Teorija (prva grupa – 2014):

1. Regresionom analizom se proučava: a) stohastička veza; b) deterministička veza; c) oba; d)

nijedno od pomenutih
2. Jednačina y=b0+b1x definiše: a) dijagram raspršenosti; b) liniju regresije; c) tačku ukrštanja
y ose i regresione linije
3. Apsolutna mera varijacije empirijskih podataka u odnosu na regresionu liniju uzorka označava
se: a) standardna greška regresije; b) varijansa regresije; c) regresiono odstupanje
4. Koja od navedenih osobina ne spada u prednosti neparametarskih testova u odnosu na
parametarske: a) veća mogućnost primene na različite tipove podataka; b) manji broj i manja
preciznost pretpostavki za primenu; c) veća osetljivost na narušenost bazičnih pretpostavki
(pre svega modela rasporeda)
5. Test sume rangova je zasnovan na: a) jednom uzorku; b) dva nezavisna uzorka; c) dva
zavisna uzorka
6. Da li glavne komponente treba da su međusobno korelisane: a) da; b) ne
7. Faktorskom analizom izučavamo: a) vezu između zajedničkog dela varijacije promenljive koji
ona deli sa ostalim promenljivama i faktorskog opterećenja vezanog za tu promenljivu; b) vezu
između odstupanja opažljivih promenljivih od njihove sredine i neopažljivih faktora; c) oba
pomenuta; d) nijedno od pomenutih
8. ''Problem merenja'' se odnosi na: a) definisanje skupa merenja koja će se obaviti na S*; b)
definisanje skala kojima ćemo meriti odabrane X-eve i Y-e; c) izbor X-eva i Y-a koje ćemo
meriti na S
9. ''Problem kombinovanja višestrukih merenja'' se odnosi na: a) definisanje skala kojima ćemo
meriti odabrane X-eve i Y-e; b) izbor X-eva i Y-a koje ćemo meriti na S; c) definisanje skupa
merenja koja će se obaviti na S*
10. Pri testiranju značajnosti regresione veze, koristimo statistiku testa čiju vrednost dobijamo uz
pomoć: a) standardizovanog normalnog rasporeda verovatnoće; b) Snedecorovog rasporeda
verovatnoće; c) Studentovog rasporeda verovatnoće
11. Kakav je odnos između x i y ako je beta1 jednaka nuli: nema veze između njih.
Teorija (ranija pitanja):
1. Regresiona analiza je metod koji omogućava: predviđanje i ocenjivanje jedne pojave na
osnovu vrednosti druge pojave;
2. Regresionom analizom se proučava: stohastička veza;
3. Kako uobičajeno označavamo ''nezavisne promenljive'': sa X;
4. Dijagramom raspršenosti grafički prikazujemo: varijacije 2 pojave;

1
5. Jednačina y=b0+b1x definiše: liniju regresije;
6. Beta1 je oznaka za: regresioni koeficijent;
7. Ekstrapolacijom u regresionoj analizi ocenjujemo vrednost zavisne promenljive: izvan dometa
raspoloživih podataka uzorka;
8. Apsolutna mera varijacije empirijskih podataka od regresione linije uzorka naziva se:
standardna greška regresije;
9. Metod najmanjih kvadrata počiva na: minimiziranju kvadrata odstupanja svih empirijskih
tačaka od regresione linije;
10. Neparametarski metodi su: metodi nezavisni od rasporeda;
11. Koja od navedenih osobina ne spada u prednosti neparametarskih testova u odnosu na
parametarske: veća osetljivost na narušenost bazičnih pretpostavki (pre svega modela rasporeda);
12. Neparametarski testovi najčešće zahtevaju ispunjenje samo jedne pretpostavke, a to je da:
osnovni skup iz kojeg se uzima uzorak ima normalan raspored;
13. Test ranga sa znakom je zasnovan na: jednom uzorku;
14. Test sume rangova je zasnovan na: dva nezavisna uzorka;
15. Test znakova je zasnovan na: dva zavisna uzorka;
16. Osnovni zadatak metode glavnih komponenti je: određivanje linearne kombinacije
originalnih promenljivih koja će imati maksimalnu varijansu;
17. Da li glavne komponente treba da su međusobno korelisane: ne;
18. Prva glavna komponenta je ona koja: obuhvata najveći deo varijanse osnovnog skupa
podataka;
19. Faktorska analiza je metod kojim se: na osnovu međusobne zavisnosti velikog broja
promenljivih prepoznaje manji broj latentnih osnovnih slučajnih promenljivih;
20. Faktorskom analizom izučavamo: vezu između odstupanja opažljivih promenljivih od
njihove sredine i neopažljivih faktora;
21. Opšte prihvaćeno pravilo za tretiranje faktorskih opterećenja kao statistički značajnih za
uzorke veličine 50 i više jedinica je da ona imaju apsolutnu vrednost veću od: 0.30;
22. ''Problem celina-uzorak'' se odnosi na: definisanje ciljne celine U* na koju bi trebalo da se
odnose zaključci i ciljnog uzorka S*;
23. ''Problem merenja'' se odnosi na: definisanja skupa merenja koja će se obaviti na S*;
24. ''Problem uzorkovanja'' se odnosi na: izbor uzorka S na osnovu kojeg ćemo donositi
zaključke o celini U;

2
25. ''Problem uvećanja podataka'' se odnosi na: ponderisanje podataka tako da se stratifikacione
osobine plana uzorka prilagode realnosti;
26. ''Problem kombinovanja višestrukih merenja'' se odnosi na: izbor X i Y koje ćemo meriti na
S;
27. ''Problem ocenjivanja'' se odnosi na: i jedno i drugo pomenuto.