Систем вредности у данашње време се потпуно пореметио,морални квалитети су

замењени материјалним вредностима ствари које је човек произвео и то је постала

главна особина и сврха постојања скоро сваког човека.
Родион Романович Раскољников је главни лик романа “Злочин и
казна”,сиромашан,усамљен мада веома леп и амбициозан младић.На читаоца оставља
веома јак утисак,јер је увек у сукобу са светом око себе.Раскољников карактерише ону
групу људи која се не може задовољити неким обичним стварима него за себе тражи
нешто више,представља оне који су спремни живот дати за идеју ,за своје ставове и
убеђења.Међутим ,такви људи бивају осуђивани од стране друштва које њима не пружа
ни мало разумевања.Незадовољан је животом који живи и са увек истим питањем: “Како
изаћи из безнађа и сиромаштва?”.Ово размишљање у Раскољникову изазива
деструктивне мисли и понашање.Поред сукоба који води сам са собом,такође је био у
сукобу са сестром и са мајком.Јасно се види да он није хтео или боље рећи није знао како
да се понаша са њима и одбија њихову љубав.Као да нису једна породица,он се никада не
поставља у позицију сина и брата.Поред проблема са породицом,Родион је био један од
оних људи који верују да циљ оправдава средство и да је некима дозвољено да прекрше
моралне норме.У његовој глави се непрестано одвија жестока борба.Са једне стране
размишља да убије старицу,јер сматра да она једноставно више није потребна овом
друштву.Са друге стране размишља да је боље да не уради ништа и да надаље трпи
неправду.На крају преовладава одлука да ипак почини убиство што се може објаснити
Родионовим схватањем морала и бедом коју носи сваки дан.За Раскољникова ова одлука
није била лака,водила се огромна борба између добра и зла у њему,али он је сматрао да
то мора бити учињено.Није дуго издржао притисак злочина,гризла га је савест и морао је
да призна шта је урадио.Он је желео да се осети кривим,али чак и у прогнанству није
сматрао да је урадио нешто погрешно.Касније је почео да се каје јер је подлегао притиску
и што се пријавио.Раскољников јесте извршио убиство,али не из пакости и злобе,већ из
разлога да ,,очисти’’ друштво од ништавних људи.По њему њено погубљење се не би
сматрало злочином,јер је она по речима главног јунака:бесмислена,зла,никоме потребна,
свима од штете.
За њега највећа и најбоља казна била је судбина,која му није дозволила да осети
кајање,да плаче,да се мучи,да не спава ноћима,и да тако настави да живи,али нажалост
он се за свој злочин није кајао.