Soural of Official Stats, Vol. 7.No. 1 1981. pp. 7-24 Cliford C. Clogs ant Aref N.Dajant OPIS IZVORA NEIZVESNOSTI U MODELIRANIU DRUSTVENE 'STATISTIKE, Rezime: Ovde opisyemo glvne irvoreneizvesnost w modeliaju drstvene statisti. Jedna razujvie defini stnstichog madela je azvijena 2a ova koatest. Komponete prosesa modelinja koe su ovde nabrjane wpozoravajt analtisare 1 Korsaka na lavore nelzvesnosti koji Bl moglt promadi onvencionsinim metas preciznost(standardnim | gretham) i prilgodjenosti. Takodje, mastojimo da prosudimo koliko dobro neki od nat Supermodel skazua rava neizvestost nates abuses Kijuine rei: Neizvesnost, supemodeli, anketno istazivane, kompleksa nes, Kompjuersia evolu, wrath obvi Le Prstup elev ‘Nata lava name je da abrjimo izvore neizvesnst kof isu na zaljuthe obijenestatistickim modelima peimenjenim na podatkeo dua (i dustent staistixo), Sekonda ij je. da proutino implikacije-na_ sam podubvat nmodelanja,lako je mererjeneizvesnostuvek bilo integral deo statstifke rauke, ne misime da je neophodno mnogo gover © istorj statsichos ‘modelirtj, ek i ako aSpekti te ister ima drehine vez sa nafom femom, Stgler (1986) ruta Konacau isto statstchog modelinaja do 20. veka u ‘joj se mogu prona ti deta. Ova izvor je vadan iz mnogo razlogs. Na primer, Stigler demonstri kako st barina oradja kao 80 sy reeresia, sjmanji kvadrati {mere orelaejejasosjaije bile revjen, bar do jece Zznatgine mere, o Koneksts driven staistike | empire duttene tauke tokom 18. veka. Duncan (1984) pata istorju models korséenih 2a hreizane drasventh meri ka je takoderlevanina 2x pozain nae me, Dankanov rad usmereva painju na model koiene a kombinovanje vtestukia meta Koja posivaa na Koncept tenth vara. Problem kombinovana vilesrukih-merila ieseukin»polazatelja’) je glavna tema uv vetin istrasvatih sitocije koe kljtaju drstvon statisti, Pore ove ve hig, neki avid u itorju modi se mode stsi i ix savrementh kajiga iz ‘honometris, pshometrie, 1 socolotke metodologi, da bromo smo ekoito oblast gos isiga model za drutvens statisti Ukatk,adekvatne istorle podubvata modelanja su dosupne ili bar implisite w standardnim iavorina ako da mi mtemo da preskotimo stork fren | uzmemo istry statisti dj avo za gotve, Drugi lavni rzlog 22 umanivanje maésja istorisih detala je to sto je ‘modelranje znaéajnoizmenjno od 1960in. Kompjuterska revoluia je pav {aktoe odgovoran za ov dramatigne proment. Kempiuterskathnologja je i osnove innit nations ki skpljamo, organizer distibirame pode, Jeftna,svesrang i efikasra kompjuterskaorudja su omoguslarazvo) slavaih Statinihsh models korSéenih u moderam druvenm istrazivajima, od ojih ‘voting sade terativne ocene model visoko mulkivaracionh podatak. Na primer, orudja moderne faktorske analize (i snlie tate kovaranse) ne Eimogia bit razvijonaw sadajem oblks ber jeftine kunaskeobrade Isto se rote ret 2a vesinuekonometrisih tek koje ako atisane postedajth ‘odina. Modeli za obimne tabele kongencije | modell 2 slodene isioriie ozadsja ne bi bili vige od apstrakine teorje bee dostopnostmodeme Kompjuteske tehnologie, koja sada uklugujo motni hardvert fleksbint softver. Iz paki rzlogn fini se neophadnim dase toma oganith ‘oncentisanjem na saainje stn na polju modeirana ‘Teme koje obvadjjemo su sledece. Nsjpre predstavijame opity defini statisrickog modelapllagodjenu okrudnju dnvene statisti | poredima je st kKoavencionalnom éefnijom. Deloviprecesa modelanj koi Su prikazanl teem odelu edgovaraju upotebi koju mi imamo na um. Ovi delovi staistickog models usmeravlu pau na i2vore neizesnosti koji zasigumo maj play efekat a aku. Stvar je wtome da mine motemo sbi pris da ignorgemo izvoe neigvesnost koje dnosiraznowsnost saith eda ke prethode fzi proces hoo se ace neke jedaineregseionog pa. Konaéno, kratho azmatramo iako neki od supermodel, tako poplin analzi driven statistike,nastoe da savadsi problem newaspostt mere iavan ong Soe obubvadeno ‘uzoatkom gredkom 2. Defnilj staistishog modelaMota najprinodnili main ds se detase statisishi model jest dase pozsiat tcheminologie ganeralzovanh linear modelo (McCullagh and Nelder 1989) Ove) prstop siti Kao standard matematichs} statisti, pogotove u nim oblastia koe su posvotenerevanj problem u aim primenjenim poms. CGereralizovani linea stdel potine sa dve grupe merle koje se pretpsteij da vie 28 okup N jedinica. eine J tipiéan sta) Jedna frupa se obicno nazive ovary, . . my § spin se smatea fitsnom, {prelixor,‘eksplanttome variable, egeogcne variable’ ili dak ‘ezavisne arjable su sinonim za Kovarjate, upkos tinjeniei da svaki pojeinaéni ‘Sionim podiazumeva zig Mlozofj she modelranja. Druga gaps merla Se obiéno nazivaodgover (2), sa oFekivanem £2) =. Endogena varia i “zavisna varjabl’ #6 dva najuobtajeniaalemativnaimena za ovu variable Mera 5 unc na uzoeku 0d jedi §goovo uvek se podrazumeva da st nezavisna of jediice do jediniceuzorka (Konkretija vrs bi bila da su 9 rnetenja ¥ nezavisn, i baron nekorlrana, ako je dato da je observirano X ‘reds. Cl je oben da se suis posta koji se sastje oN merena reve i Y= y {ako dn ? mob biti predidieno il objanjeno. Tpit se preipostavla da je ‘grup hovariata unared odarana (obiéo od sane aekog dragog) io, kaa Jeena roaivag mala grupa xeva (Emanje od 1S ji sh), zadtak modelirajs ‘ote eso bit postavjen kao problem bearjajoS manje grup hover fz ‘rope hoje je vee suena w znattno) mer. Za gotovo se wima da je Y Iutivariacono, Ovakvs.postavka je jos uvek dovolino opita da dope Iaaltte. Y= predvidjne razisnim skupovime 2-eva, kao kod simultanog node jednaéng (Simul model jnacina je skup pojedinsnih‘modelsich {edoatina, od kojihsvaka poverje specifica edgovors& podskupom xeva ii ‘5 drgim zavisnim varjablama uzein zax) Dal ormuliemo odgovarjutafunklju vex g ako dt m= (H) = BB. fae !omnateva jeiniu posmatrana i oznatava odgovarajti kovajt (3) ‘vie je Bparametarsi vektor koji mas interesuje, Ono sumira ednose izmedis ovaj | edgovora,odredjue stopen do kojep odgovar mote biti preven izteva i baru neki slutgjevima, éoavojavapripsivanje wzrotnihefkat, ‘bitno sino zaiteresovan ma velitin fl 8 preclznotocenitlja of (20 Bo ‘satandardne gree Ik njhove funk) {2 alittepokazatelfe aekvatnostt rmodela kao Fo je priagnjencst (ja je funkeje veiine fi njegove precizost). Lineami prediktor predstalja sstemaski deo. modela. (li béskivanjoy adstupana od ogekivana se smatrajaslutjnm i gine Komponenty a Svi sasojeistatistisnog modela au prisutniu prethodaoj formula: zavisna varjebla i njena wansformacia,kovujti (mogute ukjutysi sperimentlno dfinisine faktor) sistematski il sta ‘laa sa Dretpostavjnim utjem na odgover, linearost omogutena smisleaim [orom fonkej. Dostupan je bogstteniki material | mzoitvo rafunskih ‘nu 2a primens ovakvog modalana poduke (9 merenja Fa isa). Ovo Ukjuluje grup mogudih metodaocene (kao io sv masimalna verndorninost geteralizovannajmanji Kvadal, Kvaz-verodostjnos, i), TTakodje, ukljteni st i formal 1 nefomalni (i. grafickl) metodl za codredivanje pilgodjenos modela (goodness ft), kao 1 fomalni i teformalni mtd 24 odredjivanje pristasnost nastale iskijucivanjer (li ‘hjutlvanen) w model odedjenh varjabli onda Sada so one treble bith hjuene {il iskjudene). Sa razvojem jeftnog tazunasta od 1980+, raGinaski inezivaa oruje koja sade idee © ieativeom uzockovagju si Goda posojedim, oradjiniaBustep (bootstrap), perez Gack), sitestuka dodavanja (maliple imputation) 1 unakeste vednovanje (cross- ‘alton su thnike koje pipadau ov) Kategori i dau veeuMeksibilnost uw Postizanj precios kod pllagodeaosti model, a voika vesiny okrutenja wkejima se danas hors statsicka metodoogia, fvg)_generalizovanilinearni model omoguéyje prigodnu formu process fmolelianja. On. takodje, Koski. pregtavja. ono vat stalstighog ‘aamishons koja je svojtvena tor proces. Nakon sto je prolem modelianjs ‘olvien fsa, merenje nelavesnost se nastvljizborem finkeje veze, ‘dabiomnxeva hoi Ze bit uke u model, izborr jihovihtransfermacia, ‘ceenjivanjem £1 evaluaciiom precianost | prlagdienosti modela.Lako je ‘ef ograniena na univarjacon!odgover (avis promenivu) Mirae ‘retiktore incarn dekompoziej efekata(apotrebom Tunkeje vez g), nema Shmnje dona poksiva Sroko polje primene ida je koiStona da organizaje ‘znitajn segment statistik ‘Gore. Zelimo odmah da dodamo da su ova ‘Gefnija statistskog modela {wz njurzvijen tors oki dovel do nekoliko ‘elk speba moder} satis. Mitimo, medjtin da je potrebaa jos opie defini statsiskog modela da se ispetovalecsobenost poke modelranja usmerenih ka droitvnim apodacima, pogotovo anketnin. U nadalje predoteno} defini prethodna ‘erminologia Ge bill prepoenata samo kao deo sveabuhvatnog.stisihog rmodeln Dake, mj saistichi model definizmo kao nto sasvies drupatje od edaatine predvijans 3. Staistigki model definisan za drustveno-tatistgko okrufenie Priviatno je mzmisha o statstitko modu kao o jednatini koja porersje "shod! (output) kako sa fksranim tako isa slain ‘ulazima’ iat) Ako tolko suzimo pojam modele, onda je dfinicie iz prethodnog oletta dobea poteina poricija ao i bilo Koja druga. Al, osnowna sviha konstrusanje ‘atisghog model jedaizvoreneizvesnost ini tlio eksplicnim da stepen teizvesnostu natin zakjuccina mote bit iskazan numeric, Nase glavno sanovite je da Konvensionalna deftnciai2odeika 2 nije dovolna za to ek ada se aliziju anketn’ if drug drusventpodaci, Mrogo Sir deftja rocesn modelinnjs je neophodna 2a driftvent statistik, Ono St sled je Spisak delova statisithog modela sa naglaenim (i ponskad veittkin) razlkama povateni izmedju nih Razlikujemo test delov, 1. Najpre defnigemo celina U* na kau bi iealno trebalo da se odnose ‘akljucl. Nadale, polusavamo da izaberma uzorak S* kaj bi dao epistasneosentje (ili neprisase zaklueke) 2a mltivarjacion ednose 18 UF. Ovo mati da prvo pokuSavama da deitem kako bi trebso ea ingleda Yeprezenatvn!vaorak-5* moZemo nazvat ‘inn wzorkont vidi Kish (1987). Ova proses mozemo nazvat problemonecellna-ucorah, 2._Definifemo skup mereja koja emo obavi na S*. On Ge se wobigajeno ststojat od vifesukih merejanaznatenihzavsnih vail recimo 37, 18, ade je p broj ahvih vacjabl. Sastojage se | od vikestukih mereija imatenih nezavisnih varjabli (Kova), recima 2Xieu. Xi. Sade prema kompleksnosiivelitin vine ankeni ietazivanja ka st Siok) ‘pote, ip 1K mog bit priizno wok, So odrazava nejasno prethogng aaje u_vezi toga Sta treba merit il Sia se moze dobro lamer. Nie neuobitajen mat destin Y-evai Yea, Znatsjno Je mapoment dasa evi i Fi sltaji. “ak | w shtajevimn ede dnasve’ eksperiment [roizvode predodredenos isiranihxvrednosi (a jen il vile =, pried {alvin predodredjenost je obiéno relia 2 ska obey u predenja sa drugim obelejina, ako da je najboje dopustitt neo slvjnost Gk | Kod nezavisnih varibli koje su mogle rensitiati iz predodedjenos “weamans (vii Heckman and How 1989), Specifkaij X-va Fat terada ‘operacionaine strategie (9. poe pitanja | jhe formulacjc) mode se nazvai problemom merena, Sveso! sto da bi mog\drutven satvae ‘ovaj pojam ezervisal za on So se rad nakon Sto su Xavi i dost a mi Gamo zat opera kristi dui nacv U sledeéem korsku prikupjamo uzora (ili uzorke) koji nas interes Problem’ neadgovarnj i nepotpunihspskova karisenih za uzcrati okvit esto podrazimevaja da je uzorak koji prikupimo priléno druzatij od cilianog, waoika 5 Nazovimo stvaro_prikupjeni warak S) nazovimo stvamna 'elny’ na koja se S odnesi U. Zbog neadgovertj, nedosijutih Podataka © nekoj ili maogin promenlivim, preselena i smrtnost kod Panel istrazivania, id, $ se ralhuje od S*. Naravno,uzorl se pikuplehe Pod fnansijskim ogranenjima i drugim nedostacima, alii bez ov ‘optereena testo shvatio da ne motemo da pibevimo yevi cil wznak (5°) i rath raloga kaj se odnose na Sinjeicu de snbetiame ljaske ‘subjeke. Cilan uzoes je mosne imativelginu W (pvocenjensoptiilnom «2 prior), dok observiantuzorak ima velisina m, rai oajedce manu) 09 W. Sto je njvadnie, karaktersike nih ki su zal u S mogd bit veoma drigatije od KaraKeristika ‘oni plananih 2a S*. Sutetita iaagunata iz $ mode se matano rezikovati u oéekivang)vrednost of staitike 7 koja je moga biti zatunata fe $, Sed da cajuelbazrant a Tmogu bit veoma dugatj od zakljutaks Koj bi bil barn na TD ale skompliujemo svar, idea! prosogslusjnog work ill tak sseoo steatifkovanog uzorka se retko mode srs zbog problema sa troskovima it sfikasnoséu. Normo predsaljazbifjaslozeno urorkovaje hoje whut srupsanje (Mastering) Jao i satifikaeju, pa fk { hveo uenrovenle (anogo gee nego to smo spremni da priznano). Klastering untae ‘ezavisnostizmedju jlinica vzorka, sa lim stim posledicama koje fetko postaju predmetem pazhvog iautavanjaitsivace evan anketah Uustaova w okvirs koi st podaci prikypjni. Ova) opi problem emo nazwa problemom workovanja. Dole reference su Cochran (1977), Kish (1987) {Groves (1989). Dalj,organzyjemo podatke i wegavamo ih tako da mou bit ipeavno ‘malian, Modem orudj za upravlianje bazom podatika su yeoma vlna 22 orgmizovanje podataka. Similano se mogu obradjvat podel na vise riven (pejedinae, domatinsivo, podrusje tako' da. stvame osobine 3prikupjeih podstaka (panel format, star istrja dogadjaja) mogu biti Iskorisene v anal edincamauzotka mogo bit pepisani ponder tako da se prilagode realnost staiffacione csobine plana uzoka, it pretodne rznake vezane 2a raziksizmedjuS(svarog uzoeka)i S* (ciljog uzrk). Konano, zborom dla edi iz 5, mogu se formira (eso Sa fori) _pxizor 2a potebeanalize, Ova problem je sano slozen i verovatno bi bilo bole raz! o organiza! podataka (ona za upraviane bazom Pdstaka), wetavanju (peisvanje ponders, kompenzaia.nedostjucih ‘jgovra isl) | iahora poduzoraka lao 0 odvjenim problemina. Mi ovaj pit} temi prisupamo. na integralan natin, kao problemu organtaclle pooatako,wvecanje zbora, da bismo ova pregled sini st mani. Sada su podaei dostpni i uobitaeniaspekistaistihog modeianja laze w ign Medjutin,pre-nego slo mofemo primenti standard ‘staistishe ‘modele, moramo de numtrimo oscbenost Kombinovanj ii pondeianja ‘iestuiih merenj i -eva | Fa (reve i joa u uzoia. Indeks raziich vata si Zaednitko -mesio uvetininrazvackih bles, alist Ijrasproseanjeni u oblast druStene.statstike, Merenja moa bit Kombinovans il ponderisana neko vrstom faktoske analize il enalize Intntih srukture, Naravno, wnekim od aatihnajeaveniihtehinologia, ni mismo da motemo da kombinyjemo da bi ‘uposeii?naSs merle (inikstor) i oconl stukturn! model visto weme, LISREL (Bollen 1989) Je jedan ovakav primer drug e dat u Fuller (1087) Neem se bavi ine ako su. vilesouka-merorja rave! variable sivamo. dobijena. iz ‘iesrkih meri ji Fp, 16). Lode da se odbace neki YG ek evi) su odluke koje edrazaaju pondersane visesvukih mereyja (aki Vai ev dali ponder nua Kompositnom indeks). Takozvane ‘umizane shale dabijene iz 0-1 jedinica(prsustvo ill odsuswo sojsva = fim. pre.) ii Liketove Shale odraavaju podjdnako. ponderisanje. Glavae komponente (analiza glveih kemponeti- rim. prev) crave dragih favors heizvesnosti koji st pretholi ove) capi. U potazi za boljim ‘izivom, mi eve nazivame problemomtscenjvania. Poet jw tome du ‘ovaj tap prvensivene trazime “dobre acene Kao i sredstva koja Gemo iskazt Koike su dobre te ocee, ‘Uvedbani drut istezivaé oto ima mnogo vise sari ma um nego da ‘konana! ceenjena jednatina.predstaliauzoema ekonometriu. Drusvent istativatiobidee nee bint skoda ij Ronkvetna proceduraocenjivania 39% optimalna po krterjumima hoje dje matematéka statist, Koj] se Sse desi da ignore sve ievore neizvenostinainjene u prvih pet faza proces modelrnja nego di to ne uni, Nezalst, optimaloos je obino defnisana terminima iste wzrathe gree’ 2a models jednainy Koj se ocenjue, Sime se N merenja eva {ya private v vidjenom sanju. Metodoogi modeliena ‘sumianau odelku 3 dobro izlzina kraj sa ovom vesom neizvesnost. Nase ‘avo stanoviteje da meramo eziljng razmotril neizvemoe zakjtivani Svorenu usput a procesu prikuplnje pods, © koja Je tko pista 4ruse iseaivanjina. U nastavke demo rsemotrt ists, pimere i impli ove sire deine saistichog models 4. Mstracifeimplitacije [Nate istabvanje konténo proizvodi ocene iz jee ili vie jednatine koje su sumizane occoama i standarnih grofeka” Nasa tvrdna je da (2) ne predsavla neizesnost u naioj oceniP na valjan natin, U nastvka Gemo pokuati da vidimo zatto je 19 slutaj sa iustacjama ievugenim iz jedaog Ielaeg projehta v Koji sino ubjueeni (Cloge, Hogan, aud Lichter 1989), Prvenstveni ell ovog projeta je da poveze ponaiaje rane snago | status siromastvaw karijerama mladjitodasi, Kors informacje o prvm dBi predideo i objasnio varia wdrugom. Glavni izvor podtaka je Nacionalno Tongitudinaino isuazivanje iskustava na «2i8ty rade, anhetno. itazivaje omladine (NLSY; vidi Centar 2 istezivanje Hudkih resirsa 1987). Ova tzork Je pretposavjen reprezentaivan na nivou nai 2a maushatce | ene Sarai 14-21 godine w 1979. godin. Pibizno 12 000 lad ude praceno Jad deni dj ako edie mee, ak Ieee o prea Saarazlicnin vs, 1. Problem celina-wzoraksasvim ivesno sii zaljutke neavesniim neg 30 se Gine ma prvi pogled, Verovatna su i U* 1$* bill pogreino defnisan ‘erovatno je nemogusefedno od ni ode na valjan nin Na primer, do Di se iautavaorazo)karjerau potetnin stadijumima 2ivonog tok, celina bi mopia bit osmishena uterminima akivost mladihnakon earéene shale (vin mladin nakon zaveSene Sole) it bi mogla biti osmisljena ko ombinacija aktivnost tokom Skolovana i nakon zavrietka solovanj, prepozajul tokove u {iz ova dva anja w rao} karijen, Clint wzorak bi treba da pave nmedu ova dv lua ‘Musacja. Dok je colina 2a iutavanje NLSY pode prividno cing ‘popula esca starih od 14-21 godin u 1979. ein, da je adekvstno ‘ast u obzir stuenje voskemladia tog uzzat? Da ie clin trobala da sad} one kojt su izosall iz Sole? Kako modem. proveriti reprezeatativnostpskupljenihpodeteka? Jedanstandadhi_postupak cedgovora nn posledje pian je da se rezulti uporede sa popisnim ‘abelama. Ali pops podac ukljusnju mia vih ras ne stmo Bele, kao siromatnu omladinu, dok su uzeratkejedinice w svakom slutaju dobijene bez ove prednosti pops (vidi Clogs, Massagi and Elisson 1989), Ono Sto lzvesnost inj tetko dosti2nom u popisy ims ist posed | sakethor, ‘Srazivanju ving aakta su svi zoe prebrojive populace 2. 1 problem meresja je sa nama. Vesina naport w konstukij pitanja (Schuman and Presser 1981) i vednovanjanjhovog sri (vid Suchman snd Jordan 1990) je geeralno usmerena a to, Mosda su ive pope ‘mere ii su bila defisisans na pogredan natin, Mads su lien edgovert Koeln, ali problem mogu prodstav Fat i odgovori po ovlalceju, Vecinn ‘konometrjsihtehnika su predvidjne da rofe probleme ltentni var jab | tretke spectacle, ako de soma neki natin ednose na nas problem, al ne Pokutava da se pozabav problemom pogresnih merena. Tosiraija. Tipovi vail od moguteg intresaw prousavanjy kara radne nage sicomativa ili zande su razoveni, Uistzivane ins prin’ 1000 aril od Koj se vetina cdnosi nu ve teme, Koliko estas one rmerene Kolko Sesto ih je treblo mer? Preogeno je nekoliko deh bse mest sirmastvo; hoje bi treba kori? Gotovostotinu post} ‘ariel bi se moglo kori za mereje ponasnje radnesnage. Moga 6 bit Konstratsanameria koja cdgovarju panel format, ali veina nih ne bi Vila Konzstenins sa zvanitnim meriima rade snage formianim 72 redjugransa istazivanja. Da Ti 1 predstavla problem? Uoptie nema Slofainog pripisivajaflsiraih iva tretman’ sve variable su na nek rain zavisne. Na koji natin weba trent vajble kroz devel alae ‘stazivaja? reba Ui oristsd merila 2a promenc, merila 24 specie ‘emenske period, merilt 22 istorje dogadl, ili neke druge formate? Kako treba uednatti merenje zarada za sat ill nedehie provedene na raisin pslovima? 3, Ticha ratunati is problemom uzorkovanja, Ovakve teme si obitno egndirane na nivo uspunih opis w drustvenim itativanjina, ali sa verovato jednako vazne kao i kontola uoratke gree kaso) faz istafivana, Kaliko se realizovani uzorakraziuje od eiljog wzorka (Su porejenu sa S*)? Dai suse pojavilezavsnos amd jedinia work a Kojima se nije unapred ratunalo? Uz peepostvks dx se radio 2bli sloznom wzorka (ukjotausi gropsanja), da Go biti moguceiskoristit Informaciju iz wzrka da bi se prilageilo ovo neni? Kolko dobro je scbradjn neodgover? Da Iie anketn instrument ispravn shvagen od ste ipa? Iustracyja. U waoeku 2a NLSY istativane su prezstupljene ekonomi ‘arstle grup. (U wzrku ina 946 Hispano mshiraca, 978 Hispano fens, L 451 cel muskarac, 1472 ene Zene, 99 sirmasnih ben musaracn 11099 siromainih belib dna). Da li ponder u fala adckvatno odrazavaju ova ppezastplenost” Prema Kojah coin’ se ponder’ ravaju? Kod. vedine ‘arab se nedosjuepodac avjju aa Komplikovan nin ‘Preskodena piaja, © Kojima morta da vode muna svt korisnici panel podataa, ‘rau da Ge vetina varjabli vat samo za odarane poduzake, 2a neke (periods. Posi uobiajena stopa neodgovorn m.votinay Mjnih inhators(o je anedj 10% 1 20% negosajuh pois). [scrpivanje tuzoeka (re nego so je reslzovan w potpunost ~ prim. prev) Je gevni problem ponder bi tebali da ovo da koompenaj u nekoj mer. Stops ‘ealizcijeuprvom tla je bila 87% Chaves cxobine oh 13% kaj nist Digovoril na anketu?), So se obiéno smatta veoma dobrom stopom. Celih 51% potetng waoka Je jos ek utestvoval u panel do 1986, alto 2a$i 4a je manjo od 80% (91 x 87) oriinalnng‘linog”uzorka jo8 uvek pristine. Ete koji nas iteresuu su verovato slab, a eodgovtranje a ska pitanja iodine cele ankete bi mogli bit gave! ivorprstrasnestt (ins: (Carat dodsemo i dase NLSY obiéno sma superior skuport podataka u smisu neodgovora isl) Konasno, NLSY detinivao nije post Sfaan wore, nt Ck post statithovan staan ura, Prevod Slobodan Cugié