Bojan M.

}uki'

Alat, zanat,
kooka
& motykka
i
PRAVILNIK ZA »OLOVKARE«
(PENCILER’S RULEBOOK)
Roba Dejvisa

Preuzeto iz »STRIP-VESTI«
76-2 od 28. 7. 2000, 77-2 od 4. 8. 2000. i 78 od 11. 8. 2000.
iz serije tekstova Bojana M. }uki'a, poslatih iz Londona,
pod nazivom QMOVA KOLUMNA (20, 21 i 22)

PRAVILNIK ZA »OLOVKARE«
Napisao Rob Dejvis (Rob Davis)
Preveo Bojan M. }uki'
(QMOVA KOLUMNA 14 i 15, za »Strip vesti« 70-1 od 2. 6. 2000. i 71-1 od 9. 6. 2000)
I tako najzad stigosmo do malog jubileja - dvadesete Qk-e. Umesto da nastavim sa
nekim od svojih prise'anja na nedavne (a uistinu daleke) ’britanske’ godine provedene
u crtanju i susretanju sa raznim karakterima koji ;ine stripovsku i animatorsku scenu
zanimljivom, odlu;io sam da ’jubilej;i'’ obele\im malim ’poklonom’ za na[e mahom
mla­]e poslenike stripa - naime, one pojedince (ili po;etnike..?) kojima je jo[ uvek pre-
vashodan interes u saznavanju ;ime to ti ’mozgovi’ koji prave stripove zapravo rade i
kako to izgleda.
Po[to je - na \alost - priroda na[e trenutne komunikacije NEVIZUELNA - [to 'e re'i,
za sada nema mogu'nosti da se napisi ilustruju prigodnim slikama, opisi alata, pri-
bora i njihove upotrebe dati su ;isto verbalno. Jo[ ako dole re;eno prihvatimo samo kao
skup predloga i mogu'nosti, A NE KAO ZBORNIK KRUTIH PRAVILA, na[e
da­na[­nje dru\enje mo\e da ispadne i interesantno…
Izlo\ena iskustva su delimi;no moja, a poprili;no inspirisana diskusijama o prilo\enoj
materiji koje sam u svojim lutanjima Mre\om na[ao i ’upakovao’ razmi[ljanja nekih
drugih profesionalaca-stripara u svoj ’paketi'’.
Moram unapred da se izvinim zainteresovanima ukoliko iskrsnu neprilike poput, reci­
mo, trenutne nemogu'nosti da se navedeni alati na]u u na[im radnjama s crta;kim
priborom…

2
Stripovi mogu da se crtaju prakti;no bilo ;ime. Ne-mali broj stripara kreirao je
divne efekte u svojim crte\ima lepe'i pljosnate delove ma[inerije na table
(Npr. Bil Sjenkjevi;/Bill Sienkiewicz).
Po[to su namere na[eg dana[njeg dru\enja zapravo skromne, pozabavi'emo
se samo pukim osnovama, kojima cilj NIJE da bilo koga nau;e kako se uspe[­
no i dobro crtaju stripovi. Bavi'emo se samo i jedino materijalima koje naj;e[­
'e koriste crta;i stripova. Ako, pak, postoje neki alati koji se ovde ne pominju,
to nipo[to ne zna;i da i njih ne treba upotrebiti. Na kraju krajeva, jedino va­\e'e
pravilo ovde treba da bude – [ta god da vam radi posao, koristite ga.

DOSADNO PROPOVEDANJE>
Mnogi stripari-po;etnici su prosto (i bespotrebno) previ[e opsednuti strem­
ljenjem ka spoznaji koji su to ’pravi’ materijali za crtanje. Neki od njih vi[e
vremena provode u tom i takvom istra\ivanju, gube'i vreme umesto da crtaju.
Poznavati crta;ki alat jeste korisno, no jedino [to se ra;una kao valjano je da li
se crta svakodnevno ili ne – godinama, za strip, a ne za serije poster-ilustracija
sa atraktivnim pozama junaka. Zato ;inite ba[ to – crtajte STRIPOVE i
po­stanite [to bolji crta;, ;ak i ako crtate vo[tanim krejonima ili drvenim boji-
cama u [kolskoj svesci. Kraj dosadnog propovedanja.

HARTIJA
Bristol
Najvi[e stripova se radi na bristol-papiru ili hameru – dvoslojnoj hartiji koja je
podeblja, izdr\ljiva i mo\e da se na]e u ve'ini papirnica ili sli;nih radnji.
Po­jav­ljuje se u dve verzije> hrapavoj (Velum) i glatkoj (Plejt/Plate).
Hrapava (’gruba’) verzija daje pomalo drhtave linije u tu[u i pera ;esto prs-
kaju pri vu;enju linija kapljice tu[a unaokolo. S druge strane, tu[ se sporije
su[i na glatkoj povr[ini, zbog ;ega su slu;ajna razmazivanja jo[ vla\nih linija
i po­vr­[ina sasvim mogu'a. Obe radne povr[ine daju dva razli;ita ugo]aja pri
radu.
Isprobajte obe vrste i spoznajte koja vam se vi[e svi]a. Tako]e 'ete uvideti
razlike izme]u papira razli;itih firmi. Op[te pravilo pri izboru hartije jeste –
dobije[ onoliko ’kvaliteta’ koliko plati[ (Kol’ko para – tol’ko muzike’, rekli
bismo mi), prema tome, jeftiniji hamer nesumnjivo 'e se lo[ije pokazati.
Gore re;eno ne mora da se doslovno shvati – ja sam stekao pozitivna iskustva
sa nekim odurnim papirima na kojima se nije moglo crtati perima, ali su zato
mo'no primali liniju ;etkicom ili flomasterom!
NAPOMENA> olovkiranje sme da bude samo ’taknuto-maknuto’, ina;e ;esto
brisanje i korigovanje definitivno ;ini problemati;nu povr[inu jo[ groznijom

3
za rad..! Imajmo pri ruci, stoga, KNED-gumu (vidi dole).
Tipi;na papirnica ima hamere u listovima velikog formata, re]e u blo­kovima.
Kada spoznate [ta ho'ete, ostanite verni izabranoj hartiji. Ako zamolite, u
radnji 'e vam mo\da ise'i kupljene listove na table \eljenog formata – mada
je najverovatnije da 'ete sami morati da kod ku'e obavite taj deo posla…

Velum
Mnogi stripari koriste Velum (Vellum) hartiju koja nema nikakve veze sa gore-
navedenim tipom hrapave povr[ine hamera. To je zapravo vrsta pausa, samo
deblja, kvalitetnija – i skuplja. Dobro do]e crta;ima koji vole da puno do­ra­]
uju, prera]uju i precrtavaju po[to ;esto brisanje gumom, struganje \iletom ili
skalpelom te nano[enje tempere i korektorskog belila na papir ;ini povr[inu
sve gorom za rad, pogotovo u tu[u. Sa velumom uvek imamo priliku da tu[i­
ramo na sve\em papiru, bez potrebe da buljimo u zamornu povr[inu svetle­
'eg stola. Velum je delikatniji od hamera/bristola, lak[e mo\e da se zalomi i
izgrebe… Po[to se tu[ ni malo ne upija (kao u slu;aju drugih vrsta hartije),
mo­ra du\e da se ;eka na su[enje. Ve'ina crta;a koji vole da tu[iraju na Velumu,
po zavr[etku posla ga ’[panuju’ na poseban beli karton.

Format hartije

Najve'i broj crta;a radi na formatu [irine 10 in;a (25,5 cm) i visine od 15 in;a
(38 cm).
NAPOMENA> ovo nije nikakvo op[teprihva'eno ’svetsko’ pravilo – naprotiv,
to je standardni format na kojem se crta u ameri;koj industriji strip-sveski<
ev­ropski pristup je fleksibilniji, svaki stripar bira dimenzije koje mu odgov-
araju – mada je bilo slu;ajeva da poneki evropski izdava;i (tj. urednici) ipak
zahtevaju od crta;a rad na A3 formatu zbog lak[eg rukovanja, fotokopiranja,
slanja po[tom i sl. – a to je ba[ format na koji ’le\e’ pomenuti ameri;ki stan-
dard. Mi 'emo, dakle, crtati na dimenzijama hartije koje nama odgovaraju,
imaju'i na umu> dve jedinice [irine sa tri jedinice visine – zna;i, ako nam je
horizontalna margina unutar table [iroka, recimo, 30 cm, visina margine mora
da bude 45 cm (2x15cm sa 3x15cm).

OLOVKE
Neki crta;i su zadovoljni obi;nom skromnom drvenjarom koja mo\e da se
kupi na svakom kiosku, s minom br. 2. Jeftina, izdr\ljiva, uvek laka i za na­la­\
enje i dr\anje, ako se razbesnimo mo\emo je lomiti bez ose'anja krivice. Dru­
gi crta;i smatraju da je ta olovka inferiorna u odnosu na druge vrste i marke.
4
Papirnice i radnje s umetni;kim priborom prodaju olovke u rangu tvrdo'e /
meko'e mine od 6H (9H!!!) do 6B. Sa ”H” se obele\avaju tvrde mine koje ne
moramo ;esto da zarezujemo i koje daju ble]u ali zato definisaniju ’o[tru’ lini­
ju i grafit se ne razmazuje. ”B” olovke su s mekanom minom koja se br\e tro[i
i daje mnogo tamniju liniju koja se i te kako razmazuje, naro;ito pri brisanju
gumicom ili prela\enju [akom koja dr\i olovku preko crte\a tokom rada.
”HB” mina je, o;igledno, srednje tvrdo'e. Ve'ina stripara koristi mine u ras­po­
nu od 2H do 2B. Nezao[trena ili tupa olovka ponekad daje najbolju liniju,
po­go­tovo konturu koja treba da se tu[ira ;etkicom. Sa zao[trenom minom
nema puno varijacija u debljini linije – isti je slu;aj i sa mehani;kim olovkama
s mik­ro-minom.
Tupe mine nam omogu'uju da crtamo ’kao ;etkicom’, ohrabruju'i nas da u]
e­mo u jedinstveni tok i da se ne koncentri[emo bespotrebno na sitne detalje…
koje i onako mo\emo kasnije da dodamo zao[trenom olovkom!
Najbolje je imati na raspolaganju tokom rada najmanje dve olovke – jednu
pedantno za[iljenu, a drugu ne. Koliko 'e dobro crte\ u olovci da izgleda
tako]e zavisi od kvaliteta hartije na kojoj se radi.
VA|NO> ako nam se drvo olovke koju zarezujemo krnji ili mrvi, a mina vazda
lomi – smesta je bacimo u ]ubre! To zna;i da nam je olov;ica ili prestara ili
lo[eg kvaliteta… A mo\da nam valja i proveriti kvalitet reza;a koji upotreb­
ljavamo…

NON-PHOTO plava olovka

Mnogi crta;i se kunu u ovaj tip olovke – pod pretpostavkom da isti mo\e da
se na]e u prodaji. To je ta;no ono [to samo ime ka\e – poseban intenzitet
plavog u mini koji ostaje nevidljiv oku kamere kod pripreme za [tampu ili u
fotokopir-ma[ini. Prednost ove alatke jeste u tome da je proces brisanja gumi-
com linija u olovci nakon tu[iranja eliminisan, [to [tedi vreme i dosta stripara
nalazi da je crte\ izveden ’plavkom’ nekako… seksi..?
Nemojmo ipak smetnuti sa uma da ima crta;a koji ’plavku’ koriste samo za
grubu postavku, dok je izvedba detalja i finalne olovkirane verzije prepu[tena
ipak staroj dobroj crnoj grafitari. Na taj na;in se i dalje [tedi na vremenu koje
bi se utro[ilo na brisanje i otklanjanje suvi[nih \vrljavih linija (ako bi se crtalo
samo grafitarom) i uop[te, olovkirana postavka deluje urednije. Nisu svi ume­
[­ni u pedantnom skiciranju gde svaka linija smesta na]e svoje mesto.
Potencijalne mane ’plavke’ su u tome da je postavku nekada te\e ’pokriti’
tu­[em jer neke marke daju previ[e ’vo[tan’, mastan potez i tu[ se jednostavno
’ne prima’ dovoljno dobro ili ’spada’ i ’klizi’ sa linije! Da ne govorimo o tome
kako ima crta;a koji slabije vide pa im nije lako da tu[em ’prate’ postavku na
hartiji…
Nije svaka olovka plave mine dobra. Na njoj mora da pi[e NON-PHOTO ili

5
NON-REPRO e da bi bila ona prava koja nama treba. Ostale vrste su i te kako
vidljive u [tampi ili kod fotokopiranja zbog intenziteta traga mine, a te\e se
bri[u nego linije obi;nom grafitarom.
Izuzetak kod ovog pravila jeste legendarna drvenjara marke ”Eberhard Faber
Col-Erase blue #1276”, ili mina za patentaru od 2mm firme MARS-STAEDTLER.
Ne samo da su za proces [tampe ili fotokopiranja linije nevid­ljive, nego je
potez ’ne-mastan’ i ’ne-vo[tan’ i linije se lako bri[u – jednostavno, ima se
ose'aj kao da se crta sa mek[om grafitarom, recimo B ili 2B – i [to je najlep[e,
tu[ se izvanredno ’prima’!
Scenarista Bil Loubs (Bill Loebs) nekada je bio i crta;. U vreme kada je pisao i
crtao svoj serijal ”Journey” (Putovanje) po;etkom osamdesetih, otkrio je ‘za
sebe‘ mnogo vi[e odgovaraju'i metod – ’olovkiranja TU{EM’! Naime, zbog
ne­kih razloga nije mu se svi]ao proces olovkiranja – niti grafitarom, niti ’plav­
kom’, a voleo je spontani kvalitet skica koje je za sebe radio direktno tu[em,
rapidografom… Ina;e je tu[irao u stilu Vil Ejznera, ;etkicom i crnim tu[em,
kada pravi strip. Kako bilo da bilo, postupno je do[ao do spoznaje da mu
iz­
van­redno radi posao rapidograf napunjen NON-REPRO bledo-plavim
tu[em i – tako je radio ’fazu olovke’, odnosno postavke. Prednost metoda bila
je u nepostojanju ’nagomilanog vo[tanog masnog nanosa’ koji bi mu pravila
plava olovka (o;igledno nije bio sklon crnoj grafitari!) i voleo je spontani
ose'aj skiciranja koji mu je davao rapidograf – da ne govorimo o tome kako je
posle toga ;etkica sa crnim tu[em lako klizila preko takve postavke bledo-
plavim tu[em…

Mehani:ke olovke
Na raspolaganju nam je [irok asortiman ovog tipa ’patentare’ sa mikro-mi­
nom. Dolaze u nekoliko dimanzija> [irina 0,9 i 0,7 (jako dobra za ’tupo’ skici-
ranje [irokog razmaha), 0,5 (najpopularniji i naj;e['e upotrebljavan ’kalibar’) i
najzad 0,3 – najtanja mina i najo[triji potez.
’Mehani;arke’ ne zahtevaju o[trenje i na du\e staze su verovatno jeftino re[e­
nje – ali nedostaje im fino'a te varijabilnost poteza i linije imanentna ’normal-
nim’ zao[trenim olovkama.
Druga – i ponajbolja – opcija kod tipa mehani;kih olovki jeste svima znana
’pa­tent-olovka’ (koju na engleskom zovu ’lead holder’ – drza; mine, ili ’clutch
-pencil’ – olovka-hvataljka) – dr\alo koje oprugom i ’zubima’ stiska minu od
2 mm – istu kao [to se mo\e na'i unutar drvenjare. Ako se pazi i ;uva, traja'e
ve;ito, prima i grafitne i plave mine, izvanredno radi ’na tupo’ nezarezana, a
mo\e lako da se za[ilji ili [mirglom ili specijalnim malim reza;em.
Meni li;no je ovaj poslednji tip bio najdra\i i najbolji. Uvek sam imao pri ruci
dva komada – jedan sa NON-REPRO plavkom, drugi sa H ili 2H grafitnom
zao[trenom minom. Milina…

6
GUMICE
Kakav god tip ’brisalice’ da koristimo, valja nam da pripazimo da nam dla­
novi NE DODIRUJU gumu. Masno'a i znoj sa ko\e prave gadne neizbrisive
brljotine. Standardna ’[kolska’ gumica koju svuda mo\emo da kupimo solid-
no slu\i svojoj svrsi ali biva grublja prema hartiji i mo\e da razma\e grafitne
linije vi[e nego [to bismo to \eleli.

Plasti:ne gumice
’Plastikanci’ dolaze u beloj ili plavoj boji, sa za[titnim kartonskim omota;em
koji dr\imo me]’ prstima i generalno govore'i, ne\niji su prema hartiji od
obi;nih gumica, ali vi[e razmazuju grafit pri brisanju. Tako]e ih ima u formi
’klik-irejzera’ (clic-eraser = kao deblja patentara sa gumenom minom umesto
grafitne ili kao skalpel sa gumom umesto metalne o[trice na izvla;enje) koji su
du[u dali za briskanje malih povr[ina i detalja.

Kned-gume
One su jo[ ne\nije prema papiru, mada ne rade dobro po[ao ako pritiskamo
olovkom i ’oremo’ po povr[ini hartije. Sa njima je zabavno raditi – mogu da se
mese kao komad plastelina, a ono [to \elimo da bri[emo se NE TRLJA ve' se
’tupka’ sa zgomilanim knedom koji UPIJA grafit sa papira, ostavljaju'i izble­
de­lu skicu koju ili dalje doterujemo ili tu[iramo takvu kakva jeste. Kada se
kned-guma ’nasisa’ grafita, ra[irimo je i prevrnemo kao ;arapu, tako da ima­
mo ;istu povr[inu za dalje ’tupkanje’. Dr\imo je u pribli\no loptastom obliku
i pazimo da ne pada na prljav pod, u vodu, tu[ i sl. Najbolje se ;uva zamotana
u par;e najlona, u kesici ili staniolu, a najbolje u kutijici.

TU{(evi)
Za ;etkice i tu[-pera uvek upotrebljavamo tu[ otporan na vodu – koji se NE
RASTVARA. Od nas zavisi koju vrstu ili marku 'emo da izaberemo< ve'ina
crta;a nalazi da je Pelikan tu[ adekvatan. Ako treba da zacrnimo veliku po­vr­
[inu, naj;e['e uvi]amo kako intenzitet crnila nije ujedna;en niti perfektan<
ako ostavimo fla[icu tu[a nezatvorenu nekoliko dana, zbog isparavanja sadr­\
aj postaje crnji ali i gu['i, stoga ne'e da te;e glatko iz umo;enog pera.
Stripari u Americi i Britaniji preferiraju Higgins Black Magic, pogotovo za rad
;etkicom. Dovoljno je gust, te;e ujedna;eno i daje somotski mat efekat, a ne
sjajan kao recimo Pelikan. U slu;aju ja;e gustine, valja da se dospe nekoliko
kapi DESTILISANE vode (nipo[to obi;ne ’;esmare’) ili amonijaka, koji je za
tu[ efektivniji (i smrdljiviji, na \alost) razre]iva;.
Naravno, ne postoji pravilo koje nam name'e ’vernost’ samo jednoj vrsti tu[a –
ako nam je potreban specijalan efekat ili posebna te;nost koja bolje radi posao

7
za, recimo, pero – slobodno uzmimo Pelikan ili neku tre'u vrstu tu[a koji 'e
poslu\iti svojoj svrsi. Crta;i stripova ;esto imaju na svojim radnim stolovima
dve-tri vrste> jednu za pero, drugu za ;etkicu i, na primer, gu['u verziju (iz
nezaklopljene fla[ice) za ’kre;enje’ velikih povr[ina planiranih za crne nanose,
senke ili siluete. Po[to ;etkice i pera valja ;esto ;istiti da bi nam du\e trajali,
u;imo se iskustvom koje vrste tu[a ;ine preterano ;esto ;is'enje alata bespotreb-
nim.

TU{-PERA
Naj;e['e upotrebljavana pera me]u strip-profesionalcima su ameri;ka HUNT
(Hant) pera koja smo pominjali ranije u nekoliko prilika – i to brojevi 102, 108
i 100. Navodno, mogu retko da se na]u u evropskim radnjama s priborom,
gde se mnogo ;e['e mogu kupiti engleski Gillott (Gilot), nema;ki Brausse i sl.
U na[im radnjama u Srbiji izbor je kakav jeste, stoga poslu\imo se onim [to
nam je dostupno. Ne zaboravimo da pera tra\e i odgovaraju'a dr\ala, stoga
upoznajmo razli;ite vrste pera – neka su u obliku cev;ica koje valja umetnuti
u dr\ala sa okruglom rupicom. Druge vrste dr\ala imaju oprugu u otvoru u
koju se stavlja ’crep’-oblik obi;nog pera. Hant-pera su obi;no tvr]a, pogotovo
kad su nova. Razradom tokom crtanja postaju mek[a i fleksibilnija, a nakon
du\e upotrebe pretvaraju se u ]ubre ako ih ne ;istimo. Nikada ne upotreblja­
vajmo samo jedno perce – imajmo jedno razra]eno za najve'i deo tu[iranja,
jedno novo-novcijato za tanje precizne linije i jedno na ivici upotrebljivosti za
grublje, deblje konture.
|an Moebius |iro mi je li;no rekao jednom prilikom da mu po­sao najbolje
rade ’umiru'a’ pera, pre no [to postanu neupotrebljiva.
Po;etnici i nenaviknuti crta;i obi;no imaju problema sa perima koja ispu[taju
mrlje (’krma;e’) ili nekontrolisano [pricaju kapljice na sve strane. Pera – pogo-
tovo ona sa o[trim vrhom – ne mogu da se upotrebljavaju kao obi;no penkalo<
linija se vu;e PREMA SEBI, nikada i nikako OD SEBE< ka\e se isto tako da
perom ne valja crtati u stranu, pa ipak ve'ina pero-crta;a to ;ini bez problema.
Svako prona]e svoj modus.
Uma;imo perce u fla[icu samo do pola (nau;imo se da ne punimo fla[icu do
vrha, ve' samo do tre'ine zapremine – tako da nam pero primi koliko treba
tu[a), za svaki slu;aj otresimo eventualni vi[ak crne te;nosti u bo;icu, potom
napravimo probni potez-dva na par;etu hartije iste vrste kao [to je ona na
kojoj tu[iramo i proverimo pre nastavljanja posla da li nam je neko vlakance
zaglavljeno u vrhu perceta. Znam, previ[e posla i priprema ali to je neophod-
no kod rada s ovim alatom. Rutinom i navikom sve ove akcije se slo\e u jednu
i to se obavlja brzo.
Postoji jedna tehnika crtanja perom – a to je da vrh JEDVA DODIRUJE povr­
[inu hartije! Tu[ se pu[ta da spontano ’kaplje’ i kontinuirano ’klizi’ sa pera na

8
papir. To zna;i da pero delimi;no ’lebdi’ nad hartijom ili samo malo dodiruje
povr[inu na kojoj se radi, prepu[taju'i tu[u ;ija se kapljica formira na vrhu da
vr[i kontakt. Ovim na;inom crtanja perce du\e traje i gotov crte\ deluje lepr­
[a­vo i spontano. Naravno, ova tehnika ne radi posao ako na[ stil zahteva vari­
jacije u debljini linije – [to podrazumeva razli;ite stepene pritiska.
Neki stripari se kunu da pera treba redovno ispirati u tegli sa vodom i brisati
krpicom< drugi tvrde da treba pustiti da se na alatu skupe slojevi stvrdnutog
osu[enog tu[a i da tek tada pero daje najbolju liniju. U takvom slu;aju odurne
neurednosti alat se ili baca ili se mukotrpno ;isti vrhom o[trog skalpela. U
za­vi­s­nosti kakva je osoba – uredna ili le\erna – crta; 'e da izabere [ta 'e i kako
'e sa tretmanom alata.
Preporu;ujem da se zaborave anegdote i saveti u vezi crta;a koji predla\u da
se pera pre upotrebe pale upalja;em ili prokuvavaju u vodi. Mo\da i ima
ma­nijaka koji to rade (ja sam upropastio nekoliko pera zauvek…) no mi 'emo
se ipak osloniti na svakodnevno ;i['enje obi;nom vodom i krpom.
Imajmo na umu da se ’krma;e’ doga]aju i najiskusnijim pera[ima – zato ima-
jmo pri ruci papirne maramice kao upija; te beli korektor. To je cena koja se
pla'a za fleksibilnu ritmi;nu i lepu liniju.

:ETKICE
Najpopularnija ;etkica me]u striparima je engleska Winsor-Newton, serija 7,
brojevi 1, 2 i 3. Lo[a vest> ova alatka je bezobrazno skupa! Dobra vest> ako smo
pa\ljivi i uredni po pitanju pranja i odr\avanja iste, traja'e nam prakti;no
zauvek! Vil Ejzner (Will Eisner) i dosta drugih crta;a – me]u njima i moja
ma­len­kost – imaju iste ;etkice ove marke preko 20 godina, i pored stalne
upotrebe.
Sli;no kao i sa perom> uma;imo ;etkicu samo do polovine u tu[, nikako do
kraja i preko firule (metalne cev;ice koja dr\i dlake na kraju). Tu[ mo\e da
upropasti lepak koji dr\i dlake zajedno. :etkica se ne dr\i kao olovka ili bilo
koja pisaljka – naprotiv> dr\i se [to vertikalnije u odnosu na papir, a potezi su
duga;ki i glatki – od sebe A NE ka sebi, s ’leva na desno a ne obrnuto. Onog
momenta kada zavr[imo sa tu[iranjem ;etkicom – makar samo mali potez – i
kada samo na trenutak nameravamo da je ostavimo sa strane – NE :INIMO
to bez prethodnog ispiranja na[e dragocene alatke u teglici sa vodom. Kada
smo gotovi – operimo je ne\no pod mlazom hladne vode iz ;esme (topla voda
'e da rastvori lepak u firuli i dlake bespovratno ispadaju). Tako]e, tu[ NE
SME da se stvrdnjava na po;etku firule – ne samo [to lepak propada, nego
dlake mogu da dobiju ’pank-frizuru’ idu'i u svim pravcima sem prema vrhu.
Blag ’bebi’ sapun dobro do]e da sa dlaka operemo detaljno i poslednje ostatke
tu[a, rotiraju'i ;etkicu na dlanu, sve dok iz dlaka ne prestane da te;e prljavo-
siva sapunica< ;ista ;etkica ’za[kripi’ na mokrom dlanu – tada stavljamo dlake

9
u usta, zarotiramo dr[ku i vla\nim usnama formiramo vrh a pljuva;ka
omogu'uje da isti zadr\i formu do slede'e upotrebe.
Stare ’razvaljene’ ;etkice ne moraju da se bace u ]ubre – naprotiv, izvanredno
mogu da poslu\e razli;itim svrhama. Mnoge daju izvanredne teksture ili odli­
;an efekat ’suve ;etke’ (dry brush tehnika, kad nedovoljno tu[a daje lep potez
na hrapavoj hartiji). Obrada kore drve'a, siluete [uma, bogatih kro[nji, trave i
;ega sve ne, dobijaju na lepoti pa\ljivim kori['enjem ’neupotrebljivih starih’
;et­kica. Gdegod nije potrebno dati preciznu liniju i pa\ljivu obradu, tehnika
’suve ;etke’ pravi ;uda – pogledajmo ilustracije za rubriku ”Verovali ili ne” ili
radove Stiva Ruda (Steve Rude) te ilustratora Roberta Fosita (Robert Fawcett).

RAPIDOGRAFI
Po[to nas ve'ina zna o ;emu je re;, samo ukratko> grozno skupi, ’mrtva’ linija
uvek iste debljine, ma koliko ;esto da se peru uvek se zapu[e, ne ba[ dobar
izbor za glavni tu[erski alat i pored ;injenice da su ih upotrebljavali Hermann,
Zoran Janjetov, Boro Pavlovi', Hauard Kruz (Howard Cruse), Brajen Bolend i
ve'ina po;etnika koji su ih tretirali manje-vi[e kao hemijske olovke. ALI…
izvanredno do]u kao ispomo' kod izvla;enja okvira lenjirom (deblji rapido-
graf), ucrtavanja dijalog-balona pomo'u [ablona sa elipsama (malo tanji ’ra­
po[’), sitnijih detalja u crte\u (vrlo tanki ’rapi'’) itd.
Faktor zapu[avanja mo\e da se ubla\i nedozvoljavanjem da se tu[ sasu[i unu­
tar izlazne cev;ice< makar i ne nameravali da upotrebljavamo rapidograf,
po­vu­cimo svaki dan par poteza, tek da protok tu[a bude stalan< nikada ne
punimo rezervoar vi[e od polovine i koristimo ISKLJU:IVO tu[ za rapido-
grafe, ni­kako obi;an tu[. Perimo rapidograf makar jednom nedeljno tako [to
'emo ga pa\ljivo rastaviti (ne bacajmo [emu sa prikazom svih delova i kako
se sklapaju!), isprati pa\ljivo pod mlazom mlake vode i ostaviti u posudi sa
toplom vo­dom da se jo[ otkrave preko no'i. Sutradan isperimo ih ponovo pod
mlazom mlake vode dok voda ne prestane da bude prljavo-siva< potom ih
ostavimo da se osu[e preko dana i tokom no'i i tek slede'eg dana ih sastavimo
pa\ljivo i napunimo samo pola rezervoara tu[em. Ako se ovaj proces ;ini
mukotrpnim, onda budimo i dalje lenji i nemojmo se \aliti [to na[ alat ’izdaje’
i ne radi posao kako treba. Rapidograf tra\i pa\nju i negu kao i pera i ;etkice.
Postoji nekoliko vrsta rapidografa na tr\i[tu za tehni;ko crtanje< najpoznatije
marke su ROTRING i MARS-STAEDTLER, kao i KOH-I-NOOR i dr. Od
nedavno se proizvode i modeli za bacanje posle upotrebe, kad se tu[ u patroni
istro[i – ovo je Bogom dana solucija za one me]u nama koji su nemarni… I
bogatiji nego [to je potrebno.

10
MARKERI
Pojavljuju se pod raznim imenima – fibre tip pens, markers, felt tips, pen sticks i
td. – mi ih znamo kao ’flomastere’< kad su se prvi put ponudili tr\i[tu
po;etkom [ezdesetih godina u Engleskoj, oficijelan naziv bio je ’Flow Master’
(flou master=gospodar toka) pa otuda i u nas ustaljeno ime koje i danas koris-
timo. Vrlo su zavodljiv alat… Lako se i svuda nalaze, ne tra\e nikakvu poseb-
nu brigu, nisu preterano skupi, bacaju se posle upotrebe bez pardona i ima ih
u svim mogu'im dimenzijama i bojama – nama, normalno, posao radi crna.
Pigment u njima (’mastilo’) nikada nije dovoljno dobar… :esto je neotporan
na vlagu, vremenom intenzitet bledi i postaje plavi;ast, braonkast ili \ut posle
du\eg perioda – ;ak mo\e i da potpuno izbledi i nestane kao trag na hartiji!
Ma koliko da ih ’pravi profesionalci’ ne preporu;uju, markeri uvek nekako
na­]u puta i na;ina da se nametnu crta;ima zbog nu\de, nemogu'nosti da se
na­ba­vi ’pravi profesionalni alat’, brzine, linije manjeg otpora, spoznaje da
IPAK postoje majstori stripa koji su ih uspe[no koristili. Recimo, nedavno
preminuli Gil Kejn (Gil Kane) je, mo\e se re'i skoro oficijelno, bio me]u
prvima – ako ne i prvi – ko ih je prihvatio i do kraja \ivota ekskluzivno koris-
tio u svom striparskom radu. Tu je i Aleks Tot (Alex Toth), Hauard :ejkin
(Howard Chay­kin), Pol Niri (Paul Neary), [kotski majstor Geri Erskin (Gary
Erskine) i mnogi drugi – [to u Americi, [to u Evropi ili Japanu – zemlji koja
danas briljira u pro­izvodnji ove alatke.
Kada tra\imo flomastere za sebe, prvo pogledajmo da li na njima pi[e ’water-
proof’ (otporan na vodu)< potom ih isprobajmo na komadu hartije i prevucimo
prstom preko skice odmah po zavr[etku – ako se pigment NE razmazuje i
linija nije plavkasto-braonkasta nego stabilno crna… Na dobrom smo putu.
Uz­mimo nekoliko komada, sa tanjim, srednjim i debljim vrhovima. Izbega­vaj­
mo flomastere koji su ’water-based’ (zasnovani na vodi) ili jakog mirisa. Nas
interesuju firme PIGMA, MARS-STAEDTLER, EDDIGS, PILOT, PENTEL,
TOMBOW ili ZEBRA GRAPHIX. Ako nema ovih marki… snalazimo se sa
onim ;ega ima… Nevolja je tako]e u tome [to se ovi alati ;esto menjaju, usa­
vr[avaju, nestaju sa tr\i[ta e da bi se lansirali novi, tako da ;esto mnogi crta;i
imaju averziju prema njima – taman se naviknu na jedan tip markera – a on
nestane i zameni ga ne[to novo, skoro isto ali ipak druga;ije. Crta;i stripova
su naj;e['e ljudi koji ne vole da menjaju ustaljene navike i skoro sujeverno su
verni alatu koji su zavoleli i navikli se na njega.
Crte\ flomasterom tako]e mo\emo da sa;uvamo od ble]enja i nestanka izbe-
gavanjem da ga izla\emo sun;evim zracima< dobro do]e i kvalitetna laserska
fotokopija, skeniranje pomo'u kompjutera i sl.
Sli;no rapidografima, i markeri su DO NEDAVNO bili limitirani uglavnom
mrtvom, ujedna;enom linijom bez varijacija – zato su ih profesionalci uglav­
nom preporu;ivali za izbegavanje. Me]utim, ve' nekoliko godina se proizvo­

11
de markeri sa interesantnim osobinama – neki se prave sa gumiranim vrhom,
koji daje razli;itu debljinu linije u zavisnosti od pritiska< PENTEL ima flomas-
tere sa vrhom u obliku pera ili ;ak prave ’penkalo-;etkice’ koje od pre nekog
vremena imaju mastilo tu[-kvaliteta u patronama koje se ne rastvara u vodi!
I pored profesionalne vernosti ’klasi;nom’ alatu, mnogi crta;i se preorijentisu
na ovaj ’instant’-pribor, uprkos ograni;enostima i nedostacima koje ’starinski’
alat nema. Faktor je brzina, lako'a upotrebe i kratak period su[enja crte\a.
Korekcije skalpelom ili temperom ovde ne vrede – zato imajmo pri ruci dakti-
lografski korektor koji NIJE baziran na vodi ili fla[icu/tubu akrilik-bele boje.
PENTEL proizvodi vodo-otporni beli pigment u perima razli;itih dimenzija sa
cevastim vrhom koji je sli;an onom kod rapidografa, kao i tip hemijske olovke
sa belim mastilom. Ako se na]e – kupimo ga, dobro 'e da do]e.
Penkalo-:etkice (fountain brushes) koje pravi PENTEL pune se patronama
spe­cijalnog tu[a – NE eksperimentisimo sa obi;nim tu[em jer 'emo upro­pastiti
alatku. Jeftinije su od klasi;ne ;etkice ’na umakanje’ i dobro do]u kako za ve\­bu
pre prelaska na klasi;nu ;etku, tako i za profesionalan rad kod tu[ira­nja.
Za ispunjavanje velikih crnih povr[ina uvek 'e da dobro do]e deblji crni flo-
master umesto ;etkice koju valja da ;uvamo za linearan rad< tako]e, higijen-
ski [tapi'i sa ’pupoljcima’ vate na vrhu izvanredno slu\e za ’kre;enje’ velikih
crnih povr[ina kada se umo;e u tu[< intenzitet crnila je ujedna;en i efekat je
uredno zadovoljavaju'i.

PENKALA
Ima stripara koji vole ose'aj koje im daje naliv-pero< oni stoga uma;u u fla[icu
sa tu[em penkalo ili pak rizikuju zastoje i pune naliv-pero crnim tu[em. :esto
se ovakvi poku[aji ne zavr[avaju povoljno i draga nam pisaljka zavr[ava u ]
ubretu…
Ali zato postoje specijalna penkala za crtanje od pre desetak godina. Najpoz­
natije marke su OSMIROID i ROTRING koji je mogao da se na]e i u na[im
rad­njama.
Treba imati u vidu da ROTRING crta;ka penkala tro[e patrone s mastilom
sko­ro istog kvaliteta kao [to je ono obi;no za naliv-pera< stoga nije na odmet
kupiti specijalan ROTRING tu[ kojim se pune patrone sa navoj-klipom – one
se NE BACAJU i ubacuju se u penkalo koje onda daje kvalitetnu otpornu lini­
ju – ali se zato pero ;e['e pere i ;isti. Mnogi vele da je ovaj alat dobar samo za
skiciranje i ve\bu, linija nema izra\enu varijabilnost ali ipak ima crta;a koji s
ROTRING penkalom uspe[no prave stripove. Ja sam video da Zoran Janjetov
to ;ini, kao i nekolicina britanskih alternativnih stripara.

12
ISPRAVLJANJE GRE{AKA
POKRIVANJE BELIM
Dosta crta;a upotrebljava neprovidan, gust beli tu[, koji mo\e da se na]e u
radnjama sa crta'im priborom. U tom slu;aju imajmo SAMO ZA TU SVRHU
jeftiniju tanju ;etkicu koju nikada ne'emo upotrebiti za glavno tu[iranje crnim
tu[em.
Eksperimentom 'emo da prona]emo koji beli tu[ nam najvi[e odgovara< naj­
bolje je da uzmemo akrili;ni beli FW ili Windsor-Newton tu[. Ne[to ranije
pomenut je i beli akrilik u tubi…

SLIKARSKA PODLOGA

Kako ve' samo ime ka\e, u pitanju je bela boja ;ijim se premazivanjem pripre­
ma platno za slikanje. Ne samo da izvanredno pokriva gre[ke, nego i omogu­
'ava da se preko belog nanosa crta bez problema, ’kao po loju’.

BELA TEMPERA
Kako bilo da bilo – ovo je najrasprostranjenije sredstvo me]u na[im crta;ima
za korekcije. Najbolja tempera se nalazi u tubama, kvalitet one u teglicama nije
ba[ najpo\eljniji. Izbegavajmo tzv. ’cink-belu’ po[to vremenom po\uti. U mno­
gim slu;ajevima treba'e nam nekoliko nanosa da se pokriju ne\eljene linije u
tu[u, osu[ena povr[ina nije dobra za ponovno tu[iranje – pogotovo perom<
ako se to obavi ;etkicom, tempera ’usisa’ svu vlagu i sasu[ena linija tu[a ubrzo
lako otpada kao ljuska ili perut.
I kao najva\nije – linije flomasterima se uvek probiju kroz nanos temperom.

RAZNO
T-LENJIR-GLAVA{ I TROUGLOVI
Znati kako se ovaj pribor koristi je od velike va\nosti za svakog stripara.
Merenje, uredno i pa\ljivo izvla;enje kako margina/okvira prizor-polja tako i
perspektivnih linija spada u crta;ku disciplinu. Rad olovkom pomo'u njih je
neuporedivo lak[i od rada tu[em – zato se ve'ina stripara koristi flomasterima
ili rapidografima prilikom ovih geometrijskih zadataka.
Iako se ve'ina lenjira i trouglova izra]uje od plastike, dosta profesionalaca
pre­poru;uje pribor napravljen od metala, po[to se isti ne krivi i ne deformi[e

13
kao onaj od plastike. Normalno, ovu opasku shvatimo samo uslovno – metal
nije providan. Po[to se table stripa rade na uvek istom formatu, nije zgoreg
napraviti jednu glavnu model/etalon tablu sa ucrtanim formatom i probu­[e­
nim rupicama na uglovima margina, tako da na sve\em listu hartije olovkom
kroz te rupice na kalup-tabli nazna;ujemo ta;kicama odabrani format, po­ve­\
emo ta;ke linijama pomo'u lenjira i – posao je ubrzan eliminisanjem bespo­­­
trebnog ponavljanja merenja.
{abloni sa elipsama i/ili krugovima uvek dobro do]u crta;ima koji ne vole da
gube vreme sa [estarima ili pa\ljivim slobodoru;nim iscrtavanjem dijalog-ba­
lona ili ovalnih oblika. Mi 'emo tra\iti one od ;vr['e plastike i bi'emo pa\ljivi
kod rukovanja njima – nisu ba[ jeftini…

SVETLE"E KUTIJE ILI STOLOVI

Iako dozlaboga skupa, ova pomagala su neizmerno korisna. Obi;no je to
me­tal­na ili drvena kutija, s jednom ili dve fluorescentne cevi/lampe i radnom
povr[inom od mutnog ili belog stakla, ili pak klirit-plastike. Omogu'ava da se
gruba skica providi kroz sve\u hartiju preko skice kada se uklju;i svetlo i da
se bez mukotrpnog brisanja radi gotov predlo\ak olovkom uz korekcije. Ne
mali broj stripara ;ak izbegava da ’;isti’ grubu skicu olovkom – smesta prela\e
na fazu tu[a, pogotovo ako rade markerima ili rapidografima. Pokojni Gil
Kejn je svoje ura]ene gotove table radio samo flomasterom preko svetle'eg
stola, bez korigovanja prosvetljene grube skice olovkom. Crta;i koji su skloni
zanatu ili ’uradi sam’ principu prave sami sebi svetle'e stolove ili kutije od
drveta. Drugima su kom[ije stolar i staklorezac najlak[a solucija.
Postoji i tre'a – obi;an prozor tokom dana, za videla> selotejpom zalepimo ski­
cu na staklo, preko nje prazan sve\ papir i – eto re[enja.
Verovatno najopasnija i najneprakti;nija solucija jeste debela staklena plo;a
koju postavimo na dve stolice, ispod nje upalimo lampu uperenu uvis i dobi-
jamo neudobno ali adekvatno re[enje za ;i['enje i doterivanje finalne table na
osnovu skiciranog predlo[ka (ili vi[e njih u kombinaciji, poput kola\a!).
Iako ve'ina stripara crta fazu olovke i tu[a na istom komadu hartije, nije mali
broj ’precizanera’ koji finalnu olovku izvode uz ovo svetle'e pomagalo< neki
;ak ’;iste’ drugu verziju na pausu, pa onda paus-skicu iznova jo[ preciznije
doteruju olovkom na novom listu preko svetle povr[ine. Na kraju, podsetimo
se da postoje i ranije pominjani Artograf-vertikalni projektori, koji po potrebi
uve'avaju ili umanjuju svetlosnom projekcijom na ;ist papir ranije napravlje­
nu skicu. Du[u su dali za ’pretabavanje’ fotografija, tu]ih crte\a koje krademo
nadaju'i se da ih niko ne'e prepoznati ako se objave, ili na[ih malih brzih skica
koje ;esto znaju da nas zbune i ne znamo [ta bismo dalje sa njima< bacanjem
pro­jektovane uve'ane slike na papir odjednom lako uvi]amo [ta valja ispravi­
ti, oduzeti ili dodati i – eto sistema koji su koristili Voli Vud, Nil Edems, Brajen
Bolend, Dejv Gibons i mnogi drugi… :ak i moja malenkost.
14
PROFESIONALNI CRTA"I STO
Manje-vi[e svi smo ga videli, makar u izlogu radnje sa tehni;kim materijalima,
u [koli u nekom od kabineta ili na radnom mestu. Ima ga u raznim vidovima,
naj;e['e sa pomi;nom tablom koja mo\e da se namesti u bezbroj \eljenih
nagiba pod raznim uglovima. Cena je u rangu ne ba[ pristupa;ne, ali ko \eli
da sebi obezbedi besprekornu radnu povr[inu koja ne zamara i ne nanosi vre-
menom bol – nek’ izvoli. Mnoge firme u bescenje prodaju stare dotrajale sto­
lo­ve koji jo[ mogu da poslu\e, tu je i otpad sa name[tajem… Ali i naj;e['e
re­[enje kojim se koristi velika ve'ina stripara> obi;na daska oslonjena donjom
ivi­com o butine osobe koja sedi a gornjom o ivicu obi;nog stola savr[eno re[a­
va problem adekvatne radne povr[ine.
Jedna od glavobolja koju nam zadaje pomenuta radna povr[ina – bilo da je
horizontalna ili pod uglom – jeste situacija kada nam zbog nemara sklizne fla­
[ica sa tu[em koji se prospe po stolu i/ili podu. Re[enje je da selotejpom zale­
pi­mo na povr[inu stola kartonsku kutiju u kojoj smo kupili bo;icu tu[a sa
is­tom unutar nje.
Tu je i prastari ’trik’ ameri;kih crta;a stripa> pravougaono par;e ja;eg kartona
na kome sa dnom fla[ice tu[a kao [ablonom iscrtamo kru\nicu unutar koje
lenjirom pa\ljivo izvu;emo pre;nik, potom drugi pod pravim uglom, pa jo[
dva po pola – tako da dobijemo ;etiri ukr[tena pre;nika sa ise;cima pod
uglovima od 45 stepeni< skalpelom pa\ljivo ise;emo preko pre;nika i izvadi-
mo napolje ’latice’ koje postanu izvanredan dr\a; fla[ice sa tu[em – po[to smo
prethodno taj karton selotejpom u;vrstili na povr[ini stola. Nema teorije da
nam tu[ ikada vi[e sklizne i napravi [tetu! Stare ;a[e ili konzerve odli;no do]
u za dr\anje olovki, ;etki i pera te ostalih pisaljki na odre]enom mestu – ured-
nosti nikada dovoljno u ovom ;esto haoti;nom poslu.

STARA :ETKICA ZA ZUBE

Kada \elimo da rasprskavanjem crnog tu[a pomo'u iste napravimo ’kul’
efekat ili temperom stvorimo iluziju zvezdanog kosmosa – trljanje krutih
dla;ica (prethodno umo;enih u \eljeno sredstvo) prstom mo\e da napravi
;u­da… Ili musavi problem. Napravimo od tanje hartije za[titu \a povr[ine
koje NE |ELIMO da isprskamo i redovno perimo ruke, naro;ito kori['eni ka\
iprst. Stara ;etkica za zube tako]e dobro do]e kod ;i['enja pera.

RASTERI
Oni su sredstvo koje polako ali sigurno odlazi u zaborav… Obi;no su u vidu
ta;kastih ili linearnih ’sivih’ povr[ina na plasti;nom tanjem A4 listu< trljanjem
preko \eljenog mesta na crte\u vr[i se nano[enje vo[tanog (i ne ba[ trajnog)

15
efek­ta. Druga vrsta je raster koji se lepi preko crte\a, da bi se potom \eljena
po­vr[ina obele\ila isecanjem skalpelom. Vrlo mukotrpan posao… Cena se
nikada nije ra;unala u pristupa;nu.
U stara vremena crta; bi plavom olovkom ili bledo-plavim akvarelom obele­\
a­vao odabranu povr[inu, koja bi potom u [tampi izlazila u rasteru odabranog
procenta gustine ta;aka ili linija. Hoze Luis Salinas (Jose Luis Salinas), crta;
CISKA KIDA je na svojim originalima bledo \utim akvarelom obele­\a­vao
povr[ine koje \eli da budu u rasteru prilikom [tampe – li;no sam video 1995.
na jednoj prodajnoj izlo\bi stripa ovde u Londonu.
Pre verzije na plasti;nom listu, postojala je papirna verzija rastera koja se
nanosila pomo'u svetle'eg stola i pa\ljivim isecanjem skalpelom te lepljenjem
preko odabranog mesta na crte\u. Izvesni crta; stripa koji se potpisuje ’Santo­
sa’ preporu;uje kupovinu samo par plasti;nih listova \eljenih gustina rastera,
koje on potom fotokopira na hartiji i primenjuje malopre pomenuti metod. Jo[
jedna stara raster-tehnika koja nepovratno odlazi u istoriju jeste DUO-TONE
BOARD, koja se radi na hemijski pripremljenom crta'em papiru – kada je toga
davno bilo za kupovinu i kod nas, zvalo se Dopl-Ton Papir (hartija sa duplim
tonom). Proces je relativno jednostavan ali zbog jakog neizdr\ljivog mirisa
(recimo slobodno – SMRADA) mo\e da se ra;una u naporan> naime, kada se
tabla stripa na tom specijalnom papiru zavr[i i tu[ osu[i, ;etkicom se nanosi
specijalna hemikalija koja bazdi na amonijak< hemijski pripremljena hartija
reaguje kao katalizator i – pojavljuje se ’lakmus’-reakcija u vidu sive povr[ine
sa pravilnim rasporedom ta;kica ili linija! Novim nano[enjem hemikalije posle
su[enja dobija se gu['a ’mre\a’. Ko god je video crno-bele table PRINCA
VA­LI­JANTA Hala Fostera zna o ;emu je re;. U Americi se DUO TONE hartija
sve te­\e nalazi, a u Evropi mo\e da se kupi jedino u – Irskoj.
Sa sve [irom primenom ra;unara za [tamparsku pripremu ostaje nada da se
kreativnost ne'e iscrpeti jedino sa bombasti;nom upotrebom kolora, ve' da 'e
se od zaborava sa;uvati i taj pomalo zapostavljeni pristup ’zasivljavanja’
delova crno-belog crte\a…

FOTOKOPIR MA{INA
Nije daleko od istine ako tvrdim kako je doti;ni ure]aj na listi za nabavku kod
ekstremno malog broja na[ih stripara… Najve'i broj nas ne mo\e da ga priu[ti
ni pod razno, ali postoji re[enje – radnje za fotokopiranje kojih ima skoro svu­
da. Nije na odmet sprijateljiti se sa vlasnikom, sa;uvati za potreban momenat
dovoljno crte\a i para da se posao obavi odjednom – recimo, po;etkom nede­
lje, a ne na par;e, malo po malo, svakog dana.
Sve [to mo\e da uradi fotokopirka, mo\e da pru\i i kompjuter – uz uslov da
imamo skener i dobar printer/[tampa;.
Ako poznajemo nekog ko radi u kancelariji sa fotokopir aparatom – eto prilike

16
da se ’ogrebemo’ za besplatno kopiranje. Ipak, kupimo i ostavimo tamo paket
papira… Tek reda radi. Fotokopiranjem i smanjenjem kontroli[emo kako 'e strip
da nam eventualno izgleda u [tampi – plus [to ;uvamo u arhivi izgled table u
fazi olovke nakon [to ista nestane pod nanosima tu[a. Nije na odmet ovim
postupkom isprobati kako deluje upisan tekst – da li su slova premala ili preve-
lika.
Fotokopije [aljemo po[tom na uvid potencijalnim klijentima, sa ispisanim
na[im imenom, prezimenom, adresom i brojem telefona/faksa/e-mejlom na
pole]ini SVAKE fotokopije. Zahvaljuju'i toj umno\ava;koj praksi mo\emo da
se poigravamo sa crta;kim pristupom – mnogima ne odgovara veliki format
za crtanje, stoga je fotokopiranje prilika da na[e spontane strip-table iz obi;ne
sveske uve'amo na \eljeni format, koji 'emo potom pomo'u svetle'eg stola ili
kutije pa\ljivo da precrtamo na hamer i najzad istu[iramo.
Jedan ne preterano ;est postupak jeste kopiranje ma[inom odabranog crte\a
koji se sistemom kola\a uklapa sa ostalim elementima kompozicije i pozadi-
nom. Dobijeni kola\ se nakon toga ponovo umno\ava i naknadno doteruje,
boji i td. Onoliko koliko smo skloni avanturi i eksperimentisanju, toliko 'e
nam tehnologija biti od pomo'i.

DRUGE TRICE I SITNICE

Mali lenjiri, selotejp, lepak, rajsnedle, ru;ni i mehani;ki reza;i za olovke, [mir-
gla na da[;ici, rezervne mine za patentaru u kutijicama, puno blokova sa jeft-
inim papirom za skiciranje, pelir-hartija, tegle za vodu, [olje i ;a[e (za sokove,
kafu ili ;aj) i pove'a ;etka za brisanje trunja od gumice i drugih otpadaka sa
stola…
…ako ima jo[ ne[to, slobodno dodajte. Ja vi[e ne znam.

Na \alost, ovo pomalo dosadno putovanje kroz d\unglu pribora koje rabe stripari ne
mo\e da od nas napravi majstore zanata, ali za utehu nam ostaje da se niko nau;en
nije rodio i ni jedan zanat ne mo\e da se radi bez alata koji valja da upoznamo u pot-
punosti. :ega nema – sna]imo se s ne;im pribli\nim i NEPRESTANO CRTAJMO<
ako nam je strip stvarno toliko velika ljubav i draga orijentacija – opravdanja za len-
jost nema.
:ak i ako se desi da ne[to od pominjanog pribora ne mo\e da se na]e – dr\imo se olovke
i gumice i stvarajmo u inat.
Kad-tad ostatak alata 'e se na'i…

17
 Rob Dejvis

PRAVILNIK ZA »OLOVKARE«
Preveo Bojan }uki'

Naslov originala> PENCILER’S RULEBOOK By Rob Davis

Dakle, gotov scenario je me]’ va[im znojavim prstima. I [ta sad? U lice vas
gle­da prazan list ha­mera sa stola, smeju'i se manijakalno jer je u vas uneo
to­talni strah. Sav ulo\eni rad e da bi izdava; ili urednik obratili pa\nju na va[e
crte­\e se najzad isplatio, ali sada dolazi pravi test.
Na ovom mestu, mnogi stripari crta;i-po;etnici upropaste svoju [ansu. Svi
napori do ovog momenta bili su usmereni ka cilju da im se radovi zapaze –
bez brige o rokovima, samo da izgled bude ’profesionalan’. :uo sam od neko-
liko scenarista, urednika i umetni;kih direktora \albe na ra;un ’tog-i-tog crta­
;a’ kojem su probne table izgledale izvanredno, ali kad je do[lo vreme da se
po;ne sa crtanjem u pravom poslu, novajlija nije pru\io o;ekivani kvalitet.
Pod pritiskom mese;nih rokova mnogi crta;i-po;etnici prosto ne mogu da
pru­­\e profesionalni kvalitet.

PRVO PRAVILO>
NIKAD, NIKAD, NIKAD, NIKAD NE PROMA{UJTE ROKOVE!!!
Prva i najva\nija stvar koju profesionalni stripar valja da ima na umu jeste DA
JE ROK ZA PREDAJU ZAVR{ENOG RADA JU:E. Ako propusti, ne'e biti
jedini koji 'e da trpi. Svako u stroju je o[te'en i urednik mora da ubrza posao
u daljoj etapi procesa, gotov proizvod 'e da izgleda manje dobro i ponekad
izdava;e to vi[e ko[ta. ONI TO MRZE!

DRUGO PRAVILO>
B.{.J.B. (Budi {to Jednostavniji, Blesane!)
Za sve moje godine poha]anja strip-salona, kongresa i izlo\bi te slanja prob-
nih tabli na uvid i procenu, komentar koji sam UVEK ;uo jeste> ”Treba da
18
poradi[ na vizuelnom pripovedanju”. Kada bih zapitao kako se to radi, svako
bi mi bez razlike odgovorio> ”E, to niko ne zna kako da objasni. Samo nastavi
s radom dok to ne postigne[”.
Zlatno pravilo jeste B.{.J.B. pravilo (vidi gornji me]unaslov, za DRUGO
PRAVILO). Va[e kompozicije i postavke treba da su jednostavne, ;iste i na prvi
pogled jasne. Svako prizor-polje (pojedina;na slika na tabli) treba da sadr\i
sa­mo jednu radnju barem na po;etku, dok jo[ niste sigurni u sebe – op.p. i
akcija treba da glatko te;e u slede'u sliku. Strane valja da se slivaju te;no jedna
u drugu kao da su jedinstveno delo – [to i jesu. Izbegavajte ’ma[tovite’ ekstra­
va­gan­tne postavke prizor-polja dok ne postanete sasvim sigurni u sebe i vi;ni
vizuelnom pripovedanju. Crte\i treba da NAGLA{AVAJU kazivanu radnju,
ne da joj stoje kao prepreka.
Pripovedanje u stripu treba da nadolazi prirodno dok i[;itavate scenario.
Crta; mora da zami[lja PRI:U kao film koji se vrti u njegovoj glavi. Kako film
napreduje, zaustavite video u klju;nom momentu i pomerajte kameru unutar
zamrznute scene u tri dimenzije, zumirajte i [venkujte i td. dok slika ne bude
sadr\avala neophodne komponente da se pri;a iska\e jednostavno i jasno.
Laka i prosta ve\ba koju sam na[ao korisnom kod u;enja vizuelnog pripove­
danja jeste da upotrebljavam svoj video-rikorder za gledanje dobro re\iranih
filmova (a po mom mi[ljenju Hi;kokovi filmovi su najbolji). Po[to ste sve pri­
premili (i setili se ;ak da u video ubacite kasetu!), potpuno smanjite ja;inu
zvu­­ka na TV-u. Studiozno obratite pa\nju kako je svaka scena komponovana,
kako se kamera kre'e i sl. Kada nai]e posebno va\na ili interesantna scena, ili
ekspoziciona sekvenca kojom po;inje data scena, pauzirajte video i pa\ljivo
ispitajte [ta je reditelj u;inio kako bi doti;na scena gledaocu dala ose'anje da
taj svet zbilja i postoji. Ni[ta se ne mo\e meriti sa ovom tehnikom u;enja, a ;uo
sam od nekoliko drugih crta;a da je koriste kako bi unapredili svoju ve[tinu
pri­­povedanja.
Po[to smo sve razradili u svojim glavama, ideje valja da poteknu na hartiju.
Li;no mi se najvi[e svi]a da svoje ideje bacim prvo na obi;an pelir-papir za
kucanje na ma[ini, razra]uju'i mesto svakog pojedina;nog prizor-polja i
akciju unutar slika pre no [to pre]em na hamer. To mi omogu;uje da razre[im
sve probleme u fazi postavke pre nego [to se isti razmahnu na hameru ;ija se
povr[ina mo\e o[tetiti brisanjem brzopletih gre[aka (tu[eri i upisiva;i slova to
mrze). Kada je to zavr[eno, ovla[nim potezima olovke sa plavom minom
na­no­sim op[te oblike pozadine i karaktera ([to ne'e mo'i da se od[tampa) i po
obavljenoj postavci vra'am se da regularnom grafitnom olovkom sve to dovr­
[im. Ne rade svi ovo na isti na;in. Najvi[e olovkara preska;e fazu plave olovke
i smesta rade crnom grafitarom. U slu;aju kada ja upisujem slova, obi;no to
;inim izme]u faza plave i crne mine. Ako i tu[iram strip, preska;em etapu
gra­fi­ta i direktno tu[iram preko postavke plavom minom.

19
TRE"E PRAVILO>
SVE ISTRA|ITE I SAKUPITE DOKUMENTACIJU (;ak i ako mislite da sve
znate o crtanju) Po[to pro;itamo scenario, treba da zabele\imo ili popi[emo
sve objekte koji se pojavljuju kroz pri;u. :ak i kada mislimo da znamo kako
se oni crtaju, valja nam da na]emo dokumentaciju u vidu fotosa ili fotokopija
iz biblioteke, te da su nam uvek pri ruci kada nam zatrebaju za crtanje. Ja
imam komodu sa dve fioke pune fascikli sa ise;enim novinskim i magazins-
kim fotografijama. Svaki ’dosije’ je tematski obele\en (npr. ’Transport’, ’Ar­hi­
tektura’, ’Unutra[nja dekoracija’ itd). Pod svakim op[tim naslovom mo­gu da
imam posebne podnaslove poput ’Automobila’, ’Brodova’ i ’Aviona’ ko­ji spa­
daju pod ’Transport’. Svako u mojoj familiji zna da treba da mi sa;uvaju novi­
ne kada ih pro;itaju. Kada gomila poraste da je nemogu'e da se vi[e hoda kroz
moj studio, sednem na patos s makazama i krenem da isecam fotose i da ih
sla­\em u odgovaraju'e fascikle. Tako]e sam nasledio pozama[nu kolekciju
;aso­pisa ’Nacionalna Geografija’ (National Geographic) koja se nalazi na spe­
ci­jal­noj polici u mojem studiju, za slu;aj da mi zatreba dokumentacija o nekoj
eg­zo­ti;noj lokaciji.
Ovo mo\e da zazvu;i kao bespotrebna koli;ina posla, no u stvari vreme se
[te­di eliminisanjem odlaska u biblioteku svaki put kada mi zatreba pojedina;­
na fotokopija ne;ega [to sam lako mogao da imam unapred sa;uvano i sprem­
ljeno.
Internet je za vlasnike kompjutera neiscrpan izvor svakog mogu'eg aspekta
informisanja i dokumentacije. Uz flopi diskove na kojima ;uvamo ono [to nas
zanima, za svaki slu;aj imajmo i OD{TAMPANE primerke pohranjene na
su­ha i hladna mjesta – nikad se ne zna kada i za [ta mo\e da zatreba! – op.p.

:ETVRTO PRAVILO>
NAU:ITE ANATOMIJU!
Na salonima i kongresima stripa sam shvatio da urednici i umetni;ki direktori
vole da love tragove neznanja o ljudskoj anatomiji koje pojedini crta;i ostavl-
jaju za sobom. Re;e mi jedan urednik nekom prilikom kako uvek gleda kako
ne­ko crta [ake u stripovima. Ako na primer crta; izbegava da crta [ake, vrlo je
mo­gu'e da nema predstavu kako se one stvarno crtaju i da verovatno ima i
drugih problema koje poku[ava da zaba[uri. Biblioteke i knji\are imaju tovare
knjiga o umetni;koj anatomiji. Ispitajte ponudu i kupite ono [to vas interesuje.
NE KUPUJTE MEDICIN­SKE ANATOMSKE PRIRU:NIKE! Iako imaju og­rom­
nu vrednost ako studirate da postanete lekar, za crta;e su potpuno beskorisni.
Osim anatomije iz knjiga, treba zapamtiti da se u modnoj ilustraciji i u stripu
ljudske proporcije iskrivljuju i da se njima preteruje! U stvarnosti, ve'ina
od­ras­lih ljudi su visoki otprilike [est visina glave (ljudska glava je op[teprihva-

20
op[teprihva'ena jedinica mere pri crtanju ljudskih figura). U stripovima,
junak mo\e da bude 8, 10 pa i 11 glava visok! Obi;ni karakteri su visoki izme]
u 6 i 7 i po glava (\ene su uglavnom 1/2 glave ni\e od mu[karaca).
Po[to sam klasi;no [kolovan na umetni;kom koled\u, imao sam (i ponekad
jo[ uvek imam) problema da se naviknem na ’ne-realisti;ke’ proporcije.

PETO PRAVILO>
NE KRADITE PRECRTAVANJEM OD DRUGIH (makar ne redovno…)
Ni[ta me ne nervira vi[e od prepoznavanja poze ili slike koju je crta; stripa
koji ;itam precrtao od nekog drugog. Kada prizor-polje odska;e sa table i iz
celog stripa kao precrtano, prekida se ;ita;eva koncentracija i on biva podse'an
kako zapravo :ITA ne[to umesto da to DO|IVLJAVA.
Lepo je da studiramo i u;imo od crta;a kojima se divimo, ;ak i da precrtavamo
ili kopiramo DOK U:IMO KAKO SE CRTA (dokle god u;imo i iz DRU­GIH
izvora) no ipak razvijajmo na[ li;ni stil. :injenica je da nas ni[ta ne mo\e lak[e
nau;iti da steknemo svoj manir IZ KOGA MO|E DA SE RAZVIJE STIL kada
nas pritisnu rokovi i mi bivamo PRINUDJENI da se oslobodimo uticaja i
’inspiracije’ i procrtamo prema na[im sposobnostima i mogu'nostima! – op.p.

{ESTO PRAVILO>
NE BUDIMO DEFETISTI ILI APOLOGETI SVOG CRTA:KOG RADA
Kada po[aljemo ponudu po[tom ili razgovaramo sa urednikom na salonu
stripa, NIKADA se ne izvinjavajmo kroz pravdanje kako to i nije na[ najbolji
rad. :injenica je, moramo da pokazujemo SAMO NA{E NAJBOLJE RADOVE!
Slu[ajmo pa\ljivo kritike i komentare urednika u vezi na[ih crte\a. Osoba koja
ih gleda je mo\da neotesani bezose'ajni nadmeni grubijan, ali NIKADA ne
pokazujmo da to i uvi]amo.
Urednici imaju mnogo vi[e briga od teranja niz dlaku crta;ima. Niko od njih
ne \eli da sara]uje sa nekim ko je nesposoban da prihvati kriti;ko vrednova­
nje njegovog crta;kog rada bez odletanja u orbitu. U stripu, urednikova re; je
poslednja. On je na[ gazda i ako nam ka\e da ne[to valja da se uradi, ONDA
TO IMA I DA URADIMO! Ako ne mo\emo da podnesemo stalne zahteve za
izmene na[ih crte\a (a skoro svi 'e da ih tra\e!), ispunimo do kraja ugovor koji
imamo sa njim i potra\imo posao kod nekog drugog ili napustimo ovu profe-
siju – mo\da jednostavno nismo ro]eni za nju.
Ne smemo smetnuti sa uma da se sve ovo odnosi na industrijski aspekt u
kontekstu regularne serijske proizvodnje stripova koja ne mora da bude
karakte­ris­ti;na za uslove koje mi ili kolege u Evropi poznajemo. Na kraju kra-
jeva, uloga urednika je naj;e['e znala da bude ;isto administrativne, a ne nu\
no i kreativne prirode – op.p.
21
Nasuprot op[teprihva'enom mi[ljenju, ne moramo da imamo jak ego da
bismo uspeli u stripu. U stvari, kreatori koji su najlak[i za saradnju i komuni-
kaciju i koji mirno primaju uputstva imaju najve'e [anse da dobiju puno
posla! Niko ne'e da sara]uje sa [onjom i \alibabom.
A svako voli da sara]uje sa kul-tipom sa kojim sve ide lako i koji ume da bude
sre'an.

DRUGI DEO

Dobro. Dakle pro;itali ste moj prvi OLOVKARSKI PRAVILNIK, je li tako?

Neka od osnovnih pravila ste zauvek urezali na va[a ;ela unatra[ke kako biste
mogli da ih i[;itavate u ogledalu svakog jutra dok perete zube, ta;no? Sve [to
je sad preostalo jeste da valja ubediti urednika ili predstavnika izdava;a na
nekom salonu stripa kako ste vi slede'i Frenk Miler (Frank Miller), Bil Sjen­kje­
vi; (Bill Sienkiewicz), D\on Bern (John Byrne) i td. – ta;no? Pogre[no. |ao mi
je, devoj;ice i de;aci, to ne ide tako lako. :ak i ako ste shvatili osnovna pravi-
la treba'e strpljenja i istrajnosti i najverovatnije dobar broj godina e da biste
dobili prvi posao za nekog od velikih bud\a.
Pre nekoliko godina bio sam zamenik poslovo]e u velikoj prodavnici obu'e.
Ose'ao sam se frustrirano i bedno. Od kada sam pro;itao svoj prvi strip koji je
nacrtao D\ek Kerbi (Jack Kirby) znao sam da \elim da postanem crta; stripova
no ubedili su me da je to izvan mog doma[aja. Kao odgovor na to ja sam se
usidrio u neinteresantnim, nezadovoljavaju'im, dosadnim poslovima bez ika­
k­ve perspektive. I najzad, prezasi'en do neizdr\ljivosti za okolinu, odlu;io
sam da sve napustim i \rtvujem zarad postajanja crta;em stripova. Izgubio
sam posao u radnji sa cipelama ([to je samo bilo pitanje vremena), dobio drugi
u prodaji gramofonskih plo;a i provodio svaki slobodan trenutak u usa­vr­
[avanju mog ume'a.
Jednog dana, menad\er lokalne striparnice (dobar drugar i moj ven;ani qm)
mi je pokazao oglas prika;en na oglasnoj tabli u radnji. Pisac iz kom[iluka je
tra\io crta;a da mu ilustruje scenario koji je na putu da bude prodat Ar;iju
Gud­ vinu (Archie Goodwin) iz MARVEL-ovog Epika (Epic). Nazvao sam
;oveka, posetio ga u njegovoj ku'i, pokazao mu svoj portfolio sa crte\ima i po
kratkom postupku stekao novog prijatelja i saveznika u borbi za objavljiva­
njem. Tip se zvao Stiv Miler/Steve Miller (koji je kasnije pisao Rust za NOW
Comics i predstavljen je u DC-ovoj ediciji Patrola Osu]enih/Doom Patrol).
Na\alost, posao sa Ar;ijem Gudvinom se nije ostvario, no sa Milerovim sce-
narijima najzad sam stekao materijal za ilustrovanje (po[to ja nisam scenari­
sta) i table za pokazivanje na uvid.

22
Ponovo u onoj lokalnoj striparnici, Stiv i ja smo videli najavu za kongres stripa
koji se odr\avao nekih dvesta milja daleko. Tamo je trebalo da budu DC-ov
Dik }ordano (Dick Giordano) i tada[nji glodur u First Comics Majk Gold
(Mike Gold). Stigav[i na kongres Stiv i ja skupismo hrabrost da zasko;imo
g-dina Majka Golda i podmetnemo mu na[e table na uvid. Strpljivo je pregled-
ao sve na[e strane koje smo doneli i ljubazno nam rekao da imamo potencijala
ali da treba da jo[ radimo na njemu. Slede'ih pet godina Stiv i ja smo – [to
zajedno, [to pojedina;no – nastavili da kontaktiramo sa g-dinom Goldom i po
njegovom prelasku u DC. I najzad nam je nedavno (svakom posebno) G. Gold
kazao da smo obojica zreli da budemo objavljeni u DC-u.
Dobro, objasnio sam kako je petogodi[nje delanje dovelo do mogu'eg bu­du­
'eg rada, sad hajd’mo jo[ malo unapred.
Od pute[estvija da se sretnem sa Majkom Goldom, pro[lo je par godina. Ja
sam bio na svom drugom :ikaskom strip-kongresu i ;ekao u duga;kom redu
ispred vrata sobe za pregled portfolija. Vrlo ljubazna (i veoma trudna!) dama
je pro[la pored mene. Re;e da radi za Mejfer Gejms (Mayfair Games), firmu
koja pravi stone igre prema DC-ovim stripovima i da tra\i crta;e. Smesta sam
posko;io i podigao svoj portfolio da me zapazi rekav[i> ”Evo, pogledajte moje
stvari!”. Polako se spustila da sedne na pod (ne zaboravimo, bila je u drugom
stanju) i 'utke listala moje radove. Kada je zavr[ila, ve' su se i svi ostali iz reda,
prirodno, gurali da joj tutnu svoje crte\e pod nos. Kada je najzad zavr[ila sa
svima ostalima, ponovo mi je pri[la, predala mi svoju vizit-kartu i rekla>
”Mi­slim da mo\emo sara]ivati”. Taj kontakt je postao moj prvi profesionalan
posao i, kao dodatak u mojoj biografiji, pomo' u nala\enju daljeg anga\mana.
Nekoliko godina kasnije, kada su Iron Crown Enterprises (ljudi koji prave sto­
nu igru prema stripu {ampioni/The Champions) poku[avali da stupe sa
mnom u kontakt (po[to sam im ranije poslao svoju ponudu i potom se
ne­o;ekivano preselio) ista ta gospo]a (sada vi[e ne u drugom stanju) im je
dala moju novu adresu i telefonski broj. Zapamtite> negujte dobre odnose sa
sva­kim sa kime sara]ujete.
Zahvaljuju'i radu za Mejfer ose'ao sam samopouzdanje kada sam zamolio
ljude sa Mo-Kan Festivala u Kanzasu da mi dozvole da budem njihov gost na
bijenalu. Odgovorili su mi potvrdno. Prvi kongres te jeseni. Ispao je naj-
produktivniji na kojem sam ikada bio. Tu sam se upoznao sa Tonijem Kaputom
(Tony Caputo) iz NOW Comics. Puno sam radio za njega< olovkirao sam,
tu[irao i upisivao slova. Tako]e sam sreo R. A. D\ounsa (Jones)… Trenutno za
njega olovkiram dva razli;ita stripa! Upoznao sam i Stiva Ervina (Steve Erwin)
– olovkara na DC-ovom {ah-matu (Checkmate) koji je bio jako predusretljiv u
raznim situacijama sa svojim savetima.
To je bilo na jesen, slede'eg prole'a probio sam se na malom SF-festivalu koji
se odr\avao u mojoj blizini. Tamo sam upoznao Kirka Kritona (Kirk Chritton),
u to vreme budu'eg izdava;a Novosti za karijeru u stripu (Comics Career

23
News­letter). Tim kontaktom stekao sam novog saveznika i prijatelja. Kada je
regularni scenarista stripa DAI KAMIKAZE (edicija NOW Comics koju sam
ilustrovao) neo;ekivano napustio serijal, ja sam predlozio Kirka kao novog
pisca. Kirk je potom pre[ao na samizdat (gorepomenute Novosti…) na kome
i ja danas sara]ujem.
Mogao bih do u beskraj o tome kako sam sreo Pola Kuperberga (Paul Kup­
perberg) na :ikagokonu (Chicagocon) kasnije te godine. Po[to mi se jezik nije
totalno vezao od strahopo[tovanja kada mi je pri[ao da popri;amo kao stari
prijatelji, ispalo je da je aktivno zainteresovan za budu'u saradnju sa mnom.
Do sada ste mogli da steknete predstavu. Morali ste da uvidite dve stvari koje
name'e moja pri;a. Budite agresivni! Zgrabite prednost svake date vam
mo­gu'nosti da napravite novi kontakt makar vam on isprva delovao kao
neva­\an. Odr\avajte ga [to boljim. Taj susret koji je toliko pomogao Kirku
pretvorio se u na[e Novosti za karijeru u stripu i mogu'nost da moje ime
stalno bude na uvidu mnogim urednicima, od kojih neko mo\e i da mi post-
ane gazda jednog dana. Samo ne zaboravite da pomognete drugom ;oveku
kad god vam se uka\e prilika. I kako je ispalo sa Kirkom, tako sam i ja stekao
saveznika i prijatelja u proboju kroz zid koji deli amatere od profesionalaca,
ba[ kao i on.
Ne \elim da izostavim najva\niji kontakt napravljen u \ivotu – moju \enu.
Kada bi svako ko ;ita ove redove imao supruge pune razumevanja i podr[ke
kao [to se posre'ilo Kirku i meni, pola bitke bilo bi unapred dobijeno. Da nije
bilo bezrezervnog \eninog verovanja u mene, bilo bi nekoliko situacija koje bi
me mo\da navele da odustanem. Hvala ti, Tereza! Stoga, prona]ite supruga
ili bliskog prijatelja koji 'e vam trebati na va[em dugom, te[kom putova­nju.
Potrebni su vam. Hajde, tra\ite ih!

Interno izdanje FAKULTETA PRIMENJENIH UMETNOSTI, odsek Primenje­na grafika,

atelje Grafika i knjiga, maja 2002. Priredio Rastko "iri'.

24