ANTISTEN O BOGATSTVU

- Hajde nam sada, reče Sokrat, ti opet Antistene, kazuj, kako se kraj tako malena
imetka ponosiš bogatstvom.
- Jer držim, ljudi da nije bogatstvo i siromatštvo u kući, nego u duši. Vidim, naime,
mnoge koji kraj velikog bogatstva misle da su tako siromašni i da prihvaćaju svaki napor
i svaku pogibelj pod uvjetom da više steknu, a znam i braću koja su dobila jednaki dio,
pa jedan od njih ima dovoljno, i još mu pretekne, a drugom svega nedostaje. Slušam o
nekim i o nekim samovaldaraima da su toliko gledni novca da čine još strašnije stvari
nego najsiromašniji. Ovi iz potrebe jamčano jedni kradu, drugi provaljuju u kuće, a teći
otimaju. A ima samovladara koji ruše cijele kuć, sve mnoštvo ubijaju, a mnogo puta
cijele gradove prodaju u rosptvo. Ove ja dosita žalim zbog njihove teške bolesti, jer mi
se čini da im ojje jednako zbog njihove teške bolesti, jer mi se čini da im je jednako kao i
onom koji mnogo ima i mnogo jede, a nikada se ne zasiti....
.......Jer oni koji su najviše zadovoljni s onim što imaju, najmanje žele tuđe. A
vrijedno je imati na umu da ovakvo bogatstvo čini ljude slobodnima. Jer i Sokrat evo, od
koga sam dobio nije mi ga ni brojao ni vagao, već mi je davao onoliko koliko sam mogao
nositi. A ja ga sada nikome neuskraćujem, već svim prijateljima pokazujem svoju
spremnost i svakome ko hoće razdeljujem od bogatstva u svojoj duši....