilo kojem jeziku uključujući C, Perl i Visual Basic Script. Često se
upotrebljava za proces interaktivne forme na Web stranici. Na primer, možete da
popunite obrazac za narudžbu knjige putem Interlibrary Loan. Skript šalje informacije na
određenu e-mail adresu u odseku Interlibrary Loan-a.

ASP (Active Server Pages) je noviji tip dinamične Web stranice koju je napravio
Microsoft. ASP su HTML stranice koje uključuju skriptovanje i pravljenje interaktivnih
aplikacija Web servera. Skripte se pokreću na serveru a ne na Web pretraživaču da bi se
stvarale HTML stranice poslate pretraživačima. Visual Basic i JScript (JavaScript) se
često koriste za skritovanje. ASP datoteke imaju oznaku tipa .asp.

Java/Java Applets: Java je najverovatnije najpopularniji programski jezik Weba. Java je

programski jezik baziran na objektima poput C++. Napravio ga je Sun Microsystems a
cilj Jave je da pravi programe koji će biti nezavisni. Javin moto je "napiši ga jednom,
pokreći ga svuda". Savršeni Java program bi trebalo podjednako dobro da radi na PC-ju,
Macintoshu, Unixu itd., bez dodatnog programiranja. Ovaj cilj tek treba da se realizuje.
Java se može koristiti za pravljenje aplikacija za Web kao i onih koje nisu za Web.
Java aplikacije bazirane na Webu su obično u obliku tzv. Java appleta (malih aplikacija).
To su mali Java programi pozvani sa HTML stranice koji se mogu snimiti sa Web servera
i pokrenuti Web pretraživačem koji podržava Javu. Nekoliko primera: vesti uživo,
pokretne slike sa zvukom, kalkulatori, tabele i interaktivni vizuelni prikazi. Java apleti
imaju tendenciju sporoga očitavanja ali se radi na ubrzanju.

JavaScript/JScript: JavaScript je programski jezik kojeg je napravio Netscape

Communications. Mali programi napisani ovim jezikom su ugrađeni u HTML stranicu ili
se pozivaju izvan stranice da bi povećali funkcionalnost stranice. Primeri JavaScripta su
pokretne nalepnice, padajući meniji, živi kalendari i satovi, interakcije sa mišem. JScript
je sličan jezik, razvio ga je Microsoft i radi sa pretraživačem te kompanije, Internet
Explorerom.

XML: XML (eXtensive Markup Language) je jezik za pravljenje Web stranica koji
omogućuje dizajnerima da prave sopstvene kontrolne kodove da bi obezbedili
funkcionalnost koja nije dostupna u HTML-u. XML je jezik strukture podataka i razmene
i omogućuje onima koji ga razvijaju da razdvoje formu od sadržaja. Ovaj program
počinje sve više da se koristi. U maju 1999., međutim, W3 konzorcijum je najavio da je
HTML 4.0 promenjen u XML aplikaciju koja se zove XHTML. Ovo je bio značajan
pomak i za XML i za HTML.

Komunikacija uživo

Unutar Weba postoji tekstuelna, zvučna i video komunikacija. Ova sposobnost

omogućuje ljudima da prave konferencije i uživo sarađuju. Uopšteno, što je brža Internet
veza to je uspešnija komunikacija.
Takozvani chat programi omogućavaju korisnicima Interneta da međusobno uživo
komuniciraju, razmjenjujući privatne i javne poruke.Chat je za mnoge zanimljiv način da
se provede nekoliko časova na svojevrsnoj žurci, čiji su posetioci stotinama ili hiljadama
kilometara daleko.
Ti programi su nekad deo lokacije, pa korisnici mogu da se uključe u "sobu za ćaskanje"
kako bi razmenili komentare i informacije na određenu temu. Chat može biti i mnogo širi.
Na primer, America Online je poznat po tome što sponzoriše veliki broj tematskih chat
soba.
Internet Relay Chat (IRC) jeste servis pomoću kojeg korisnici mogu međusobno da
komuniciraju po velikom broju kanala. Ovi se kanali obično bave određenim oblastima.
Mnoge teme se površne, a postoji i mogućnost vođenja privatnih razgovora. Da biste
pristupili IRC-u morate upotrebiti neki od IRC programa. Instant poruke su slične chatu.
Pomoću njih korisnik na Webu može da stupi u kontakt sa drugim korisnikom koji je
trenutno priključen na mrežu i da razgovara sa njim. Najpoznatiji takav program jeste
America Online's Instant Messenger. Od poznatijih, možemo spomenuti ICQ, koji takođe
spada u češće korišćene chat programe. Ovi programi bi obezbeđuju ekspanziju ove
sposobnosti Interneta.

Naprednija živa komunikacija nudi zvučnu i/ili video komponentu. Najpopularniji

program ove vrste je CU-See Me. Još napredniji su programi koji omogućuju živu
saradnju (engl. real-time collaboration). Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i
Netscapeov Conference (deo Communicatora).

Ovi programi sadrže alate koji podržavaju:

 audio: telefonski razgovor na Webu
 video: posmatrate publiku
 prenos datoteka: šalje datoteke od pošiljaoca do pošiljaoca
 chat: tipkanje uživo
 whiteboard: crta, obeležava i čuva slike na deljenom prozoru ili ploči
 razmena dokumenata/aplikacija: prikazuje i koristi program na tuđem računaru
 saradnja u Web pretraživanju: zajedno posećujete Web stranice

Trenutno ne postoji definisan standard koji bi trebalo da podržavaju programi za

konferenciju.

Push: Push se odnosi na tehnologiju koja šalje podatke programu bez njegovog zahteva.
Ovo je suprotno uobičajenom "povlačenju" sadržaja Weba u kojem korisnik pritisne
mišem na vezu da bi zatražio datoteku od servera. Sa Push opcijom podaci se automatski
šalju. Sadržaj se šalje kroz "kanal". Ranije izvršavanje ove opcije je bilo samo
komercijalno. Ona se takođe može koristiti za dobijanje softverskih nadogradnji.

FAQ, RFC, FYI

FAQ je skraćenica za Frequently Asked Question (često postavljeno pitanje). Ovo su

periodične pošiljke Usenet konferencijama koje sadrže informacije vezane za temu
konferencije. Mnogi odgovori su izuzetno dugački. Dostupni su vam ako se pretplatite na
pojedinačne Usenet konferencije. Kolekciju izvora FAQ baziranu na Webu sastavio je
Internet FAQ konzorcijum i ona je dostupna na adresi http://www.faqs.org/.

RFC je skraćenica za Request for Comments (zahtev za komentarima). To su dokumenti

napravljeni i poslati na Internet kako bi pomogli da se definišu osnovni elementi
funkcionisanja Interneta. Oni sadrže i tehničke specifikacije i opšte informacije.

FYI je skraćenica za For Your Information (za vašu informaciju). Ovi podaci su deo
RFC-a i sadrže informacije interesantne novim korisnicima Interneta. Veze za indekse
izvora ovih informacija dostupne su na matičnoj stranici univerzitetske biblioteke na
adresi http://www.albany.edu/library/internet/net_info/faqs.html

MUD/MUSH/MOO/MUCK/DUM/MUSE

MUD je skraćenica za Multi User Dimension. MUD i njegove gore navedene varijacije
predstavljaju igre u virtuelnoj stvarnosti za više korisnika, bazirane na simultanim
svetovima. Iako tradicionalno bazirane na tekstu, sada ima ovakvih igara koje rade i u
grafičkom režimu. Postoje razne vrste tih igara na Internetu i mnogima od njih možete
besplatno pristupiti. Za više informacija pročitajte često postavljena pitanja (FAQ) o
ovim igrama koja su dostupna na FAQ lokaciji http://www.faqs.org/

5.7.GRAFIČKI DIZAJN

Kada je u pitanju likovno-grafičko izražavanje sa definisanim ciljem da se kreira

određeno sredstvo ekonomske propagande ili ambalaža, koji treba da ispune niz zahteva,
ekonomskog, tehničkog, kulturnog, sociološkog ,psihološkog i drugog značaja, pojam
«grafički dizajn» predstavlja personifikaciju određenog kvaliteta .Tako na primer, kada
ustanovimo da je jedan plakat ima dobar grafički dizajn, to znači, da je plakat ne samo
dobro kreiran sa likovno-grafičkog ili estetskog aspekta već da sadrži sve zahteve
efikasne tržišne komunikacije. Dobar grafički dizajn mora da sadrži takve zahteve koji
predstavljaju proverene rezultate naučnih istraživanja iz mnogih oblasti, pri čemu se u
središtu svih tih zahteva nalazi čovek kao biće sa svim svojim specifičnostima i odlikama
sredine u kojoj živi. Razvijeno tržište i potreba za vođenjem kompleksnog i aktivnog
menagmenta uz moderne sisteme za distribuciju i prodaju, zahtevaju zadovoljenje
mnogih uslovljenosti,da bi se kreirao u timskom radu kvalitetan grafički dizajn. Pri tome
treba imati u vidu da članovi kreativnog tima ne treba da budu motivisani svojim
intuitivnim ili emotivnim pobudama, već svaka ideja ili predlog mora da budu zasnovani
na racionalnim i naučno sprovedenim istraživanjima. Nekompetentan i nenaučno
postavljen proces grafičkog dizajna i ignorisanje objektivnih zahteva, najčešće dovodi do
promašaja. Neharmonično grafičko rešenje, pri čemu se misli na ukupnu grafičku
kompoziciju-poruke-teksta, ilustraciju i druge elemente, odnosno grafički dizajn u celini,
predstavlja evidentan gubitak i štetu, i mogu imati nesagledive posledice za preduzeće i
njegov ugled na tržištu. Da bi se takva situacija izbegla ili maksimalno smanjila
mogućnost neuspeha, potrebno je primeniti pravilnu metodologiju rada i obezbediti
saradnju kvalifikovanih meniđera, stručnjaka –dizajnera ,i drugih stručnjaka u zavisnosti
od zahtevnosti projekta.
Pravilna metodologija obezbeđuje da će dizajner i drugi članovi kreativnog tima biti na
pravom putu tokom celog procesa kreiranja. Pri tome, najveći značaj za postizanje
odgovarajućeg kvaliteta grafičkog dizajna imaju pouzdane informacije, stručno
prikupljene i obrađene.Po nekim teoretičarima dizajna, potpuna informacija o
kvalitetima, koje treba da sadrži budući ili postojeći proizvod ( ukoliko se kod ovog
drugog radi redizajn) predstavlja više od 50% uspeha samog dizajna. Ovo uverenje ne
samo da se može prihvatiti, već možemo dodati da je u nekim oblastima grafičkog
dizajna vrednost pouzdane informacije i daleko veća.
Kada je reč o grafičkom dizajnu, poseban značaj imaju informacije o društvenoj
sredini,odnosno o tržištu i neposrednim korisnicima, kojima je namenjen osnovni
proizvod ili usluga kojom se prezentuju preko pojedinih sredstava grafičkog dizajna. U
pitanju su određena shvatanja, navike, stepen kulture životni standard, tradicija i sl.
Imajući vizuelni karakter u vidu, koji je dominantan u grafičkom dizajnu,boja kao
sredstvo izražavanja ima veliku ulogu kao zahtev koji treba ispuniti, odnosno odabrati
takav tonski odnos u vizuelnoj prezentaciji dizajna, da se postigne željeni efekt.
Percepcija boje izaziva različite asocijacije.U tom pogledu naučno je dokazano da svaka
boja ima svoj specifični psihološki efekt na posmatrača ,što je u grafičkom dizajnu vrlo
značajno, naročito kada je reč o ambalaži i prezentaciji proizvoda, kao i u drugim
oblastima grafičkog dizajna. Ono što treba imati u vidu kada je reč o boji kao izražajnom
sredstvu u grafičkom dizajnu, to je da boju u grafičkom dizajnu treba gledati u funkciji
tržišta.
Grafički dizajn kao stvaralačka disciplina može se promatrati u okviru dve osnovne
oblasti i u svakoj od njh postoje grupe koje predstavljaju celine za sebe. Pojedine od ovih
grupa u okviru dve osnovne oblasti, upotrebljavaju identična sredstva propagandnih
medija.
Prva oblast obuhvata tzv. dvodimenzionalni grafički dizajn, koji je ujedno i najšire
zastupljen u kreaciji pojedinih sredstava ekonomske propagande, a karakteriše ga
likovno-grafičko izražavanje u površini u dve dimenzije. Ova oblast grafičkog dizajna
obuhvata na primer: plakat, prospekt i katalog, zaštitni znak, memorandum, pečat i sl.
Druga oblast obuhvata tzv trodimenzionalni grafički dizajn. U okviru ove oblasti najšire
je zastupljen dizajn ambalaže i prezentacija proizvoda na otvorenom prostoru i sl.
Pored ove dve oblasti grafičkog dizajna, posljednjih godina sve više je prisutan grafički
dizajn u kategoriji audio-vizuelnih komunikacija u funkciji propagande, kao što su film i
televizija, ili drugi suvremeni oblici, kao što su sistemi monitora, displeji, video kasete i
dr.
Internet i web prezentaciju namjerno izostavljam iz ovog dela teksta jer će o njima biti
dovoljno rečeno u sledećim poglavljima.
Karakter timskog rada u procesu kreiranja grafičkog dizajna, uz isticanje potrebe da se u
kvalitetu kreacije zadovolje i pomire mnogi zahtevi ,može nas posredno uveriti da se u
suštini radi o interdisciplinarnosti kao principu, koji je imperativno zastupljen u svakoj
kreaciji grafičkog dizajna.
Princip interdisciplinarnosti znači, da se u određenom procesu i postupku, kao zbiru
pojedinačnih aktivnosti, javlja prisustvo više naučnih disciplina-oblasti i potreba da se
one sve skladno pomire i zadovolje sa ciljem da se postigne jedinstvo zahteva, koje
postavlja, kako proizvodnja tako i samo tržište.
Zahtevi koje treba zadovoljiti kroz kreaciju svakog grafičkog dizajna,zasnivaju se na
rezultatima brižljivih istraživanja i saznanjima mnogih disciplina.
Dobar grafički dizajn mora da sadrži komponente i rezultate naučnih istraživanja iz
oblasti psihologije, sociologije ,tehničkih disciplina, estetike, ekologije, mundologije,
menagment marketinga i drugih disciplina, koje se odnose na čoveka kao korisnika sa
svim njegovim psihofizičkim osobinama, kvalitetima i potrebama.
Interdisciplinarni karakter grafičkog dizajna podrazumeva da se u procesu njegovog
kreiranja neposredno angažovani stručnjaci raznih specijalnosti i da je zadatak dizajnera
da sva iskustva , saznanja i doprinose ovih stručnjaka objedini u celinu i stvori delo, koje
će u svom konačnom kvalitetu predstavljati sintezu principa interdisciplinarnosti.
Zbog takvog karaktera grafičkog dizajna i dizajna uopšte, u teoriji dizajna često se
ističe,da je dizajn produkt integracije i sinteze u kojima su kao amalgam sjedinjeni mnogi
zahtevi proizvodnje i tržišta.
Realizacija takve integracije i sinteza nije lak zadatak i da bi se to postiglo, savremena i
dosledno sprovedena metodologija pomaže da se smanje greške i obezbedi potreban
kvalitet.U tom smislu, razumljivo je što se u toku sprovođenja metodologije i kreiranja
grafičkog dizajna najveća pažnja poklanja stručnim istraživanjima svih relevantnih
činjenica i informacija.
Grafički dizajn ne predstavlja likovno delo sa visokim estetskim kvalitetom,već je to
pojam kvaliteta koji kroz likovno grafički izraz stvara harmoniju svih zahteva, koje treba
da zadovolji jedna kreacija određenog sredstva ekonomske propagande. To je, kako je
rečeno, harmonična sinteza mnogih zahteva, sa ciljem da primalac poruke postupi onako
kako to žele njeni kreatori, pri čemu treba istaći da je ekonomsko-tržišni efekat krajnji
cilj.
Sve ovo, što sam do sada (uvezi grafičkog dizajna) spomenuo, probat ću izraziti jednom
malo modificiranom kineskom izrekom: Meniđeri znaju ŠTA treba uraditi,
stručnjaci znaju kako to treba uraditi,
A dizajner to jednostavno URADI.

5.7.1.ELEMENTI GRAFIČKOG DIZAJNA

Elementi su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom
vizuelnom dizajnu ili umetničkom delu. Oni su strukture dela i mogu da prenesu
raznovrsne poruke.
Elementi su:
 Tačka
 Linija
 Forma, oblik i prostor
 Pokret
 Ravnoteža
 Dinamika
 Tekstura
 Boja
 Šara
 svetlost
 Izraz

5.7.1.1.Tačka

I ako postoji samo jedna tačka, jedna oznaka na praznom papiru, nešto je ugrađeno u
mozgu što joj daje značenje i nastoji da pronađe nekakav odnos ili red, makar samo kao
orjentciona tačka u odnosu na konturu stranice. Ako postoje dve tačke, oko će odmah
napraviti spoj i "videti" liniju. Ako postoje tri tačke, one se neizbežno tumače kao
trougao; um obezbeđuje spojeve. Ovaj nagon za spajanjem delova opisuje se kao
grupisanje, ili geštalt. Geštalt (oblik, obličje)ukazuje na postojanje jedinstvenih
objektivnih ipsiholoških fenomena koji se ne mogu svesti na svoje delove. Geštalt ima tri
osnovna svojstva : celinu, strukturu i lik.

Geštalt je osnovna alatka koju dizajner ili umetnik koriste da stvore koherentnu
kompoziciju. Primer auto-portreta prikazan sa leve strane pokazuje kako slike mogu biti
napravljene od tačaka, gde varijacije u gustini proizvode iluziju forme.
Nevoljno uređivanje koje namećemo skupu tačaka jasno se može videti kada ispitamo niz
lica na desnoj strani (da bi se distorzije videle kako treba, moraćete da pritisnete na ove
male slike da biste dobili veće). U kom trenutku razbacane tačke počinju da se
prepoznaju kao lice? U kom trenutku postaju sasvim određeno lice?

5.7.1.2. Linija

Linija je trag koji ostavlja tačka koja se kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od
smera u kome se kreće, debljine i varijacija u debljini i smeru. To je neverovatno korisno
i raznovrstno grafičko sredstvo koje je napravljeno da funkcioniše istovremeno na
vizuelni i verbalni način. Može da se ponaša kao simboličan jezik, ili može da prenese
emocije preko svojih osobina i usmerenosti.

Linija nije neophodno veštačka kreacija umetnika ili dizajnera; linije postoje i u prirodi i
karakterišu prirodne strukture - na primer, grane, ili kao površinski dizajn - na primer,
pruge na tigru i na školjci.
Može da funkcioniše nezavisno da nagoveštava forme koje su prepoznatljive, čak i kada
je liniji ograničena dužina. Ovo se može videti na crtežima, kao na ovde prikazanoj
ilustraciji Sola Šteinberga, ili na minimalističkim žičanim skulpturama Aleksandra
Kaldera, koje veoma ograničenom linijom prenose mnoge informacije o figuri.

Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i šare. To je

često kod graviranja i na crtežima rađenim perom kao što je ovaj desno (pritisnite na
sliku da biste je uvećali). Kombinovanjem linija dobija se forma i vrednost, koji su drugi
elementi dizajna.

Međutim, linija nije uvek eksplicitna. Može da postoji u nagoveštaju, kao granica forme.
Kao deca crtali smo pejzaže tako što smo linijom ograničavali zemlju, nebo i druge
objekte. Postepeno smo naučili da objekti nemaju linijom ograničene krajeve i dozvolili
smo da promenom boje definišemo krajeve oblika, stvaranjem implicitnih linija. Zato
može i da se govori "linija" horizonta, ili "linija" nekog auta ili modne siluete, iako
znamo da bukvalno ne postoji takva linija.
Izražajne mogućnosti linija

Za određene rasporede linija se podrazumeva da nose određene informacije.

Na primer, kaligrafija je prepoznatljiva kao reprezentacija reči, čak i kada ne razumemo

jezik. Kaligrafski prikaz često koriste moderni umetnici, zbog njihovih misterioznih
poruka za koje se smatra da ih nosi kôd nepoznatog jezika.

Linije u formi mape se lagano prepoznaju kao simbolično predstavljanje nekog mesta. To
mesto može biti u neposrednoj blizini, ili ceo svet.To može biti pažljivo merena
reprezentacija ili stilizovani dijagram, kao što su mape podzemne železnice.U svakom
slučaju, razumemo je kao sredstvo pomoću kojega razumemo odnose između mesta.kako
bi smo stigli» odavde» do»tamo».

Tlocrt je specijalna vrsta mape, obično razumljiva stvar što opisuje građevinu. Ovaj jezik
linije se može razumeti čak i kada je građevina neobična kao što jeova, koja treba da se
sagradi od penastog materijala i da ima sasvim nekonvencionalnu formu.
Grafikoni su drugo lagano prepoznatljivo linearno sredstvo. Oni se mnogo koriste za
prikazivanje kvantitativnih informacija i veza na vizuelni način.Od kada smo ih upoznali
u osnovama algebre pa sve do posljednje novine koju smo čitali, mi se susrećemo sa
grafikonima i tumačimo ih.

Linija prenosi emocije i stanje uma kroz karakter i osobine. Varijacije značenja su obično
u vezi sa našim telesnim doživljajima linije i smera.

Horizontalna linija nagoveštava osećaj smirenosti i spokojstva. Objekti koji su paralelni

sa zemljom miruju u odnosu na gravitaciju. Prema tome, kompozicije u kojima
horizontalne linije dominiraju imaju tendenciju da prenesu osećanje mira i
nekretanja.<<<<<jedno od obeležja arhitaktonskog stila Frenka Loyda Rajta je korišćenje
jakih horizontalnih elemenata koji naglašavaju odnos konstrukcije prema tlu.

Vertikalne linije prenose osećanje uzvišenosti i duhovnosti. Uspravne linije kao da se

duže iznad ljudskog dodira, ka nebu. One dominiraju «javnom» arhitekturom,od
katedrale do poslovnih zgrada. Izdužene normalne linije govore o moćnoj uzvišenosti
kojaprevazilazi obična ljudska merila.
Dijagonalne linije daju osećaj pokreta i pravca. Pošto su objekti u dijagonalnom položaju
nestabilni u odnosu na gravitaciju,jer nisu ni horizontalni ni vertikalni, oni samo što nisu
pali ili su već u pokretu, što je sigurno slučaj sa ovom grupom igrača. U 2D kompoziciji
dijagonalne linije se također koriste da pokažu dubinu, iluziju prostora unutar kojeg je
moguće kretanje. Zato ukoliko se želi osečaj pokreta ili brzine, ili osećaj aktivnosti, mogu
da se koriste dijagonalne linije.

Horizontalne i vertikalne linije u kombinaciji prenose stabilnost i čvrstinu. Pravolinijske

forme ostaju mirne u odnosu na gravitaciju, i neće se prevrnuti. Ova stabilnost daje
trajnost, pouzdanost i sigurnost. U slučaju čoveka u ovoj porodici, linije govore o
stabilnosti, čak do krutosti.

Duboke oštre krivine, sa druge strane, odaju zbunjenost,turbulenciju, čak i ludilo, kao
krivine talasa za vreme oluje, haos umršenog konca, ili krive linije prisutne u formi koju
čini gomila. Komplikovane krivine kojima se formira majka u porodici predstavljaju
sitničavu, frivolnu ličnost.

Međutim, zakrivljene linije nose različito značenje. Meke, plitke krivine daju udobnost,
sigurnost, poznatost, opuštenost. One podsećaju na krivine ljudskog tela, i zato imaju
prijatan senzualni kvalitet.
Kvalitet linije je sam po sebi bazični vizuelni jezik, i to u tolikoj meri da ni za jedan drugi
elemenat ne može to isto da se kaže. Njena primena je tako univerzalna da smo svi mi
osetljivi na nju. Čak iako nismo obučeni umetnici, možemo da izvučemo određeno
značenje iz vrste linija korištene na crtežu. Moguće je prepoznati meke, nepravilne linije
na brzoj skici iz života, kao što se vidi iz ove studije lava.

Sa druge strane ,jasne, i pažljivo smeštene linije kod nosoroga su tipične za studiozniji
crtež rađen u ateljeu.Linije odaju da ovo nije crtano iz života, već po čuvenju. To je
očigledno i zbog činjenice da je Direr crtao ovaj neprecizan crtež u Evropi xv veka kada
je o ovoj afričkoj životinji mogao da čuje samo iz priča putnika.

Kvalitet same linije doprinosi atmosferi dela, i za majstora je kvalitet linije osnovni izraz
stila. Ovaj crtež akta koji je crtao Matis pokazuje njegovu sposobnost da stvori sliku sa
minimalnim brojem vešto postavljenih linija koje njihovim mestom i pokretom na papiru
povezuju to delo sa umetnikom jednako sigurno kao i potpis.

Još mnogo pre Weba, logotip je bio deo grafike i/ili teksta koji se koristio kao simbol
kompanije - poslovni identitet. Na Webu logotipovi igraju još važniju ulogu: često na
stranici služe kao glavno grafičko zaglavlje - ili njegov deo - i stoga kao vizuelni centar
dizajna celokupne stranice.

Velike kompanije mogu da priušte postavljanje atraktivnih, privlačnih, promenljivih

vizualiteta na svoje stranice. Ovi vizualiteti imaju istu ulogu kao fotografije na naslovnim
stranicama časopisa: logotip časopisa ili naslov je i dalje tu, složen tradicionalnim fontom
i lako prepoznatljiv, ali ono što zaista zaustavlja oko je ta velika sadržajna fotografija.

Na Webu, međutim, nije sve predviđeno da izgleda kao časopis. Za većinu srednjih
preduzeća, privremenih projekata, ličnosti i ostalih koji zaslužuju svoje Web prezentacije,
dobro osmišljen logotip je prvo i osnovno mesto na kojem se pokazuje umetnička veština
tvorca prezentacije. I zaista, kvalitet grafike je taj na osnovu kojeg mnogi koji
prezentaciju posećuju prvi put odlučuju da li stranica dovoljno vredi da bi se zašlo dublje
ispod njene površine - a logotip je često i bukvalno prvo grafičko delo koje oni ugledaju.

Ovaj članak je pokušaj da se objasne misterije stvaranja umetničkog dela - u ovom

slučaju, logotipa. Svakako da se veliki deo veštine umetnika grafičara ne može pretočiti u
reči. Ali i uz to ima mnogo stvari koje je iznenađujuće lako uhvatiti kada o njima počnete
da razmišljate na pravi način. Pišući ovo, imao sam na umu vebmastera amatera koji nije
završio umetničke škole ali koji se bar malo bavio računarskom grafikom i želi da nauči
više. Ako ste zavidni zbog lepe grafike koju vidite na najboljim Web prezentacijama,
čitajte dalje - pokazaću vam da se ne radi o magiji. Ili, da se ne radi baš uvek o magiji.

5.7.1.3.Forme

Svet u kome živimo je pre svega svet formi. Većinu predmeta oko nas prepoznajemo po
njihovoj formi. Zato je sasvim prirodno da ovo naše istraživanje započnemo biranjem
vizuelnog oblika koji će dominirati logotipom.

Kada započinjete rad na logotipu, obično već imate ideju na koji predmet iz stvarnog
sveta on mora da aludira. Recimo, poljoprivredna organizacija možda želi biljku u
logotipu, izdavačka kuća knjigu, a voćarska plantaža, prirodno, želi jabuku. Međutim,
stvari često nisu tako jasne kao u ovim primerima. U lepim umetnostima, ljudima prija
prirodnost i maštovitost prirodnog izgleda; što se logotipova tiče, prednost daju
apstrakciji i jednostavnosti. Otud je kod profesionalno urađenih logitipova potrebno malo
nagađanja da bi se došlo do pravog shvatanja odnosa oblika i osnovne ideje kompozicije.

"Apstraktno" znači "pročišćeno, oslobođeno svih ne-esencijalnih komponenti." Ali taj

pojam ne znači uvek "jednostavno", a nikada ne znači "dosadno". Jednostavan kvadrat ili
krug neće zadovoljiti. Kada se radi sa oblicima, treba nastojati da se pronađe neobičan
ugao, čudna kombinacija ili zanimljiva izvedba osnovne forme. Idealno je ako posmatrač
gledajući vašu formu, može da vidi da bi je teško bilo ponoviti, bilo radeći rukom ili na
računaru. Na primer, prilično je jasno pravilo po kojem je izvedena gustina linija na slici
1, ali nije očigledno kako se mogu postići slični rezultati. "Know-how" je skriveni
kvalitet koji zaustavlja oko posmatrača čak i kada ih ne zanima mnogo tehnika kojom se
radilo.
Sl. 1 Želite da shvatite?

Dobro, dosta uvodne priče. Pogledajmo kako se sve ovo postiže. Pokrenite svoj omiljeni
paket za vektorsku grafiku (Illustrator, Freehand ili Corel Xara...) i počnimo da se igramo
formama. Svi programi za crtanje imaju alatke za pravljenje pravougaonika, poligona i
elipsi kojima se lako manipuliše i menja njihov oblik. I u iznenađujuće velikom broju
slučajeva, ove alatke su dovoljne. Možda čak neće ni biti potrebno da koristite alatke za
prave linije ili Bezijeove krive.

Ako znate šta želite da predstavite logotipom (recimo biljku ili knjigu), za početak
pokušajte to da reprodukujete ovim geometrijskim formama. Ako ne znate, pustite mašti
na volju i poigrajte se formama kao što bi to uradilo dete. Za ovaj projekat odlučio sam
da sebe ograničim na samo jednu od najjednostavnijih formi - kvadrate - i vidim šta
dobro može da se iscedi iz njih. Napravio sam par kvadrata i počeo da ih pomeram,
rotiram i menjam im veličinu. Veoma brzo sam došao do rasporeda (sl. 2) koji je iz mene
izvukao "a-ha!" i znatno smišljeniji dalji rad. Zaista, dva kvadrata sa različitim stepenom
"istanjenosti" daju nekako prostorni, 3D prizor; svojim "najdesnijim" uglovima kao da
pokazuju mesto koje je negde ispred ravni crteža.

Sl. 2 Vi sada možda kažete "Pa šta?" Samo sačekajte...

Kai Krouse govoraše, "kada ugledaš nešto zanimljivo, SNIMI." Naravno, mnogo je
značajnije prepoznati da imaš nešto zanimljivo i da pogodiš kako da to iskoristiš. U
našem slučaju, trodimenzionalnost je ona prava iskra koja treba dalje da se razvija.
Postavljanjem dva kvadrata na način prikazan na slici 3 tačka perspektive se dovodi na
površinu crteža i znatno pojačava utisak trodimenzionalne strukture. Sledeći logičan
korak je dodati još jedan kvadrat i malo više ga stesniti (sl. 4). Lepezast izgled tako
postaje sasvim očigledan i ubedljiv.
Sl. 3 Prvi potez napravljen namerno

Sl. 4 Kada je ideja jednom tu...

Sačekajte malo. Kada je apstraktna kompozicija dobila treću dimenziju i druge

osobenosti stvarnog sveta, postaje važno šta će biti gore a šta dole i kako gravitacija utiče
na predmet. Imajući gravitaciju u iskustvu "od kolevke pa do groba", obično ne verujemo
umetničkim kompozicijama u kojima se ona nehatno zanemaruje. U našem slučaju,
gravitacija nosi mnogo jer gomila kvadrata koje smo napravili lako može da se posmatra
kao niz "filmskih kadrova" pljosnatog kvadrata koji nestaje iz vidnog polja. Naravno, nije
lepo ako on "nestaje" postrance. Zato rotirajmo celu kompoziciju za 90 stepeni u smeru
kazaljke na satu (sl. 5). To znatno poboljšava percepciju, zar ne?

Sl. 5 Smirimo stvari!

Međutim, to nije sve. U svetu formi, zdesna nalevo nije ništa manje važno od odozgo
nadole. Godine čitanja su nas navikle da i svaku sliku, posebno ako ona sadrži tekst,
gledamo sleva nadesno i odozgo nadole. Naš logotip takođe ima poželjniji horizontalni
pravac zbog njegove asimetrije - ali je ovaj pravac u sukobu sa našom percepcijom.
Izgleda kao da je predmet nestabilan, samo što nije pao. Preslikajmo ga po horizontalnoj
osi (sl. 6). Kakva misterija - više ne pada, sada se brzo i dinamično kreće napred! Pravac
kretanja naših očiju podudara se sa pojačavanjem, koncentracijom svojstava, tako da je
kulminacija sada u blizini najnižeg desnog ugla.
Sada kada imamo pristojnu formu vreme je da se ona oboji nekim bojama i da se
prodiskutuje o ulozi boja kao medija u pravljenju logotipa. Ali pre nego što uronimo u
umetnost podsetiću vas da je potrebno, ako vaš logotip treba da se koristi na mreži, da
koristite paletu koja se jednako dobro prikazuje na svim pretraživačima kako bismo
izbegli nastajanje međutonova na monitorima od 256 boja.

Pored ovoga, ima i mnogo drugih načina na koje možemo da iskoristimo boje. Prvo i pre
svega, ne sme biti previše boja. (Možete koristiti hiljade nijansi, naravno, ali ovde
govorimo o "osnovnim" bojama, koje dominiraju slikom.) Kao i u slučaju formi, i kod
rešenja boja za logotipe bolje je držati se jednostavnosti i ne preterivati. Dok mišem
birate boju za element, razmišljajte: "Šta je ovo uopšte? Šta je u skladu sa ovim
elementom u kompoziciji? Šta nije u skladu? Da li je moguće izabrati jednu od boja koju
sam već upotrebio za drugi element?" Naravno vaš krajnji cilj je celokupan utisak, ali
ovaj jednostavni pristup će vas sprečiti da napravite mnoge uobičajene greške (mada
može da vas spreči i da dođete do zanimljivih rešenja).

Postoji izuzetak kod ovog minimalističkog principa. Neki logotipi, kao što je logo Fractal
Design Corporation (slika 7), sadrže neobično veliku količinu izmešanih svetlih boja.
Međutim, takavo šarenilo, kada se iskoristi kako treba, ljudsko oko percepira kao celinu i
ne raščlanjava koloritni integritet dizajna.

5.7.1.4.Svetlost
Drevni su ljudi doživljavali svetlost kao nešto što podržava život i sve funkcije i procese
u živim bićima.Svetlost je stoga bila sinonim za zdravlje u njegovoj doslovnoj celosti ili
svetosti tela, uma i duha.Za drevne narode svetlost je u biti bila podjednako duhovna i
fizička pojava.
Mnoge drevne kulture obožavale su sunce. Najvažniji cilj u ljudskom životu bio je
shvatiti svetlost, a time i Boga. Drevna magija pokušavala je to postići donošenjem
svetlosti, prenošenjem odražavanjem njene pune snage.
5.7.1.5.Svetlost i boja
Svetlost je uzak snop vidljive energije u sredini spektra koji pretvara energiju iz
kosmičkih zraka u radio talase(elektromagnetne talase).Ta se energija može stepenovati
prema talasnoj dužini i meriti nanometrima, od kojih je svaki ekvivalentan milionitom
delu mm.Spektar vidljive svetlosti kreće se između 380 i 760 mm.Svaka varijanta u
talasnoj dužini unutar ove trake energije može se osetiti ljudskim okom i interpretisati
kao specifična boja. Talasna dužina crvene boje je najduža, ima najnižu talasnu dužinu i
najmanje energije, dok ljubičasta boja ima najkraću talasnu dužinu, najvišu frekvenciju i
najviše energije. Iza crvene boje, na kraju vidljivog dela spektra , nalaze se duže talasne
dužine infracrvenog zračenja, mikrotalasi i radiotalasi; iza ljubičaste boje nalaze se kraće
talasne dužine ultraljubičastog zračenja, x-zrake, gama-zrake i kosmičke zrake. Energija
sunčeve svetlosti proizvodi sve talasne dužine boja, od ultraljubičaste preko vidljivog
dela spektra do infracrvene, a one su približno podjednako raspoređene. Ova je pojava
poznata pod nazivom puni spektar bele svetlosti.
Akademik prof.dr. Milan Galogaža u knjizi «Promotivni miks» o bojama kaže : …da
opažanje sveta oko sebe dominantno podrazumeva mogućnosti osećanja boja, koji se
objašnjava na više načina:
u fizičkom smislu boje su samo jedan od oblika elektromagnetskog zračenja, sa
opsegom talasnih dužina od oko 380 do 750 milimikrona, koje se raspoređuju duž spektra
boja: plavo, zeleno, žuto, crveno (sa najvećom talasnom dužinom) i međusobnim
prelaznim bojama. Elektromagnetski talasi boja imaju osobine inteziteta (amplitude
talasa), kao i stepen čistoće ili eventualno pomešanosti zračenja.
U fiziološkom smislu, boja je fenomen koji proizlazi iz delovanja elektromagnetnih
talasa na čulo vida i centralni nervni sistem. Boja kakvom je doživljavamo nije činjenica
po sebi, već je osećaj koji proizlazi iz fizioloških i psiholoških činjenica. U tom smislu
postoje tri teorije boja, izlažu gledište i pretpostavke da u mrežnjači postoje tri tipa
primača: za crveno, zeleno i plavo; a svaki od ovih primača reaguje na svoj
način(odgovarajućim pigmentom boje) i specifično na sve talasne dužine, ali naročito
intenzivno na talasnu dužinu svoje boje. Fiziološka reakcija uzima u obzir ne samo
dominantne tri primarne boje, već i njihove prelaze i mešavine u različitim intezitetima,
što daje mogućnost osećaja za 200-250 različitih boja. Teorija četiri boje, tzv.
antagonističkih parova boja, predpostavlja da postoje posebne supstance osetljive na
svetlost, koje daju osećaj boja: crveno-zeleno, žuto-plavo i belo-crno. Ako svetlost
delujući na te supstance stvara proces disimilacije, stvara se osećaj crvenog, žutog ili
belog, a ako otvara proces asimilacije, razvijaju se osećaji zelenog, plavog ili crnog.
Postoje varijante i modifikacije tih dveju osnovnih teorija, ali uvek i svuda se javlja
nedostatak istraženih fizioloških činjenica i nejasna granica između fiziološkog i
psihološkog … .
Psihološka objašnjenja tiču se klasifikacije osećaja boja, a bave se opisom odnosa
između stimulacije i osećaja kao i odnosom psiholoških stanja i određenih stimulacija
bojom. Opšti utisak koji stvaraju boje nije analitičan već integrativan, tako da u
svakodnevnom životu opažamo složene boje iz nekoliko talasnih dužina, a samo se
izuzetno, naročito u labaratorijama susrećemo sa bojom specifične talasne dužine.
Asocijativna objašnjenja boje odnose se na povezanost oblika proizvoda (predmeta) i
namere, s jedne strane, na uticaje koje boje kod ljudi imaju prema redosledu preferencija
u odnosu na njihovu starost, obrazovanje, vremenske prilike itd. U tom smislu postoji
pravilo mešanja boja:
-Dve boje pomešane u jednakom iznosu daće boju koja će ležati tačno na sredini
međusobnog rastojanja upotrebljenih boja, a ako su upotrebljene u nejednakom iznosu,
nova boja će biti bliža onoj sa većom masom;
-mešanje dveju ili više boja daće novu boju čija će svetlina biti jednaka prosečnoj svetlini
svih upotrebljenih boja.
-mešavina boja daće zasićenje nove boje, koje će biti manje od prosećne vrednosti
zasićenja svih upotrebljenih boja.
-sve boje sunčevog spektra moguće je mešanjem dobiti iz tri boje, pod uslovom da nisu
previše blizu jedna drugoj ili da se ne nalaze na istoj polovini kruga boja, a dodavanjem
bele ili crne boje moguće je dobiti različite stepene svetline.
-pravila mešanja boja odavno su poznata našoj civilizaciji, umetnosti, kulturi uopšte.
-psiholozi razlikuju tople i hladne boje;tople podstiču proces adaptacije i poleta(crvena
narančasta, žuta)-imaju stimulativnu i nadražajnu moć; hladne podupiru proces
protivljenja i propadanja(plava, indigo , ljubičasta )- one imaju sedativno i umirujuće
svojstvo.
-boje podstiču ono što simbolizuju: svetle i sjajne boje imaju pozitivan učinak, koji može
postati preteran, čak i razdražujući; ako su tamne i zagasite, njihov je učinak interiozan,
može postati negativan.
Osnovno simboličko značenje boja leži u njihovoj univerzalnosti, ne samo geografskoj,
nego na svim nivoima bića i spoznaje,a tumaćenja boja su najrazličitija,ovisno o
kulturama i civilizacijama,što ukazuje na potrebu opreznosti kod upotrebe boja u
oblikovanju,pakovanju i označavanju proizvoda,plakata,štampanog oglasa,TV spota,
displeja, web stranice i dr. Tako na primer u hrišćanskoj religiji, boja označava učešće
stvorene i nestvorene svetlosti. Reč Božja naziva se svetlošću koja prolazi iz svetlosti,
tako da su hrišćani uopšte osetljivi na boje, kao odraz božanskog, na svetlosnu strukturu
univerzuma. U tom smislu hrišćanska je umetnost došla do toga da belu boju pridaje Ocu,
plavu Sinu, crvenu Duhu Svetome; zelenu nadi, belu veri, crvenu ljubavi i milosrđu, crnu
pokori, belu čistoti. U Africi boja je religijski simbol, pun značenja i moći: belo je boja
mrtvih; crvena je boja života; crna je boja patnje i misterije; zelena je boja pobede
života.U Islamskoj civilizaciji i religiji boja je prožeta magijskim i političkim
verovanjima (sa znatnim odstupanjima kod pojedinih naroda i država):crna
boja(životinja) su zlokobne; bela je boja svetlosti i sjaja; zelene je simbol života; žuta ima
magičnu moć i profilaktičke osobine.
Boje predočuju kosmički simbolizam i poseduju poput božanstva u više kosmogonija.
Simbolizam je boja također biološkog i etičkog reda. U masonskoj simbolici, na primer,
bela boja odgovara Mudrosti, Milosti i Pobedi; crvena Inteligenciji, Strogosti i Slavi;
plava je boja Krune , Lepote i Temelja; crna boja odgovara Malkhutu i Kraljevstvu; plava
je boja Neba, Hrama i Zvezdanog svoda. Za mistike je lestvica boja izražena pojmom
apsolutne Svetlosti u ekstazi.Jalal-din Rumija daje jednu lestvicu boja, polazeći od plave,
crvene i žute boje, prelazeći preko bele, zelene i svetloplave, sve do bezbojne svetlosti.
Druga lestvica polazi od bele (boje islama ), žute (boje vernika, tamnoplave (boje
dobročinstva), zelene (boje mira), plave (boje intuitivne sigurnosti) i crvene ( boje
spoznaje) do crne (boja božanskog postojanja).
Boja kao prirodni fenomen ima tri osnovna svojstva:
Diferenciranost, kao svojstvo i kvalitet odvaja jednu boju od druge, što je osnovno
svojstvo boje, koje omogućava da se razliku boje jedna od druge.
Vrednost ili valer podrazumeva gradaciju ili stepen osvetljenosti, ton pojedine boje ili
tonsku vrednost. To je nijansa u svetlim ili tamnim tonovima koju ima jedna boja u
odnosu na ton osnovne boje kojoj pripada.
Hromatičnost ili intenzitet predstavlja jačinu boje, što je izuzetno značajno kod
oblikovanja (dizajniranja ) proizvoda. Ovo svojstvo boje može da varira, na primer, od
neutralno sivog tona, pa do vrlo jakih boja bilo koje vrste.
Komplementarnost podrazumeva međusobno nadopunjavanje ili harmoniju tonova,
kada se, na primer, komplementarne boje kao što su purpurno crvena i žuto-zelena, plava
i narančasta, koriste uporedo kao svojstvo da bi se kod proizvoda naglasila odgovarajuća
vizualno-estetska sadržina.

Boje se mogu grupisati na tople i hladne boje, a ovo svojstvo boja jeste da vrše
psihološko dejstvo na ljude, da stvaraju kod njih razne emocije i iluzije o toplini ili
hladnoći, a koje u stvari izazivaju u razne boje obojeni proizvodi (predmeti).Tople boje
nazivaju se još i «približavajuće»(purpurno-crvena, crvena, žuta, narančasta i
druge).Boje imaju različite pristaše u odnosu na njihovu fazu života, obrazovanje,
klimatsko podneblje, pripadnost kulturi i civilizaciji, religiji itd. Empirijskim
istraživanjima je utvrđen redosljed preferencija ljudi hrišćanske civilizacije i kulture:
plava, crvena, zelena, mrka, ljubičasta, narančasta, žuta itd; svetle boje preferiraju mladi;
jake i blistave boje preferiraju odrasle osobe; tamne boje slabijeg inteziteta uglavnom
odgovaraju osobama poznih godina. Nije do sada izvršeno jasno razgraničenje koje boje
više odgovaraju muškarcima a koje ženama, tako da na dizajnerima ostaje večiti problem
izbora boja proizvoda u smislu pronalaženja odgovarajućih rešenja boje proizvoda kojim
će se izazvati njihova odgovarajuća asocijativna svojstva i psihološko dejstvo.
Lečenje bojom
Tradicija lečenja bojom datira iz drevnih vremena Egipta gde prema mitologiji , umeće
lećenja bojom utemeljuje bog Thoth.U Grčkoj zajedno sa idejom o elementima-zrak,
vatra, voda i zemlja, kao temeljni delovi vasione, povezivani su sa svojstvom kao što su
hladnoća, toplina, vlaga i suvoća , a također i sa četri boje žutom, crvenom , belom, i
crnom.Smatralo se da one nastaju u četri organa: slezeni , srcu, jetri i mozgu i da
određuju emotivne i fizičke dispozicije i raspoloženje. Arapski lečnik, Aristotelov učenik
Avicenna(980.-približno 1037) unapredio je umeće lečenjenja.U svom delu Kanonik
medicine razjasnio je životnu važnost boje i u dijagnostici i u lečenju. Avicenna je
primetio da je boja vidljiv simptom bolesti i stoga je napravio mapu na kojoj je povezao
boje s temperamentom i fizičkim stanjem tela.Upotrebljavao je boje u lečenju, uporno
tvrdeći da crvena pokreće krv, plava ili bela je hlade, a žuta ublažava bol i upale. Također
je pisao o mogućim opasnostima upotrebe boja u lečenju, primetivši, na primer, osoba
koja krvari iz nosa ne bi smela gledati u jarko crvenu boju ili biti izložena crvenoj
svetlosti, budući da to stimuliše krvne sokove, dok plava boja ublažava i smanjuje protok
krvi.
Istraživanja o upotrebi boja u terapeutske svrhe vršena su u Evropi ranih godina
dvadesetog stoleća , a posebno se njima bavio Rudolph S teiner, koji je boju povezivao sa
modelom, oblikom i zvukom. On je sugerisao da neki modeli pojačavaju vibracijska
svojstva nekih boja, a da određene kombinacije boja i oblika imaju ili destruktivno ili
regenerativno dejstvo na žive organizme. U školama koje su bile nadahnute Steinerovim
delima učionice su bojane i opremane tako da budu u skladu s raspoloženjem dece na
različitim stepenima njihovog razvoja.
Theo Gimbel nastavio je delo Rudolpha Staeinera,utemeljivši Hygeia studije i Koledž za
terapiju bojom u Britaniji.Među načelima koja je Gimbel istraživao bile su i tvrdnje Maxa
Lushera,bivšeg profesora psihologije na univerzitetu u Bazelu,koji je tvrdio da
preferisanje nekih boja odražava stanje duha i/ili neravnoteže u radu žlezda te se može
koristiti kao osnov za postavljanje fizičke i psihičke dijagnoze.Luscherova teorija,koja
čini osnovu njegovog testa boja, stoji na ideji da značenje boje potiče iz rane čovekove
povesti, kada je njegovo ponašanje bilo upravljano izmenom noći i dana.Luscher je
verovao da su boje koje vezujemo uz ove dve pojave- žuta i tamno plava- povezane sa
razlikama u brzini metabolizma i lučenja žlezda, a one odgovaraju energiji koja je
potrebna za spavanje noću i lov danju.Također je verovao da su reakcije autonomnog
dela nervnog sistema povezane s drugim bojama.
Podršku Luscherovoj teoriji dao je 1940-ih ruski naučnik S.V.Krakov, koji je ustanovio
da crvena boja stimuliše rad simpatičkog dela autonomnog dela nervnog sistema,dok
plava stimuliše parasimpatički deo.
Možemo zaključiti da se savremeno lečenje bojama ima korene u drevnom
misticizmu,čija su glavna načela zajednička mnogim različitim kulturama a naučno
potvrđena širom sveta .

Slika 7 Logotip kompanije Fractal Design

Ako ste ikada radili sa programima za slikanje znate kako nastaju boje u računaru. Postoji
više sistema boja, od kojih svaki predstavlja svaku datu boju kao kombinaciju nekoliko
parametara (obično tri) ili "osnovnih boja" (kao što su crvena, zelena i plava). Za
umetničke potrebe najkorisniji je sistem HSV. U HSV sistemu svaka boja rastavlja se po
tri ose: nijansa (hue) - čista dugina boja sa točka boja (slika 8), zasićenost (saturation) -
odnos čiste boje i bezbojne sive, i vrednost (ili luminansa) - ukupna svetloća boje.

Slika 8 Točak boja za biranje nijansi u HSV sistemu

Nećemo preterati ako kažemo da ključ u profesionalnom radu sa bojama predstavlja

sposobnost da se o njima razmišlja u smislu HSV sistema. Mnogi saveti koje ćete dobiti
gotovo su sasvim direktni kada na njih primenite HSV pravilo. Na primer, uobičajeno je
da se boje dele na tople (crvena, žuta) i hladne (plava, ljubičasta), pa ako pokušate da ih
pronađete na točku boja videćete da su sve tople boje sa leve strane vertikalnog prečnika,
dok su hladne sa desne strane. Isto tako se smatra da se najbolje slažu one boje koje sa na
točku nalaze na rastojanju od četvrtine kruga (90o) jedna od druge.
Drugo (i verovatno najvažnije) što treba imati u vidu jeste da boje treba da pomognu da
se izrazi logika forme, a ne da bude u sukobu sa njom. Na primer, ako logotip predstavlja
knjigu, možete celu da je obojite jednom bojom (recimo, crvenom), ali ne možete da
obojite korice svetlo žutom, a stranice braon (odnosno tamnijom bojom), jer je to u
suprotnosti sa stvarnim iskustvom koje kaže da su stranice knjige barem jednako svetle
kao korice ili svetlije od njih. Drugim rečima, slobodno možete da transformišete boje
koje su uobičajene za neki objekat, ali ne možete u potpunosti da ih zanemarite.

Dakle, šta onda sa jednostavnim logotipom? Koja je logika njegovog vizuelnog oblika?
Tri kvadrata prikazana pod različitim uglovima očigledno predstavljaju tri faze procesa ili
tri člana jednog redosleda; bilo bi prirodno da ih obojite u tri boje koje takođe formiraju
skladan redosled. Po svojoj prirodi, od tri HSV parametra (nijansa, zasićenost i vrednost),
samo vrednost, odnosno svetloća, može da posluži kao osnova za formiranje takvog
redosleda. Zaista, jedna boja može da izgleda tamnije ili svetlije (u zavisnosti od
svetlosnih uslova), ali čim promeni svoju nijansu ili zasićenost najverovatnije je više
nećemo smatrati istom bojom - razbija se logika prelaza.

Zadržao sam svetloplavu boju za gornji kvadrat i tu boju upotrebio kao osnovu redosleda,
bojeći druge kvadrate tamnijim nijansama. Gotovo da sam uklonio konture kvadrata jer
su sada nepotrebne (slika 9). Eto! Naš logotip je postao sasvim uverljiv i vizuelno
zanimljiv.

Slika 9 Boje moraju da podržavaju formu, a ne da budu u sukobu sa njom

Prema Websterovom rečniku, proporcija je "uporediv odnos između stvari ili udaljenosti
prema veličini, količini, broju itd." U oblasti dizajna, međutim, ta prilično široka
definicija sužava se da opiše samo odnos veličine i dužine delova kompozicije. Drugim
rečima, kod proporcije se radi o tome koji su delovi veći od drugih i zašto. (O principima
propocionisanja koje se odnosi na Web strane govori se u drugom članku.)

5.7.1.6. Proporcije

Nema sumnje da najvažniji princip prilikom biranja veličine elemenata logotipa kaže:
sledite njihovu "prirodnu" veličinu. Tekst mora da bude lako čitljiv; vizuelni elementi
treba da budu dovoljno veliki tako da se uočavaju sva njihova svojstva. Međutim, u
granicama prirodnosti ima dosta prostora za manja prilagođavanja koja, uprkos tome što
nisu velika, mogu veoma da utiču na efekat koji daje celina. Ne treba da se plašite što
"gubite vreme" igrajući se veličinom (kao i drugim aspektima svoga dela, naravno) i
pokušavate da pronađete najbolje proporcije.

Slika 1 Dve dužine, a i b, čine "zlatni presek" ako je b podeljeno sa a jednako a

podeljeno zbirom a i b

U stvari, stari Grci i renesansne arhitekte već su mnogo truda uložili u pronalaženju
"idealne" proporcije, one koja je najprijatnija za oko. Jedno od najpoznatijih otkrića jeste
"zlatni presek", objašnjen na slici 1. Međutim, matematičke spekulacije su danas retko
primenljive, jer forme sa kojima radimo nisu oni idealni bezbojni kvadrati i sfere kojima
su se zabavljali antički umovi. Kompleksne forme koje tako lako možemo da
proizvedemo na računaru, boje i oblici, mogu veoma mnogo da utiču na utisak veličine
(opštepoznati primeri takvih efekata dati su na slici 2), pa ne treba da poredite jednake
veličine, već njihovu istaknutost, vidljivost ili utisak veličine.

Slika 2 Na primeru (a) disk izgleda kao da je manjeg prečnika od kvadrata; na

primeru (b) beli disk na crnom izgleda veći od crnog na belom.

Uzmimo najjednostavniji slučaj, kada imamo grubi kvadratni vizuelni element i naslov
od dvoslovne skraćenice koje treba da spojimo u logotip (slika 3). Prvi pokušaj pokazuje
da ovaj par slova (AZ) ima tendenciju da se raspadne ostavljajući previše praznine
između, te je dobro tešnje ih sabiti (a). Međutim, zbog veličine slova (a) oni nisu u pravoj
ravnoteži sa kvadratnim vizuelnim elementom. Pošto smo povećali slova i isprobali
nekoliko varijanti, ona predstavljena na (b) pokazala se kao najbolji odnos proporcije
vizuelni element/tekst; njome se postiže najjači mogući utisak da su dve polovine
jednakog značaja - jači nego, na primer, kod (d). Zašto?
Slika 3 Traganje za najboljom proporcijom

Oblici vizuelnog elementa i slova prilično su kompleksni, a kao rezultat toga njihova
percepirana veličina, ili njihova istaknutost, drugačija je od fizičke veličine merene od
jedne do druge ivice. Ako jednostavno izostavimo fizičku visinu, tada je ravnoteža na
gubitku (d). U takvim slučajevima naš um nastoji da podeli oblik na "jezgro" i "ljusku", a
prema jezgru stavljamo stvari u međusoban odnos. Ovde je odvajanje jezgra od vizuelnog
elementa jednostavno - jezgro je unutrašnji svetloplavi kvadrat - i mi sasvim ispravno
koristimo njegovu visinu kao lenjir za izbor veličine fonta. Štaviše, ako izmerimo tekst
koristeći kopiju kvadrata jezgra (u c je kopija prikazana kao crvena kontura), vidimo da
se neki važni elementi oblika slova veoma lepo uklapaju u njega.

Ovaj primer govori o opštem principu koji se koristi za biranje prave proporcije: kad god
je to moguće, pokušajte da pronađete odnose koji su jednostavni, a ipak ne odmah
očigledni. Ako možete sasvim lako da učinite da dva nesusedna objekta budu iste
veličine, ili da jedan bude dva puta veći od drugog, pokušajte to. Zamislite da preko svoje
tvorevine stavljate koordinatnu mrežu čije su ćelije iste veličine kao što je veličina jednog
od njenih elemenata; zatim će svi elementi imati tendenciju da se "lepe" za linije mreže, a
krajnji efekat je pojednostavljenje i stabilizovanje sistema veličine i rastojanja. Iskusni
dizajneri ovo pravilo shvataju kao prirodnu potrebu stvari da se ponašaju na takav način i
sve što treba uraditi jeste pratiti ovu njihovu potrebu.

S druge strane, ne treba ni da preterujete sa pojednostavljivanjem; kompozicija u kojoj je

sve u jednom nivou jednostavno će biti dosadna. Zato podelite svoje delo u faze. Prvo,
"podivljajte" i tražite tračak originalnosti; igrajte se formama dok ne ugledate nešto
zanimljivo i zaboravite neko vreme na proporcije. A u drugoj fazi, kada pronađete
osnovne karakteristike svih elemenata, morate da "fiksirate" kompoziciju sa nekoliko
dobro izabranih proporcionalnih odnosa.

Na slici 4 nalazi se još jedan primer. Samo imamo veći tekst i isti vizuelni element; u
stvari, i dalje koristimo isti odnos i ravnamo tekst sa unutrašnjim kvadratom vizuelnog
elementa. Rezultat (a) je prihvatljiv, mada možda nekako suviše običan. Ovakav raspored
se može videti na mnogo logotipa. Pažljivije posmatranje otkriva da postoji stabilnija, ali
istovremeno mnogo dinamičnija kombinacija, odnosno kombinacija (b). Ovde je ključna
proporcija ta što slova imaju polovinu visine unutrašnjeg kvadrata - opet jedna
jednostavna proporcija koja nije odmah očigledna, ali koja ipak celinu prilično dobro
povezuje.

Slika 4 Isti vizuelni element sa većim naslovom

Jedini značajan deo koji još nedostaje našem logotipu jeste ime kompanije. Istinu
govoreći, to je prilično neuobičajeno, jer se obično tekstuelnom delu logotipa daje veliki
značaj i on se pravi u ranoj fazi, kada se bira osnovna forma. Često forma slova imena
kompanije, ispisana izabranim fontom, služi kao osnovno grafičko rešenje i definiše
oblik.

Međutim, u našem primeru logotipa pokušao sam da odvojim grafiku i tekst jedino u cilju
doslednosti ovog teksta. (Kao što ćete kasnije videti, imaćemo priliku da objedinimo
grafiku i tekst.) Sada ćemo smestiti naslov ispod grafike, na najneutralnije mesto, i tako
dobiti najuobičajeniji raspored logotipa (drugi po popularnosti jeste raspored u kome
tekst, obično ispisan većim slovima, dolazi sa desne strane grafičkog elementa).
Izaberimo sada alatku Text u programu za crtanje, postavimo kursor na platno i upišimo
"company inc."

Zašto malim slovima? Jednostavno - mešavina velikih i malih slova dala bi nejednak
granični okvir za tekst, pa bi velika slova probijala gornju liniju okvira. (Naravno, to rade
i slova b i k, ali u našoj percepciji to će manje razbijati sveukupan pravougaoni oblik.)
Zato potreba jednostavnosti logotipa definitivno daje prednost ili malim ili velikim
slovima, a ne njihovoj mešavini.

Izaberimo sada font za naslov. Kada je reč o fontovima može se dati gomila saveta, a da
se time u stvari ne da nijedan. Ispravno je opšte shvatanje serifnih fontova kao
staromodnih i lako čitljivih, a sanserifnih kao modernih, ali time ne govorimo ništa.
Gotovo nikada ne znate koji će font najbolje izgledati u datom slučaju, sve dok ne
isprobate i sami se ne uverite. Drugim rečima, ne postoji samo jedan font koji može da
stvori harmoničnu celinu sa ostalim komponentama logotipa, pod uslovom da izaberete
pravu veličinu i proporcije slova.

Slika 10 Ime kompanije je takođe apstraktno

Verovatno jedini pouzdan savet koji mogu da dam jeste da izbegavate preveliku
originalnost i dekorativnost. Neobični fontovi mogu biti i najbolji, ali zahtevaju veliku
umetničku veštinu i iskustvo da bi se na pravi način uklopili u logotip. Moja preporuka je
da koristite neki od "dobrih starih" tipografskih likova, kao što su Baskerville ili
Schoolbook, koji su pretrpeli test vremena. Da bih istakao ovu poentu, u našem primeru
izabrao sam Times, iako ga u stvari ne bih baš preporučivao za logotip, iz jednostavnog
razloga što se mnogo koristi na računarima. Svejedno, u našem slučaju Times izgleda
sasvim dobro (slika 10).

Još dve stvari o fontovima. Kako je veličina slova logotipa poprilična, gotovo uvek
morate malo sabiti slova sa obe strane, jer podrazumevani odnos visina/širina mnogih
fontova bira se imajući na umu uobičajenu veličinu slova za telo teksta od 10 tipotačaka.
Drugo podešavanje koje je gotovo obavezno za logotip jeste ručno sabijanje (kerning)
razmaka između slova (uporedite dve verzije slike 11). Jednostavno hvatate slovo po
slovo i pomerate ga ulevo ili udesno, često zumirajući prikaz i posmatrajući da li je
vizuelno gustina slova ujednačena.

Slika 11 Uočite razliku

Drugi deo: alatke

Pošto smo upoznali materijale zanata stvaranja logotipa (da vas podsetim, to su forme,
boje, fontovi i završni rad), vreme je da savladamo alatke koje se primenjuju kada se radi
na kompoziciji logotipa.
Ne, neću govoriti o programima za crtanje i računarskim platformama; o tim tehničkim
pitanjima već postoji gomila podataka. Smatram da je znatno zanimljivije pozabaviti se
konceptima kombinovanja forme i boje, da bismo otkrili magični način obrtanja,
okretanja i oživljavanja mrtvog materijala.

Početnici koji se dive velikim dizajnerskim delima često se boje da se upuste u

stvaralački rad i stvore nešto svoje. Na sreću, postoji dosta koncepata koji, kada se
metodično primene, donose mnogo bolje rezultate nego što su autori ikada očekivali.
Talenat i urođena sposobnost imanja vizije veoma su bitni, ali je iskustvo još važnije.
Međutim, čak i bez tih vitalnih preduslova, moguće je započeti uspešan rad ukoliko
pažljivo proučite objašnjenja osnova, objašnjenja koja se ja trudim da vam pružim.

Posle nedelja razmišljanja izabrao samo četiri najvažnija koncepta koji zaslužuju da budu
detaljno razmotreni: proporcija, kontrast, ponavljanje i nijanse. Ovo je daleko od
iscrpnog, ali još dalje od nepristupačnog. Odabrao sam ove koncepte jer verujem da se
najčešće zanemaruju i pogrešno tumače, a studioznog dizajnera mogu izuzetno lepo da
nagrade.

Moj cilj je da vam pomognem ne samo da ove koncepte primenite u radu, već takođe da
tražite i pronalazite rezultate koje oni daju kada analizirate tuđe radove. Web u kome svi
živimo prepun je primera odličnih, osrednjih i užasnih dizajna, a vi sebe treba da
naviknete da pomalo razmišljate i o najgorim primerima, pokušavajući da shvatite šta ih
čini tako lošim i kako bi se mogli poboljšati.

Proporcije, kontrast i ponavljanje čine moćan skup dizajnerskih alatki koje, ako se koriste
pažljivo i odgovorno, mogu da daju izuzetne rezultate. Međutim, pravi profesionalizam
podrazumeva više od savršenog vladanja ovim alatkama. Jedna od najvažnijih
karakteristika po kojima se razlikuje rad iskusnog dizajnera od novajlije (čak i nadarenog
novajlije) jeste moćno korišćenje finesa.

Finese, u stvari, nisu nikakav nov koncept. Primena finesa znači korišćenje istih starih
dizajnerskih principa, ali sa jednom razlikom. Reč "finesa" znači "suptilan, delikatan
nivo"; finese ne mogu da čine osnovu niti osnovnu ideju kompozicije, ali se uvek koriste
u finalnoj fazi da bi se naglasila, učinila uočljivijim određena svojstva dizajna. Zašto
bismo onda posebnu pažnju posvetili ovakvoj "beznačajnosti"?

Zato što finese zaista mogu da doprinesu percepciji. Forma siromašna finesama i dalje
može da izgleda zanimljivo, ali samo na prvi pogled. Ona ne zadržava pogled više od
delića sekunde, a ako joj posvetite više pažnje, forma gubi svoj šarm. Kada uhvatite
osnovnu poruku, kompozicija postaje suviše očigledna, dosadna.

Međutim, uz finese se sve to menja. Dizajn sa dobro uklopljenim finesama postaje topao,
ljudski, privlačno elegantan; on nas zaista poziva na vizuelno uživanje. Mnogo
nenametljive koordinacije i kontrasta zabavlja pažnju; um je obuzet otkrivanjem rešenja
za desetine malih pitalica koje je dizajner tu i tamo sakrio. "Aha! Ovaj par linija je
paralelan... I, da! Ovaj detalj je iste boje kao onaj drugi... A ove dve linije se nastavljaju,
tačka njihovog preseka je tačno u centru onog diska... A serifa ovog slova je tačno u
nivou one horizontalne pruge..."

Ova otkrića su uglavnom podsvesna, ali u tome i jeste magija podsvesne percepcije - ona
veoma mnogo utiče na utisak i sasvim svesnu procenu kvaliteta rada. Zanimljivo je da se
naš um ne zamara od toliko "pozadinske aktivnosti" - sasvim suprotno, prijatno je
stimulisan. Naši preci su prirodnim odabiranjem bili istrenirani da neprekidno traže
tragove reda, namerno ili slučajno, u haosu oko nas.

Dekorisanje logotipa finesama je gotovo uvek posao koji oduzima mnogo vremena. U
trenutku inspiracije možete da "ubodete" pravi oblik i kombinaciju boja; ali pronalaženje
najbolje kombinacije suptilnih detalja koji daju dušu vašoj kreaciji uvek zahteva vreme i
trud. Pre nego što predate gotov rad, pažljivo treba da preispitate sve detalje, pitajući se:
"Zašto sam ovo uradio ovako? Zašto ova veličina, ovaj položaj, ovaj ugao? Da li je to
opravdano ili može da se promeni?"

Ako ne postoji neki poseban razlog da element bude ovakav a ne drugačiji, pokušajte da
podesite njegove karakteristike tako da budu u boljoj saglasnosti sa ostalim ili da bolje
iskaže svoju ulogu u kompoziciji. Ovakvo glancanje možda deluje zamorno, ali su
plodovi značajni. Preporučuje se čak i da ostavite nedovršen rad na par dana, jer posle
odmora um postaje prijemčiviji za delikatno pitanje finesa.

Vrsta finesa koja zaslužuje da se posebno pomene jeste kerning, odnosno ručno
podešavanje razmaka između slova. Ništa ne odaje amatera toliko koliko naslov bez
kerninga. Tačno je da su fontove koje koristite proizveli izuzetno iskusni umetnici, ali
svejedno prema njima treba da se odnosite kao i prema svakom grafičkom resursu i
njihove karakteristike hrabro prilagodite svojim potrebama. A kerning je karakteristika
koja uvek zahteva ručno podešavanje, jer je gotovo nemoguće napraviti font čije su
ugrađene informacije o kerningu dovoljne u svim slučajevima u praksi.

Sl. 14 Jednostavan logotip koji ilustruje primenu finesa.

Pogledajmo nekoliko primera. Logotip prikazan na slici 13 sadrži dve finese koje vredi
spomenuti. Prvo, obratite pažnju da je nagib kurzivnih slova istovetan uglu donjeg
(tamnog) kvadrata. To pomaže da se uspostavi smislena komunikacija između vizualiteta
i teksta, koja ih povezuje u čvrstu celinu. Drugo, utisak matematički preciznog krsta
zavarava; ako uzmete lenjir, videćete da je njegova vertikalna linija u stvari nešto kraća
od horizontalne. To je urađeno namerno, a cilj je upravo taj da vas navede da mislite da je
krst simetričan - kada su linije fizički jednake, naše oko ima tendenciju da računa da je
vertikalna duža jer nije opterećena tekstom.

Simetrična kompozicija na slici 14 je poboljšana jer je njen naslov poravnat sa

vertikalnim osama desne i leve zvezde, a srednja zvezda je uzdignuta taman toliko da
dozvoli ivici njenog najnižeg zraka da, ako se produži, dodirne vrhove druge zvezde (obe
ove finese su ilustrovane crvenim isprekidanim linijama na slici).

Sl. 15 Koordinisanje finesa je prikazano crvenim isprekidanim linijama.

U zaključku bih želeo da kažem nešto što možda izlazi iz okvira ovog kratkog kursa, ali
je važno koliko i svi tehnički saveti koje sam dao. Da biste uspeli u umetnosti logotipa,
morate pre svega da uživate u materijalima i alatkama; morate da volite da se igrate
formama, fontovima i bojama; morate da treperite od uzbuđenja kada raspakujete novu
verziju omiljenog programa za crtanje. Uživanje u procesu rada je najbolji način da
budete sigurni da će i publika uživati u vašem delu - a finese dolaze kao sasvim prirodna
posledica duševnog stanja autora.
Ovde je "završni rad" pojam za sve što radite sa svojim logotipom nakon što odlučite da
su i vizuelni i tekstualni elementi spremni, da se nalaze na odgovarajućim mestima i da su
prave boje. Završni rad obuhvata različite dekoracije kao što su tekstura površine, senka,
isticanje, prelivi, transparentnost itd. Sve u svemu, ova kategorija je znak savremene
kompjuterizovane tehnologije; u doba pre publikacija nastalih u programima za stono
izdavaštvo nije bilo senki ili mermerne teksture, kao i logotipa.

Ljudi u principu veruju da je zanimljiv završni rad ono što grafiku čini profesionalnom.
Daleko od toga. Završni rad, kao što sam pojam govori, može da dâ dovršen izgled, ali
senka neće poboljšati loše dizajniran logotip u pogledu oblika i boje. Strogo govoreći,
završni rad ne predstavlja neki zaseban medijum, te primenjujući ga možete da koristite
sve principe o kojima sam do sada govorio. Imate punu slobodu: kada jednom napravite
dobru stvar i znate šta je čini dobrom, malo je verovatno da ćete je pokvariti pogrešnim
završnim radom (iako to može ponekad da se dogodi.)

Ako govorimo o alatkama, faza primene završnog rada jeste ona u kojoj napuštate
vektorski paket za crtanje i izvozite svoje delo u Photoshop ili neki drugi program za
slikanje. (Recimo pošteno, Corel Xara je vektorski program za crtanje koji može da pravi
transparencije i neke vrste senki, čime gotovo da eliminiše potrebu editovanja izvezene
bitmape). Za dizajnera je završni rad pre svega tehničko pitanje; to je pitanje učenja i
primene određenih trikova; o njima se mnogo govori na lokacijama i u časopisima
posvećenim Web dizajnu.
Dakle, čime možemo da se poigramo završavajući logotip? Pre svega (iako je to
relevantnije za forme), pogledajte kako je tačka na "i" blizu tačke u kojoj uglovi kvadrata
konvergiraju - mada se ne sudara sa njom. Jedan od opštih principa koji se tiče forme
(izgleda da o tome nisam do sada govorio) jeste da linije i tačke koje su međusobno
preblizu imaju tendenciju da se "vežu" jedna za drugu zbog "nagona" da se smanji
ukupan broj elemenata slike. Zato pomerimo malo tekst tako da tačka na "i" pokriva baš
tačku konvergencije. (Usput, dizajneri logotipa prosto obožavaju slovo "i".)

Sl. 12 Završni dodir

Ovo izgleda odlično i pomaže da se tekst i grafika tešnje integrišu. Ali sada kada je
"tačka na i" postala centar kompozicije, ona definitivno traži veću istaknutost i vidljivost.
Prvo sam pokušao da istaknem ovo mesto jednobojnim krugom koji je veći od originalne
tačke na "i". No, ma koju boju upotrebio, disk se jednostavno nije isticao onoliko koliko
sam želeo. Očigledno je bilo potrebno da primenim neki završni efekat. Obojio sam disk
u crno i primenio ekscentrični radijalni preliv iz belog u crno, pretvarajući disk u sferu
(sl. 12). To je to!

U osnovi, logotip je gotov. Ovde mogu da se primene i neki drugi završni radovi kojima
bi se "dodao preliv prema ukusu". Da bi se grafika bolje izbalansirala u gornjem delu,
tekstu sam dodao senku u nameri da on dobije na težini. Međutim, ispostavilo se da senka
izgleda najbolje kada se njena gornja polovina postepeno briše (sl. 13) da bi se sprečilo
opterećivanja prostora u kojem se susreću tekst i grafika. Ovaj primer mi pruža priliku da
spomenem još dve stvari koje se tiču senke - a ona je sigurno vrsta završnog rada koji se
najčešće primenjuje. Prvo, treba da vodite računa o smeru zamišljenog "svetlosnog zraka"
koji stvara senku i proverite da nije u sukobu sa onim što oblik i boja treba da govore (na
primer, u našem slučaju bilo bi neprihvatljivo da svetlost pada sa severozapada, jer
vizualitet sugeriše svetlost koja pada sa severoistoka). Drugo, boja senke ne mora da
bude čista siva; možete da koristite svaku nijansu koja se bolje uklapa sa ostatkom boja
logotipa.
Sl. 13 Vizualno i grafički uravnotežen logotip

Poslednje što imam da kažem o završnom radu jeste da mnogo toga izgleda odlično kada
logotip prikažete u punoj veličini ekrana, ali se ispostavi da ne valja kada ga svedete na
realnu veličinu. Na primer, ako planirate da koristite mali logo, bolje da uklonite senku i
povećate malo sferu. Isto tako, kao i kod slova, skaliranje logotipa nagore ili nadole
ponekad zahteva promenu proporcije (odnos visina/širina) da bi percepcija forme bila
bolja.

5.7.1.7.RAVNOTEŽA

Osim svih ovih upotrebljenih elemenata dizajner mora obratiti pažnju kod kreiranja, bilo
kojeg grafičkog elementa, na ravnotežu.
Ako zahtevamo da u jednom grafičkom dizajnu svi elementi budu tako raspoređeni da se
kao rezultat dobije stanje ravnoteže,treba da znamo kako se ona postiže.Štaviše,neki
dizajneri možda veruju da je zahtev za ravnotežom samo jedna stilistička psihološka ili
društvena naklonost.Neki vole ravnotežu a neki ne.Zašto ravnoteža treba da bude nužna
osobina vizuelnih sklopova?
Za fizičare,ravnoteža je stanje u kome se sile koje dejstvuju na neko telo uzajamno
izjednačuju.U svojoj najednostavnijoj verziji, ravnoteža se postiže dvema silama jednake
snage koje vuku u suprotnim pravcima.Ova definicija se može primeniti i na vizuelnu
ravnotežu. Baš kao i fizičko telo,svaki vizuelni sklop ima tačku oslonca ili težište. I kao
što se oslonac i najnepravilnijeg plosnatog predmeta može odrediti kada se pronađe točka
u kojoj će se uravnotežiti na vrhu prsta,tako se i središte nekog vizuelnog sklopa može
odrediti posle više pokušaja. Sem za najpravilnije oblike, ne postoji niti jedan metoda
racionalnog proračunavanja, koji bi mogao da zameni intuitivni smisao oka za
ravnotežu.To znači da oko doživljava ravnotežu kada su odgovarajuće fiziološke sile u
živčanom sistemu tako raspoređene da se uzajamno izjednjačuju.
Zašto je likovna ravnoteža neophodna? Mora se imati na umu da vizualno, isto kao i
fizički, ravnoteža jeste stanje raspodele u kome je svaka akcija dospela u mirovanje.
Potencijalna energija, kaže fizika, dostigla je najmanju meru.U jednoj uravnoteženoj
kompoziciji,svi takvi činioci kao što su oblik, smer i mesto međusobno su tako određeni
da se čini da nije moguća nijedna promena, a celina dobija karakter «nužnosti» u svim
svojim delovima. Jedna neuravnotežena kompozicija ili delo izgleda slučajna , prolazna i
stoga bezvredna.Njeni elementi pokazuju težnju da promene mesto ili oblik da bi
uspostavili stanje koje se bolje slaže sa celokupnom strukturom.Pod uslovima
neravnoteže, dizajnersko kazivanje postaje nerazumljivo.
Naravno ravnoteža ne zahteva simetriju. Simetrija u kojoj su, na primer, dva krila
kompozicije podjednaka,predstavlja najosnovniji način stvaranja ravnoteže.Dva svojstva
vizuelnih predmeta posebno utiću na ravnotežu:težina i smer.
U svetu naših tela , težinom nazivamo snagu zemljine teže,koja predmete vuče na
dole.Slično vučenju na dole, može se zapaziti i u logotipu i plakatu i sl., ali vizuelna
težina se ispoljava i u drugim smerovima. Na primer, kada gledamo elemente u okviru
logotipa (i sl.) njihova težina kao da stvara napetost duž osovine koja ih spaja sa okom
posmatrača, te nije lako reći da li oni vuku posmatraća koji ih gleda ili nadiru ka njemu.
Sve što možemo da kažemo jeste da je težina uvek jedan dinamički efekt,ali da napetost
nije nužno orentisana duž smera u okviru logotipa.
Istoričar Hajnrih Velflin, skrenuo je pažnju na činjenicu da dizajnerska rešenja menjaju
izgled i gube značenje kada se gleda njihov lik u ogledalu. On je shvatio da se to događa
zato što se grafički prikazi, rešenja, slike i sl. «čitaju» s leva na desno, a redosled se
menja kada se slika obrne.Vilfin je napomenuo da se dijagonala koja ide od donjeg levog
ugla u gornji desni sagledava kao ulazna a druga kao silazna. Svaki predmet u
dizajnerskom rešenju čini se da teži desnoj strani rešenja. Ovo se slaže sa zapažanjem na
osnovu eksperimenta, da kada se dva jednaka predmeta pokažu na levoj i desnoj polovini
vidnog polja, predmet na desnoj strani čini se većim. Da bi izgledali jednaki, predmet na
levoj strani mora da se poveća.
Pošto se slika (logotip , plakat, transparent , mapa, i sl.) čita sa leva na desno, likovno
kretanje u desno opaža se kao lakše, kao kretanje koje zahteva manje napora. Ako
nasuprot tome, na nekom plakatu vidimo kako neki jahač prelazi s desna na levo, činit će
nam se kao da savladava veći otpor, ulaže više napora i stoga ide sporije.

5.7.2. WEB DIZAJN

(GRAFIČKO OBLIKOVANJE WEB stranica)

O web dizajnu...

Da bismo najlakše objasnili šta sve podrazumeva definicija Web dizajn, najlakše je
krenuti od papira, odnosno od onoga što svako od nas dobro poznaje. Dizajniranje
grafičkih rešenja čiji je konačni cilj odštampani materijal, poznaje gotovo svaki korisnik
računara koji je barem jednom napisao neki tekst ili nešto nacrtao u nekom od programa
na računaru i to poslije pomoću štampača odštampao. Dakle, postoji specifična aplikacija
u kojoj nešto iz glave pretočite u tekst ili slike i nakon toga prebacite u tvrdu formu-na
papir. Kada papir uzmete u ruke, to je za vas gotov proizvod-odštampani materijal. Na
drugoj strani, konačni proizvod web dizajna predstavlja web stranica ili web sajt koji nije
opipljiv. Naravno, možete je odštampati, ali tako ne bi smo omogućili online posetiocima
širom sveta da je posjete, pa čak i da saznaju nešto o vama pomoću nje, pa čak i da
pomoću miša, tastature i kreditne kartice, ukoliko nešto nudite za prodaju, taj proizvod
kupe, a da vas pri tome nikada i ne vide.
Kratko rečeno, Web stranica predstavlja tekstualni fajl koji se,kao i program pisan u
nekom od programskih jezika, sastoji od programskih linija HTML koda. Ove linije
opisuju sadržaj stranice, a mogu biti pokazivači na različite grafičke i multimedijalne
dadoteke, baze podataka, Java programe (aplete) i druge slične multimedijalne sadržaje
modernih web sajtova. Za one koji se sećaju DTP programa pod nazivom Ventura
Publisher u nekim ranijim verzijama ( pre kupovine od strane Corela), HTML je sličan
načinu na koji su bile zapisivane dadoteke tog programa. HTML linije čitaju web
brovseri-programi koji služe za pregledanje web stranica i interpretiraju ih u slike,tekst i
animacije koje vidite na ekranu prozora prolazeći kroz Internet. Ono što vidite prolazeći
(surfajući ) kroz Internet su grafičke interpretacije web stranica koje sadrže hiperlinkove
na druge web sajtove i područja na webu. Slično dizajniranju grafičkih materijala za
štampu, dizajniranje web stranica vrši se pomoću specijalnih alata vizuelni i tekstualni a
tu i prestaje ssličnost Venture Publishera sa web dizajnom a počinju mnoge razlike.
Većina razlika je u samoj biti Interneta kao novog, aktivnog medija na kojem će stranice
koje se naprave biti objavljene. Za razlku od štampane stranice papira, završena web
stranica ostaje aktivna, i pored teksta i slika, može sadržati i animacije, te što je i
najbitnije omogućiti interakciju sa korisnikomtj.posetiocem.

Jedan od osnovnih problema u slučajevima postojanja sajtova sa više desetina, stotina,

hiljada ili milona stranica, jeste njihova organizacija po principu potreba korisnika.
Upravljanje sajtom na nivou njegove strukture (site structure management) može biti
odgovor na ovaj izazov koji se postavlja u razvijenom online svetu.

Jedan od osnovnih načina postizanja uspešnog prisustva firme na Internetu jeste pružanje
preciznih i ažurnih informacija, koje imaju veoma kvalitetnu mogućnost pretraživanja od
strane posetioca prezentacije. Softver koji omogućava ovakav pristup upravljanju
podacima na sajtu naziva se Content Management softver, a firme koje proizvode ovaj
softver nazivaju se Application Service Providers (ASP – termin nije u vezi sa istom
skraćenicom koja označava tehnologiju script programskog jezika kompanije Microsoft).

Jedna od najboljih osobina satjova koji poseduju Content Management rešenja jeste
mogućnost deljenja resursa (podataka) između različiti delova sajtova i (ili) između
nekoliko različitih Web prezentacija. Na ovaj način omogućeno je kvalitetno
predstavljanje podataka koji se pojavljuju na više različitih mesta na jednoj ili više
prezentacija (na jednoj ili više stranica, takođe), u zavisnosti od koncepta sajta, a koji ima
za posledicu veću verovatnoću da će posetilac prezentacije doći do njih koristeći različite
načine prelistavanja (pretraživanja) sadržaja.

Sledeći korak u prilagođavanju sajtova potrebama korisnika Interneta jesu rešenja koja
proizilaze iz Consumer Relationship Management (upravljanje na osnovu veza
/odnosa/ s korisnicima) – CRM softverskih aplikacija. Nihova osnovna osobina jeste
dobijanje informacija potrebnih svakom pojedinačnom korisniku Web prezentacije na
osnovu različitih prethodno sakupljenih podataka koji omogućavaju segmentaciju ovih
korisnika prema njihovim potrebama, željama, mogućnostima, itd.
Karakteristika i Content Management i CRM rešenja koja se apliciraju u Web okruženje
(ova rešenja mogu se koristiti i na drugim servisima Interneta, naročito CRM rešenja)
jeste skoro obavezno postojanje veće količine raličitog sadržaja koji se može strukturirati
na takav način da različite grupe korisnika imaju mogućnost nalaženjenja podataka koji
su samo njima potrebni.

U ovom kontekstu, Site Structure Management (SSM) predstavlja način organizovanja

domena, direktorijuma, navigacije i same strukture sajta prema potrebama korisnika,
koristeći Content Management ili CRM softver sa implementiranim SSM rešenjima.
Može se reći da Site Structure Management predstavlja konceptualno rešenje
organizacije razvojnog Web okruženja korišćenjem online marketinških tehnologija koje
imaju za cilj povećanje mogućnosti pronalaženja potrebnih sadržaja posetiocu Web
prezentacije.

Osnovna karakteristika SSM koncepta predstavlja spajanje poznatih razvojnih tehnologija

administracije i razvoja Web sajtova sa marketinškim aktivnostima koje s jedne strane
omogućuju korisnicima na samom Web sajtu da lakše pronađu ono što traže, a sa druge
strane da potencijalni posetioci Web prezentacije uopšte pronađu web sajt putem
poznatih tehnike njegovog optimizovanja zahtevima pretraživača (SEO – Search Engines
Optimization). Takođe, softwer sa ugrađenim SSM rešenjima omogućava praktično
rešavanje problema organizacije Web sajta, koristeći postojeće tehnologije koje su
raspoložive u Content Managemnt i CRM softverskim rešenjima.

Osnovni koraci u kreiranju Site Structure Management rešenja mogu se predstaviti

sledećim koracima:

1. Kreiranje tematskih grupa i njihova evaluacija

Na ovaj način, pri kreiranju koncepta prisustva firme na Internetu, dobija se
oreganizacija koja omogućava lako implementiranje različitih složenih
organizacionih rešenja Web sajta, u zavisnosti od kompleksnosti njegove
strukture.

2. Kreiranje fizičkih i (ili) virtuelnih direktorijuma, kao i veza između njih

U zavisnosti od softverskog rešenja, kao i od potrebnog prikaza tematskih grupa,
formiraju se različita rešenja organizacije podataka prema karakteristikama samog
sadržaja.

3. Kreiranje različitih rešenja kombinacije domena i pod-domena, u

zavisnosti od karakteristika sadržaja Web prezentacije.
Ovaj korak podrazumeva implementaciju administrativnih rešenja na serverskom
nivou koji mogu, ali ne moraju biti implementirani u Content Management ili
CRM softversko rešenje.

4. Kreiranje same strukture sajta, koja u zavisnosti od složenosti može

sadržati tzv. pod-sajtove ili paralelne strukture postojećoj.
Sama priroda sadržaja i njena strukturalna složenost determinišu njenu
 organizaciju, a implementacija raznorodnih kolekcija tematskih grupa daje za
rezultat kreiranje različitih modela strukture Web sajta.

5. Kreiranje modela navigacije na Web sajtu koji uključuju mogućnost

njihovog struktuiranja.
Na ovaj način se postiže sprega između raličitih strukturalnih ređenja organizacije
Web sajta i rešenja njegove navigacije.

Osnovna dodatna vrednost SSM rešenja postojećim softverskim rešenjima koja se

primenjuju u Web okruženju jeste u okretanju ka prirodi sadržaja koji se predstavlja, dok
se sam pojavni oblik ovog sadržaja omogućuje upravo postojećim softverskim rešenjima.
Priroda samog sadržaja određuje njegov položaj u strukturi Web sajta, koji se dalje ističe
različitim tehnologijama koje Web već poznaje (domeni, direktorijumi, fajlovi, itd.).

Ono što predstavlja krajni cilj upotrebe SSM rešenja jeste mogućnost da se sadržaj Web
sajta, bez obzira na njegovu količinu i strukturu, predstavi na najadrekvatniji način
onome kome je i namenjen – posetiocu Web prezentacije.

5.7.2.1.Početak...

Prvi problem s kojim se susretoh (a verovatno i mnogi koji su se pre bavili grafičkim
dizajnom) pri izradi Internet stranica je bilo staro razmišljanje na način offset pripreme.
Nakon godina rada na grafičkom dizajnu i pripremi za offset štampu gde su rasterske
datoteke rasle brže nego kapaciteti diskova, stara pravila odjednom nisu vredela.
Rasterske datoteke su se trebale drastično smanjiti, a i nije baš toliko bitna njihova
kvaliteta već kompromis veličine i kvalitete, nema više TIF ekstenzija već JPG ili još
ređe korištene GIF i k tome još transparentne. Skenirane sličice ne smeju preći "velikih"
15 KB? I eto novog problema, dok sam pre brinulo gdje sva ta čuda od nebrojenih MB
pohraniti, sad ih odjednom nekako moram smanjiti. I to koliko! Jer nitko danas nema
volje niti vremena čekati informaciju gledajući u prazan ekran dok na dnu piše
"downloading" ovo i ono. U susret mi je izašao zanimljiv programčić za optimatizovanje
rasterskih datoteka zvan Image Composer, nekima ne baš milog Microsofta. I tu je
krenulo: reduciranje boja, zadano komprimisanje, dodavanje transparencije i ono
najzanimljivije, nove mogućnosti: prelaz u sledeći programčić GIF animator za izradu
animacija. Naravno uz sve to potrebno je bilo savladati još nekoliko stvari kao što su:
HTML editor i naravno zanimljive JAVA scripte i JAVA aplete, a u svemu tome i neka
osnovna pravila: nazive svih datoteka ispisati malim slovima, paziti na linkove, pametno
odrediti veličinu stranica ovisno u kojoj rezoluciji radimo i kako će se ona videti na
drugoj rezoluciji, paziti na  prikaz fontova (uh, te kvačice).
Nakon što otkrijete kako se gde i što sve može, sigurno ćete svoje stranice
zakomplikovati. U početku će vas zavesti mogućnost dodavanja raznih JAVA scripta za
"gibanje" sličica tipa "on mouse" iliti na pokret miša, savršene male animacije koje bi eto
baš tu trebale biti, možda neka audio datoteka (ma, nek se i čuje!), sličica tu, sličica
tamo...ali stranice se sve sporije učitavaju. A baš su krasne. Eto, ne valja ni u čemu
preterivati!

5.7.2.2. Što je važnije?

Pri izradi Internet stranica jako je važno imati ideju već rešenu u glavi i na dobri stari
način na papiru, jer ako nespremni sednete pred računalo i krenete sa otkrivanjem
mogućnosti, nisam baš sigurna da će uspeti. Verovatno ćete preterati sa "kićenjem" i
nakon što ćete biti spremni pokazati svoje stranice ostalima, nitko neće imati dovoljno
nerva čekati da ih browser učita. Svakim danom sve je više novih stranica koje čine
"veliku mrežu". Većina njih pomoći će vam da se orjentišete u šumi malih programa koji
će vam osigurati put do što boljih i zanimljivijih vaših ličnih stranica ili stranica koje
izrađujete za određeno preduzeće. Najbitnije je, kod izrade za preduzeća, razabrati što je
zapravo bitno za naručioca za kojeg radite. Znači ukoliko radite stranice npr. za galeriju
slika, morati ćete paziti na to da skenirane slike budu ipak što kvalitetnije (naročito ako
galerija želi imati ujedno i prodaju putem Interneta), a opet da se na njihovo učitavanje ne
mora dugo čekati. Jer za galeriju vizualizacija slike je vrlo bitna, dok recimo preduzeće
koje prodaje npr. građevinski materijal nije nužno stranice opteretiti rasterskim sličicama
već količinom informacija, brzim pristupom informacijama, što češćim osveženjem cena
i sl.

5.7.2.3. HOME PAGE

. . Ovaj put ćemo se zadržati na samom Home Page-u - pristupnoj Web stranici (HP) i
tome šta bi ona trebala da sadrži, a šta ne.

Prosećno gledano, odnos posećenosti između HP-a i neke stranice kojoj se pristupa preko
njega je 1:10 u korist HP-a (ista situacija je i u odnosu pristupa nekoj trećoj stranici sa
stranice koja je povezana sa HP-om, i tako redom). Ovo znači da ako je na vašem HP-u
bilo 100 poseta u jednom danu, verovatno je da vam je na nekoj stranici kojoj se pristupa
sa HP-a bilo 10 poseta, a ako sa nje imate link na neku treću stranicu, na njoj je
eventualno bila jedna poseta.

Napomene:

a) Posetilac i poseta nisu isti pojmovi.

b) Ove podatke direktno možete čitati iz statistika posećenosti stranicama vaše

prezentacije (razlog zašto treba napustiti besplatan Web prostor).
c) Ako vam 1 posetilac prosećno poseti 4 stranice to je već jako dobar prosek, a on zavisi
od sadržaja prezentacije, navigacije i ostalih komponenti koje su vezane za organizaciju
prezentacije (podaci iz statistika posećenosti).

Ako sve ovo gore što je do sada rečeno imamo u vidu, zapitajte se šta znači ako na HP
stavite sliku od 100kB sa nazivom (ili logo) vase firme i sliku od 20kB na kojoj piše
"Enter" ("Udjite")!

Ovo, između ostalog, znači sledeće:

1. Posetilac dođe na vaš site,

2. Nema pojma o čemu se radi,

3. Vidi da će dugo čekati na učitavanje stranice,

4. i ode on. . .!

Pođite od sebe: Koliko vi dugo imate živaca da čekate da se kompletna stranica učita,i da
na kraju ništa ne saznate, nego morate da kliknete na neku sliku?

Drugi karakterističan slučaj jeste "roman" (uglavnom nezanimljiv dugačak tekst) na HP-
u, na čijem se kraju nalazi par linkova (1,2,3 ili 4) do još nezanimljivijih informacija koje
se mogu dokučiti iz samog naslova linka.

Ponovo se zapitajte: Koliko vremena on-line potrošite za čitanje nekog teksta?

Treci karakterističan slučaj je vezan za članak u kojem sam opisao njegove nedostatke, a
sada ga ponavljam zato što je vrlo čest:

Na vašoj prvoj i jedinoj stranici prezentacije piše: informacija o delatnosti firme,

eventualno, slika direktora i (ili) nekretnine koja je u posedu firme; i adresa, sa ili bez (!)
e-mail adrese.

Pitanje: Koliko puta se vračate na adrese sa ovakvom sadržinom iz oblasti koja je vezana
za vaše interesovanje?

Kako treba da izgleda HP.

1. Izbegavati index1.html, index2.html. . . Znači bez samostalnih uvoda koji vode na

jednu stranicu (prvi karakteristični primer- ime firme i dugme "Enter").

2. Ako želite da vam dolazi na prezentaciju što veći broj ljudi:

 Stavite širinu stranice 600 pixela (za neverne Tome pogledati koliko
najposećenijih prezentacija ima veću širinu svojih stranica - ovo se ne odnosi na
 tematike kao što su umetnost i ostale grane gde zainteresovani imaju močne
kompjutere /animacija, igre, video. . ./);
 Nemojte stavljati naša slova (ako se svi lepo dogovorimo i ubacimo win-1250 ili
win-1251 - onda može), a pogotovo ne YUSCII slova (loša navika ne
proveravanja fonta u Wordu '97. i konvertovanje u HTML);
 Probajte da optimizujete stranicu i za Netscape Communicator (3.0 i 4.0) i za
MSIE (3.0 i 4.0). Ovo je jako teško, ali je vrlo isplativo na kraju.

3. HTML kod ne treba da bude komplikovan (sa puno tabela u tabeli). Npr. ne bi trebalo
koristiti program NetObjectsFusion za pravljenje HP-a, jer u njemu se generišu tabele na
principu vrednosti svih čelija u pixel-ima, a to uzima mnogo vremena učitavanja stranice.

Kod ne može uvek biti jednostavan, ali ne bi trebalo da bude mnogo komplikovan.

4.Na HP-u ne sme biti puno slika, ne bi trebalo da budu velike (manje od 10kB -
preporuka) i ne bi trebalo da budu bespotrebne (čisto iz estetskih razloga - pridružite im
neki link).

Slike se dugo učitavaju, a cilj nam je da se stranica što pre učita.

5. Navigacija na HP-u trebalo bi da bude razumljiva, s tim da sadržaji koji su bitniji

mogli bi da se nalaze iznad (vertikalna navigacija) ili levo (horizontalna navigacija) od
manje bitnih sadržaja (Ovi podaci se mogu naći u statistikama posečenosti). Ovo naročito
vazi za linkove koji su slike. U slučaju slika-linkova trebalo bi da se na dnu stranice ti
linkovi ponove kao tekstualni (zbog pretraživača, a i zbog ljudi koji isključuju učitavanje
slika u svom browseru).

Linkovi do svih bitnih stranica na site-u bi trebalo da se nalaze na HP-u

6. Tekstovi na HP-u trebaju da budu kratki i da objašnjavaju sadržaj do kojeg se dolazi

preko linka. Samo najbitniji celokupni tekstovi (koji nisu dugački) dolaze na HP, ako
postoji potreba za tim. Izbegavati stacionarne prezentacije (članak na site-u P&P).

7. Ako želite da prikažete neke slike, stavite kopiju male veličine na HP sa linkom do
slike u veličini u kojoj želite da le prikažete (preporuka - ako je slika koju naknadno
prikazujete veličine preko 20kB, bilo bi lepo da upišete njenu veličinu uz link).

8. Ako dajete neke informacije preko e-maila, obavezno postavite mogučnost

prijavljivanja na njih preko HP-a.

9. Formulare treba izbegavati u večim količinama na HP-u - sporo se učitavaju.

10. Velike animacije, zvukovi, i ostali multimedijalni efekti, veliki java apleti, skriptovi,
efekti koji traže neki dodatak, ne bi trebali da se nalaze na HP-u.
 Probajte da implementirate ove savete na vas site (ako već niste) i videćete da da ćete
imati veću posetu sa istim sadržajem.

5.7.2.4. Alati ili majstori?

Kako odabrati alate za izradu stranica? Hm, vjerojatno ćete se susresti sa mnogima, a
možda ćete po preporuci nekog kolege ili prijatelja već u početku "zapeti" za jedan.
Ukoliko niste spremni odvojiti veću ili bilo kakvu količinu novca za takve aplikacije,
možete se koristiti nekim freeware ili shareware programima.

Veliki dio Internet dizajnera (pa tako i ja, ako se uopće tako mogu nazvati) na PC
platformama koristi Microsoftov FrontPage, veliki dio njih isto tako ima prema njemu
zamerki, kao i u svemu drugome (naročito kad je u pitanju Microsoft). Ali kao i u puno
stvari u životu, nije uvek presudan sam alat kojim se služite, već kako ga znate iskoristiti,
koliko vam je ideja originalna i znate li je sprovesti u djelo.

5.7.2.5.SAVET

Ova "check-lista" namenjena je autorima www-stranica kao pomoćni alat za kontrolu

kvalitete. Za razliku od često postavljanih pitanja (Frequently Asked Questions, FAQ),
ovo bi se moglo nazvati zbirkom retko postavljanih pitanja (Rarely Asked Questions,
RAQ). To je ujedno i objašnjenje zašto je na mreži lakše sresti lošu nego li dobru
stranicu.  

 Medij, stil, izraz

o Znam li što tačno želim reći?

Ovo je osnovno i apsolutno najvažnije pitanje svakog autorstva. Poruku koju autor želi
preneti putem www-stranica mora biti moguće formulisati jasnim, sažetim izrazom.
Poznatih pet novinarskih pitanja (tko? što? gdje? kada? zašto?) mogu ovde biti od koristi.
o ko je moja publika?

Studenti? Deca? Sveučilišni profesori? Možda svi zajedno? Izraz treba biti primeren publici
kojoj se autor obraća.
o Je li poruka izrečena dovoljno jasno?
WWW je medij čije su estetske zakonitosti i pravila dobrog oblikovanja različita od onih
koja vrede za film, televiziju ili pisanu reč.  Ne okolišati oko teme,  pravilo je kojeg bi se
autor www-stranica trebao pridržavati čak više nego li novinar.
o Ima li što suvišno?

Uprkos neverovatnoj paleti izražajnih mogućnosti, www je zapravo medij minimalizma u

smislu da sve što se na stranicama pojavi treba biti podređeno izražavanju osnovne
poruke. Ni s jednim izražajnim sredstvom ne valja preterivati, a  svaki element koji
postane samom sebi svrha suvišan je.

Home Page

o Je li moj HP dovoljno jednostavan?

HP treba biti onoliko jednostavnim koliko je potrebno da bi se zadržala njegova

funkcionalnost, a da pri tom ne bude previše uočljivo. Ono mora biti stabilno i
standardizovano te ne smije zamagliti osnovnu poruku.
o Koliko je dug put do informacije?

Što je put kraći, to bolje!  U pravilu je bolje imati malo rubrika sa puno linkova nego puno
ugneždenih rubrika raspoređenih hijerarhijski. WWW je medij koji izrazito preferiše
mrežnu strukturu nasuprot hijerarhijskoj.
o Može li se korisnik snaći u šumi mojih stranica?

Navigacioni linkovi su nezaobilazni deo svake stranice. Ne sme biti slepih ulica ("dead-end
pages"). Mnogi korisnici dolaze na neke od naših stranica izravno, a ne uvek preko
početne stranice i treba im u svakom trenutku omogućiti pristup do konteksta.
o Jesu li promene i novosti jasno obeležene?

WWW je dinamičan medij i jasno ukazivanje na promene, nove verzije i nove sadržaje na
stranicama doprinet će formiranju širokog kruga redovitih posetilaca.
o Može li korisnik doći do reči?

Mogućnost izravne interakcije autora i publike jedna je od komparativnih prednosti koje

www kao medij pruža. Autoru je ostavljeno na volju u kojoj će meri omogućiti tu
interakciju, no poželjno je navesti bar elektronsku adresu webmastera.

Struktura sadržaja

o Što je na početnoj stranici?

Suština, kao i bitni dijelovi autorove poruke trebaju već na početnoj stranici biti jasno
naznačeni. Uređenju te stranice treba posvetiti dodatnu pažnju jer je ona prva s kojom
korisnik dolazi u kontakt. Navigacioni plan ("site-map") je ovde vrlo poželjan.
o Kakvo je očekivano predznanje mojih korisnika?
 U skladu sa očekivanim predznanjem čitaoca, autor će svoje stranice povezati u strukturu
koja može varirati od jednostavne, narativne i linearne (sekvenca, hijerarhija) namenjene
početnicima, do složene, nelinearne i fleksibilne (rešetka ili mreža) namenjene
ekspertima.
o Intranet ili Extranet?

Sadržaj ili forma? Intranet ima unapred jasno definisanu publiku, extranet svoju publiku tek
treba privući. Svest o toj činjenici pomoći će autoru u pronalaženju ravnoteže između
sadržajnih i prezentacijskih elemenata na njegovim stranicama.
o Jesu li uključene reference?

Ćesto postavljana pitanja (FAQ), katalozi, zbirke linkova, bibliografije, indeksi, rečnici i
drugi dodaci često su vrlo vredan deo weba. Ako ih je moguće smisleno uklopiti u
kontekst stranice, linkovi koji proširuju čitaaočevo iskustvo uvek su dobrodošli.
o Da li je vidljivo da postoji autorski, odnosno urednički
standard?

Vrlo je važno koliko su stil, sadržaj i nivo kvalitete u različitim stranicama koje čine
određenu autorsku celinu ujednačeni.

Izgled stranica i urednost koda

o Respektuje li izgled stranica prirodu medija?

Respektisati prirodu medija

o Postoji li vizualna hijerarhija?

Čitaočev pogled valja voditi. Celine trebaju biti jasno razdelene. Horizontalne linije, tablice i
grafički elementi kojima se autor koristi s merom mogu bitno pridoneti preglednosti
stranice.
o Da li je izgled stranica konzistentan?

Razviti vlastiti prepoznatljivi izgled i stil. Pažljivo razmestiti tekst i linkove s malo grafike
(najbolje za veći deo publike)
o Je li vidljivo da se stranice redovito održavaju?

Stranice na kojima čitalac nailazi na pogrešne ili "mrtve" linkove ili pak one čiji sadržaj je
davno prestao biti aktualan sigurno će odbiti većinu čitalaca.
o Da li je HTML dokument pregledno pisan?

Načela strukturisanog programiranja dobro će doći prilikom pisanja HTML dokumenata,

naročito ako se očekuje da više autora radi na istom dokumentu jer će tada održavanje
biti znatno pojednostavnjeno.
o Jesu li stranice dovoljno snabdevene meta-informacijama?
Dokumenti koji su uredno dokumentisani meta-oznakama bit će lakše pronalaženi, češće
posećivani i dostupniji za citiranje na drugim stranicama.

 Grafika i multimedija
o Mogu li korisnici uopšte pročitati moje stranice?

Beskorisna je raskošno uređena stranica koju većina publike kojoj se autor želi obratiti ne
može pročitati zbog premalog kapaciteta veze ili neposedovanja grafičkog čitača ili
pomoćnih multimedijalnih aplikacija. Na početnoj stranici koja treba biti čitka za većinu
publike, moraju se jasno naznačiti tehnički zahtevi za čitanje ostalih stranica.
o Jesu li grafički elementi unutar "sigurnog područja"
ekrana?

Grafički se elementi ne bi smeli protezati preko desnog ruba ekrana (640x480 pt), osim ako
za to postoji valjan razlog. Nikako, međutim, ne bi smeli biti veći od standardnog A4
formata (535x670 pt) jer se tada neće moći čak ni pravilno odštampati.
o Da li su korisnici svesni na što pokazuje pojedini link?

Grafički, a osobito multimedijalni elementi izrazito su zahtevni radi brzine prenosa i veličine
datoteka. Korisnik treba biti tačno obavešten o tome što će se dogoditi ako odluči slediti
određeni link. Jedan od često korišćenih trikova je razmeštanje ikoniziranih slika koje se
brzo učitavaju, a pokazuju na originalnu veću sliku ili multimedijsku aplikaciju.
o Da li je sadržaj multimedijalnih elemenata dovoljno
relevantan?

Ako iza elementa koji troši korisnikovo vreme i memorijski prostor ne leži sadržaj
koji je direkno povezan sa glavnom intenzijom stranica, publika će se osipati.

5.7.3. Koje poslove obavlja webmaster

WebMasteri su u našim uslovima ljudi koji obavljaju sve radnje koje se odnose na
Web prezentaciju i korespondenciju sa njenim posetiocima.

U pitanju su poslovi:

Izrada prezentacije, ažuriranje, nabavljanje sadržaja, dizajn, urednički poslovi,

marketinške aktivnosti, odnosi s javnošću (posetioci prezentacije). . .
Rečju - Posao za jednog čoveka (OneManShow). U sredini organizovanog pristupa firme
svom Internet postojanju, posao WebMatera je bitno drugačiji i veoma je precizno
utvrđen.

WebMaster je osoba (osobe) koja je zadužena za tehnički izgled, funkcionalnost i

efektnost Web prezentacije sa tehničkog aspekta. Isto tako, WebMaster komunicira sa
posetiocima prezentacije sa tehničkog aspekta: Posetioci prezentacije znaju da, kada
postoje posebni linkovi za kontakt za delatnost firme i kontakt za WebMastera, da se
obraćaju WebMasteru sa pitanjima ili sugestijama koji se odnose samu prezentaciju.

U slučaju kada se ekipa zadužena za održavanje prezentacije sastoji iz dizajnera,

programera, WebMastera i eventualno adrministratora servera, delatnost WebMastera
najviše bi trebalo da zavisi od vrste prezentacije:

1. Prezentacija napravljena u HTML-u Posao WebMastera svodi se na ručnu izmenu

pripremljenog sadržaja od strane urednika prezentacije, ažuriranje linkova i sitne
dogradnje postojeće prezentacije.

2. Automatizovana prezentacija (generisanje HTML-a iz baze podataka) Posao

WebMastera - Kontrolisanje rada baze i programa za generisanje HTML-a; eventualno
unošenje podataka u bazu i održavanje baze podataka.

Uzevši u obzir situaciju da u realnim uslovima života prezentacije WebMaster radi i

druge poslove, delovanje Webmastera trebalo bi da se zadrži na poslovima koji se ne
odnose na određivanje sadržaja, rad na programiranju i dizajnu:

 Optimizacija stranica
(ubrzavanje učitavanja stranica, slika, tabela. . .)
 Predlozi koji se odnose na navigaciju po prezentaciji (horizontalna
vertikalna, related links. . .)
 Predlozi za položaj i vrstu banner-a
 Prijavljivanje prezentacije na pretrazivače, ažuriranje i praćenje novosti na
tom području
 Pronalaženje strateških linkova za razmenu i predlaganje osobi zaduženoj za
marketing
 Predlaganje prezentacija na kojima bi se trebalo reklamirati
 Praćenje rada konkurencije i predlozi odgovornima za specifične oblasti
 Prosleđivanje predloga posetilaca koji mogu uticati na poboljšanje kvaliteta
prezentacije ili povečanje razlićitih vrsta koristi
 Odgovaranje na pitanja posetilaca koje se ne moraju prenositi nekome
nadležnom
 Učešće u diskusijama u kojima WebMaster može adekvatno reprezentovati
site

U vremenu koje dolazi sve navedene poslove i u našim uslovima počeće da rade osobe
koje su kvalifikovane upravo za ovakve poslove.