Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,

Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),

Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010.
Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
(Зборник радова са научног скупа Плужине, 24–25. септембар 2006)

С благословом Његовог преосвештенства

Епископа Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија

Изавач
Свевиђе, Часопис епархије Будимљанско-никшићке
Манастир Заграђе

Оранизациони обор научно скуа

Епископ Јоаникије (Мићовић)

др Славенко Терзић предсједник
др Јован Делић потпредсједник
Војислав Максимовић академик
Мијушко Бајагић
Станиша Бакрач
Војин Благојевић
Василије Блечић
Миленко Мићановић
јеромонах Лазар (Стојковић)
јеромонах Никифор (Миловић)

Уреник
Гордана Томовић

Лекор
Милица Радовић – Тешић

Графичко обликовање и релом

Никола Маројевић

Корице
Никола Кадовић

Шама
АП Принт, Подгорица

Тираж
1000 примјерака
 Зборник радова са научног скупа

Шћепан Поље
и његове светиње
кроз вјекове
(Плужине, 24–25. септембар 2006)

уредник
Гордана Томовић

Манастир Заграђе
Беране 2010.
 Саржај

Позравна обраћања:
Епископ Јоаникије (Мићовић), Миленко Мићановић, Јован Делић .....................5

Зорица Златић-Ивковић:
Сећања на искоавање цркве у Шћеан Пољу ........................................................ 11

Марко Поповић:
Соко ра на Шћеан Пољем ...................................................................................17

Драган Војводић:
Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче ............................................... 61

Гордана Томовић:
Наробни наис Пека крсјанина ................................................................. 101

Владимир Баљ:
Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Jерусалимца ..................... 123

Епископ Атанасије (Јевтић):

О херцеу Сефану Косачи (1435-1466) и њеовом есамену ........................ 143

Марица Маловић-Ђукић:
Још јеном о насанку нахије Пива ...................................................................... 151

Јелица Стојановић:
Писар Гаврило Тројичанин и равоисно - језичке особеноси Врхобрезничко
љеоиса ................................................................................................................. 159

Милош Луковић:
Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју ................................. 171

Јован Делић:
Уз еисоле и реиску Хаџи Арсенија Гаовића aрхиманриа манасира
Усења Пресвее Боороице у Пиви ..................................................................... 195

Војислав Максимовић:
Пива и Шћеан Поље у виђењу Алексанра Фјооровича Гиљферина ............. 210

Милица Радовић-Тешић:
Пива у омаћој речничкој лиераури ................................................................ 223
 Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије (Мићовић)

Позравно слово на оварању научно скуа

„Шћеан Поље и њеове свеиње кроз вјекове“

Поштовани господине Предсједниче Општине Плужине господине Мијушко

Бајагићу, поштовани Директоре Центра за културу господине Миленко Мићановићу,
поштовани господине професоре Јоване Делићу, поштовани господине Станиша
Бакрачу, поштовани господине Василије Блечићу,

Желим да Вам се свима заједно захвалим на организационом и финансијском

покровитељству као и на свакој другој помоћи за припрему и одржавање овог
научног скупа.
Са најдубљим поштовањем и благодарношћу поздрављам цијењене учес-
нике овог научног скупа. Хвала Вам што сте се одазвали нашем позиву и добро
дошли!
Обнова манастира Заграђе је добар повод да се настави са изучавањем Шћепан
Поља и његових светиња. Ово знаменито мјесто скренуло је на себе пажњу науч-
ника тек са археолошким ископавањима од 1972. године која је предузео покојни 5
професор Војислав Ђурић, али од тада до данашњег дана није се ишло у даља
истраживања. Са обновом монашког живота на Заграђу посвећеници духов-
ног подвига, али и посвећеници науке треба да са њима својственим стрпљењем
и упорношћу одгонетају и изучавају тајну духовних ризница не само владарских
задужбина на Шћепан Пољу него и овог старог српског насеља у цјелини у којем
је, нарочито у бурном XV вијеку, цвјетала православна духовност, српска писме-
ност и култура, а осим наведеног и многи други видови друштвеног живота тог
доба који су такође интересантни за научна истраживања.
Чињеница да су војвода Сандаљ Хранић и херцег Стефан Вукчић сагра-
дили, сваки за свој вјечни покој, двије задужбине, Сандаљ цркву Светог Сте-
фана на Шћепан Пољу, а Стефан манастир на Заграђу, обавезује нас да овим
светињама посветимо и сада посебну пажњу. Подробнијом анализом архитек-
тонских рјешења ових цркава, остатака живописа и камене пластике, доћи ћемо
до јасније слике вјерског и културног стања српског народа на подручју старе
Херцеговине и њених господара из породице Косача. Драгоцјена је чињеница
што су обојица саградили за себе гробницу у својим задужбинама, с тим што
је војвода Сандаљ имао среће да се сахрани у својој Шћепаници, док хер-
цег Стефан није починуо у својој задужбини на Заграђу. Као ктитори ових
светиња Косаче су слиједиле добар примјер побожних владара – задужбина-
ра из породице Немањића, укључујући и обичај да се сахрањују у својим задуж-
бинама. Несумњиво је да су немањићка Милешева и тада угледна милешевска
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове

епархија вршили пресудни утицај на Косаче – ктиторе поменутих светиња, иако

су обојица били отворени и за утицај западних умјетничких струјања тог доба.
Претпостављамо да је Јелена, кћер светог кнеза Лазара, дубоко побожна
и веома образована жена Сандаља Хранића позитивно утицала на свог мужа
у погледу вјере и задужбинарства. Исто се може рећи да је велики духовни
утицај вршио милешевски епископ Давид на Стефана Вукчића, пошто су били
у дуготрајној пријатељској вези све до херцегове смрти. Сигурни смо да су и
војвода Сандаљ и херцег Стефан, иако оптерећени судбоносним догађањима у
посљедњим деценијама прије пада Босне под турску власт, озбиљно помишљали на
свој посљедњи час и на оно што ће оставити свом потомству. Остављајући послије
себе бројне задужбине, међу којима су ове на Шћепан Пољу као цркве њиховог
вјечног починка посебно интересантне, оставили су своме народу завјештање да
се у њима окупља и обједињује, да његује православну вјеру и да се молитвено
сјећа својих славних предака. Тако се, уз повремена одступања, и догађало.
Божјим промишљањем обнова светиња на Шћепан Пољу и обнова памћења,
чему ће овај научни скуп дати велики допринос, иде упоредо. Због тога имамо до-
бро поуздање да ће оне изнова заживјети пуним животом у складу са далековидом
намјеном и вјером њихових ктитора, а ради духовног изграђивања и културног
просвјећивања и овог и будућих покољења српског народа.
Свима Вама, поштовани учесници овог научног скупа, изражавамо најтоплију
6 захвалност што сте се одазвали нашем позиву. Желимо Вам пријатан боравак
у херцеговој Пиви и пуни успјех у раду.
 Поздравна обраћања

Миленко Мићановић,
Директор Центра за културу, општина Плужине

Преосвећени Владико,
Даме и господо, уважени гости,
Задовољство ми је да вам пожелим добродошлицу у име скупштине оп-
штине Плужине, Центра за културу и своје лично.
Поносан сам због чињенице да се мало градова и бројно већих од нашег,
могу похвалити са оваквим скупом и именима који су нас почаствовала
својим присуством. Замисао локалне управе је да са својим сарадницима
настави континуитет квалитетних научних и културних дешавања, који су
свакако незаобилазан елемент побољшања укупних услова живљења. Грађани
су то знали цијенити и потврдити на претходној оцјени нашег повјерења.
Умни људи који су на овим просторима напајали и око и душу го-
ворили су да је: “Пива пут од љепоте природе ка љепоти духа“. Задовољан
сам што ће научна ријеч још једном прокрстарити Пивом и бити памтитељ
времена и људи.
Тема овог симпозијума: „Шћепан поље и његове светиње кроз вјекове“
свакако да је инспиративна и веома широка и да има такав значај, да сам
увјерен, да ће резултати дводневног рада и научног надахнућа, оплеменити 7
људску душу и бити дио културног и научног насљеђа, које ваља предати по-
томству да би зграда будућности стајала на чврстим и ваљаним темељима.
Подсјетимо се на прошлост, јер су дјела прошлости свима нама заједно
остављена, али у подесној прилици њима се послужити и ријечима добро
објаснити, то је посао вас, умних људи и оваквих сусретања.
Остаје обавеза да обичном узвишеном човјеку овог поднебља, окаљеном
дугим, хладним зимама, суровим стаништем ријетке љепоте и тешким бреме-
ном историјске судбине, спознато на овом симпозијуму учинимо питким и
за академске духове и за просјечно образоване.
Свјестан колико је сложен задатак „дух прохујалих времена приближи-
ти садашњем“, јер подразумијева симбиозу истраживачких методологија
историје, историје умјетности, историје књижевности и религије, ми смо ура-
дили све да вам као домаћини омогућимо што боље услове да нам све што сте
замислили и презентујете, посебно желим да се у Пиви угодно осјећате и
понесете лијепу успомену о боравку код нас.
Сигуран да ће и ову манифестацију обиљежити ријеч добре намјере за
заједничку добробит и спреман да и убудуће будем учесник овако лијепих
дешавања, која су нам нарочито у овом времену пријеко потребна, још једном
вас поздрављам и желим успјешан рад.
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове

Јован Делић

Проучимо и зашиимо јеинсвени и величансвени

сој уха и рирое
Позравна ријеч у име Научно обора на симозијуму
„Шћеан Поље и њеове свеиње кроз вјекове“

Ваше Преосвештенство. Поштовано Предсједништво. Цијењени учесници

симпозијума. Даме и господо. Драги моји Пивљани.
Није било предвиђено да вам се ја данас обраћам, већ је то била часна и драга
обавеза предсједника Научног одбора овога симпозијума, господина др Славенка
Терзића. Наш предсједник, међутим, има иза себе један тек завршен међународни
симпозијум у Москви: веома је уморан и не може се похвалити својим здрављем,
па је био принуђен да остане у Београду. Он упућује најсрдачније поздраве орга-
низаторима, владици Јоаникију лично, свим учесницима и слушаоцима скупа, с
најљепшим жељама за успјешан рад и за зборник радова који би требало да буде
резултат ове наше духовне гозбице. Допринос господина др Славенка Терзића
научној организацији овога скупа немјерљив је, и ја му у своје и у ваше име
8 захваљујем. Рекао ми је да има жарку жељу да коначно дође и види ту историјску
раскрсницу – Шћепан Поље и да ће настојати да приложи свој рад за наш будући
зборник.
Дозволите ми да вас и ја, у име Научног одбора, али и као рођени Пивљанин,
пријатељски поздравим, да вам пожелим угодан боравак у Пиви, успјешан рад и
зборник радова, с надом да ће вам се јавити жеља да поново дођете у Пиву и на-
ставите започете послове.
Сви сте нам добродошли.
Рад у Научном одбору био је напоран и не увијек пријатан, али је био
послушање владици Јоаникију и израз жеље да се отвори један велики комплекс
тема из наше средњовјековне историје и културе, везаних за ово чудесно, вјероватно
најчудесније у Европи, међуречје Комарнице, Пиве, Таре, Дрине и Сутјеске; да се
скрене пажња домаћој, али и страној, не само научној јавности на овај риједак спој
драматике природе и пејзажа, историје и културе: да се укаже на оно што је овдје
непроучено и незаштићено, а вапије да му се окренемо. Научни одбор је радио
без свога сједишта и канцеларије, без секретарице и телефона, без адресе и новца,
у нестабилном и несрећном времену. Зато је подвиг што смо се окупили. А било
је неопходно да се окупимо, односно да се почнемо окупљати управо око овог те-
матског комплекса.
Знамо да су нам данас овдје дошли пријатељи, међу њима и неки већ стари
Пивљани, као што су госпођа Аника Сковран, чије су заслуге огромне у пресељењу
Успенског манастира и његових фресака, али и у каснијем представљању тих
 Поздравна обраћања

фресака свијету. Госпођа Сковран је тада у Пиви изгубила свог супруга, Душана
Сковрана, на кога смо, као и на великог и неуморног конзерватора, иконописца и
сликара Душка Нонина, мислили јутрос спомињући их у литургијским молитвама.
Радујемо се што госпођа Сковран може данас да најави своју монографију о Успен-
ском манастиру у Пиви.
Посебну радост нам је причинио, и својим доласком учинио част, господин
професор др Пол Филипо, професор историје умјетности у Бриселу, члан Белгијске
академије наука, а у вријеме преноса Пивског манастира, повјереник и експерт
УНЕСКО-а, директор ICCROM-а – Међународног института за изучавање споме-
ника културе у Риму – и члан предсједништва комисије за измјештање манастира
Пива. Његово присуство је од вишеструког симболичког и фактичког значаја. Оно,
прво, нашем научном скупу даје међународни карактер: друго, свједочи о значају
пивског споменичког културног комплекса у међународним размјерама; треће,
господин Филипо је оличење оне стварне и могућне праве креативне сарадње
са међународном заједницом, која нам је била предрагоцјена и неопходна при
сеоби Пивског манастира; четврто, и можда најважније, ми се надамо да ће го-
сподин др Пол Филипо бити наш најбољи заступник и тумач наших жеља пред
УНЕСКО-м да споменичком комплексу Пиве, а прије свега Успенском манастиру
у Пиви, прибавимо међународну заштиту. Аргумената за то је безброј: Пивски
манастир је јединствен у свијету по подвигу преношења, посебно преношења и
очувања фресака, вјероватно најзначајнијих што су нам дали XVI и XVII стољеће. 9
Али, Пивски манастир је тежак болесник, поредив с пацијентом на чијем срцу
је извршено мноштво захвата. Он на свом срцу има онолико бајпаса колико
је у њему уграђено фасадног камена, колико је резова на његовим фрескама.
Бригу о чувању таквог једног осјетљивог, тешког, а предрагоцјеног и нама не-
опходног болесника не могу носити ни владика, ни игуман, нити братство, већ
се он може сачувати само уз безрезервну подршку државе, цјелокупног српског
народа, а најлакше, највише и најсигурније – уз помоћ и заштиту УНЕСКО-а.
Историјски, то је била грађевина од огромнога значаја за српски народ, али и
за турско царство: то је била друга, резервна патријаршија, у случају да Пећка
патријаршија пострада. Симболички, то је споменик са највише екуменског
у себи; он је јединствен по томе што у својој ктиторској композицији чува
успомену на врхунско покровитељство великог турског везира, али и једног од
најзначајнијих Срба – Мехмед-пашу Соколовића, који је умио не само да сачу-
ва већ и да на највиши ниво подигне сарадњу са својим најближим рођацима,
хришћанима православцима, највишим достојанственицима Српске православ-
не пркве, митрополитима и патријарсима. Ако томе додамо да су црква Светог
Јована Крститеља на Заграђу изнад Шћепан Поља и црква Светог Стефана – слав-
на Шћепаница – на Шћепан Пољу биле дворске цркве, да је Соко град био престо-
ни град државе у распадању и нестајању пред турском најездом, онда је природно
да међународна заједница, односно УНЕСКО, покаже своју заштитничку руку.
Није природно да су данас заштићенији свако дрво, свака биљчица, свака птица у
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове

гори и свака звијер у Националном парку Дурмитор од споменичког комплекса у

Пиви, додајмо – светог и васкрслог комплекса. Јер, манастир на Заграђу је четири
стољећа био без крова, само са куполом од сиге заштићен, у турско доба још је слу-
жио за затварање коња, а јутрос смо се у њему на литургији молили: Шћепаница
је била засута и прекривена земљом, док је почетком осме деценије XX вијека није
откопала екипа покојног професора др Војислава Ј. Ћурића: Успенски манастир
је пренесен пред потопом. Зато Вас, господине Филипо, од свег срца молимо да
нам помогнете у прибављању међународне заштите УНЕСКО-а.
Велику захвалност дугујемо свима који сте дошли: др Марко Поповић је пре-
кинуо свој одмор у Ровињу да би данас био у Плужинама; госпођа др Гордана била
је својеврсни координатор и добри дух овога тима; госпођа Зорица Ивковић до-
лази да нас подсјети на рад у екипи др Војислава Ђурића – човјека коме Пива дугује
неизмјерно пуно – и на откопавању цркве у Шћепан Пољу, а била је суочена с низом
практичних потешкоћа; др Милош Луковић није жалио труда ни времена да дође раније
и да својим стопама провјери средњовјековне путеве кроз ове области; др Марица
Маловић-Ђукић припремила је Пивљанима – својој ујчевини – један дробњачки дар;
др Миодраг Марковић је с радошћу дошао у завичај своје баке; др Драган Војводић
је омрцао на факултету да би се припремио за овај долазак; др Јелица Стојановић
је у порти манастира Подмалинско прихватила своју тему као послушање; академи-
ку Војиславу Максимовићу Пива је – не само овога пута – била преча и ближа од
10 његове куће, од Гацка и Билеће, гдје је требало да прими специјалну Споменицу за
десетогодишњицу Ћоровићевих сусрета; Радојица Бошковић се и овога пута одазвао
Пиви да укаже на одјек традиције у савременој прози. Пивљане не треба спомињати: они
су дужни да себе узидају у своју Пиву. Ту спремност је Коста Радовић одавно показао:
надајмо се да ће га слиједити и Мироје Вуковић.
Преносим вам поздраве и најљепше жеље оца др Давида Перовића. Он је најавио
могућност свога изостанка због деликатних обавеза у Патријаршији, посебно према
Његовој Светости патријарху Павлу.
Преносим вам извињење и поздрав Милице Радовић-Тешић, која је припремила
свој реферат, али је данас у Приједору, гдје њен муж, Милосав Тешић, прима високо
пјесничко признање.
Свима велики поздрав и захвалност. Надам се да овим научним скупом отварамо
низ наших будућих окупљања у Пиви и њеном споменичком комплексу. Проучимо,
сачувајмо и заштитимо овај величанствени и јединствени спој духа и природе, култу-
ре, светости и историје поред којег се налазимо.
Срећно, и весело, и на многаја љета!
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 11–16.

Зорица ЗЛАТИЋ-ИВКОВИЋ

Сећања на искоавање цркве у Шћеан Пољу

[ ћепан Поље на коме се састају Пива и Тара и даље заједно теку као Дрина
и порушена, шумом зарасла црква, лета 1972. године били су мени прво
велико искуство у струци и најбоља школа која је пресудно утицала на сва моја
даља опредељења. Била сам при крају студија историје уметности када ме је, упра-
во на прослави током апсолвентске вечери, професор Војислав Ј. Ђурић позвао
да учествујем у радовима на откопавању и конзервацији давно срушене цркве у
Шћепан Пољу. Била је то изузетна почаст и велика привилегија.
Тек сада, богатија искуством стеченим током више од три деценије непре-
кидног истраживања и непосредног рада на заштити споменика културе, могу
одговорно да закључим да је то било, пре свега, веома драгоцено искуство, а по-
том и изузетно тежак теренски рад. Екипа стручњака на челу са професором
др Војиславом Ј. Ђурићем, коју су чинили архитекте Војислав Матић, Слободан
Хорјак и повремено, у фази конзервације Марија Радан Јовин из Београда, ар-
хеолог Чедомир Марковић из Цетиња, сликар Светомир Ђурић и три апсолвен- 11
та историје уметности, Ксенија Зелић, Љиљана Поповић и ја, била је смештена
у напуштеној старој дрвеној бараци, некада коришћеној као школа. У јединој
великој учионици, старим дрвеним клупама поделили смо простор и користили
га за спавање, за рад, састанке или дружење. Ту су боравили и сарадници који су
повремено долазили у Шћепан Поље. Без струје, само са хладном водом на чесми
у дворишту или у реци, било је тешко остати здрав и свакодневно бити у доброј
кондицији неопходној за рад. Фоча је била најближе насељено место у коме смо
могли да набављамо нешто од онога што нам је било потребно. Исхрана за екипу
била је организована у оближњој шумаревој кући упошљавањем његове супруге.
И сам локалитет кога је требало откопати био је пун невоља - корења, жила и
гомила камења па тако и змија које смо прихватили и одлучили да заволимо како
би несметано радили, да не убијамо већ уклањамо, што сам усвојила и задржала
заувек у знак сећања на Шћепан Поље.
Некако у исто време, током летњих месеци, трајали су и радови на скидању
фресака у оближњем манастиру Пиви, па су Аника Сковран, историчар уметно-
сти, сликари Иванка Живковић, Душан Нонин и њихова бројна екипа, недељом
често били наши гости у Шћепан Пољу, а ми њихови у манастиру који се при-
премао за селидбу пре потапања старе локације. Размењивали смо драгоцена
искуства и сазнања која смо свакодневно стицали. Истовремено, обимни радо-
 Зорица Златић-Ивковић

ви су извођени и на изградњи бране за вештачку акумулацију и будућу хидро-

електрану на реци Пиви код Мратиња, што је и једној и другој екипи значило
могућност добијања неопходне техничке помоћи стручних лица, али и потребног
грађевинског материјала. Манастир Пива је морао бити пресељен, јер ће ново Пив-
ско језеро потопити место на коме се налазио. Из истих разлога и црква у Шћепан
Пољу требало је да буде откопана, истражена и конзервирана за потапање другом
вештачком акумулацијом. Хидроелектрана Бук Бјела, тада, као и више пута на-
кон тога, била је у плану за изградњу на реци Дрини, међутим, ни до данас, на
срећу, пре свега по храм Светог Стефана и пространи неистражени плато на ста-
вама река Пиве и Таре, није саграђена. Њено планирање, у сваком случају, било је
узрок да Српска академија наука и уметности обезбеди средства за истраживање
и конзервацију остатака сакралних задужбина Косача подно престоног Соко гра-
да. За то се својски заложио академик Војислав Ђурић.
Терен на коме се налазио локалитет Црквине са остацима некадашњег хра-
ма Светог Стефана, по коме је и пространа зараван на ушћу моћних планин-
ских река добила име, био је прекривен шумом која је врло бујна и густа, како је
уобичајено, расла из порушене грађевине. Како је радовима у претходној сезони
дрвеће и остало растиње већим делом већ било посечено, дочекало нас је неравно
узвишење усред простране равнице по чијем рељефу смо трагали за могућим об-
лицима некадашње цркве. Могло се помишљати свакако на храм већих димензија,
али и на могућност да су, бар делимично, неки зидови још постојали, јер локали-
тет, током векова који су дошли након рушења средњовековног храма, углавном
12 није насељаван нити угрожаван изградњом других објеката.
Екипа је подељена због радова који су у исто време извођени и на горњој
цркви, тек делимично зарушеној и запустелој задужбини херцега Стефана у
Заграђу под Соко градом који се уздизао високо над Шћепан Пољем. Остала сам
на доњој цркви да, са колегом Слободаном Хорјаком, бринем о откопавању руше-
вина храма Светог Стефана или Шћепана, како га је народ називао. Преко триде-
сет младих људи из оближњих села свакодневно су, пажљивим копањем, под на-
шим сталним надзором, уклањали наслаге растиња, земље и шута, ослобађајући
тако затрпане и заробљене остатке некадашње грађевине.
Професор Ђурић је пуном пажњом и нескривеним интересовањем, у сталном
кретању са једног локалитета на други, пратио ток радова. Припремајући се за
истраживања у Шћепан Пољу, сви у екипи располагали смо оскудним подацима о
могућем изгледу некадашњег храма, времену настанка и његовом ктитору.1 За по-
родицу Косача Војислав Ј. Ђурић је већ дуго био посебно заинтересован и о томе
нам је говорио на својим предавањима. Сведочи о томе и његов текст објављен
у Исорији Црне Горе годину дана пре почетка истраживања њихових задужби-
на2. Планинска област омеђена Неретвом и Лимом у којој је читаве две деценије
под влашћу и утицајем Косача стварана особена уметност, за великог зналца
1 С. Томић, Пива и Пивљани, Насеља и порекло становништва, књига 31, Београд 1949, 450.
2 Исорија Црне Горе II, Титоград 1970, 448-462 (В. Ј. Ђурић).
 Сећања на искоавање цркве у Шћеан Пољу

средњовековних уметничких токова на Балкану, била је посебно занимљива. Сре-

дина у којој су упоредо трајали различити верски утицаји православља, католи-
чанства и патаренства, негована византијска традиција прожимана елементима
готике и ислама, свакако је својим несвакидашњим остварењима представљала
посебан изазов истраживачима. Задужбине херцега Стефана већ су биле познате,
неке и проучене, али је личност Сандаља Хранића посебно занимала професора
Ђурића. О његовим још непознатим и непроученим задужбинама често је гласно
размишљао, а ми радознало питали и слушали.
У дугим разговорима недељом или вечерима које смо проводили на трему
наше бараке, настојали смо да реконструишемо збивања током XV века везана за
Шћепан Поље, за порекло његовог назива скривено у посвети храма или можда
имену његовог ктитора. Посебна почаст за све нас били су одласци, уз велики на-
пор и тешко савладив успон, на Соко град, утврђену престоницу херцега Стефана
Вукчића Косаче. Његов престо усечен у стену и призор сусрета две планинске
реке, два кањона узбуђујуће лепоте и Дрина која се широка пред нама рађала, па
потом чиста, двобојна, даље текла немешајући задуго плаву воду Пиве и зелену
Таре, све смо то доживљавали као празник и награду, највећу и најлепшу за уло-
жени труд.
Свакодневно су нас опседала питања на која радови, посебно на почетку,
нису давали поуздане одговоре. Мештани су горњи храм у засеоку Заграђу на-
зивали манастир, а онај у Шћепан Пољу црква, а ми смо трагали за доказима. За
горњу цркву становници из села нису памтили њеног заштитника, што је изузет-
но ретка појава јер су посвете храмова најдуже чуване у народном предању. Често 13
смо пратили професора у његовим посетама локалном становништву оближњих
али, за пешачење и врло удаљених села. Њихово порекло и насељавање на про-
сторе око Шћепан Поља и Соко града, у дугим и зналачки, пријатељски вођеним
разговорима, указивали су на разлоге због којих је давно напуштеном храму и
патрон могао бити заборављен. Преовладавало је ипак уверење да храм у Заграђу,
за који се помишљало и да је дворска црква, његов ктитор херцег Стефан ипак
није стигао да заврши нити посвети за живота, а то, потом, није учинио ни неко
други пре него што су Турци освојили Соко град. Почаствовани смо били трену-
цима у којима је професор визионарски говорио о положају херцеговог града у
односу на светиње у Заграђу и подграђу на ставама двају река, о функционисању
целине и животу какав се могао одвијати у времену пуног сјаја грађевина чије смо
материјалне и нематеријалне трагове стрпљиво састављали.
Посебно је било занимљиво присуствовати маштовитим и надахнутим
замишљеним реконструкцијама професора Ђурића над локалитетом који је, на-
слагама земље, порушеног камена и шута скривао загонетну цркву у Шћепан
Пољу. Конфигурација терена валовитог узвишења обраслог травом и коровом,
на почетку радова, указивала је на срушено монументално здање и велике на-
слаге грађевинског материјала које су прикривале основне обрисе некадашњег
храма. Загледан у недоступне археолошке слојеве, говорио нам је о архитектури
 Зорица Златић-Ивковић

заробљене цркве, указивао на простор велике припрате, на полукружни ток олтар-

ске апсиде, на необичан и загонетан спој припрате и наоса, могућност постојања
звоника, на наос који је могао имати бочне певничке просторе, што га је посебно
занимало. Могло се наслутити да је храм, чију смо дужину од преко двадесет ме-
тара могли претпоставити, имао очуване зидове и до висине од неколико метара.
Све то је професор Ђурић као своју претпоставку већ исказао у Исорији Црне
Горе, а током радова нестрпљиво ишчекивао њену потврду и појаву наслућене
“основице рашких надахнућа”. Велико питање, над којим смо размишљали и
маштали, углавном без одговора, тицало се даљег развоја грађевине у елевацији
старе основе храма, начина решавања сводова и могућности постојања куполе
над централним делом наоса. Посматрајући начин рушења грађевине и обрисе
наслага камена, професор Ђурић је трагао за евентуалним постојањем бочних
капела, истовремених или можда касније призиданих.
Ослобађајући зидове уистину монументалне и репрезентативне сакралне
грађевине увек смо нескривеном радошћу ишчекивали његов долазак из Заграђа
и сусрет са доказима које је зналачки осматрао, а ми их стрпљиво, свакодневно
отварали. Сваки нови дан доносио је потврде његових визија које су заправо биле
наталожена знања о једном времену и узрочно - последичним историјским токо-
вима. Када је коначно зарушена грађевина ослобођена од земље, камена, шута,
растиња, схватили смо да је велелепно здање Косача, саграђено притесаним ка-
меним квадерима и сигом, уистину, својом архитектуром оживело старе облике
српских цркава Немањића и да су се њени творци у старој Херцеговини сећањима
14 вратили монументалним здањима Рашке градитељске школе Србије из XIII века.
Наос је на јужној и северној страни био проширен ниским трансептима у служби
бочних певница. Олтарски простор образовала је полукружна апсида, а од наоса
га одвајао зидани иконостас, као у цркви у Заграђу, са два пролаза, централним и
нешто ужим, северним. Уз западни травеј на северној страни био је призидан иш-
чекивани параклис, док су се, уз зидове храма на јужној страни налазили камени
надгробни споменици типа стећака карактеристичних за просторе старе Херце-
говине. У унутрашњости цркве, у пространој припрати такође је било више над-
гробних споменика истог типа сандука, а у наосу, у његовом југозападном делу,
како је профессор Ђурић претпостављао, гроб ктитора и над њим масиван каме-
ни стећак једноставне обраде.
Разорени храм тек у фрагментима сачувао је и сведочанства свог некадашњег
раскошног здања. Камена пластика његових портала и прозорских отвора, луко-
ви некадашњих отвора на бочним зидовима припрате и многобројни уситњени
уломци фресака потврдили су претпоставке професора Ђурића да је црква Светог
Стефана осмишљена и саграђена као владарска задужбина. Проучивши сложену
градитељску концепцију, цркву је приписао великом босанском војводи Сандаљу
Хранићу, а време њеног подизања померио ка почетку XV века. У својим каснијим
публикацијама и на предавањима, која је држао студентима, шћепанпољску
цркву је сврстао у скупину храмова којима је Милешева, као катедрални храм
 Сећања на искоавање цркве у Шћеан Пољу

митрополита у земљи Косача, била узор и прототип који су следили.3 На исти на-
чин храмови старе Херцеговине из XV века, поједностављених, поновљених об-
лика рашког плана, утицали су на градитељство потоњих времена под турском
влашћу. С тим сазнањима, знатно касније, схватили смо дубље и боље његова
велика ишчекивања и радозналост којом је пратио откривање зидова храма у
чијој се посвети скривала блискост са предањем Немањића, њиховом државом и
династијом.
Данас, када су протекле деценије испуњене многобројним и различитим по-
словима истраживања, конзервације и рестаурације сакралних здања, али и дру-
гих културних добара, испуњена сам осећањем неизмерне захвалности због поча-
сти да сам свој радни век утемељила на једном таквом искуству. Научила сам тада
како се чита споменик и како се спајањем уломака преосталих од његовог ориги-
налног ткива досеже историјска истина. Пратећи помно и радове на конзервацији
и рестаурацији зидова откопаног храма, уз поуке архитекте Марије Радан Јовин
и подршку професора, исцртала сам изгледе појединих зидова, портала и делова
храма по њиховом откопавању. Била сам веома поносна када сам их много година
касније, педантно технички обрађене, препознала у документацији Шћепан Поља,
која се чува у Институту за историју уметности у Београду. Могла сам касније,
захваљујући великој школи из Шћепан Поља, током рада, без тешкоћа да снимим
и исцртам архитектуру, али и живопис храмова којима сам се бавила.
Епоха и задужбине Косача представљали су само један мали сегмент оп-
сежног истраживачког и стваралачког деловања академика Војислава Ј. Ђурића.
Стрпљење, рационално планирање, однос поштовања и међусобног уважавања 15
и потпуна посвећеност послу и теми којом смо се, уз њега и ми заинтересова-
но бавили, због које смо били окупљени у тиму који је тихо и ненаметљиво, а
сигурно, ауторитативно водио, одлике су једне личности која је многим младим
истраживачима, а тада и мени, указала на пут са кога потом, ни пред великим
искушењима, памтећи величину узора, никада нисам скретала.
Када смо у некој од хладних, звезданих ноћи у Шћепан Пољу, окупљени око
нашег професора, огрејани његовим причама, маштали о далеким световима које
би желели да посетимо и спознамо, он је, дубоко замишљен и загледан у неке
своје унутарње тајне, наспрам наше Америке, Аустралије или Северног Пола,
тихо изустио да би, више од свега, волео да отпутује у средњи век. Били смо си-
гурни да је он, врло често и успешно, повремено тамо боравио.
Имала сам потребу и истинску жељу да, као један од учесника на ископавањима
цркве Светог Стефана, далеке 1972. године, укажем на тај обиман и одговоран по-
духват као на ауторско дело великог и свестраног зналца, академика Војислава
Ј. Ђурића. Потакнута сећањима која такође треба предати наслеђу и новим
сазнањима, уверена сам, због сила које би и даље да преграђују и заустављају
водотокове река, да треба наставити истраживања светиња у Шћепан Пољу и
његовом окружењу и публиковање драгоцених сазнања и нових открића. Тако
3 В. Ђурић, Милешева и рински и цркве, Рашка баштина 1, Краљево 1975, 15-28.
 Зорица Златић-Ивковић

би се, упркос сталним претњама и опасностима, али и зубу времена, постигла

њихова трајна заштита и најбоља презентација за времена која долазе.

16
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 17–60.

Др Марко ПОПОВИЋ

Соко ра на Шћеан Пољем

- замак са заужбинама Косача-

I страживања владарских и властеоских резиденција на подручју српских

земаља средњега века представљају тему која није само од изузетног
значаја за проучавање националне повести већ и европских развојних токо-
ва на подручју где су се прожимали културни и политички утицаји са истока и
запада континента. Но, и поред свог посебног значења ова тема у нашој науци
дуго није детаљније проучавана и тек у новије време почиње да привлачи већу
пажњу истраживача.1 Било је готово уобичајено да се остаци резиденцијалних
утврђења, који су по правилу означавани као остаци “средњовековних градова”,2
посматрају издвојено као војне фортификације без ширег увида у остатке стам-
бене архитектуре, како у оквирима бедема тако и на околним просторима као
могућим локацијама неутврђених дворова. Такође, и оближњи задужбински хра-
мови су посматрани и проучавани издвојено, најчешће без покушаја да се повежу
са суседним утврђењима и препознају као делови некадашњих резиденцијалних
целина.3 У том смислу, од изузетног значаја је проучавање резиденцијалног ком-
плекса над саставцима Пиве и Таре, који је овом приликом предмет нашег по- 17
себног интересовања. У питању је пространо подручје са остацима замка – Соко
града, подграђа, као и са рушевинама придворних храмова, где се јасно уочавају
сви елементи који су у средњем веку чинили целину једне владарске или властео-
ске резиденције.
Топографија некадашњег резиденцијалног комплекса још увек се поузда-
но може сагледати, и пре обимнијих систематских истраживања. На високо
уздигнутој заравни над ставама Пиве и Таре, која је позната као Шћепан Поље још
из епохе средњег века, налазило се подграђе са црквом за коју се сматра да је била
посвећена св. Стефану. Даље ка западу над Шћепан Пољем издиже се стеновити
брег са врхом на коти 927, који доминира околином, посебно кањоном реке Пиве.
1 P. Anđelić, Bobovac i Kraljeva Sutjeska, Sarajevo l973; M. Popović, La residence de Despot Djuradj
Branković dans le Chatelet de la forteresse de Smederevo, Balcanoslavica 7, Prilep 1978, 101-112; М.
Поповић, Влаарски и власеоски вор у Босни и Херцеовини, Зборник за историју Босне и Херце-
говине 2, САНУ, Београд 1997, 1-33; М. Поповић, Влаарско боравише Сефана Немање у Расу,
Стефан Немања - Свети Симеон, историја и предање, Београд 2000, 233-245.
2 М. Поповић, Замак у срским земљама озно срење века, Зборник радова Византолошког
института 43, Београд 2006, 189-207 (са старијом литературом).
3 М. Поповић, Лиовац-раови срењовековно власеоско боравиша, Саопштења XXXIV,
Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 2002, 157-177.
 Марко Поповић

На том тешко приступачном положају налазе се остаци Соко града – некадашњег

замка са двором - “столним местом” знамените властеоске породице Косача. У
подножју северне падине, на простору Заграђа налази се још једна црква, чија
некадашња храмовна посвета није позната. Од некадашњих некропола са гро-
бовима обележеним стећцима, поред оне уз зидове цркве Светог Стефана, лако
се уочавају само две. Једна се налазила на заравни Шћепан Поља, на неколико
стотина метара северније од остатака поменуте цркве, а друга високо у брегу, над
седлом наспрам улаза у замак, односно данас рушевине Соко града (сл. 1).
У изворној историјској грађи остало је мало сведочанстава о главном
утврђењу и “столном месту” Косача. Први пут овај комплекс се помиње, колико је
засада познато, у повељи којом велики војвода Сандаљ Хранић са браћом уступа
Дубровнику своју половину Конавала. Повеља је издата 24. јуна 1419. године “na
Stipan$ Pol$ pod Sokolomy”.4 Готово две деценије касније у повељи коју је 10. окто-
бра 1435. године издао Сандаљев наследник, у то време још увек велики војвода
Стефан Вукчић, на једном месту се наводи да дубровачки посланици “...Togda
pridoùe vy slavni dvwry g(o)spoctva mi $ Sokol$”.5 У повељама којима је арагонско-
напуљски краљ потврђивао поседе херцега Стефана Вукчића Косаче, Соко град
се увек помиње на првом месту као главно херцегово утврђење, по коме је он
у неким западним изворима помињан уз титулу “од Сокола”. У првој краљевој
повељи, издатој 1444. године овај замак је наведен као “Sochol con un contato che
chiama Drina”, а у другој повељи, издатој четири године касније, помиње се као
“castrum Soko”. У трећој, последњој повељи, из 1454. године, забележен је као
“civitate Socol cum omnibus suis pertinentiis, castris et confinibus”.6 И у разним другим
документима помиње се Сокол као место неких догађаја у време владавине херце-
18 га Стефана. Тако је познато да је средином јула месеца 1445. године из Сокола по-
слато свечано херцегово четворочлано посланство које је требало да преговара о
закључењу мира са Венецијом.7 Нешто касније, почетком 1451. године, у Соколу,
али и неким другим местима, вођени су преговори са Дубровчанима о трговини
сољу.8 Соколски замак налазио се у средишту збивања око планиране истовре-
мене женидбе старог херцега и његових синова Владислава и Влатка у пролеће
1455. године. Мада церемонија није остварена у свему према првобитној замис-
ли, остало је забележено да су три дубровачка посланика са богатим даровима
и већим бројем музичара кренула 10. маја те године ка Соколу где се очекивало
да се одрже свадбене свечаности.9 Десет година касније у пролеће 1465. године,
суочен са турском опаснoшћу, херцег Стефан је преговарао са угарским краљем о
замени Сокола и других пограничних утврђења у Подрињу за безбедније поседе
4 Љ. Стојановић, Саре срске овеље и исма I/1, Београд – Сремски Карловци 1929, 297.
5 Љ. Стојановић, наведено дело, I/2, 37.
6 Наведено према: М. Динић, Земље херцега св. Саве, у: Срске земље у срењем веку, Београд
1978, 194.
7 С. Ћирковић, Сефан Вукчић Косача, Београд 1964, 89.
8 Исто, 131.
9 Исто, 218-219.
 Соко град над Шћепан Пољем

у Угарској. Међутим, те планове осујетила су турска освајања већ почетком лета

исте године. Остало је забележено да је Сокол Турцима предао неки кнез Радоје
који је за то био награђен поседом.10
После турског освајања Сокол је изгледа убрзо разорен, а цео резиденцијални
комплекс са црквама и подграђем запустео. У потоњим вековима хеrцегов град над
ставама Пиве и Таре остао је да живи само у магловитим народним предањима.
У освит савременог доба на остатке изнад Шћепан Поља први је указао руски на-
учник П. А. Ровински у свом делу о Црној Гори, објављеном у Петрограду 1909.
године, за које је припремао грађу више од три деценије. Он је описао рушеви-
не цркве на Заграђу и остатке на каменитом брегу, за које је претпоставио да
су представљале властеоски летњиковац.11 У том истом раздобљу, значи крајем
XIX века, рушевине Соко-града појављују се и на аустријским војним картама.
На цркву под Соколом у првим деценијама прошлог века скренуо је пажњу и С.
Томић, али без покушаја да јој одреди порекло и значење.12 Проблемом ове цркве
детаљније се позабавио М. Ковачевић, који је објавио и њене техничке снимке.13
Исти аутор је извршио и теренску проспекцију утврђења на брегу изнад Шћепан
Поља, и уз скицу основе дао опис видљивих остатака.14
Прва археолошка истраживања на Шћепан Пољу и Заграђу обављена су
у раздобљу између 1971-1973. године под руководством проф. В. Ј. Ђурића. У
питању су била заштитна ископавања организована са циљем да се истраже и
конзервирају остаци цркве Св. Стефана, угрожени планираном изградњом хи-
дроелектране “Бук-Бијела” на Дрини. Наиме, тим пројектом, који на срећу није
остварен, било је предвиђено потапање ушћа Пиве и Таре, као и целог Шћепан
Поља. Планирана истраживања су обављена уз пратеће санационе конзерваторске
интервенције,15 али резултати истраживања никада нису објављени. Захваљујући
19
сачуваној документацији,16 у припреми је студијски рад о цркви Светог Стефа-
на, која ће овом приликом бити обрађена у сажетом облику у оквиру целине
некадашњег резиденцијалног комплекса – столног места Косача.

Соко ра
Средишњи део резиденцијалног комплекса чинио је Соко град, односно замак
Сокол са двором велмошке породице Косача. Остаци овог утврђења налазе се
10 Наведено према: С. Ћирковић, наведено дело, 263, 106.
11 П.А.Ровински, Черногория в её прошлом и настоящем, С. Петербург 1909, 223.
12 С. Томић, Пива и Пивљани, Српски етнографски зборник LIX, Насеља и порекло станов-
ништва 31, Београд 1949, 420.
13 М. Ковачевић, Црква о срењовековним раом Соколом, Старинар XVIII, Београд 1967,
221-224.
14 П. Мијовић - М. Ковачевић, Граови и уврђења у Црној Гори, Београд-Улцињ 1975, 135-
137.
15 Радовима на превентивној конзервацији руководила је арх. Марија Радан - Јовин.
16 Целокупна документација археолошких истраживања остатака цркве Светог Стефана на
Шћепан Пољу чува се у Институту за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Аутор дугује искрену захвалност пословодству Института за преглед ове документације и њено
коришћење.
 Марко Поповић

на стрмим стеновитим литицама које се издижу изнад кањона Пиве.17 У питању

је врх купастог брега који је једним седлом са источне стране повезан са сусед-
ним знатно нижим висом. Једини приступ утврђењу био је могућ само из овог
правца (сл. 2). Систем одбране замка био је савршено прилагођен одликама те-
рена. На многим местима вертикалне литице стена замењивале су камене беде-
ме тако да нису постојала континуирана зидна платна. Бедеми и куле грађени су
само на местима где природна одбрана није била довољна. Услед чињенице да
су подизани над стенама без дубљег укопавања темеља, остаци фортификација
су само делимично очувани и видљиви, тако да се без обимнијих археолошких
истраживања некадашња основа замка са дворским здањима може само фраг-
ментарно, али не и у целини сагледати. Јасно је уочљиво да су главни елементи
одбране били постављени са источне и делом северне стране, одакле се са седла
прилазило замку. Ту се посебно издвајају остаци масивне источне куле кроз коју
се, изгледа, и улазило у замак, мада се не би могла ни искључити могућност да се
капија налазила непосредно уз ову кулу. Прилаз замку штитио је и један истурени
део утврђења на стеновитом гребену са североисточне стране, који је са главни-
ном фортификација био повезан преко два дуга и добро очувана паралелна бе-
дема. Судећи према сачуваним остацима, цела источна страна према седлу била
је повезана континуираним зидним платном, које је повезивало источну кулу са
североисточним истуреним делом утврђења. Према југу, над окомитим литицама
стена, била је истурена једна правоугаона кула, чија функција у систему одбране
остаје недовољно јасна. Трагова бедема има и према неприступачним литицама
са западне стране.
Брањени простор замка на врху каменитог брега био је веома подесан за од-
20 брану, али са ограниченим могућностима за подизање стамбених и других здања
двора. У том смислу, једине погодности пружала је омања зараван непосредно
изнад источне улазне куле, дужине око 50, а ширине 20 - 30 m. На том просто-
ру, по свему судећи, налазило се неколико дворских здања. Од неких се назиру
трагови камених зидова у терену, а две грађевине оставиле су свој траг у виду
делова уклесаних просторија у стену. Други део дворског комплекса са траговима
грађевина налазио се на самом стрмом врху брега у средишту брањеног простора
замка. Ту се уочавају остаци једне грађевине од које је преостао део већег свода
који је на јужној страни имао зидани отвор.18 Цео тај простор је засут шутом те
је тешко закључити да ли је у можда у питању прозор. Некадашња функција овог
здања без детаљнијих археолошких истраживања не може се поуздано разјаснити.
Није искључено да је овде у питању била цистерна над којом се налазила једна од
дворских зграда. У непосредној близини, судећи према остацима угла једне ма-
сивне зидане конструкције, могло би се претпоставити постојање једне куле, као
најдоминантнијег здања у замку. На овом простору, према површинским траго-
вима, изгледа, може се наслутити и постојање једне мање цркве - вероватно двор-
17 П. Мијовић, М. Ковачевић, наведено дело, 135.
18 Исто, 137.
 Соко град над Шћепан Пољем

ске капеле.19 Нешто даље према северу од остатака ових здања налазе се у стену
уклесана два седишта - “клупе” са којих се пружа широк поглед на кањон Пиве и
околину.
Остаци здања у замку пружају само основни увид у просторне диспозиције
дворског комплекса. О његовом изгледу се за сада може само наслућивати. То су
могла бити здања на каменим основама или зиданим приземним етажама, дели-
мично усеченим у стенама, са главним стамбеним етажама од дрвене грађе. На
овакав закључак, поред аналогних сазнања, указује и релативно мала количина
грађевинског шута којим су засути њихови сада видљиви остаци.
О времену настанка Сокола – замка и “столног места” породице Косача, нема
сигурних података. Поуздано се зна само да је овај замак постојао 1419. године и
да се у њему тада налазио двор великог војводе Сандаља Хранића. Настанак прво-
битног утврђења свакако би требало датовати нешто раније. Нећемо погрешити
ако претпоставимо да се градња Сокола временски подударала са растом моћи
породице Косача, када после смрти краља Твртка Сандаљ Херанић постаје једна
од најутицајнијих личности босанског Краљевства. Сасвим сигурно, главни по-
родични замак је временом дограђиван, посебно у доба херцега Стефана, када су,
вероватно, подигнуте и неке нове дворске палате. Међутим, тек ће истраживања
у будућности омогућити стицање поузданијих сазнања о времену настанка и
познијим доградањама у оквирима бедема овога некада знаменитог замка.

Црква Сео Сефана на Шћеан Пољу

У подножју Соко града, у средишњем делу Шћепан Поља налазе се остаци нека-
да монументалне цркве, задужбине великог војводе Сандаља Хранића, за коју се
сматра да је била посвећена св. Стефану (сл. 3). Њене рушевине, вековима засуте 21
шутом, откривене су и истражене 1971-72. године, што је омогућило да се дође до
поузданих сазнања о некадашњем изгледу и значењу овог знаменитог здања. Био
је то највећи храм подигнут у областима којима је током XV века владала моћна
властеоска породица Косача. Укупна дужина му је износила преко 25 m, са шири-
ном припрате од око 10 m. У очуваном корпусу грађевине, чији преостали зидови
досежу и до четири метра висине, могу се уочити три основне етапе грађења. Уз
цркву је накнадно дограђена пространа припрата, а потом са северне стране и
један мањи параклис (сл. 4).
Првобитна црква била је једнобродна, крстообразне основе, са благо потко-
вичастом апсидом на истоку и бочним правоугаоним певничким просторима.
Унутрашњост цркве је са два пара мањих пиластара била рашчлањена на три
травеја приближно једнаких димензија. Олтар, који је обухватао апсиду и источ-
ни травеј, био је од наоса одељен зиданом олтарском преградом (сл. 5). На очува-
ним зиданим остацима јасно се уочава положај царских двери и нешто мањих се-
верних врата. Међу налазима из шута издвојени су комади пластике прекривени
фрескомалтером, који потичу од порушених горњих делова ове преграде. Међу
19 За овај податак дугујем захвалност оцу Лазару, јеромонаху оближњег манастира на Заграђу.
 Марко Поповић

њима, за неке се могло претпоставити да представљају делове проскинитара пре-

стоних икона. У делу олтарског травеја, поред две правоугаоне нише у северном
зиду остали су очувани и остаци призидане трпезе за проскомидију са траговима
сливника. На супротном, јужном зиду, у делу намењеном ђаконикону откривена
је једна већа правоугаона ниша са трагом хоризонталне дрвене преграде. У сре-
дишту олтара преостала је база часне трпезе у виду клесаног квадратног блока
над којим се налазио зидани стуб са одговарајућом плочом, која је, засута шутом,
у целости остала сачувана. Пред часном трпезом изнад равни пода, који је био
од заглачаног малтера, стајала је у виду степеника, дебља фино клесана камена
плоча за свештенослужитеља, која је са предње стране полукружно обликована.
Малтерни под, сличан ономе у олтару, постојао је и у певницама. За разлику од
ових простора у централном и западном травеју, судећи према дислоцираним на-
лазима, постојао је под од већих камених плоча.
Зидови цркве грађени су са оба лица мањим грубо клесаним квадерима
љутог кречњака сложеним у редове, међу које су ради изравнавања местимично
убациване плоче шкриљца. Унутрашњу испуну зидова чинио је ситнији ломљени
камен повезан са доста белог кречног малтера. Делови зиданих конструкција
који су захтевали прецизнију клесарску обраду, какав је случај са пиластрима,
као и олтарском преградом, грађени су квадерима сиге. О горњим, сада пору-
шеним конструкцијама цркве, као и о каменој пластици која је украшавала ово
здање, обиље података пружили су налази из шута. Велика количина сводара сиге
нађених у простору наоса сведочи о конструкцији свода, док уломци венаца, кон-
зола и профилисаних делова прозора пружају могућност да се уз неке хронолош-
ки и територијално блиске аналогије доста поуздано замисли изглед целине овога
22 храма.
Црква није имала куполу, већ су сва три травеја била засведена јединственим
сводом од тесаника сиге, који је био ојачан са два лука ослоњена на пиластре. Може
се претпоставити да је сводна конструкција била готичког типа, преломљена у
темену, какав је случај у цркви манастира Сопотнице код Горажда, као и у не-
ким другим мањим храмовима грађеним у областима под влашћу Косача.20 На
основу налаза бројних уломака, посебно оних који потичу са пиластара, може
се закључити да је прелаз у свод био наглашен профилисаним венцем. Нема
елемената за претпоставку да су се уз бочне зидове источног и западног травеја
налазили прислоњени луци ослоњени на пиластре. Над певничким простори-
ма постојали су нижи полуобличасти сводови, управни на подужну осу цркве,
покривени двосливним крововима, који су се на северној и јужној фасади завр-
шавали троугаоним фронтонима, као што је то био случај и са главним сводом.
На основу откривених фрагмената пластике може се прилично верно замислити
особен изглед подстрешја крова цркве. Ту је постојао низ мањих конзола исте
једноставне профилације, над којима се није налазио уобичајени фриз аркадица,
20 В. Ј. Ђурић, Црна Гора у доба господара Косаче, у: Исорија Црне Горе 2/2, Титоград 1970,
442-462.
 Соко град над Шћепан Пољем

већ само хоризонтални профилисани венац украшен клесаним мотивом торди-

раног ужета.
Положај и изглед прозора цркве могу се готово сасвим поуздано одредити
према сачуваним траговима на преосталим деловима зидова, као и налазима
одговарајуће камене пластике. Највећи прозор, особен по своме облику, налазио
се у темену апсиде. Имао је натпрозорник профилисан у виду трифоре са лукови-
ма који се међусобно додирују, што је искључивало постојање подеоних стубића.
На певницама су очувани трагови мањих правоугаоних прозора скромније
профилације. Поред ових прозора, чији је положај тачно одређен, постојала су
још четири прозора чије се некадашње место и облик могу одредити на осно-
ву налаза њихових клесаних, декоративно обликованих уломака окривених у
шуту. Ови налази указују да су источни и западни травеј били осветљени са по
два прозора. Прозори који су се налазили у структури бочних зидова источног
травеја бејаху једнако обрађени (сл. 6). У питању су били једноделни прозори са
преломљеним шиљатим луком и пластичном декорацијом клесаном у духу готи-
ке. Прозори истог облика, а по свему судећи и истих димензија, постојали су и у
оквиру одговарајућих зидова западног травеја. За разлику од претходних, њихова
пластична декорација је била знатно скромнија.
У оквиру западног зида налазио се релативно узан, висок портал са
једноставним фино клесаним оквиром од блокова меког пешчара. Пред овим
порталом налазило се масивно постројење истовремено грађено са црквом и у
конструктивној вези са њеним западним зидом. Ова по много чему неуобичајена
конструкција састојала се од мањег, вероватно, засведеног вестибила и два истуре-
на пилона на које је такође, по свему судећи, била ослоњена сводна конструкција.
Целовит изглед овог постројења, које је без сумње имало функцију звоника, теш- 23
ко је замислити, будући да због специфичног облика нема ближих аналогија. На
основу велике концентрације шута уз његове остатке, која је управо ту највећа на
простору целе рушевине, дало би се закључити да је било знатне висине (сл. 7).
Гроб великог војводе Сандаља Хранића налазио се уз јужни зид западног
травеја, на традиционалном месту намењеном сахрани ктитора. Био је то обичај
столећима практикован у земљама византијског православног света и посебно
доследно поштован у српским земљама.21 Војводин гроб био је обележен стећком
у виду масивне плоче на постаменту, тежине око 2,5 тоне, брижљиво клесане од
једног монолитног блока, али без икаквих декоративних детаља (сл. 8). Приликом
радова 1972. године, стећак који је затечен у свом првобитном положају поди-
гнут је и гроб је истражен.22 Сам гроб откривен је на дубини од око једног ме-
21 M. Popović, Les Funerailles du ktitor, aspect archeologique, Proceedings of the 21st Congres of
Byzantine Studies, vol. I, Plenary Papers, London 2006, 99-130; Д. Поповић, Срски влаарски роб,
Београд 1992.
22 За подизање стећка коришћена је дизалица са градилишта оближње хидроелектране
«Мратиње». Гроб ктитора је откопан без присуства археолога, а истражила га је арх. Марија Радан-
Јовин /подаци из Дневника радова, који се чува у документацији Института за историју уметности
у Београду/.
 Марко Поповић

тра у односу на раван пода, са костима покојника, које су приликом неке раније
пљачке биле дислоциране и сакупљене у југоисточном углу гробне раке. На осно-
ву података сачуваних у Дневнику радова, као и према казивањима руководио-
ца истраживања проф. В. Ј. Ђурића, могуће је стећи основни увид о некадашњој
подземној конструкцији у коју је положено тело покојника.23 У питању је, изгле-
да, била правоугаона гробна комора са зидовима сачињеним од дрвених облица
повезаних гвозденим клиновима и поклопном конструкцијом од сличне грађе.
Посматран у целини, ктиторски гроб у цркви Светог Стефана представља веома
речито сведочанство о хтењима и веровањима ктитора. Уз несумњива локална
обележја, какав је надгробни споменик у виду стећка, све остале његове одлике
упућују на старије узоре са подручја српских земаља. Не залазећи у детаље, овом
приликом желимо само истаћи закључак да је стећак намењен обележавању гро-
ба ктитора био, по свему судећи, постављен још приликом грађења цркве, будући
да је његово накнадно уношење у завршени храм било практично немогуће.
Осим гроба ктитора, у наосу је изгледа било још гробних укопа. Нажалост,
истраживања у унутрашњости храма испод равни пода вршена су само местимич-
но и то до дубине од свега 0,40-0,60 m, те се у том смислу не располаже довољним
подацима. Приликом ископавања гроба ктитора уочена је даље према истоку још
једна гробна конструкција, која је остала неистражена. Такође, ка северном зиду
наоса откривен је један мањи “преврнути стећак са дечијег гроба”, како су то за-
бележили истраживачи у Дневнику радова.
Испред првобитног храма у једној познијој фази, по свему судећи, вре-
менски веома блиској, дограђена је пространа припрата правоугаоне основе,
унутрашњих димензија 8,80 x 7,50 m. У њен источни зид уклопљени су пилони
24 супструкције звоника, што је изгледа условило и знатно већу дебљину овога у
односу на остале зидове припрате (уп. сл. 7). Дограђени зидови својим опусом не
разликују се битно од оних првобитне цркве, осим што су грађени нешто мањим
полуобрађеним блоковима камена. Млађа припрата није била засведена, што се
могло закључити на основу анализе очуваних зидова, као и налаза из шута. Има-
ла је, по свему судећи, равну стропну конструкцију ослоњену на масивне греде
које су лежале на конзолама дуж северног и јужног зида (сл. 9). Ове конзоле бит-
но се разликују од оних које су откривене у шуту првобитне цркве, како својим
већим димензијама тако и пластичним украсом. У оквиру откривених зидова
припрате налазе се остаци три портала, са западне, северне и јужне стране, чији
су оквири имали пластичну декорацију. Главни, западни портал, сачуван само
до висине мање од једног метра, имао је довратнике са пластичним украсом који
подсећа на једноставнију варијанту моравског преплета. Пластични украс север-
ног портала није сачуван in situ, али богато профилисани уломци неких камених
оквира могли би потицати са овог, сада веома разрушеног улаза. Најбоље очуван
остао је јужни портал који је накнадно био зазидан (сл. 10). Имао је богато про-
филисане довратнике са клесаним орнаментом трака у виду тордираног ужета
23 Д. Поповић, наведено дело, 134.
 Соко град над Шћепан Пољем

између којих се налазио мотив “јајастог штапа”. О положају прозора припрате,

током истраживања није се дошло до поузданих података. Декорацији прозора
сигурно одговарају неки уломци пластике, али се њихов изглед као ни положај не
могу ближе одредити. Судећи према налазу једног мањег полукапитела откриве-
ног недалеко од југозападног угла припрате, могло би се наслутити да се у оквиру
њеног западног зида налазила нека бифора. С обзиром на могући положај рав-
не стропне конструкције, прозор у облику бифоре није се могао налазити изнад
портала, већ би се пре могло претпоставити постојање два бифорна прозора са
бочних страна главног улаза у припрату.
Под у унутрашњости припрате није сачуван, али судећи према налазима уло-
мака из шута, могло би се закључити да су га чиниле обрађене камене плоче не-
што мањих димензија од оних из наоса цркве. Ниво испод равни пода није истра-
живан, али постоје доста поуздане индиције да је и у простору припрате вршено
сахрањивање. На то би указивали дислоцирани уломци који потичу од три до
четири мања стећка.
Осим припрате уз првобитну цркву уочена је још једна накнадна доградња.
Са њене северне стране, уз западни травеј и бочну страну певнице дограђена је
једна посебна мања гробна капела димензија 3 x 2,5 m, са улазом уз спољни севе-
розападни угао наоса. Њени зидови знатно су слабије грађени од осталих делова
храма и, по свему судећи, нису могли носити сводну конструкцију. У средиш-
ту ове гробне капеле некада се налазио већи стећак од кога су преостали само
уломци. Значајно је запажање истраживача да су ови уломци откривени у рав-
ни некадашњег пода, испод високих наслага шута, што би указивало да је стећак
разбијен и девастиран гроб који се под њим налазио пре него што је започело
рушење цркве. 25
Уз гробове који су се налазили у наосу, припрати и северној капели,
сахрањивање је вршено и на простору око саме цркве, делом уз западни зид, а по-
себно са јужне стране где је испод слојева шута откривено десетак стећака.
Цела унутрашњост цркве Светог Стефана била је украшена фрескама. Доста
ситних фрагмената живописа откривено је у шуту не само првобитне цркве већ и
припрате, а такође их је било и у северној гробној капели. Сви су истог квалитета,
сликани на малтеру једнаке структуре, што наводи на помисао да је осликавање
обављено у једном наврату, после изведених доградњи. На откривеним фрагмен-
тима углавном се могу препознати тамноплаве позадине некадашњих композиција
и бордуре сликане цинобером. На више фрагмената сачувани су делови, односно
поједина слова српских ћирилских сигнатура. На више фрагмената који би могли
потицати са ореола или делова одежди, уочени су трагови златних листића, што
би указивало на богатство и репрезентативност фресака које су красиле задуж-
бину великог војводе Сандаља Хранића. Остаци са траговима инкарната или не-
ких детаља који би помогли ближем стилском одређењу некадашњег живописа
били су изузетно ретки. Ту је од посебног значаја део главе са коврџама косе које
указују на стил и могуће порекло сликара, о чему ће даље бити речи. На откриве-
 Марко Поповић

ним деловима зидова сачувано је веома мало површина са остацима живописа.

То су углавном доње зоне сликаног сокла. У олтарском простору преостали су
трагови сликане драперије (сл. 11), а у јужној певници имитација мермерне опла-
те са инкрустацијама. Једини детаљ композиције са фрагментима фигура светих
ратника откривен је на јужној страни пролаза, односно вестибула између наоса и
припрате. Нажалост, документација о овом налазу није сачувана.
Пре покушаја прецизнијег датовања цркве Светог Стефана и сукцесивних
доградњи потребно је размотрити порекло њене архитектуре, стилске одлике ка-
мене пластике и остатака живописа. Такође, настојаћемо да детаљније разјаснимо
функцију овог знаменитог храма и проникнемо у намере ктитора које су претхо-
диле његовом подизању.
Обликом своје основе једнобродног храма подељеног на три травеја са право-
угаоним певничким просторима, црква Светог Стефана се ослања на традиције
старијег рашког градитељства, што је у раздобљу у коме настаје представљало
значајну новину. У Србији последњих деценија XIV и почетка XV века доминант-
ни план цркве био је триконхос заснован на светогорским узорима. Одлука кти-
тора, великог војводе Сандаља, да својој задужбини да обличје старијег рашког
наслеђа, у временима када су српске земље биле разједињене и изложене при-
тисцима спољних непријатеља, имала је без сумње дубље значење. Ослањањем на
старије традиције, што се огледа и у храмовној посвети св. Стефану, покровитељу
државе и династије Немањића,24 ктитор је исказивао тежњу ка јачем утемељењу
своје власти у областима које су у предходном раздобљу биле део српске држа-
ве. Подизањем задужбине и надгробног храма намењеног свом вечном покоју,
Сандаљ се сврставао уз своје предходнике, српске владаре и велможе. То показује
26 и избор традиционалног положаја за место сахране уз јужни зид западног травеја,
као и за живота припремљено гробно место. Значајну улогу и важан узор у тим
хтењима, као што је то давно уочио проф. В. Ј. Ђурић, имао је манастир Милеше-
ва, који је током прве половине XV века, све до турских освајања, био у области
под влашћу великог војводе Сандаља и његовог наследника херцега Стефана.25
Ово знаменито светилиште са гробом св. Саве било је православно духовно сре-
диште државе Косача, што је исказано и у титули Сандаљевог наследника – “хер-
цега од св. Саве”.
За разлику од основне идеје и плана цркве утемељених на рашким традицијама,
одлике њене архитектуре показују и друге утицаје. Ту је од пресудног значаја било
ангажовање градитеља, који су, без сумње, потицали са приморја, што је нашло
свога одраза како у конструктивним решењима тако и у декоративној пластици.
Начин грађења зидова и претпостављени облик готичког свода сличан ономе из
Сопотнице, имају своје узоре у градитељству јадранског поморја. Изостанак ку-
поле над централним травејем, карактеристичне за рашко градитељство, можда
24 М. Ћоровић-Љубинковић, Одраз култа св. Стефана у српској средњовековној уметности,
Саринар XII, Београд 1961, 45-56.
25 В. Ј. Ђурић, Милешева и дрински тип цркве, Рашка башина 1, Краљево 1975, 18.
 Соко град над Шћепан Пољем

би се могло најлакше протумачити чињеницом да таква врста конструкције није

била блиска неимарима са Приморја, те стога тешка за извођење.
Анализа остатака камене пластике са декоративним елементима рађеним у
духу позне готике такође указује на учешће приморских клесара. Орнаментални
мотиви са пластике прозора и портала цркве Светог Стефана, као што су “жио-
ка на рабош”, “дијамантски низ”, “јајасти штап” и “тордирано уже” чести су на
позноготичким споменицима прве половине XV века у приморју, посебно у Ду-
бровнику као најближем узору. Међутим, неки орнаментални детаљи на каменој
пластици, посебно на великим конзолама за које смо претпоставили да су но-
силе стропну конструкцију у припрати, по мотивима и извођењу, блиски су ло-
калним остварењима познатим са декора стећака. Овде ваља указати и на једну
појаву која нема ближих аналогија у сакралној архитектури на нашем подручју.
У питању је решење подстрешја цркве Светог Стефана са низом конзола над
којима је хоризонтални венац. Овакво решење кровне стрехе уобичајено је у
профаној стамбеној архитектури, како готике тако и познијих епоха у Дубровни-
ку и у нама ближим областима Медитерана, али није уобичајена када су у питању
подстрешја сакралних грађевина. Шта је условило овакво неуобичајено решење,
остаће нам непознато, мада се не би могла искључити ни могућност да је прво-
битно замишљени аркадни фриз било тешко извести услед недостатка обучених
мајстора, па се прибегло једноставнијем решењу.
За подизање своје задужбине велики војвода Сандаљ користио је приморске
зидаре и клесаре, будући да у областима којима је он владао није било градитеља
вичних подизању монументалнијих здања.26 Мада грађење цркве Светог Стефана
није оставило трага међу сачуваним архивским документима, нећемо погреши-
ти ако закључимо да су њени неимари стигли из Дубровника. На то би могли да 27
укажу неки посредни сачувани подаци који се односе на Сандаљев Соко град у
Конавлима. Наиме, ту је 1421. године, по налогу великог војводе, за грађење цркве
био унајмљен дубровачки мајстор Михоч Радишић са својим помоћницима.27 У
истом утврђењу, неколико година раније, на грађењу цистерне са бунаром био је
ангажован дубровачки зидар Антун са сином Вицом.28 Управо тада, крајем друге
деценије XV века, грађена је и Сандаљева палата у Дубровнику. Имајући све ово
у виду, логично бисмо могли претпоставити да је у истом овом раздобљу, ако не
и нешто раније, грађена и црква Светог Стефана крај главног замка и “столног
места” Косача, уз ангажовање дубровачких неимара, који су можда већ радили
неки посао по налогу великог војводе.
Претпоставке о пореклу архитектуре и неимарима цркве Светог Стефана
могла би да допуне и нека запажања заснована на анализи преосталих трагова
живописа. Мада је узорак којим располажемо изузетно мали, на неким детаљима
се ипак препознају готички утицаји, посебно на раније поменутом фрагменту
26 В. Ј. Ђурић, Исорија Црне Горе 2/2, 459-460.
�������������
C. Fisković, Naši graditelji i kipari XV i XVI stoleća u Dubrovniku, Zagreb 1947, 93.
���������������
28 Исто, 52.
 Марко Поповић

главе анђела са косом у коврџама. То би указивало на могућност да је осликавање

цркве Светог Стефана са дограђеном припратом било поверено такође неком од
приморских сликара. Мада су писани извори у том смислу веома оскудни, од из-
узетног значаја је податак да је дубровачко Мало веће јуна 1429. године, на хитан
Сандаљев захтев, у службу великом војводи упутило Џивана Угриновића, свог
тада најбољег сликара. Посредно се може заључити да је он на том послу остао
готово годину дана.29 У које место је отишао и шта је радио, остало је непознато.
Није искључено да је управо њему тада било поверено осликавање војводине за-
дужбине под соколским замком. Сандаљ се са способношћу Угриновића упознао
приликом осликавања војводине палате у Дубровнику током зиме 1427-1428. го-
дине. Према речима В. Ј. Ђурића, “био је то уметник изузетног дара, који је Ду-
бровником проносио стил у којем су се византијски облици у срећној сразмери
преплитали са готичким, на начин пронађен век раније у радионици млетачког
мајстора Паола”.30
О времену подизања задужбине великог војводе Сандаља Хранића и њених
познијих доградњи нема непосредних, нити сасвим поузданих података. Стилска
анализа камене пластике омогућава само доста широко датовање у прву поло-
вину XV века. Нешто ужи хронолоши распон пружа 1435. година, односно вре-
ме Сандаљеве сахране када је црква Светог Стефана, по свему судећи, већ била
комплетно готова. Раније наведени подаци о ангажовању дубровачких неимара и
могућем каснијем осликавању пружају могућност нешто прецизнијег датовања.
Склони смо претпоставци да је сама црква подигнута пре краја друге деценије
XV века. Међутим, остаје отворено питање које тек треба разматрати, да ли је
топоним Шћепан Поље, који је први пут забележен 1419. године, настао у вези
28 са посветом цркве, како се то обично сматра, или је можда и старији. Тешко је
поверовати да је поље под соколским замком добило име одмах након подизања
Сандаљеве задужбине, која према ономе што показују њене рушевине не би могла
бити старија од друге деценије XV века.
Доградња припрате могла је уследити убрзо након завршетка самог храма,
на шта би указивала стилски уједначена и готово истоветно клесана пластика.
Разлоге за дограђивање припрате могли бисмо протумачити жељом ктитора да
његова задужбина и гробни храм постане породични маузолеј. На овакву прет-
поставку наводи чињеница да је у припрати постојало неколико гробова обеле-
жених стећцима, као што је то био случај и са самим гробом ктитора. Уколико
прихватимо могућност да је храм осликаван крајем треће деценије XV века, и то
једновремено црква са припратом, 1429. година била би terminus ante quem за из-
ведену доградњу.
За разлику од припрате, за временско одређење дозиђивања северне гробне
капеле нема поузданих елемената. Сам положај овог параклиса, посебно његовог
улаза, наводи на помисао да је настао пре доградње припрате, будући да му је
29 Ј. Тадић, Грађа о сликарској школи у Дубровнику XIII-XVI века, Београд 1952, 79.
30 В. Ј. Ђурић, Исорија Црне Горе 2/2, 463.
 Соко град над Шћепан Пољем

прилаз подизањем њеног источног зида у значајној мери био отежан. Са друге
стране, будући да не знамо ко је почивао испод монументалног, сада уништеног
стећка, тешко би се могло уопште расправљати о побудама да се овако уобличи
једно гробно место. Без сумње, ту је почивао неко од значајнијих чланова поро-
дице Косача, можда један од Сандаљеве браће, али се не би могла искључити ни
могућност да је овде у питању једна од познијих сахрана из времена војводиног
наследника, херцега Стефана.
На простору у непосредној близини цркве Светог Стефана нема трагова
стамбених објеката монашке заједнице, што поуздано сведочи да је Сандаљева
задужбина служила као мирски, а не манастирски храм. У равни Шћепан Поља,
северно од цркве, лежало је подграђе Соколског замка са “спољним двором” ве-
ликог војводе Сандаља у коме је издата повеља Дубровчанима 1419. године, као
и резиденцијални комплекс његовог наследника. Трагови објеката некадашњег
подграђа са дворовима, који се наслућују на ширем комплексу у средишњем делу
Поља, тек чекају своје истраживаче.
После турског запоседања Соколског замка црква Светог Стефана је опусто-
шена а потом спаљена, којом приликом јој је био и скинут оловни кровни покри-
вач. О овом пустошењу сведоче слојеви гари изнад нивелета подова као и трагови
истопљеног олова. Након тога почело је зарушавање зидова, уз намерна рушења
и разношење камене грађе, док цело здање није ишчезло под високим наслагама
шута.

Црква на Зарађу
Друга црква у ширем комплексу Соко града налази се изнад Шћепан Поља, на
једном седластом гребену у подножју узвишења на коме стоје остаци бедема Со- 29
кола – некадашњег замка са “славним двором” херцега Стефана. Мештани из
оближњих кућа засеока Заграђе ово релативно добро очувано здање називају
“Манастир”. Према резултатима ранијих истраживања,31 што је потврђено и у
току археолошких ископавања 1972. године, ова црква је препозната као задуж-
бина херцега Стефана Вукчића Косаче. У време када започињу истраживања, по-
четком седамдесетих година XX века, рушевине цркве су затечене без крова, са
делимично обрушеним сводом изнад олтарског простора и тешко оштећеном за-
падном фасадом. Са северне стране храма уочавали су се веома урушени зидови
једног позније призиданог уског параклиса. Простор око цркве био је засут наси-
пом земље и шутом. У унутрашњости цркве затечен је један оштећен и преврнут
стећак и раскопано место уз северни зид, где је некада стајао.
Црква на Заграђу, уз оближњи храм Светог Стефана, представљала је једно
од највећих сакралних здања подигнутих у земљама Косача (сл. 12). Спољна ду-
жина јој је 16 m, ширина у равни источног зида је 9 m, западног око 7 m, док јој
је висина досезала 11 m. Једнобродног је плана који се постепено сужава ка за-
паду, слично Милешеви, и надвишена је куполом необичног облика и својеврсне
31 М. Ковачевић, наведено дело, 224; В. Ј. Ђурић, Исорија Црне Горе 2/2, 450-452.
 Марко Поповић

конструкције. Унутрашњост храма подељена је на три травеја. Олтарски про-

стор, одељен од наоса зиданим иконостасом је најшири и завршава се изнутра
полукружном, а споља тространом апсидом. Проскомидија има у источном зиду
полукружну нишу, а ђаконикон четвртасту у бочном јужном зиду. Овај простор
био је засведен необичном и сложеном конструкцијом, која се на основу очува-
них остатака могла у целости сагледати. Над средишњим делом олтара постојао
је подужни у темену преломљени готички свод, који се источно ослањао на зид
изнад апсиде, а западно на бочне стране зиданог иконостаса. Над просторима
за проскомидију и ђаконикон налазили су се попречни сводови, са једне стране
ослоњени на источни зид, а са друге на пиластре и зидану олтарски преграду. И
оба ова свода су била готичког профила, благо преломљена у темену.32 Западни
травеј, који је за око два метра ужи, увучен је споља и унутра у односу на централ-
ни травеј, односно поткуполни простор. Засведен је подужним готичким сводом,
сличном оном над средишњим делом олтара.
Пространи правоугаони централни простор наоса, нешто издужен у правцу
север-југ, надвишен је куполом особеног конструктивног склопа (сл.13). Тамбур
почива на бочним зидовима, ослоњен на по три лука, од којих су два горња ис-
турена тако да образују квадратну основу за кубе. Источни лук под кубетом по-
лази са пиластара, а онај са супротне стране представља чело свода над западним
травејом. Између поткуполних лукова су велики пандантифи. Изнад сваког од
њих су по две тромпе, између којих је по један узан прозор, изнутра полукружно
засведен, а у равни спољњег лица са натпрозорником готичког типа, преломљеног
у темену. Конструкцијом пандантифа и тромпи начињен је прелаз у кружну осно-
вицу калоте. Зона са тромпама и прозорима одвојена је венцем од калоте кубета,
30 над којим се налази дванaест плитких, шиљато завршених аркада.
Када се посматра купола са спољне стране, уочава се да почива на истакнутом
осмостраном кубусу који наткрива цели централни травеј. Ширина овог кубуса
истиче се само на бочним странама цркве, док се у оси храма утапа у подужни
двосливни кров. Над кубусом је ниски осмострани тамбур са раније поменута
четири прозора, који носи калоту кубета. Поред ових уских отвора на куполи,
унутрашњост цркве била је осветљена са још два мања прозора на источном и
западном калкану, као и нешто већим лучно засведеним прозорима који су се на-
лазили у оквиру олтарске апсиде и јужног зида поткуполног простора.
Црква је грађена грубо клесаним каменим квадерима кречњака средње ве-
личине, полаганим у редове. Боље обрађени већи тесаници уграђени су у углове
храма и олтарску апсиду, а њима је већим делом била обложена и западна фа-
сада, чија је оплата остала сачувана само у нижим зонама. У структури зидова
у више равни налазиле су се доста густо постављене дрвене арматуре – сантра-
чи. Зидови су били солидно утемељени нарочито према падини са источне стра-
32 Сводне конструкције над олтарским простором реконструисане су у својим изворним фор-
мама после истраживачких радова 1973. године, а том приликом обновљени су и оштећени делови
олтарске преграде.
 Соко град над Шћепан Пољем

не, где супструкцију споља тростране апсиде чини четвртасти постамент. Уз то,
као занимљива посебност, могло се уочити и да је лице чеоног зида апсиде бла-
го укошено ка западу, што је вероватно било условљено тежњом да се обезбеди
њена што боља стабилност. За разлику од зидова, сводови и купола су у целости
били грађени тесаницима сиге, а од истог материјала била је и зидана олтарска
преграда.33
Средиште западне фасаде било је рашчлањено једном већом полукружно
завршеном лезеном у чијем се средишту налазио портал надвишен полукружном
нишом (сл. 14). Лице зида у овој ниши, које је у целости остало очувано, грађено
је уочљиво ситнијем слогом камена што, без сумње, указује да је било предвиђено
за прекривање фреско малтером и осликавање. Портал цркве, судећи према на-
лазима из шута, имао је једноставно обрађене довратнике од локалног пешчара,34
истог квалитета као што је онај од којег је клесана пластика оближње цркве Све-
тог Стефана. Од истог камена су вероватно били рађени и оквири прозора цркве
на Заграђу који, нажалост, нису сачувани.35 Приликом истраживачких радова
1972. године, изнад чела свода са северне стране западног фасадног зида, откри-
вена су три квадера који указују на могућност да је западни калкан био надвишен
звоником на преслицу, грађеним блоковима сиге. У току ових радова недалеко од
портала цркве нађени су и уломци једне плоче са уклесаним крстом на Голготи и
крсним словима is xs... Некадашње место ове плоче тешко је поуздано одредити,
али с обзиром на место налаза, не би се могла искључити могућност да се налази-
ла уграђена у западну фасаду (сл. 15).
Над апсидом, бочним зидовима и калканима црква је имала једноставо
профилисани поткровни венац. За разлику од ових делова храма на куполи је
постојао нешто сложенији и декоративније моделован венац. Судећи према на-
31
лазима из шута више десетина плочасто клесаних сига делтоидног облика, мог-
ло се закључити да је подстрешје куполе имало такозвани “тестерасти венац”,
уобичајен у позновизантијској архитектури, где је по правилу рађен од опека.
Посматрана у целини својим чисто изведеним површинама и великим масама
без пиластара и пластичног украса, црква на Заграђу деловала је монументално и
доста тешко (сл. 16 и 17). Својим особеним спољњим изгледом, али и унутрашњом
обрадом зидова, о чему ће даље бити речи, она се унеколико разликује од сакрал-
ног градитељског наслеђа у српским земљама средњега века, што захтева посебну
анализу.
33 Црква је у целости обновљена крајем деведесетих година XX века. Том приликом сачувано
оригинално фасадно зидање тесаницима сиге на постаменту и тамбуру куполе замењено је новим
тесаницима кречњака, истог квалитета са оним на бочним фасадама, чиме је у многоме измењен
првобитни изглед храма. Након тога црква је покривена оловним лимом, а унутрашње површине
зидова су омалтерисане, при чему је уклоњена сва првобитна малтерна оплата, местимично очу-
вана.
34 У питању је врста пешчара позната под локалним називом «миљуга» који се вади у ближој
околини.
35 У току реконструкције цркве прозори су произвољно обновљени у облицима који нису при-
мерени оригиналној архитектури цркве. Измењени су и прозори на куполи, који су, уместо јединог
сачуваног са преломљеним луком, обновљени са полукружним натпрозорницима.
 Марко Поповић

Зидне површине у унутрашњости цркве, за разлику од спољашњих, оживљене

су извесним пластичним и архитектонским решењима, за која се може сматра-
ти да су настала у намери да се боље припреме оквири за смештај композиција
живописа. Цела доња зона бочних зидова поткуполног простора, наглашена је
кордон венцем, под којим је низ плитких полукружних аркадица, намењених, по
свему судећи, посебом наглашавању поворке стојећих фигура светитеља. Тај низ
се продужавао и на зидани иконостас, где су аркаде изнад венца обликоване у
виду плићих ниша (сл. 18). У том низу над царским дверима је већа ниша са благо
преломљеним луком, а са њених бочних страна по три мање, полукружно об-
ликоване. У доњем делу иконостаса, испод венца су троја врата са полукружним
луковима, шире царске двери у средини и бочне нешто уже. Између њих је по
једна велика плитка ниша где би требало да буду осликане престоне иконе. На
бочним зидовима западног травеја у доњој зони су по две широке аркаде, а изнад
њих једно веће поље омеђано плитким прислоњеним луком. Оквири за фреско
композиције у виду аркада малих димензија налазе се над пандантифима, у там-
буру и доњем делу калоте куполе. Мада је црква на Заграђу припремана за израду
живописа, њена унутрашњост никада није била осликана. На зидним површина-
ма остали су очувани само фрагменти белог кречног малтера без трагова боја.
Приликом археолошких истраживања у унутрашњости цркве, испод танког
слоја насипа и стајског ђубрета,36 откривена је добро очувана подлога некадашњег
пода рађена од истуцаног набијеног пешчара од кога су биле клесане и правоугао-
не подне плоче. Поред налаза из шута, неколико подних плоча нађено је in situ.
Будући да је црква грађена на терену који је у паду од запада ка истоку, раван пода
у цркви је за два степеника била нижа у односу на праг портала и ниво тла са те
32 стране. За наша разматрања од посебног је значаја чињеница да је поменута под-
лога пода недостајала само на мањем делу уз северни зид. У време када се црква
налазила у рушевинама тај простор је раскопан од стране “трагача за благом”, а
надгробни споменик, који је ту очигледно стајао, преврнут је и дислоциран ка
средишту поткуполног простора. Према сачуваном фотоснимку из 1959. године
преврнути споменик-стећак је још увек у целости био сачуван. Неколико година
касније забележено је да се ту налази “преврнут и оштећен надгробни споменик
у облику стећка, без икаквог пластичног украса. Постоље је поломљено и његови
делови су у близини”.37 Приликом археолошких истраживања о којима је било
речи, у јами где је подна подлога била оштећена, уочен је грађевински шут са
уломцима подних плоча, али нису откривени никакви трагови сахране, односно
гробне конструкције, нити је било налаза људских костију. На основу ових резул-
тата могао се донети веома значајан закључак да испод стећка, који је првобитно
стајао уз средишњи део северног зида поткуполног простора, није извршена сах-
рана, нити је у цркви уопште било вршено сахрањивање, како у време настанка,
тако ни касније.
36 Рушевине цркве локално становништво је дуго користило за затварање и чување стоке.
37 М. Ковачевић, наведено дело, 223.
 Соко град над Шћепан Пољем

Након завршених археолошких истраживања делови стећка су прикупљени

и уз анастилозу постављени на некадашње место уз северни зид поткуполног
простора. Том приликом, како је забележено у Дневнику радова, услед трош-
ности камена дошло је до нових оштећења. У сачуваној документацији постоји
фотографија, али не и технички снимак овога стећка, који је пре неколико годи-
на у целости пострадао приликом покушаја померања ради израде новог пода у
обновљеној цркви.38
Стећак је био рађен од ружичастог “љутог” камена некохерентне структу-
ре, са уочљивим ласама, што је, по свему судећи, био основни разлог његовог
раздробљавања приликом различитих премештања. Био је клесан доста правил-
но, у мери у којој је то структура камена допуштала, будући неподесна за финију
обраду (сл. 19).
Споменик се састојао од два дела. Делимично укопано у земљу било је постоље
клесано у виду правоугаоне плоче, приближних димензија 2,20 x 1 m и дебљине
између 0,20 и 0,30 m. На њеној горњој површини било је уклесано удубљење од
око 2 cm за постављање стећка димензија 1,80 x 0,70 m. Сам стећак био је клесан
у виду слемењака чија висина није прелазила 0,85 m.
Према резултатима ранијих истраживања као и изложених сазнања до којих
се дошло у току археолошких ископавања, значење овог надгробног споменика
може се сасвим поуздано растумачити. Као што је већ раније закључено, цркву
у Заграђу под Соколом, чија нам некадашња храмовна посвета остаје непозната,
подигао је као своју задужбину херцег Стефан. Следећи породичну традицију као
и старије обичаје из раздобља Немањића, ктитор јој је наменио значење свог гроб-
ног храма. У новој цркви, која још увек није била осликана, било је припремљено
гробно место за ктитора, у овом случају уз северни зид поткуполног просто- 33
ра. Будуће место сахране обележено је надгробним спомеником у виду стећка-
слемењака на плочастом постаменту. Стицајем несрећног следа догађаја ктито-
рова замисао није се могла остварити. Годину дана пре смрти херцега Стефана
Турци су запосели цео источни део његове државе заједно са Соко градом, “стол-
ним местом” Косача. Када је преминуо у свом граду Новом (данас Херцег Нови)
22. маја 1466. године, до његове задужбине и гробне цркве у Заграђу под Соколом,
вероватно већ похаране, више се није могло доћи. О томе, поред осталог, сведочи
и њему намењено празно гробно место под стећком уз северни зид наоса цркве.
Уз цркву на Заграђу са северне стране, као што је већ речено, налазе се знат-
но урушени остаци једног призиданог параклиса. Локално становништво овај
параклис назива “миса” и повезује са легендом да је ту била сахрањена једна од
жена католкиња херцега Стефана.39 У питању је уска дугачка капела која се пружа
дуж целог северног зида цркве. Правоугаоне је основе, са малом полукружном
апсидом на истоку, која се не налази на правцу подужне осе капеле, већ је поме-
38 Због немогућности обнове оригиналног стећка сачињен је елаборат за израду његове копије
и постављање на некадашње место, а аутор пројекта реконструкције је др М. Поповић.
39 В. Ј. Ђурић, Исорија Црне Горе 2/2, 452.
�������������
 Марко Поповић

рена ближе северном зиду цркве. Зидови су јој били грађени од мањих тесаника
кречњака у истом опусу као и зидови цркве, али су били знатно плиће утемељени,
не прелази 1 m, што је вероватно и разлог њихове знатно слабије очуваности.40
Солидније је била заснована једино боље очувана апсида капеле, која је грађена
као и апсида саме цркве са четвртастим приземним ојачањем. Западни зид капеле
у равни је са одговарајућим зидом цркве на чији је северозападни угао прислоњен,
без међусобне грађевинске везе. Исти случај је и са њеним источним зидом. При-
зидана капела није била вратима повезана са црквом, већ је имала посебан улаз на
западном крају свог северног зида, чији су остаци истражени у току археолошких
ископавања. Откривен је оштећен праг, као и дислоцирани комади оквира порта-
ла једноставне профилације, клесани од локалног пешчара “миљуге”.
На северној фасади цркве нема трагова евентуалног свода капеле нити било
каквих других прислоњених конструкција. С обзиром на то, највероватнија је
претпоставка да је ово призидано здање имало горњу дрвену конструкцију, од-
носно једносливни кров који је текао од подстрешја храма и спуштао се према
северу. Уколико је постојала равна дрвена таваница, њена конструкција је мог-
ла бити ослоњена само на дрвене диреке постављене уз северно фасадно платно
цркве. На такву могућност указују бројни налази гвоздених клинова из шута у
унутрашњости капеле.
У унутрашњости капеле откривени су остаци пода од плоча пешчара који се
није разликовао од онога из цркве. Простор у капели испод равни пода архео-
лошки је истражен само у западном делу и то у ширини од око 2,5 m. Ту је уз се-
верни зид цркве откривен гробни укоп са поремећеним остацима скелета за који
је закључено да је припадао “одраслој мушкој особи” .
34 Црква на Заграђу под соколским замком, задужбина и несуђени гробни храм
хецега Стефана Вукчића Косаче, грађена је највероватније средином XV века,
али све до турског освајања није у целости била завршена. Отворено је питање
да ли је било замишљено да то буде манастирски храм, што сасвим сигурно није
остварено, будући да око цркве није било никаквих трагова здања у којима су
могли боравити монаси.41 То, међутим, не искључује могућност да су у њој и пре
неоствареног осликавања вршена богослужења. У међувремену, уз задужбински
храм је дограђена посебна капела која је, изгледа, имала фунерарну намену. У том
смислу поменуто народно предање и сам назив “миса” можда представљају траг
историјског сећања на њену некадашњу намену. Познат је херцегов толерантан и
кооперативан однос према католицима, којих је било у западним деловима његове
државе. Остало је сачувано сведочанство о његовим припремама за женидбу са
католкињом Барбаром од Лихтенштајна, које то потврђује. Несуђеној супрузи
херцег је обећао да може остати у својој вери и имати свог свештеника. Сличне

40 Приликом радова на реконструкцији цркве и поплочавања околног простора остаци зидова

капеле су порушени. Преостали су само остаци апсиде који су конзервирани.
41 После обнове цркве, у првим годинама нашег столећа, уз храм на Заграђу заснован је мана-
стир, простор ограђен и уређен, а подигнут је и први конак.
 Соко град над Шћепан Пољем

привилегије је несумњиво имала и друга, Барбара де Паyро, са којом се убрзо после

неуспеле предходне комбинације, венчао 1455. године.42 Не би се могла искључити
могућност да је управо за херцегињу Барбару дограђена северна капела у којој је
она, по свему судећи, и била сахрањена након смрти на порођају 1459. године. Њен
гроб се могао налазити укопан у капели уз средишњи део северног зида цркве, где
се са супротне стране истог зида налазило гробно место намењено херцегу Стефа-
ну. Нажалост, тај простор испод равни пода капеле остао је неистражен, тако да
ове претпоставке тек даљим истраживањима треба проверити.
Херцегова задужбина била је заснована на традицијама старијег рашког
градитељства, као и оближњи нешто старији храм Светог Стефана на Шћепан
Пољу, о коме је већ било речи. Иако споља не наликује на немањићке цркве XIII
века, унутрашњим распоредом простора несумњиво подсећа на њих. Поткуполни
простор, шири од западног травеја, одвојен је пиластрима и зиданим иконоста-
сом од олтара, тако да се чини да су његове бочне стране примиле улогу правоу-
гаоних певница рашких храмова. Тако је литургијска намена појединих делова у
унутрашњости храма условила решења слична онима из доба првих Немањића.43
За разлику од основне идеје која је предодредила план храма, у архитектури
цркве јасно су уочљиви елементи исламског градитељства, израженији него код
иједног другог сакралног здања у српским земљама. Унутрашња конструкција по-
ткуполног простора и кубета својим елементима и облицима, како аркада тако и
лукова, делимично је преузета из оновременог исламског стваралаштва, посебно
хамама и џамија. Истина, градитељ је од елемената готике и исламске архитекту-
ре створио сопствено решење и свој израз. Међутим, ако се, споља гледајући, из
грађевине издвоји централни део, намеће се неодољив утисак да је градитељу као
основни мотив послужила архитектура неке истовремене џамије. 35
Избор оваквих архитектонских решења, по свему судећи, зависио је од
могућности ангажовања добро обучених градитеља, способних да подигну хер-
цегову задужбину, којих тада изгледа није било у држави Косача, а ни у суседној
српској деспотовини, која је одбројавала последње године своје самосталности.
Расположиви неимари могли су, као и раније, доћи са Приморја или сада већ и
из јужних српских области, где је после турских освајања исламска архитекту-
ра узимала све више маха. Освајања и стабилизација турске власти отворили су
путеве за продор исламских елемената у архитектури и њихово прихватање и у
хришћанској уметности, преко мајстора који су за њих радили. Према мишљењу
В. Ј. Ђурића, због појаве елемената романике, готике и ислама ваљало би претпо-
ставити да је главни градитељ храма био занатски образован у неком нашем при-
морском граду, па да је, радећи веће послове за Турке, примио од њих нека врло
значајна стилска и конструктивна обележја.44

С. Ћирковић, Сефан Вукчић Косача, Београд 1964, 216-218.

���������������
�������������
43 В. Ј. Ђурић, наведено дело, 451.
44 Исто, 452.
 Марко Поповић

***
Задужбине Косача подигнуте уз Соколски замак, њихово столно место, о којима
је овом приликом било речи, пружају нова сведочанства о овој знаменитој
властеоској, односно владарској породици, посебно њиховој конфесионалној
припадности. Косаче су у историјској науци готово по правилу сматране богу-
милима, или пак људима чија верска убеђења нису била нарочито чврста. Таква
мишљења су се заснивала на чињеници да су Сандаљ Хранић, велики војвода
“русага босанског” и његов наследник војвода, а потом херцег Стефан Вукчић
били толерантни према богумилима, а често и окружени људима таквих верских
схватања, што је била политичка реалост у времену у коме су живели и деловали.
Са друге стране, непријатељи Косача су то користили да их пред западним или
источним хришћанима прикажу као јеретике, што није било без последица. Речи-
то сведочанство о томе до које мере су савременици били сумњичави и подложни
лажним оптужбама је и често помињано писмо цариградског патријарха Генадија,
упућено као одговор синајским монасима 1454. године, у коме их он обавештава
да је херцег тек пре мало времена постао хришћанин “што јавно не показује јер се
боји властеле”, те га стога не треба помињати у литургији.45 Та искривљена слика
о њиховој верској припадности пратила их је не само за живота већ је наставила
да опстаје и у нашем времену, и то не само у историографији већ и у текућој по-
литици посебно после недавних ратова на овим просторима.
Порекло породице Косача везује се за подручје горње Дрине,46 односно об-
ласт која је стално била део државе Немањића, где није било, нити је могло бити
“триклетих бабуна”, односно богумила. Као поседници дела исконских српских
земаља које су припале Босни, после несрећне деобе између бана Твртка и
36 кнеза Лазара, чије се последице и данас осећају, Косаче су се врло брзо на тој
територији осамосталиле формирајући посебност земље касније назване Херце-
говином. На то је утицала и чињеница да је за разлику од централне Босне где
је била утицајна богумилска јерес, становништво у земљама Косача било право-
славно, уз известан број католика у западним крајевима. Чињеница да су области
којима су владали номинално биле у оквиру босанског краљевства, где су дуго
богумили били претежна владајућа структура, није битно утицала на њихово
верско опредељење. Сачувана су значајна сведочанства о њиховом нескривеном
ортодоксном хришћанском опредељењу. Не залазећи у појединости ове сложене
проблематике која захтева посебну студију, нарочито након новијих открића и
сазнања, задржаћемо се само на неким чињеницама. За време владавине вели-
ког војводе Сандаља и његовог наследника херцега Стефана, дуге готово седам
децнија, подигнут је читав низ православних храмова. На том подручју током
прве половине XV века долази до својеврсне “ренесансе” рашког градитељства.
Према речима В. Ј. Ђурића, задужбине породице Косача издвајају се од просечног
градитељства свога доба величином, понекад необичним решењима, изузетно ле-
45 С. Ћирковић, наведено дело, 215.
46 М. Динић, Земље херцега светога Саве, у: Срске земље у срењем веку, 183.
 Соко град над Шћепан Пољем

потом облика и пропорција. Богатство породице и сталне везе са уметницима

јужних градова Јадранског приморја, обезбедили су њиховој архитектури узлет и
значај. Западњачка стилска обележја храмова Косача и готички “рукопис” клеса-
ра указују на места где су се мајстори образовали.47
Подизањем задужбина уз “столно место” под Соколом и храмова намењених
свом вечном покоју, Косаче се исказују као последњи настављачи немањићких
традиција ранијих векова у времену које је предходило коначном турском освајању
српских земаља. Спомен на то њихово дело чувају храмови о којима је овде било
речи и рушевине соколског замка које још увек чекају своје истраживаче.

37

47 В. Ј. Ђурић, Исорија Црне Горе 2/2, 442-462; исти, Милешева и рински и цркве, Рашка
башина I, 18 -19.
 Марко Поповић

PhD Marko Popović

The Archaeological Institute
Belgrade

SOKO FORTRESS ABOVE ŠĆEPAN POLJE

- a castle with foundations of Kosača family -

Summary

The residential complex above Piva-Tara confluence consisted of the castle – „Soko
grad“, the suburb and ruins of court churches. Medieval suburb with the church of St
Stephen is situated on high elevated plateau known as „Šćepan Polje“(Stephen Field).
The rocky peak prominent in surrounding area rises towards west. On this place, difficult
to access, are situated the remnants of Soko fortress – former castle with a court – the
„throne place” of famous noble family Kosača. There is another church, of unknown
dedication, at a foot of the northern slope in Zagradje (fig. 1).

Soko fortress
The middle part of the residential complex was Soko fortress – a castle with a court
of mighty family Kosača, on the top of a conical hill, connected in the eastern side by a
ridge with considerably lower hill, whence the only access to the fortress was possible
(fig. 2). Defence system of the castle was perfectly adapted to the terrain characteristics.
38 On multiple places vertical rocks stood instead of stone ramparts so that there were no
continuous walls. Ramparts and towers are built only on some parts where a natural
defence was not enough. Protected castle area was very suitable for defence, but only
the little plateau just above the eastern entrance was suitable for erecting habitation and
other court buildings. There are discernible traces in terrain of some court buildings
and remains of two buildings are represented by parts of chambers caved in rock. The
other part of court complex was situated on the very top of the hill in the centre of
defended castle area. There could be seen traces of one building with pieces of a bigger
vault and possible traces of a court chapel.
There are no valid data about time when Kosača castle was built, only that it existed
in 1419, when the court of the grand duke Sandalj Hranić was located in it. At any case,
the rising of the original fortress should be dated slightly earlier. The main family castle
has been rebuilt occasionally, especially in Herzog Stephen’s time, when probably some
new court palaces were built. It was destroyed shortly after Turkish conquest in 1465.
 Соко град над Шћепан Пољем

The church of St Stephen in Šćepan Polje

Under the fortress of Soko in the middle of Šćepan Polje, there are ruins of once
monumental St Stephen church, founded by the grand duke Sandalj Hranić (fig. 3).
It was the greatest temple built in the territories ruled in the XV century by mighty
landlord family Kosača. Later on, a vast narthex was added to the church, and then a
smaller parecclesion (fig. 4). The original church had one nave and cruciform plan, with
slightly shoe-shaped apse in the east and rectangular choir chambers on both sides.
Church interior was divided in three approximately equal bays by two smaller pilasters.
Built templon separated nave from the altar which enclosed the apse and the eastern
aisle (fig. 4). All three church aisles were covered with unique vault made of sandstone
blocks enforced by two arches supported by two pilasters. One can suppose that vault
construction was of the Gothic style, with groin vault. Discovered fragments of relief
show specific outlook of under-eaves part of the church, made by a series of little
consoles of the same simple profile, above which was only horizontal profiled cordon
decorated by twisted cord motif.
Preserved traces on remaining wall parts, as well as finds of corresponding
sculptural decoration, can positively define a place and an aspect of church windows
(fig. 5). On the west wall there was relatively narrow and high portal with simple finely
cut frame made of soft sandstone blocks. In front of it stood a massive construction,
built contemporary with the church - remains of a bell-tower, unusually formed, whose
original aspect cannot be seen completely (fig. 7 b).
The tomb of the great duke Sandalj Hranić was situated along the southern wall
of the western aisle, in the place traditionally reserved for the founder’s funeral. It is
denoted by a stećak in the form of a massive block without any decorative details (fig. 8).
Under the stećak, there was rectangular tomb chamber with walls made of wooden logs 39
bound by iron nails and with similar cover construction. As a whole, founder’s tomb in
St Stephen church represents a very explicit testimony to the founder’s aspiration and
belief. Beside undoubted local traits, like a tombstone in the form of stećak, its all other
features point to older examples from the territory of Serbian lands.
In front of the original church a vast rectangular narthex was adjoined (fig. 7 a), in
some later, but approximate phase. Its flat upper construction stood on massive beams
which lay on consoles along northern and southern wall (fig. 9). The narthex had three
portals. The best preserved was the southern one, later walled in (fig. 10).
Yet another later addition to the original church was discerned. On its northern
side, beside the western aisle and the choir-chamber, a separate little funerary chapel
was added. In its centre once was a large stećak, now preserved only in fragments.
The whole interior of St Stephen church was fresco decorated. Tiny fragments of
fresco painting are discovered in church and narthex debris, as well as in northern
funerary chapel. A lot of fragments from aureoles or costume parts bear traces of golden
foils, pointing to the richness and representative quality of frescoes. Very little of fresco
painting is preserved on discovered walls, only in the lower parts of painted socle (fig.
11).
 Марко Поповић

The church of St Stephen by the form of its plan is following traditions of Raška
architecture. Such decision of the founder, the great duke Sandalj, had its deeper
significance. By relying on older traditions, which is also evident in church dedication
to St Stephen, the patron of Nemanjići`s dynasty, the ktitor expressed his tendency
towards stronger establishment of his rule over territories which in the previous period
were a part of the Serbian state.
Church architecture shows also other influences. Remnants of stone sculptural
decoration in the late Gothic style point to a participation of coastal stone-masons,
probable from Dubrovnik. The painting of St Stephen church was likely entrusted to
some of coastal painters.
There are no data either when the church of great duke Sandalj Hranić was built or
when later additions were erected, but stylistic analysis of stone sculptural decoration
enable dating to the first half of the XV century. Judging by whole, in the time of
Sandalj`s funeral St Stephen church was fully completed. The addition of the narthex
could succeed shortly after, as stylistic homogenous and nearly identical sculptural
decoration points.
After Turkish occupation of Soko castle, St Stephen church was devastated and then
burnt, and its lead roof cover was taken down.


The church on Zagradje
The other church in Soko-grad complex is situated above Šćepan Polje, on a saddle-
form reef, at a foot of a hill with ruins of a former castle with „ a famous court“of Herzog
Stefan. It represented one of the greatest sacral edifices built in the lands of Kosača
40 (fig.12). Its plan is one-nave with vast central area of the naos overtopped by dome of
specific construction (fig.13). West facade is divided by larger lesene with semi-circular
top and the portal in the middle. Above it, in a semi-circular niche (fig. 14), there was
a plate with a cross on Golgotha and cross letters (fig. 15). Beside northern wall inside
the naos stood a stećak above the tomb of the ktitor, in which, according to results of
archaeological research, none burial ever happened (fig. 19). The church on Zagradje
under Soko, of unknown dedication, Herzog Stefan built as his foundation. Following
family tradition as well as ancient customs of Nemanjići period, the ktitor designed it
for his funeral church, but this design could not be realized. A year before the death of
Herzog Stefan, Turks occupied the whole eastern part of his state together with Soko
grad. When Herzog died in his town Novi (to-day Heceg Novi) on 22 of May in 1466,
it was no more possible to reach his foundation and funeral church in Zagradje under
Soko, which was probably already devastated.
Along whole northern wall of the church on Zagradje, there are remains of a narrow
long chapel, which could have upper wooden construction with one-side roof. The
church on Zagradje, built in mid XV century, was not fully completed up to the Turkish
conquest. In the meantime, beside the church a separate chapel was added, which, it
seams, had funerary function.
 Соко град над Шћепан Пољем

Although an essential idea of the founder predestined the plan of the church
according to traditions of the older Rascian architecture, the elements of Islam
architecture are very visible in the church construction. Inner construction of under
-dome area and a dome with arcades and arches are partly adopted from contemporary
Islam building of hammams and mosques. A constructor achieved to realize his own
design and his expression out of elements of Gothic and Islam architecture.
In spite of accepted standpoint about their controversial religious orientation, by
building their churches beside „ the throne place“ under Soko, intended to be place of
their eternal rest, members of Kosača family express themselves as the last orthodox
followers of ancient Nemanjići`s traditions, in the period proceeding the final Turkish
conquest of Serbian lands.

1. Soko grad above Šćepan Field – situation plan (according to M. Kovačević).

2. Soko grad, castle remains with traces of court edifices - a plan (according to M.
Kovačević).
3. St. Stephen church, general outlook after conservation in 1973.
4. St. Stephen church, plan with building phases.
5. St. Stephen church, the altar area (taken in 2006).
6. St. Stephen church, fragments of window lintel from the eastern aisle.
7. St. Stephen church, a) western church part with added narthex; b) western naos
portal with vestibule remains under bell-tower (photograph after the conservation in
1973).
8. St. Stephen church, western aisle with ktitor`s tomb (photograph taken in
2006).
9. St. Stephen church, narthex console. 41
10. St. Stephen church, southern side of the church with walled in portal of the
narthex (taken after the conservation in 1973).
11. St. Stephen church, remnants of fresco painted drapery in the altar.
12. The church on Zagradje – plan, longitudinal and cross-section (according to M.
Kovačević, completed after research and reconstruction of the church).
13. The church on Zagradje, inner view of the dome before renovation (taken in
1967).
14. The church on Zagradje, western facade before and after renovation.
15. The church on Zagradje, fragments of a plate from western facade - graphic
reconstruction.
16. The church on Zagradje, southern church side before and after renovation.
17. The church on Zagradje, northern church side before and after renovation.
18. The church on Zagradje, built altar parapet, view in 1959 and after renovation.
19. The church on Zagradje, founder’s stećak alongside northern wall, view after
research and anastylosis in 1973.
 Марко Поповић

42

Сл. 1 - Соко ра на Шћеан Пољем -

сиуациони лан (рема М. Ковачевићу)
 Соко град над Шћепан Пољем

43

Сл. 2 - Соко ра, осаци замка са раовима ворских зања –

основа (рема М. Ковачевићу)
 Марко Поповић

44

Сл. 3 - Црква Св. Сефана,

оши изле осле конзерваорских раова 1973. оине
 Соко град над Шћепан Пољем

45

Сл. 4 - Црква Св. Сефана –

основа са рађевинским фазама
 Марко Поповић

46

Сл. 5 - Црква Св. Сефана, оларски росор

(снимљено 2006. оине)
 Соко град над Шћепан Пољем

47

Сл. 6 - Црква Св. Сефана, елови нарозорника

са исочно равеја
 Марко Поповић

Сл. 7 - Црква Св. Сефана, а. заани ео храма са орађеном

рираом, б. заани орал наоса са осацима весибила
о звоником (снимљено осле конз. раова 1973. .)
48
 Соко град над Шћепан Пољем

49

Сл. 8 - Црква Св. Сефана, заани равеј наоса са робом

киора (снимљено 2006. .)
 Марко Поповић

50

Сл. 9 - Црква Св. Сефана,

конзола из рирае
 Соко град над Шћепан Пољем

51
Сл. 10 - Црква Св. Сефана, јужна срана храма са зазианим
оралом рирае (снимљено осле конз. раова 1973. .)
 Марко Поповић

52

Сл. 11 - Црква Св. Сефана, осаци фреско сликане раерије у

олару
 Соко град над Шћепан Пољем

53

Сл. 12 - Црква на Зарађу - основа, оужни и оречни

ресек (рема М. Ковачевићу, оуњено осле исраживања и
реконсрукције храма)
 Марко Поповић

54

Сл. 13 - Црква на Зарађу, унурашни изле куоле ре обнове

(снимљено 1967. .)
 Соко град над Шћепан Пољем

55

Сл. 14 - Црква на Зарађу, заана фасаа ре

и осле обнове
 Марко Поповић

56

Сл. 15 - Црква на Зарађу, фрамеи лоче са заане фасае –

рафичка реконсрукција
 Соко град над Шћепан Пољем

Сл. 16 -Црква на Зарађу, јужна срана храма

ре и осле обнове

57

Сл. 17 - Црква на Зарађу, северна срана храма

ре и осле обнове
 Марко Поповић

58
Сл. 18 - Црква на Зарађу, изле зиано иконосаса 1959. .
и осле обнове
 Соко град над Шћепан Пољем

59

Сл. 19 - Црква на Зарађу, сећак киора

уз северни зи, изле осле исраживања и
анасилозе 1973. .
 Марко Поповић

60

Звоник на зиу. У озаини црква у Зарађу, оле са зааа

 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 61–100.

Др Драган ВОЈВОДИЋ

Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

O давно је уочено да ваљано разумевање верске политике великог војводе и

херцега Стјепана Вукчића Косаче умногоме почива на увиду у сложену гео-
политичку стварност земље којом је владао. У тој земљи, по Стјепановој титу-
ли названој позније Херцеговином, живели су следбеници учења цркве босан-
ске, католици и православни. Њихове вероисповести биле су историјски дубоко
утемељене у самим областима што су улазиле у састав херцегове територије. С
друге стране, неке од њих налазиле су већу или мању потпору у црквеним средиш-
тима из ближег и даљег суседства, односно у околним државама. То окружење, уз
све наглашенију улогу турске царевине, имало је знатног утицаја на судбину хер-
цегове земље. Разумљиво је стога да су и унутрашње и спољашње прилике наво-
диле Косачу на данас тешко разумљиве компромисе и неочекиване обрте потеза
у сфери религијске политике. Међутим, ма како да је био властољубив, Стјепан
Вукчић није био заокупљен само пуким одржањем на власти и ширењем своје
моћи. Као прави изданак онога доба, он је бринуо и о спасењу властите душе. Због
тога се морамо суочити с веома сложеним проблемом раздвајања његових поли-
тичком нуждом изнуђених активности од самовољног, личном религиозношћу
потакнутог деловања на црквеном подручју. Проблем је утолико сложенији што
постоји мишљење да је херцег током времена мењао своја верска уверења. Пут 61
до поузданијих одговора води, без сумње, преко пажљивијег разврставања по-
знатих података о херцегу од светог Саве, њихово превредновање и сучељавање.
Жеља нам је да овом приликом подробније размотримо бар ктиторску делат-
ност братанца Сандаљевог, постављајући је у шири контекст вести значајних за
проучавање Стјепановог вероисповедања. Уистину, прошло је много времена от-
како је схваћено колики значај за сагледавање херцегових религијских назора има
та делатност. Нажалост, она се упорно запоставља или потпуно пренебрегава и у
најновијим расправама о Koсачиној вероисповести и верској политици писаним
у појединим научним срединама.1 Стога се чини да је оправдано још једном по-
светити пажњу до сада углавном узгредно проучаваним ктиторским назорима и
мотивима Стјепана Вукчића.

1 Као пример за то може послужити I. Puljić, Crkvene prilike u zemljama hercega Stjepana Vukčića
Kosače, Fenomen “Krstjani” u srednjovjekovnoj Bosni i Humu. Zbornik radova, Sarajevo-Zagreb 2005,
239-265.
 Драган Војводић

***
Најречитији извор о задужбинарству херцега Стјепана представља ктиторски
натпис из 1454. године на архитравној греди изнад улаза у цркву Светог Ђорђа у
Сопотници код Горажда (црт. 1).2 Првобитно, греда је била део уништеног порта-
ла старијег дела цркве. Од древног портала очувао се и један камени довратник,
украшен преплетом особеним за споменике српске моравске архитектуре (сл. 2).3
Пренесен на савремени српски језик, старосрпски натпис гласио би: “Лета 6954. ја
слуга Христу Богу, господин херцег Стефан подигох храм Светог великомученика
Христовог Георгија; молите се њему да се помоли за мене грешног владици моме
Христу”.4 На почетку натписа налази се крст с две укрснице. Све сумње у аутен-
тичност тог натписа, које је својевремено изнео Ћиро Трухелка,5 потоња наука од-
бацила је као потпуно неосноване.6 Још у време изградње намењен православном
богослужењу, гораждански храм Светог Ђорђа показује веома занимљив план и
архитектонске облике (сл. 1, црт. 2).7 Реч је о једнобродној цркви с полукружном
олтарском апсидом и правоугаоним “рашким” певницама уз бочне зидове наоса.
Она је засведена готичким, у темену оштро преломљеним сводом, ојачаним ре-
брима која почивају на лезенама што носе плитке прислоњене лукове. Функцију
проскомидије имала је ниша у источном делу северног зида. Олтарски простор је
од наоса некада био одељен зиданим иконостасом с двојим вратима, уклоњеним
изгледа у XIX веку. На унутрашњим зидовима цркве тада су се још видели остаци
зидног сликарства о којем сада сведоче само трагови два слоја фреско малтера и
уломци фресака “сахрањени” у северном делу порте. Старији слој вероватно по-
тиче из времена херцега Стјепана.8 На североистоку цркве накнадно је дозидан
мали параклис, а на западу пространа припрата.
62
2 Након темељних истраживачких радова, о тој цркви најверодостојније пише Z. Kajmaković,
Drina u doba Kosača, Naše starine 14-15 (1981), 154-161.
3 З. Кајмаковић, Осјаји моравске уменоси у Босни, Моравска школа и њено доба, Београд
1972, 297, сл. 2.
4 M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knj. III, Sarajevo 1964, 55 (br. 193),
са старијом литературом; Г. Томовић, Морфолоија ћириличких наиса на Балкану, Београд 1974,
115-116 (бр. 116).
5 Ћ. Трухелка, Еирафске црице из Босне и Хецеовине. I. Наис херцеа Сјеана на цркви у
Горажду, Гласник ЗМБиХ 1/1 (1889), 65-72. Може се разазнати идеолошка мотивација Трухелкиног
оспоравања аутентичности горажданског натписа (сf. Е. Миљковић, Муслимансво и боуmилсво
у исориорафији, Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд 1995, 208-
209).
6 У том смислу најзначајније су анализе које су спровели: И. Руварац, О наису на цркви
херцеа Сефана у Горажу, Глас СКА 16 (1889), 1-30; Томовић, Морфолоија, 115-116 (бр. 116); M.
Vego, Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1980, 271-273.
7 В. Ј. Ђурић, Косаче, Исорија Црне Горе, II/2, Титоград 1971, 445-447, сл. 26-28; Kajmaković,
Drina u doba Kosača, 155-159, сл. 21-24, 29.
8 З. Кајмаковић, Зино сликарсво у Босни и Херцеовини, Сарајево 1971, 56 (са старијом лите-
ратуром); idem, Drina u doba Kosača, 160-161, сл. 32.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

Храм Светог Георгија подигнут је под утврђеним градом на брду Градини не-
далеко од Горажда у којем је херцег често лети боравио.9 Још 1379. године помиње
се управо у Горажду први историји познати члан породице Косача.10 Град се нала-
зио у пограничном крају важном за односе Косача и Павловића, а након њиховог
измирења срединoм 1439. године припао је војводи Стјепану Вукчићу.11 Нешто
више од десет година пре изградње цркве Светог Ђорђа у Горажду се помиње
Гојсав гост (1440-1441). Тај достојанственик цркве босанске вршио је, у извесном
смислу, и неке функције локалне власти. Уз војводиног службеника (valiosus), он
је, као писмен човек одобравао и надзирао кретање трговачких каравана у об-
ласти у којој се налазила његова “хижа”. Дубровчани су се у више наврата по-
четком четрдесетих година XV века жалили на штете које имају од горажданских
“патарена”.12 Да је након подизања херцегове цркве у горажданском крају добијала
на снази православна властела сведочило би то што је пред херцеговом црквом
сахрањен кнез Радослав Ширинић. Чланови његовог рода помињу се у околини
Горажда у другој половини XV века.13
У манастиру Савини крај приморског града Новог, зимског престоног места
Косача,14 сачуван је стари храм Успења Богородичиног којег је, без сумње, подигао
херцег Стјепан. О Косачином ктиторству најизричитије сведочи опширни дефтер
санџака Херцеговине (№ 484) из 1585. године. У поменутом дефтеру је записано
да је Савину изградио херцег.15 Податак из турског дефтера потпуно је у складу
с изгледом, величином и временом настанка Богородичине цркве и сликарства у
њој. Оснивајући манастир, ктитор је саградио једнобродни храм с полукружном
апсидом на истоку (сл. 3, црт. 3). Црква је дуга 10 метара и засведена подужним
готичким сводом, преломљеним у темену. Тај свод је по средини ојачан једним
луком што почива на пиластрима. Ниски пиластри у источном делу бочних зидо-
ва припадали су конструкцији некадашње олтарске преграде.16 У цркви су сачу-
вана два слоја фресака, од којих је онај старији из херцеговог времена (сл. 4). По 63
свему судећи рад дубровачког сликара Ловра Добричевића, те фреске показују
занимљиву византијско-готичку стилску симбиозу и могу се датовати у среди-
9 Руварац, О наису на цркви херцеа Сефана, 21.
10 М. Динић, Срске земље у срењем веку. Исоријско-еорафске суије, Београд 1978, 182.
11 P. Ćošković, Crkva bosanska u XV. stoljeću, Sarajevo 2005, 349.
12 О госту Гојсаву, његовој улози и проблемима дубровачких трговаца с “патаренима” у обла-
сти Горажда cf. S. Ćirković, Bosanska crkva u bosanskoj državi, Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine, I.
Društvo i privreda srednjovjekovne bosanske države, Sarajevo 1987, 228-230; Ćošković, Crkva bosanska,
173-177, 332, 335.
13 О надгробној плочи кнеза Радослава и о роду Ширинића, С. Косановић, Срске сарине
у Босни. Неколике биљешке, Гласник СУД 12 (1871), 162; Đ, Mazalić, Hercegova crkva kod Goražda i
okoline starine, GZM 52 (1940), 29, 35; Vego, Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, 270-271.
14 К. Јиречек, Тровачки уеви и руници Србије и Босне у срењем вијеку, Зборник Констан-
тина Јиричека I, Beograd 1959, 252. Херцег Стјепан је написао свој тестамент и умро у том примор-
ском граду, С. Ђирковић, Херце Сефан Вукчић-Косача и њеово оба, Београд 1964, 267.
15 В. Ј. Ђурић, Милешева и рински и цркве, Рашка баштина 1 (1975), 19 нап. 45; idem, Сави-
на, Београд 1977, XV.
16 Idem, Koсаче, 452-453.
 Драган Војводић

ну XV века. Њихов тематски програм и иконографија у основи су православни,

са тек понеким детаљем западног порекла. О томе да су красиле храм намењен
православном богослужењу, сведоче и српски ћирилички натписи који именују
насликане теме.17 Из истог времена је и мања црква, посвећена светом Сави, по-
дигнута недалеко од Богородичиног храма, на једном узвишењу (црт. 4).18 Време и
место настанка ове цркве, као и њена посвета, наводе на помисао да је њен ктитор
такође био Стјепан Вукчић Косача. Од 6. априла 1449. године потиче најстарији
документ у којем се тај Сандаљев синовац титулише као херце о свео Саве,19
а своје дубоко поштовање према милешевском чудотворцу он је исказивао и
раније. Тражећи од краља Алфонса V потврду својих поседа, Стјепан у повељи
од 19. фебруара 1444. године пoмиње манастир Милешеву, “где је један свети који
чини велика чуда” (dove sta un sancto che fa grandi miracoli).20
Фрагменти фресака неког дубровачког готичког сликара, слични онима из
Савине, откривени су и у једнобродној, десет метара дугој цркви с полукружном
апсидом, вероватно из XV века, у тврђави Ђурђевици код села Пријеђела неда-
леко од Фоче.21 Тврђава и варош под њом добро су познати из писаних извора,
а тамо је пребивао и херцег у зимским месецима.22 Откриће пажљиво озиданог
гроба у југозападном делу цркве, за који се претпоставља да припада првобит-
ном ктитору,23 знатно обеснажује претпоставку да је овај храм – посвећен Светом
Ђорђу, попут оног у Сопотници – подигао Стјепан Вукчић Косача.
Не треба, међутим, одбацити могућност да је херцег као задужбинар био
присутан и у фочанском крају. С Косачином ктиторском делатношћу могао би
се, с доста разлога, довести у везу помен цркве и поседа неке митрополије у
ћирилском попису царског хаса Фоче (Хоче), насталом између 1465. и 1469. У
њему се бележе “Ступ митрополитов према Хоче”, “Двориште митрополитово
више цркве”, “калуђери”, “Батев До више цркве”, “Моишића баштина више цркве”
64 итд.24 То је навело на закључак да су поменути објекти и црквено имање “служи-
ли краће време као саборна црква Милешевске митрополије”, измештене из свог
првобитног седишта због угрожености од Турака.25 С обзиром на присне везе
17 Idem, Савина, VII-XIII.
18 Idem, Koсаче, 453; idem, Савина, VI-VII..
19 Саре срске овеље и исма, књ. I/2, средио Љ. Стојановић, Београд-Сремски Карловци
1934, 64 (бр. 663); Р. Михаљчић, Иејна олоа иуле херце, Српска проза данас; Косаче – осни-
вачи Херцеговине, Ћоровићеви сусрети прозних писаца у Билећи; Научни скуп историчара у Гац-
ку, Билећа-Гацко-Београд 2002, 323.
20 L. von Тhallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München-Leipzig
1914, 361; Vego, Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, 466, 469; Ћирковић, Херце Сефан,
108.
21 Kajmaković, Drina u doba Kosača, 161-167.
22 Ibidem, 161-162, с изворима и старијом литературом.
23 Ibidem, 164.
�����
Ć.� ����������, Histortička podloga agrarnog pitanja u Bosni, Glasnik ZMS 27 (1915), 209-211; Р.
��� Truhelka��
Јеремић, Хас Хоча. Јеан сари оис љуи и земаља, Гласник Географског друштва 11 (1925), 95,
96-97; А. Bejtić, Povijest i umjetnost Foče na Drini, Naše starine 3 (1956), 33.
25 М. Јанковић, Црквена оранизација на ериорији Косача, Српска проза данас; Косаче –
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

херцега с милешевским митрополитом Давидом у временима пред пад Фоче и

његове владарске компетенције, логично је претпоставити да је Сјепан Вукчић
морао имати знатну улогу у евентуалном пресељењу митрополијског средишта и
обезбеђивању услова за његово деловање. Фочански крај био је нешто безбеднији,
али и ближи средишњим деловима херцегове земље. То је могло отворити шири
простор за мисију помесног архијереја. Надаље, ваља указати на чињеницу да се
матична обаласт Косача налазила управо у непосредној околини Фоче, о чему
ће касније бити више речи. Стога би и у случају да је у Фочи постојао само ме-
тох Милешевске митрополије, а не ново митрополијско седиште, било оправдано
претпоставити ктиторско учешће херцега од светог Саве у његовом заснивању
или бар коначном уобличавању.26 Косача је покровитељством над значајним ми-
лешевским поседом, с владичанским двором и манастирском црквом, могао да
створи, односно учврсти везе гробног храма највећег српског светитеља са својом
постојбином у којој је, без сумње, имао знатне баштине. Тим баштинама он је,
свакако, непосредно располагао и управљао. У Фочи су у средњем веку постојале
бар две цркве. Нажалост, биће да се од манастирског храма поменутог у турском
попису, за који зна и народно предање, очувао само топоним Каурско поље, на
десној обали Ћехотине.27
У подграђима утврђених градова или у самим тврђавским зидинама источне
Херцеговине очувало се још неколико цркава повезаних с херцеговим именом,
или бар народно сећање на њих. У познатом утврђеном насељу Самобору на Дри-
ни недалеко од Горажда, рецимо, и под градом Кључем код Гацка28 налазиле су
се џамије које су, према традицији, биле подигнуте на темељима цркава. Верује
се, али без икаквих чвршћих аргумената, да су те цркве задужбине херцегове,
као и храм у Тољевцу испод Вратара.29 Исто тако, крајем XV века турски извори
помињу цркву у Кукњу, месту које се од 1423. године јавља у изворима као једна
од “летњих резиденција” Косача.30 Ни за ову цркву се не може с веродостојношћу 65
утврдити да је задужбина Стјепана Вукчића.
С друге стране, о необичној цркви у Заграђу под градом Соколом, изнад
Шћепан Поља, могуће је с поуздањем говорити као о ктиторији Стјепановој. С хер-

оснивачи Херцеговине, Ђоровићеви сусрети прозних писаца у Билећи; Научни скуп историчара у
Гацку, Билећа-Гацко-Београд 2002, 501.
26 Да се подаци из турског пописа хаса Хоче односе на неки милешевски метох, помишљао је
већ Јеремић, Хас Хоча, 97.
27 Р. Јеремић, Хас Хоча, 102; Bejtić, Povijest i umjetnost Foče, 50-51.
28 О Самобору и Кључу као резиденцијама Косача, Јиречек, Тровачки уеви, 244, 252.
29 С. Делић, Самобор ко Дрине, GZM 4 (1892), 258-260; idem, Прило цркви-заужбини Херцеа
Сјеана ко Гоража, Босанскохерцеговачки источник, 1892, I, 14; З(ечевић), Саре срске књие у
оражанској цркви, Босанскохерцеговачки источник 1892, VIII, 416; С. Р. Делић, Два сара наиса
из Херцеовине, GZM 23 (1911), 496; З. Kajmaković, Drina u doba Kosača, 141-142; В. Ј. Ђурић, Косаче,
442; З. Кајмаковић, Зино сликарсво, 56, 57.
30 H. Šabanović, Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo 1959, 138; Кукањ се налазио
у близини Ћехотине, десетак километара југозападно од Пљеваља, К. Јиречек, Тровачки уеви,
252; М. Динић, Срске земље, 200-201.
 Драган Војводић

цеговом личношћу њу не повезује само народна традиција.31 Црква је саграђена

под градом који се помиње први пут у време Сандаља Хранића, 1419. године,32 али
је пун просперитет доживео управо у време херцега од светог Саве. Соко је био
Стjепанов “славни двор”, заправо главно престоно место, те је по реду навођења
добијао првенство у свим очуваним повељама Косаче. Зато је херцеговој титули
и додавана одредница “de Sochol”, односно “de Zokol”.33 О непосредној и потпуној
функционалној повезаности цркве с двором и Соко градом сведочи чињеница да
у близини није било других насеља.34
За херцега и његово доба могу се, осим тога, везати и особености архитекту-
ре цркве у Заграђу (сл. 5-6, црт. 5).35 У питању је једнобродни храм, који се попут
Милешеве сужава према западу. На истоку има апсиду споља тространу, а изну-
тра полукружну, и две нише за проскомидију и ђаконикон. Олтарски простор је
од наоса одвојен олтарском преградом с три отвора, сазиданом од камена кад и
црква (црт. 6).36 Западни травеј је засведен готичким сводом оштро преломљеним
у темену. Истог облика су и прислоњени луци под куполом, која почива на пан-
дантифима и тромпама, а изнутра је украшена низом аркада и лукова. Још је
Војислав Ј. Ђурић, изузетно заслужан за проучавање уметности у држави Косача,
закључио да овако постављена и украшена купола одражава утицаје исламске ар-
хитектуре. Јасно је да су се они могли јавити тек у време херцега Стјепана, тур-
ског вазала, средином XV века.37 Подужни зидови у унутрашњости и иконостас
оживљени су низовима слепих аркада. Требало је да оне, како се верује, створе
31 За ту традицију cf. П. А. Ровинский, Черногория в ея прошлом и настоящем. География –
История – Этнография – Археология – Современое положение, том II, част 4, С.-Петербург 1909,
111; Митрополит Хаџи-Сава (Косановић), Несуласице о босанским боумилима, Босанска вила, год.
VI, бр. 1, (Сарајево 1891), 11; D. J. Deroko, Drina. Geografsko turistička monografija, Novi Sad 1939, 69.
32 Саре срске овеље и исма, књ. I/1, средио Љ. Стојановић, Београд-Сремски Карловци 1929,
297111-112 (бр. 314); H. Šabanović, Bosanski pašaluk, 138; М. Ковачевић, Црква о срењовековним
66 раом Соколом, Старинар 18 (1967), 223.
33 M. Динић, Срске земље, 183, 195; Д. Ковачевић-Којић, Граска насеља срењовјековне босан-
ске ржаве, Сарајево 1978, 104.
34 M. Ковачевић, Црква о срењовековним раом Соколом, 223. Осим тога, још тридесетих
година прошлог века чувала се у народу традиција да је “херцег Шћепан” саградио тај храм као
своју “дворску цркву”. D. J. Deroko, Drina, 69.
35 P. A. Ровинский, Черногория, 111-113; M. Ковачевић, Црква о срењовековним раом Соко-
лом, 221-224; В. Ј. Ђурић, Косаче, 448-452; М. Поповић, Заужбина и робни храм херцеа Сефана
на Зарађу о Соко раом, Саопштења 40 (2008), 88-109.
36 За потпуну реконструкцију те преграде cf. З. Кајмаковић, Осјаји, цр. 3. Описујући иконо-
стас Ровински не помиње оштећења на њему (П. А. Ровинский, Черногория, 113). Пред II светски
рат записано је изричито сведочанство да је “иконостас сав од камена, још читав”, D. J. Deroko,
Drina, 70.
37 В. Ј. Ђурић, Косаче, 449, 452. На поједине елементе преузете из исламске архитектуре пажњу
су, такође, скренули Здравко Кајмаковић и Марко Поповић (З. Кајмаковић, Осјаји, 298, 299; М.
Поповић, Заужбина и робни храм херцеа Сефана, 104). Археолошка истраживања показала су
да црква није подигнута на остацима неког старијег храма. Због те чињенице мора се одбацити
чисто хипотетичка могућност да је монументални храм у Заграђу био саграђен у доба турске вла-
сти. До забрањеног подизања потпуно нове хришћанске цркве у то време тешко да је могло доћи,
поготово у близини значајног утврђеног града.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

упечетљив архитектонски оквир за зидно сликарство. Нема поузданих сведочан-

става да је то сликарство икада изведено,38 али је утврђено да је унутрашњост
храма била малтерисана.39 Осим готичких сводова, зидане олтарске преграде и
прислоњених лукова, цркву из Заграђа с оном из Сопотнице повезује још један
архитектонски елемент. Уз северну страну цркве саграђена је просторија, веро-
ватно с улогом параклиса. По томе што њен источни зид није конструктивно по-
везан с црквом и по томе што на северном зиду храма нема пролаза, јасно је да је
до дозиђивања дошло тек након изградње главне цркве. Та чињеница, као и окол-
ност да је храм изнутра био малтерисан, говоре против тврдње, изнете у науци,
да црква није била освећена до турског освајања Сокола 1465. године.40 С друге
стране, ако се узму у обзир локација храма и монументално гробно обележје у
виду стећка, пронађено у њему, изгледа сасвим прихватљивом претпоставка да је
херцег градио цркву као свој несуђени “маузолеј”.41
Изван детаљнијег разматрања овога пута морају остати неке друге цркве које
се, попут Светог Срђа и Вакха на Подима код Херцег Новог,42 с више или мање
разлога такође везују за задужбинарску делатност Стјепана Вукчића Косаче.43 У
сваком случају, оне не би утицале на закључак да су сачувани поуздани пода-
ци само о херцеговим храмовима намењеним православном култу. Архитектура
тих цркава одражавала је дух поднебља и времена у којем су настајале. У њима
се, стога, традиције готичког и романичког градитељства приморја преплићу с
решењима из рашких и моравских храмова, па чак и с неким елементима ислам-
ског градитељства. Све оне подигнуте су у источним, претежно прававослав-
ним становништвом настањеним деловима херцегове земље. Нужно се због тога
поставља питање зашто их је, када их је, и с колико искрене посвећености градио
и обдаривао Косача.

*** 67
У добро познатом писму синајским монасима цариградски патријарх Генадије II
Схоларије поучава како је херцег од пре “мало времена” постао изнутра право-
славни хришћанин, па зато и шаље милостињу хришћанима, заправо прилог
манастиру.44 С ученим патријархом сагласан је знатно познији Даниеле Фарла-
38 Остаци фресака нису уочени ни тридесетих година прошлог столећа, када је констатовано:
“У овако добро очуваној цркви чудо је да се ниједна фреска није одржала; од њих чак ни трага
нема”, Deroko, Drina, 70.
39 Ковачевић, Црква о срењовековним раом Соколом, 223.
40 За ту тврдњу cf. В. Ј. Ђурић, Исорија срско нароа, књ. II, Београд 1982, 348.
41 Ibidem. Детаљније податке о овој цркви с археолошким досијеом доноси прилог Марка
Поповића у овом зборнику.
42 Ђурић, Косаче, 453-458.
43 За једно такво светилиште, повезано с херцеговим именом на основу традиције cf. Ј. Дедијер,
Херцеовина. Анрооеорафска суија, Насеља 6 (1909), 317; В. Р. Петковић, Преле црквених
соменика кроз овесницу срскоа нароа, Београд 1950, 71.
44 Oeuvres complètes de Gennade Scholarios, Tome IV, Polémique contre Pléthon – Oeuvres pastorales
ascétiques, liturgiques, poétiques – Correspodance, Chronographie, publiées par L. Petit, X. A. Sideridès,
M. Jugie, Paris 1935, 20022-25; A. Pavlović, Katolici i pravoslavni u našim krajevima prema grčkim vrelima
 Драган Војводић

ти. Тај обавештени језуита тврди, на основу њему доступних извора, да је хер-
цег Стјепан умро “schismatica labe infectus”.45 Ваља приметити да су и неки ста-
ри дубровачки историчари, попут Серафина Рација и Мавра Орбина говорили о
Косачи као о “шизматику”, то јест православцу.46 Но, према патријарху Генадију
Стјепан Вукчић се “јавно” (faner}V) не разликује “потпуно” (tele’wV) од кудуге-
ра, из страха за власт, и служи се “икономијом” (o»konom’Á) да би тако скривен
привукао друге на сарадњу с православним епископом.47 Ако поверујемо до краја
патријарху, излазило би да је Стјепан Вукчић постао мање-више прикривени пра-
вославац тек око 1450. године. Генадије је на патријаршијски трон ступио 1453.
и на њему остао до 1459, а његово недатирано писмо синајским монасима изда-
вачи датују у 1454-1456. годину.48 Међутим, знамо поузадано да је велики војвода
Стјепан Вукчић још с пролећа 1442. у Дубровнику наручио два црквена звона,49
која нису ишла уз јеретичко богослужење у “хижама”, пећинама или под отво-
реним небом.50 Сигурно је зато да се већ тада Стјепан одазива ктиторској делат-
ности ван цркве босанске. Ту делатност он ће обављати без зазора, сасвим јавно,
бар од 1454. године. Недвосмислено сведочанство о томе пружа натпис с цркве
у Сопотници, али и изградња православних храмова у Савини и под Соколом.
Косача, како је поменуто, још почетком 1444. велича чудима прослављеног првог
српског архиепископа, да би 1449. године у своју херцешку титулу, програмски и
нескривено, укључио одредницу “од светог Саве”.51 На основу тестамента госта
Радина знамо да су у цркви босанској били поштовани и прослављани одређени

iz XV. stoljeća, Croatica christiana periodica 14 (1990), 96-97; М. Петровић, Помен боомила – бабуна
у Законоравилу свеоа Саве и ”црква босанска”, Босна и Херцеговина од средњег века до новијег
времена, Београд 1995, 271-272; F. Šanjek, Bosansko-humski krstjani u povjesnim vrelima (13.-15. st.),
Zagreb 2003, 320-321.
68 45 Фарлати затим вели да је Косача био “такође и помагач јеретика” (idemque fautor haereticorum),
разликујући јасно, као и у другим деловима текста, “шизматике” и “јеретике” у херцеговој земљи,
D. Farlati, Illyricum Sacrum, Tomus IV, Venetiis 1769, 189.
46 S. Razzi, La storia di Raugia, Lucca 1595, 60 (проверено према: S. Razzi, La Storia di Ragusa
scritta nuovamente in tre libri, Ragusa 1903, 97: … in favore di Stefano Cossaccio, il quale era scismatico
… e di fauorire Stefano predetto scismatico). Помињући најпре прогон крстјана из државе краља
Томаша, Мавро Орбин помиње, уз извесну ограду, да су они “доспели код Стјепана, херцега од
Светог Саве, поклоника (како неки веле) исте јереси.” Међутим, када касније распреда о савезу
Косаче и Млечана против Дубровника, он истиче да су се Дубровчани пожалили папи да Млечићи
“намеравају да поведу рат против њих, а у корист шизматика Стјепана Косаче.” Према запажању
Симе Ћирковића, читав пасус који говори о савезу Херцега Стјепана и Млечана, осим прва три
реда, Орбин је преузео од горе цитираног Рација, који се, са своје стране, ослањао на Лудовика
Цријевића Туберона, М. Орбин, Краљевсво Словена, Београд 1968, 164, 183, 358.
47 Oeuvres complètes de Gennade Scholarios, 20019-21; А. Pavlović, Katolici i pravoslavni, 96-97.
48 Ibidem, 198.
49 Cons. rog. 12, 99 од 1. III 1442; В. Ј. Ђурић, Косаче, 460.
50 О томе cf. infra.
51 Р. Михаљчић, Иејна олоа иуле херце, 323-325; С. Мишић, Косаче – осоа хумска,
Српска проза данас; Косаче – оснивачи Херцеговине, Ћоровићеви сусрети прозних писаца у
Билећи; Научни скуп историчара у Гацку, Билећа-Гацко-Београд 2002, 347.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

хришћански свети.52 Ипак, тако јавно и тако присно херцегово позивање на светог
Саву, изразито православног јерарха, српског црквеног поглавара и борца про-
тив јереси, тешко да је било могуће ускладити с обичајима и схватањима цркве
босанске.53
Заправо, услед недостатка одговарајуће изворне грађе, историјска наука није
дошла до сасвим прецизних и општеприхваћених ставова о учењу и култној прак-
си цркве босанске. Упркос знатним напорима и многобројним покушајима, које
би било готово немогуће побројати, у науци нема сагласности ни о најтемељнијим
питањима. Неки од веома важних закључака заснованих на списима католичких
и православних писаца, као и на аналогијама, губили су своју неприкосновену
вредност кроз пажљивије сравњивање с изворима потеклим из кривоверне босан-
ске цркве. Тако jе, на пример, oзбиљно доведен у питање закључак да “крстјани”
нису поштовали Часни крст, свете мошти и иконе.54 Истовремено, постало је
прилично јасно да су у оквиру цркве босанске, бар у последњем периоду њеног
постојања, прослављани велики хришћански празници који чувају успомену на
икономију спасења и свете личности.55 Босански крстјани су поштовали “пречи-
сту” и “нераздељиву” Свету Тројицу и величали Христа као сина Божијег, а Дјеву
Марију као Богородицу.56 С правом је указивано и на околност да сви обзири,
строгост или забране нису морали важити за крстјане и за следбенике њиховог
учења из световне средине.57 Због свега тога, поједини аргументи на које су се
ранији истраживачи ослањали да би утврдили лично вероисповедање херцега
Стјепена данас се више не могу сматрати неспорим. Односи се то и на податак
из Косачиног тестамента да је овај “при себи носио” иконе и светачке мошти.58
Рекло би се, ипак, да постоји подручје верске делатности Стјепана Вукчића које
га недвосмислено издваја из култног миљеа цркве босанске. Реч је управо о кти-
торском ангажману херцеговом. 69
52 Саре срске овеље и исма, књ. I/2, 153-156 (бр. 730); С. Ћирковић, Дуалисичка
хеерооксија у улози земаљске цркве: босанска црква, Гласник Одјељења друштвених наука 9,
ЦАНУ, Подгорица 1995, 20-21.
53 Најзад, бар пред крај свог живота Косача неприкривено одржава блиске односе с једним
православним архијерејем. Милешевског митрополита Давида херцег чествује и указује му пуно
поверење у присуству представника цркве босанске. Митрополит властитом руком пише теста-
мент Стјепана Вукчића Косаче, Саре срске овеље и исма, књ. I/2, 87-92 (бр. 680); С. Ћирковић,
Херце Сефан, 216.
54 М. Динић, Пааренсво. “Црква босанска”, Историја народа Југославије, књ. I, Београд 1953,
522; Vego, Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, 324-329, 331-333; J. Šidak, Studije o “Crkvi
bosanskoj” i bogumilstvu, Zagreb 1975, 305-307; Драгојловић, Крсјани и јереичка црква Босанска,
182-186.
55 S. Ćirković, Bosanska crkva u bosanskoj državi, 235; idem, Дуалисичка хеерооксија, 20-21;
Ђ.Тошић, Црква Босанска, Енциклопедија православља, III, Београд 2002, 2056.
56 Ђ.Тошић, Црква Босанска, 2055-2056.
57 М. Динић, Јеан рило за исорију аарена у Босни, ЗФФ 1 (1948), 33-43; idem, Пааренсво,
521.
58 Размишљајући о херцеговој вероисповести на тај податак скренуо је пажњу још Руварац, О
наису на цркви херцеа Сефана, 27.
 Драган Војводић

У науци су присутне две групе истраживача према којима је подизање пра-

вих, богослужбених храмова било практиковано и међу припадницима цркве бо-
санске. Прву групу чине аутори који се налазе на линији што води од Божидара
Петрановића преко Симе Томића, Васе Глушца и Божидара Ковачевића до Мио-
драга Петровића.59 Према њиховом уверењу црква босанска представљала је само
једну од помесних православних цркава. У оквирима такве црквене организације
подизање светилишта било би сасвим уобичајена појава. Основно полазиште по-
менутих аутора мора се, уверени смо, одбацити. На то нас наводе многи разлози.
Нарочито је важна чињеница да је српска православна црква анатемисала босан-
ске “крстијане и крстијанице”, њихове стројнике и следбенике као јеретике.60 Дру-
гу, нешто бројнију, али идејно много мање кохерентну групу чине истраживачи
који у припадницима и следбеницима цркве босанске виде јеретике, али сматрају
да су ти јеретици ипак подизали храмове. На аргументацију ових потоњих нужно
је осврнути се с нешто више пажње.
Да су следбеници учења цркве босанске градили храмове, па и оне од чврстог
материјала, веровали су и ауторитети попут Јарослава Шидака и Војислава Ј.
Ђурића. Они су скренули пажњу на маузолеј тепчије Батала у долини Лашве и у
стени уклесанo великo гробнo пoстројење у Јајцу.61 Писани извори заиста доста
јасно сведоче да је поменути тепчија био присталица босанске цркве.62 Међутим,
његов маузолеј с гробном криптом нема основу која би одговарала било как-
вом хришћанском храму. Састојао се од широког трема и једноставне квадратне
просторије у којој је над необично дубоком, “двоспратном” раком био постављен
камени стећак.63 По томе, као и по сасвим малом простору који је надгробно
59 Укажимо, ради коректности, бар на по једну у овом смислу препознатљиву студију помену-
тих аутора: Б. Петрановић, Боомили. Цръква босанъска и кръстяни, Задар 1867; С. Томић (Атом),
Каква је била срењевјековна “црква босанска”, “вјера босанска”, Босанска вила 7 (1892), 9 (1894);
70 В. Глушац, Срењовековна “босанска црква”, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор
4 (1924), 1-55; Б. Ковачевић, Неверни, олуверни или равоверни? “Босанска црква” у свелоси
осаашњих исраживања, Православна мисао 9/1 (1966), 75-95; M. Петровић, Помен боомила –
бабуна, 263-282.
60 В. А. Мошин, Сербская редакция Синодика в неделю православия. Тексты, Византийский вре-
менник 17 (1960), 301-302, 312-313, 328-329, 337, 346, 348. У Синодику се проклињу појединачно или
скупно “зли јеретици триклети бабуни, који се називају лажни крстијани и ругају се нашој правој
вери”. Сасвим је неприхватљив покушај Миодрага Петровића, да ове босанске јеретике, којима
је дат нарочит значај у Синодику, представи као појединачне, малобројне заблуделе “хришћане”
каквих је било “одувек и свуда у хришћанском свету” (M. Петровић, Помен боомила – бабуна,
273). Колико су они били бројни и oрганизовани показује, рецимо, цитирано писмо патријарха
Генадија. Чак и ако се посумља у веродостојност неких детаља патријарховог сведочења о историји
Косачиног вероисповедања, не треба сумњати у његову тврдњу да је и сам херцег Стјепан стрепео
пред јеретицима за своју власт. Патријарх те јеретике назива кудугерима, јасно их разликујући и од
римокатолика и од православних (Oeuvres complètes de Gennade Scholarios, 200).
61 J. Šidak, Studije, 47; В. Ј. Ђурић, Уменос у Босни: између јаранских раова и Србије, in: В. Ј.
Ђурић, Г. Бабић-Ђорђевић, Срска уменос у срењем веку II, Београд 1997, 199-200.
62 Ć. Truhelka, Grobnica bosanskog tepčije Batala, obretena kod Gornjeg Turbeta (kotar Travnik), Glas-
nik ZMBiH 27 (1915), 369-372.
63 Ibidem, 365-369, сл. 1-3. Критички објављујући остатке постројења с гробницом, Трухелка
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

обележје остављало у квадратној просторији, јасно је да маузолеј није грађен за

богослужење. Поготово је очевидно да се у њему није могла обављати служба иоле
подобна оној у православним или католичким храмовима. Зато не стоји тврдња да
се Баталов маузолеј по свом облику “није битно разликовао од педесетак година
старије надгробне цркве у селу Црквини на Дрини, за коју се претпоставља да је
припадала породици српског тепчије Мишљена”.64 Православни храм у Црквини
имао је, рецимо, апсидом јасно издвојен олтарски простор, каквог у Баталовом
маузолеју нема ни у назнаци.65
Нарочиту сличност с хришћанским храмовима не показује ни пећински
маузолеј с криптом у Јајцу.66 Ту сличност он стиче тек у хипотетичкој
реконструкцији Ћире Трухелке. Наиме, тај марљиви, али каткад тенденциозни
истраживач босанкохерцеговачких старина претпоставио је да маузолеј ника-
да није био довршен па је покушао да наслути његов изглед у замисли неима-
ра. Ослањао се при том на архитектонска решења католичких, романоготичких
цркава, “уобличавајући” на истоку јајачког маузолеја олтарски простор с ап-
сидалном конхом.67 У западном делу таквог “наоса” Трухелка препознаје чак и
“баптистериј”! Реч је о пулту у који су уклесане три округла удубљења, где су биле
“некоћ смјештене посуде са светом водом”.68 Ако би се Трухелкина претпоставка
прихватила као веродостојна, необично маузолејско постројење, с два монумен-
тална крста уклесана у стени, приближило би се својом иконографијом простора
и опремом правим хришћанским храмовима. Тада у њој заиста не би требало гле-
дати пуки маузолеј, који попут Баталовог није имао богослужбену намену. Знат-
но оштећен грб, уклесан у предворју, пружио је основу за закључак да је ктитор
јајaчког маузолеја био херцег Хрвоје Вукчић Хрватинић.69 Потом је на тврдњу да
је херцег “до смрти устрајао ‘in paganismo ritu’”, односно да је био “чврст у својим
уверењима присташе босанске цркве”, наслоњено мишљење како је подизање бо- 71
гослужбених храмова било прихватљиво за следбенике “крстјанског” учења.70
Међутим, Хрвоје није био нимало непоколебљив присталица јеретичке
цркве. Добро је познато да је он наручио познати мисал, устројен “по закону рим-

у цитираном раду користи термин “маузолеј”. Тек знатно касније, у једној по многоме недостојној
књизи он ће то постројење, без икакве додатне анализе, назвати “маленом капелицом ... која је
била оно што гост Радин у свом тестаменту зове ’греб и храм’”. Cf. Ć. Truhelka, Bosanska narodna
(patarenska) crkva, in: Poviest hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena do godine
1463, knj. I, Sarajevo 1942, 784. На то се касније ослања J. Šidak, Studije, 47.
64 В. Ј. Ђурић, Уменос у Босни, 200.
65 З. Kajmaković, Drina u doba Kosača, 147-154, сл. 18-19.
66 Ć. Truhelka, Katakombe u Jajcu, GZM 4 (1892), 62-68, sl. 6-7; idem, Kraljevski grad Jajce. Povjest i
znamenitosti, Sarajevo 1904, 57-61, сл. на стр. 59.
67 Idem, Katakombe u Jajcu, 65-66, sl. 13; idem, Kraljevski grad Jajce, 61, сл. на стр. 60.
68 Idem, Katakombe u Jajcu, 62-64; Lj. Thallóczy, Vojvoda Hrvoja i njegov grb, GZM 4 (1892), 170-187,
нарочито 187, сл. 5-6; Ć. Truhelka, Kraljevski grad Jajce, 60.
69 Ć. Truhelka, Katakombe u Jajcu, 59-60, sl. 2-3; idem, Kraljevski grad Jajce, 58.
70 J. Šidak, Studije, 47; В. Ј. Ђурић, Уменос у Босни, 200.
 Драган Војводић

ском блаженог Петра и Павла, цркве римског двора”.71 Његов новац носио је лик
сплитског заштитника светог Дујма, епископа Салоне из III века.72 У готичком
духу изведена преградња првобитне романичке цркве Свете Марије у Јајцу, хер-
цеговом престоном граду, у којем се налази и разматрани маузолеј, датује се у
време пред крај Хрвојеве владавине, тачније око 1410. године. Зато се с разлогом
претпоставља да је управо херцег дао фрањевцима одобрење за њену обнову.73 На
основу једног писма, упућеног 1413. године угарској краљици Барбари, у којем
Хрвоје због сукоба са Сигисмундом прети повратком на “паганство”, пошто га је,
како сам вели, својевремено напустио, данас се верује да је “херцег спљетски” бар
у последњој деценији свог живота био римокатолик.74 С тим у вези ваља се под-
сетити и чињенице да је Хрвоје Вукчић постао 1409. витез Змајевог реда, па сто-
га бар формално обавезан да прогони јеретике и “шизматике”.75 Све наведено у
знатној мери мења поглед на природу занимљивог надгробног постројења у Јајцу.
То што је поменути маузолеј, према Трухелкином мишљењу, остао недовршен
могло би да значи да га је, ако је заиста требало да има облик католичке цркве,
херцег започео непосредно пред своју смрт априла 1416. године.76 С друге стране,
могуће је да маузолеј није био замишљен као хришћанско светилиште, већ као
простор за сахрањивање следбеника цркве босанске. У том случају, до прекида
радова могло је доћи због Хрвојевог приступања римокатоличанству.
Маузолеј тепчије Батала и гробно постројење у Јајцу Драгољуб Драгојловић
је, пратећи донекле Шидака и Ђурића, ипак сматрао храмовима следбеника
“крстјанског” учења. Но, приписао им је искључиво надгробну намену. Био је
уверен, на основу писаних и археолошких извора, да су се представници цркве
босанске обраћали Богу “под отвореним небом или у својим хижама”, односно да
се “босански крстијани у црквама нису молили”, али je истовремено изнео тврдњу
72 “да су надгробне цркве подизали”.77 Ту, међутим, неизбежно искрсава питање:
71 M. Pantelić, Povjesna podloga iluminacije Hvrvojeva misala, Slovo 20 (1970), 39-92, нарочито 85-
86 (са старијом литературом); Missale Hervoae Ducis Spalatinsis, croatico-glagoliticum, ed. B. Grabar, A.
Nayor, M. Pantelić, Zagreb-Ljubljana-Graz 1973.
72 S. Ljubuć, Opis jugoslovenskih novaca, Zagreb 1875, 231-235, Tab. XVII, 19-27.
73 J. Kujundžić, Srednjovjekovne crkve u Jajcu, Dobri pastir 21-22 (1972), 282.
74 Ćošković, Crkva bosanska u XV. stoljeću, 78-79 (који цитира кључно место извора, упућује на
његова издања и старију литературу). Изнето је и мишљење да је херцег Хрвоје био “двојеверац”,
односно да је трократно мењао конфесију, А. Solovjev, Gost Radin i njegov testamenat, Преглед, год. II
(Сарајево 1947), 318; М. Анчић, Просоорафске црице о Хрваинићима и Косачама, Историјски
часопис 33 (1986), 47-48.
75 F. Šišić, Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba (1350-1416), Zagreb 1902, 206; G. Fejer, Codex
diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, X/4, Budae 1844, 684. Чињеница да је српски деспот
Стефан Лазаревић као православац заузимао прво место на списку чланова тог витешког реда,
показује, ипак, да је садржај оснивачке повеље Змајевог реда имао само формални карактер. О
томе cf. М. Антоновић, Десо Сефан Лазаревић и Змајев ре, Историјски гласник1-2 (1990-
1992), 15-23.
76 О времену смрти Хрвојеве и о приликама које су потом наступиле, F. Šišić, Hrvoje Vukčić
Hrvatinić, 235-236.
77 Д. Драгојловић, Крсјани, 181-182.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

по чему би надгробне грађевине биле цркве ако се у њима није молило, заправо
вршило богослужење? Не осврћући се на то питање, Драгојловић шири листу по
њему надгробних храмова подизаних у оквиру цркве босанске. Осим поменутих
маузолеја, он наводи храмове бана Кулина код Високог и великог судије Градеше
крај Зенице, с краја XII века, као и цркве у Лисичићима код Коњица и у Мили-
ма недалеко од Високог, откривене у темељима. Реч је, наводно, о надгробним
црквама босанских феудалаца.78 Овај низ разнородних фунерарних и црквених
постројења требало би, по Драгојловићу, да објасни “појаву великог броја над-
гробних цркава које су у последње време откривене на бројним некрополама
стећака”.79
Наравно, одавно је утврђено да су стећци коришћени за обележавање гробова
припадника све три конфесије у Босни и Херцеговини, као и у многим суседним
областима.80 Појава цркава на стећцима означеним некрополама православних и
католика зато је сасвим уобичајена. Осим тога, млађе цркве могле су се јављати и
на старим некрополама које су од припадника цркве босанске касније преузима-
ли њихови преобраћени потомци, нови католици и православци. “Појаву великог
броја надгробних цркава” на “бројним некрополама стећака” зато не треба саму
по себи нужно доводити у везу са схватањима и обичајима “крстјана”. Да би се она
правилно протумачила, неопходно је спровести подробну и свеoбухватну анали-
зу сваког од појединачних случајева. Драгојловић то не чини, јер се ослања на
непажљиво изведене закључке Марка Вега, упућенијег у питања археологије.81 Вего
је пак, слично Васу Глушцу,82 начинио један методолошки потпуно неприхватљив
покушај. Набрајајући све њему познате храмове у Херцеговини, без њиховог
конфесионалног разврставања и хронолошког раслојавања, он покушава да до-
каже како су и представници цркве босанске подизали храмове, те да нису били
јеретици. Међутим, када се поменуто разврставање и раслојавање спроведу, про-
блем се указује у сасвим другачијем светлу. Осврнимо се зато пажљивије бар на 73
примере које издваја Драгојловић.
За цркве у Милима и Лисичићима не постоје ни најмање индиције да су
грађене за потребе обреда у оквиру цркве босанске. Остаци старијег храма на
локалитету Мили (Миле) код Високог, откопани су испод темеља готичке цркве

78 Ibidem, 178-182.
79 Ibidem, 180.
80 О томе: A. Benac, Radimlja, Sarajevo 1950; idem, Bogomili i umjetnost na stećcima, Izraz 10, knj.
20, br. 8-9 (1966), 213-221; M. Wenzel, Ukrasni motivi na stećcima, Sarajevo 1965; Š. Bešlagić, Stećci.
Kataloško-topografski pregled, Sarajevo 1971; Šidak, Studije, 63-69. Веома су далеко од научне истине
тенденциозне тврдње Доминика Мандића о наводном “hrvatskom porijeklu” стећака. За Мандићем
понавља Фрањо Шањек да стећци припадају “nadgrobnoj umjetnosti hrvatskog podrijetla” и да су
“karakteristični samo za Hrvatsku i za one krajeve koji su nekad pripadali Hrvatskoj ili su bili pod njenim
neposrednim utjecajem”. Cf. D. Mandić, Etnička povjest Bosne i Hercegovine, in: Sabrana djela Dominika
Mandića, 5, sv. III, Toronto-Zürich-Roma-Chicago 1982, 119-125; F. Šanjek, Bosansko-humski krstjani i
katarsko-dualistički pokret u srednjem vijeku, Zagreb 1975, 186-187.
81 М. Vego, Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, 329-331.
82 В. Глушац, Срењовековна “босанска црква”, 34-35.
 Драган Војводић

Светог Николе. Млађу цркву подигли су фрањевци у престоном месту Стјепана II,
вероватно уз одобрење и почетну помоћ самог бана.83 Старија једнобродна црква
с полукружном апсидом на истоку, са свих страна ојачана низом контрафора,
датује се у XII–XIII век.84 Прилично веродостојно она је идентификована с црквом
која се помиње 1244. у попису поседа босанског бискупа из повеље краља Беле IV
као “in Mel apud ecclesiam Cosme et Damiani”. С обзиром на редослед набрајања
бискупових поседа и околност да се у латинским изворима топоним Мили, или
Миле, јавља у облику “Melch”, те да се назив католичке жупе “Mel” среће још 1194.
године,85 предложена идентификација се чини сасвим прихватљивом. До промене
црквене посвете могло је доћи у време обнове, услед дисконтинуитета присуства
римокаталичког свештенства у овом делу Босне. Оно је било потиснуто у перио-
ду од 1247. године до доласка фрањеваца у доба Стјепана II. Тада је стара црква,
по свему судећи, запустела и претрпела знатнија разарања. Босански бан је 1339.
управо изражавао спремност да поради на томе да се у Босни “обнови служба
Богу” и “да се подигну цркве које леже разорене и срушене”.86 У сваком случају
мора се одбацити претпоставка да је у време Стјепана II, када је црква босанска
имала још увек доминантан утицај у држави,87 могло доћи до преузимања неког
култног објекта који јој је припадао, да би био поклоњен фрањевцима. Из свега
наведеног јасно следи да је старија црква у Милима грађена за потребе римокато-
личког богослужења.
Остаци средњовековне цркве у Лисичићима, као и рушевине осталих
хришћанских храмова у околини Коњица, не показују било какав елемент
који би их повезао с црквом босанском.88 Истина је да писани извори XV века
у близини Коњица помињу насеља у којима су живели крстјани и следбеници
њиховог учења.89 Међутим, нема назнака да се неко од њих може поистовети-
ти с Лисичићима. Осим тога, подизање цркве у Лисичићима знатно претходи
74 времену настанка поменутих извора. Реч је о једнобродној грађевини с полу-
кружном апсидом на истоку и нартексом на западу, чији су бочни зидови споља
и изнутра ојачани снажним пиластрима.90 Доба изградње храма могло се само
83 Мавро Орбин је чак изричит у тврдњи да је бан Стјепан II сахрањен у фрањевачкој “цркви
Светог Николе у Милешеву у Босни, коју је он за свога живота подигао”. Ту Орбинову фрањевачку
Милешеву поједини истраживачи с правом идентификују с Милима. Cf. М. Орбин, Краљевсво
Словена, 147, 344.
84 J. Kujundžić, Crkva sv. Nikole u Visokom, Dobri pastir 19-20 (1970), 171-184; P. Anđelić, Krunidbena
i grobna crkva bosаnskih vladara u Milima (Arnautovićima) kod Visokog, GZM, n. s. 34 (1979), 183-238; В.
Ј. Ђурић, Г. Бабић-Ђорђевић, Срска уменос у срењем веку II, 192 (В. Ј. Ђурић).
85 Ј. Kujundžić, Crkva sv. Nikole u Visokom, 176-177; П. Anđelić, Krunidbena i grobna crkva bosnaskih
vladara u Milima, 232-233.
86 С. Ћирковић, Исорија срењовековне босанске ржаве, Београд 1964, 111. Cf. et T. Smičiklas,
Codex Diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, vol. X, Zagrabiae 1912, 525.
87 Ibidem, 112; S. Ćirković, Bosanska crkva u bosanskoj državi, 223-231; idem, Дуалисичка
хеерооксија, 22-25.
88 P. Anđelić, Historijski spomenici Konjica i okoline I, Konjic 1975, 318.
89 Ibidem, 315-318; P. Ćošković, Crkva bosanska, 258-259.
90 I. Čremošnik, Izvještaj o iskopavanjima na Crkvini u Lisičićima kod Konjica, GZM, n. s. 9 (1954),
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

оквирно определити у XIII, односно рани XIV век.91 Облици његове архитектуре
надовезивали су се на традиције прероманичке и ранороманичке архитектуре
јадранског приморја. На основу локације, иконографије и поделе богослужбеног
простора дошло се до закључка да је служио православном култу, као и цркве
у Разићима, Бискупу и Горњој Бијелој.92 Један накнадно пронађен допрозорник
готичке профилације сведочи да је црква у Лисичићима у позније време била у
извесној мери преграђивана.93 У самој цркви и око ње налази се већи број гробо-
ва. Покојници у њима сахрањивани су с главом постављеном у правцу запада.94
Од храмова бана Кулина код Високог и његовог великог судије Градеше крај
Зенице, с краја XII века, очували су се само ћирилички натписи.95 Стога се о тач-
ном положају, изгледу и намени тих храмова, као и култу за који су саграђене,
не можа поуздано судити. Тврдња о надгробној функцији Кулинове цркве чи-
ста је конструкција. Велики судија Градеша и његова жена сахрањени су, према
сведочанству натписа, у својој цркви посвећеној светом Јурју (Георгију), што је
био чест обичај, усклађен с одредбама ктиторског права. То, међутим, никако не
мора значити да је намена Градешине цркве била искључиво или првенствено
надгробна. Ни један од издавача натписа са довратника цркве босанског великог
судије не сумња у то да се као његов писац на крају помиње неки “Продан (или
слично) поп”.96 У хијерархији јеретичке цркве босанске, по свему судећи, није
било свештенослужитеља који су ословљавани као попови, односно презвитери,
јереји.97 Разумљиво је, стога, да се не може тврдити да је Градеша подигао свој
храм као присталица цркве босанске. Заправо, у време када настају његов храм и

211-223.
91 В. J. Ђурић, Г. Бабић-Ђорђевић, Срска уменос у срењем веку II, 195, 232 н. 10 (В. Ј.
Ђурић).
92 Ibidem, са старијом литературом. Полазећи од сасвим погрешне претпоставке да је при-
суство прероманичких и романичких облика у архитектури ваљан разлог за приписивање неког
црквеног споменика римокатоличком култу, Доминик Мандић и цркву у Лисичићима увршћује 75
међу “старохрватске” католичке храмове. Cf. D. Mandić, Etnička povjest, 98.
93 P. Anđelić, Doba srednjovjekovne bosanske države, in: A. Benac et alteri, Kulturna istorija Bosne i
Hercegovine od najstarijih vremena do pada ovih zemalja pod tursku vlast, Sarajevo 1984, 482; idem, P.
Anđelić, Historijski spomenici Konjica i okoline, сл. на стр. 184.
94 I. Čremošnik, Izvještaj o iskopavanjima na Crkvini u Lisičićima, 213-214, 216-217.
95 M. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, knj. IV, Sarajevo 1970, 66- 67 (br.
252), 70-71 (br. 254); Г. Томовић, Морфолоија ћириличких наиса, 35-36 (бр. 7, 8).
96 Š. Bešlagić, Z. Kajmaković, F. Ibrahimpašić, Ćirilski natpis iz doba Kulina bana, Naše starine 10
(1965), 203-207 (нарочито 204); М. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa, IV, 66- 67 (br. 252); Г.
Томовић, Морфолоија ћириличких наиса, 35-36 (бр. 8).
97 Знатно позније, у загребачком и дечанском рукопису српског Синодика православља
проклињу се међу босанским и хумским јеретицима поп Друг, поп Братен и поп Тврдош. У науци
није прихваћена својевремено изречена претпоставка Јарослава Шидака да су поменута тројица за-
право сеоски попови цркве босанске (J. Šidak, “Crkva Bosanska” i problem bogumilstva u Bosni, Zagreb
1940, 123-124). Александар Соловјев је закључио да је овде реч о правоверним поповима који су
прешли у јерес (A. Solovjev, Svedočanstva pravoslavnih izvora o bogomilstvu na Balkanu, Godišnjak
Istorijskog društva Bosne i Hercegovine 5, 1953, 64, 66). Mогуће је, међутим, да се састављачи про-
клетства служе добро познатим појмом “поп” да би, помођу терминолошке аналогије, означили
ниже редовнике цркве босанске.
 Драган Војводић

богомоља бана Кулина јеретичка црква босанска била је у настајању, а јеретичко

учење је тек заузимало свој простор у Босни.98 Поглавар цркве босанске још увек
је био, бар формално, под јурисдикцијом дубровачког надбискупа. При таквом
стању ствари, појава имена “Радохне крстјанина”, уписаног у један од крстова у
доњем делу плоче с цркве бана Кулина,99 нема вредност пресуђујућег аргумента.
Ово утолико пре што поједини истраживачи сматрају да су натписи на крстови-
ма у доњем делу Кулинове плоче знатно познији и да потичу из прве половине
XIV века.100 Други су пак мнења да се помен “крстијанина”, тј. хришћанина, у то
време не би смео везивати само за монахе јеретичке цркве босанске.101 Јасно је,
пак, да имена невешто урезана у крстове Кулинове плоче, па и Радохнино, није
“записао” клесар плоче, односно писар натписа бана Кулина. Слова тих имена
грубо нарушавају композициону структуру и стилизацију рељефа плоче, а по на-
чину на који су изведена и облику не одговарају писменима Кулиновог натписа.
Зато је сасвим неутемељено домишљање да су поменута имена могли уклесати
“присутни мајстори” у време освећења цркве.102 Та имена уписана су бар нешто
позније но што је изведен главни украс на плочи.
Осврнули смо се овде само на примере којима је посебан значај дао
Драгојловић. Резултати би били истоветни и када би се у обзир узеле све оне цркве
што их помиње Вего. Ваља стога приметити да није пронађен ни један једини храм
за који би се могло с веродостојношћу утврдити да је припадао цркви босанској.
Ни писани извори настајали у крилу те цркве, заслугом њених представника, не
доводе озбиљније у питање дату “археолошку” слику. Као доказ да су “крстјани”
подизали цркве појединим ауторима својевремено су послужила два маргинална
записа у рукопису крстјана Хвала из 1404. године.103 Потпуно неосновано, про-
тумачено је да записи започињу речима “у храм”, мада заправо доносе титулу и
76 име наручиоца рукописа: +ram xryvoe, односно +ram xryvoe velikÏ slavnÏ

98 С. Ћирковић, Исорија срењовековне босанске ржаве, 50-58; Ј. Šidak, Studije, 90-91, 177-
208.
99 М. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa, IV, 70-71 (br. 254).
100 Ти истраживачи уверени су да се у једном од натписа помиње бан Стјепан II Котрoманић
(P. Anđelić, Revizija čitanja Kulinove ploče, GZM 15-16 (1960-1961), 299-306; М. Vego, Zbornik
srednjovjekovnih natpisa, IV, 70- 71, br. 254). За другачије мишљење сf. J. Kovačević, Prvi klesari ćirilskih
natpisa na Balkanu, GZM 15-16 (1960-1961), 312-313; Томовић, Морфолоија ћириличких наиса,
35 (бр. 7).
101 С. Ћирковић, Исорија срењовековне босанске ржаве, 355, н. 7; idem, Дуалисичка
хеерооксија, 11, н. 10.
102 О. Nedeljković, Poluglasi u staroslavenskim epigrafskim spomenicima, Slovo 17 (1967), 18-19; Ј.
Šidak, Studije, 90, н. 9.
103 D. Prohaska, Das kroatisch-serbische Schrifttum in Bosnien und der Herzegowina, Zagreb 1911,
42; Ј. Šidak, “Crkva Bosanska”, 66, 69, н. 119; V. Vrana, Književna nastojanja u sredovječnoj Bosni, Poviest
hrvatskih zemalja Bosne i Hercegovine od najstarijih vremena do godine 1463, knj. I, Sarajevo 1942, 812,
н. 97; А. Solovjev, Gost Radin i njegov testamenat, 318, који је, за разлику од других, сматрао да се запис
односи на “дворску капелу у Сплиту”.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

voevoda bosanyskyj.104 Наравно, никакав храм за који би рукопис наводно био

писан не спомиње се у опширном Хваловом запису на крају књиге, где би таквом
помену било право место.
При разматрању питања подизања храмова за потребе богослужења у окви-
ру цркве босанске пажњу је привукао и тестамент госта Радина Бутковића од
5. јануара 1466. У њему јеретички достојанственик оставља одређен новац за
спасење своје душе. Осим тога, он намењује 140 дуката за храм и гроб у којем би
био сахрањен (a za xramy i za greby gdh mi kosti b$d$ i leg$ ôr{ôm{ô d$katy).105
Поједини истраживачи схватили су да је тих 140 дуката гост Радин наменио
изградњи самосталног гробног храма у окриљу цркве босанске.106 Јасно је, пак,
да сама тестаторова формулација не пружа довољно чврсту основу за такав
закључак. Уочава се, најпре, да гост Радин не помиње изричито изградњу неког
новог светилишта, с утврђеном посветом и локацијом, већ говори о неодређеном
храму у којем ће му почивати кости. Мора се приметити и то да свом “ктитор-
ском” делу Радин Бутковић даје необично скроман значај. На речених 140 дуката,
намењених за “храм и за греб”,107 Радин се осврће у завршном делу једне речени-
це на самом крају низа новчаних даривања приватним лицима – сродницима и
пријатељима. Помен храма и гроба потпуно је одвојен од првог дела тестамен-
та, целине с јасном религијском интонацијом, у којем се новац дарује одређеним
верским заједницама “на службу Божију” – за спасење душе.108 Најзад, пошто је
поменут у тестаменту, новац намењен за неодређен “храм” у којем ће почивати
Радинове кости није се могао трошити пре тестаторове смрти. То значи да је гост
цркве босанске искључио могућност да подигне “храм” за живота. Притом, како
сам каже у тестаменту, није знао како ће га, када, где и у које доба задесити смрт.109
Утврђивање времена за започињање изградње засебног надгробног храма тек по-
сле ктиторове смрти, и то без одређене храмовне посвете и локације, увелико би
одступало од познате средњовековне ктиторске праксе, па и логике. 77
Знатно одређеније од гостовог тестамента формулисана је једна белешка из
дубровачког архива начињена 23. јула 1472. године. Из ње се сазнаје да је Твртко
(Брајановић), синовац Радинов, примио речених 140 дуката “pro sepultura ipsius
104 The Codex of Hval Krstjanin. Transcription and Commentary, ed. by H. Kuna et alt., Sarajevo 1986,
л. 53, 95’; Н. Радојчић, О јеном наслову великоа војвое босанскоа Хрвоја Вукчића, ИЧ I/1-2 (1948),
37-53, који подсећа да је још Руварац реч “урам” из записа у мисалу правилно објаснио као титулу,
преузету из Угарске, са значењем “мој господин”. Cf. И. Руварац, Прилошци к објашњењу извора
срске исорије, Гласник Српског ученог друштва 49 (1880), 52.
105 Саре срске овеље и исма, I/2, 15572-76, 156104-105 (бр. 730).
106 Ć, Truhelka, Još o testamentu gosta Radina i o patarenima, GZM 25 (1913), 364; Šidak, “Crkva
Bosanska”, 69; idem, Studije, 47; Д. Драгојловић, Крсјани и јереичка црква Босанска, 180 (који
сматра да је реч о надгробном храму, али не богослужбеном).
107 Да је то била релативно мала свота у оквиру Радинове заоставштине, говори податак да је
тестатор разделио новчана средства у вредности од 5720 дуката. Наравно, Радин је поседовао и
другу врсту имовине (покућство, одећу, коње итд), које је такође разделио тестаментом. Cf. Саре
срске овеље и исма, I/2, 153-157 (бр. 730).
108 О томе cf. infra.
109 Саре срске овеље и исма, I/2, 15576-77.
 Драган Војводић

Radini gost et pro capella quam suo testamento sibi construi”.110 Тај документ је, ипак,
мање јасан и поуздан но што се то може учинити на први поглед. Запажа се да је
од тренутка смрти госта Радина (1467) до подизања новца прошло подоста вре-
мена. Где су дотада почивале тестаторове кости? Да ствар буде још сложенија,
у белешци се користе помало двосмислени појмови “sepultura” и “capella”. Први
од њих, нама мање занимљив, односи се свакако на гроб, а не на погреб. Други,
“capella” показује да се састављач белешке није дословно држао слова тестамента.
У њему се користи појам xramy (templum, ecclesia), и, како смо већ приметили, из-
ричито се не помиње изградња цркве. Очевидно је да састављач архивске белеш-
ке даје својеврсно појашњење, односно тумачење текста Радиновог тестамента.
При томе ваља приметити да 140 дуката није било довољно за постављање ре-
презентативног гроба и изградњу неке монументалне цркве над њим.111 Можда је
Александар Соловјев и то имао на уму када је дошао до уверења да је Радин оста-
вио новац управо за “капелу”, желећи да она буде подигнута “на његовом гробу у
Дубровнику”.112 Но, ако се прихвати становиште Соловјева, мора се помишљати
на католичку капелу, јер се другачија није могла подићи у граду светог Влаха.
Доказивано је, сходно томе, да је Радин, коме Дубровчани 1455. обећавају да у
њиховом граду неће бити “усилован од никогар изити из вјере коју вјеруе, рази
ако би нему (угодно) било”,113 касније прешао у католичанство и да је сахрањен у
фрањевачком самостану Светог Николе у Стону.114
Међутим, у самом тестаменту у којем говори о гробу и храму гост Радин још
увек иступа као проповедник учења цркве босанске. И када је, такође почетком
1466. године, тражио од Млечана salvum conductum, Радин, како то показује мле-
тачки одговор, себе и своје следбенике представља као нарочиту верску групу,
намерну да очува своју посебност.115 Након гостове смрти, новац предвиђен за
78 “храм и гроб” преузима његов нећак Твртко.116 Изгледа, стога, знатно вероватније

110 М. Динић, Из Дубровачко архива, књ. III, САНУ, Зборник за историју, језик и књижевност
српског народа, III одељење, књ. XXII, Београд 1967, 218 (бр. 82).
111 Примера ради, Дубровчани ће седам година касније помоћи са 1500 перпера херцегу Влатку
при изградњи цркве Светог Стефана у Новом. Реч је о више но трипут већој новчаној вредности
од оне коју Радин оставља за свој храм и гроб, В. Ј. Ђурић, Црква Св. Сефана у Новом, Зборник
Филозофског факултета 11/1, (Београд 1970), 401-402.
112 А. Solovjev, Gost Radin i njegov testamenat, 317. Соловјев се не упушта у питање да ли је реч о
засебној црквеној грађевини или капели уз неко већ постојеће светилиште.
113 Саре срске овеље и исма, I/2, 15218-21 (бр. 729).
114 J. Sopta, Gost Radin (Radivoj) Butković i njegov grob, Hercegovina 6/7 (2000/2001), 49-60. Ауто-
рова аргументацја није, ипак, ни приближно неоспорива.
115 M. Šunjić, Jedan novi podatak o gostu Radinu i njegovoj sekti, Godišnjak Društva istoričara Bosne
i Hercegovine 9 (1961), 267-268; P. Ćošković, Crkva bosanska, 350-351.
116 Твртко Брајановић је био у присним везама с високим достојанственицима цркве босан-
ске. Као опуномоћеник госта Радивоја Приљубовића и госта Вука Радивојевића, он 1470. године у
пратњи “крстјанина” Цвитка Радојковића подиже у Дубровнику новац из оставштине Радинове,
M. Динић, Из Дубровачко архива, књ. III, 219.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

да је Радин сахрањен у складу с погребним обичајима цркве босанске.117 Можда

и није далеко од истине мишљење да се разматрани део Радиновог тестамента
односио на неку надгробну грађевину сличну оној тепчије Батала.118 Остаје, ипак,
питање зашто би такав маузолеј био у извору назван храмом. Монументалне зи-
дане гробнице попут Баталове, показало се, нису могле имати богослужбену на-
мену. Осим тога и сам Радинов тестамент пружа извесну основу за закључак да
босански крстјани нису марили за богослужбене храмове. Наиме, гост је за своју
душу, “на службу Божију”, наменио шест стотина дуката и ту своту поделио на
два једнака дела.119 За оних три стотине дуката, о чијој је расподели требало да се
старају Дубровчани Андрушко Соркочевић и Тадиоко Маројевић,120 утврђено је
да су били намењени светињама и невољницима града светог Влаха.121 Значајно је
да је гост Радин изричит у жељи да се управо део тог новца искористи за паљење
свећа у “Божијим храмовима”. С друге стране, храмови се уопште не помињу у
претходном делу тестамента, о чијем извршењу је требало да се стара тестаторов
нећак, гост Радин Сеоничанин, и којим се других три стотине дуката недвосмис-
лено усмерава ка миљеу цркве босанске.122 У том делу тестамента не помиње се
чак ни паљење свећа. Као услов за спасење душе очекује се једино то да “прави”
крстјани и крстјанице говоре у празничне дане “свету молитву Божију” (Оче-
наш), “клечећи коленима на земљи”.123
Рекло би се, на основу свега наведеног, да помен “храма” у тестаменту го-
ста Радина, усамљен и недовољно јасан, не може послужити као уверљиво све-
дочанство о томе да су босански “крстијани” имали цркве. Напротив. Када се тај
помен “храма” сучели с осталим изворима, па и са другим деловима Радиновог
тестамента, постаје прилично извесно да у оквиру цркве босанске нису грађена
монументална светилишта од трајног материјала. На такав закључак упућује већ
садржај Билинопољске абјурације из 1203. године, наравно, ако се он прихвати 79

117 Пошто је у турском дефтеру из 1489. пронађена белешка да је гост Радин уживао мулк (чиф-
лук), закључено је да он није отишао у Млетке (сf. E. Миљковић, Муслимансво и боумилсво, 291).
Извесно је, пак, да су се поједини Радинови сродници населили у Драчевици и ужој Дубровачкој
околини (P. Ćošković, Crkva bosanska, 350).
118 Ово мишљење изнео је најпре Ћиро Трухелка (Truhelka, Bosanska narodna (patarenska) crkva,
784). Оно је касније с нешто више опреза, али без позивања на Трухелку, изречено у национа-
листички обојеној и научно подоста некоректној књизи: D. Mandić, Bosna i Hercegovina. Povjesno-
kritička istraživanja, svezak II, Bogomilska crkva bosanskih krstjana, Chicago-Roma-Zürich-Toronto 1979,
103. За Мандићем иде и F. Šanjek, Bosansko-humski krstjani i katarsko-dualistički pokret, 182, n. 40. Ваља,
ипак, приметити да надгробне грађевине нису представљале уобичајену појаву у сепулкралној
пракси стројника цркве босанске. Више стећака постављених на отвореном да обележе гробове
достојанственика босанске цркве указује на увреженост сасвим другачијих обичаја.
119 Саре срске овеље и исма, I/2, 15572-76, 156104-105 (бр. 730).
120 Ibidem, 15463-15576.
121 То потврђују познији дубровачки документи, М. Динић, Неколико ћириличких соменика
из Дубровника, ПКЈИФ 24 (1958), 104; С. Ћирковић, Дуалисичка хеерооксија, 21, нап. 39.
122 Саре срске овеље и исма, I/2, 15326-15463 (бр. 730).
123 Ibidem, 15331-15436.
 Драган Војводић

као довољно поуздано и одређено сведочанство.124 Поготово је јасно да босански

јеретици нису поседовали цркве које су иконографијом унутрашњег простора
биле уподобљене развијеном, литургијском богослужењу. А управо такве храмо-
ве подиже херцег Стјепан Вукчић Косача.

***
Добро је познато да се у латинским, пре свега дубровачким изворима херцег
Стјепан Вукчић Косача ипак означава као “патарен”, заправо следбеник учења
јеретичке цркве босанске. Оквир нашег рада, нажалост, не пружа простор за
темељнију расправу о том питању. Но, у начелу, поменути извори имају донекле
ограничену вредност. Oпрезнији истраживачи уочавају већу или мању тенденци-
озност латинских извора који Косачу оптужују за “патаренство”.125 Слично је било
у случају херцегових потомака,126 али и знатно касније. У вези с тим ваља скрену-
ти пажњу на један занимљив податак, иако он нема пресудну доказну вредност
каква му је приписивана. Требињско-мркански бискупи у својим визитацијским
извештајима из 1703. и 1751. године херцеговачке православце називају пата-
ренима, манихејима и јеретицима, а њихову вероисповест сектом.127 Важно је
приметити да су двојица бискупа своје извештаје саставила према сугестивном
упитнику римске Congregatio de propaganda fide. Не треба, ипак, сметнути с ума
чињеница да се у средњовековним латинским изворима, уопштено посматрано,
прави разлика између припадника цркве босанске (patareni, cathari, manichaei,
haeretici bosnenses, infideles) и православних (schismatici).
Као важан доказ припадништва херцега Стјепана цркви босанској неретко се
узима његова сарадња с достојанственицима цркве босанске. Та сарадња, међутим,
не може бити од кључног значаја за решавање питања херцегове верске припад-
ности. Приликом измирења са женом Јеленом и сином Владиславом 1453. године,
80 Косача прихвата дједа и стројнике цркве босанске, уз представнике властеле, као
поротнике у могућим будућим породичним сукобима.128 Стјепан Вукчић се на
тај начин само повиновао обичају утемељеном у правној пракси средњовековне
124 Том изјавом представници крстјанске заједнице посебно су се обавезали да ће “у свим на-
шим местима где се налазе заједнице (conventus) браће имати богомоље (oratoria)” у којима ће се
одржавати јавна, заједничка богослужења и да ће “у богомољама имати олтаре (altaria) и крстове”.
С обзиром на то да је било потребно да пред папским легатом посебно прихвате такву обавезу,
излази да босански крстјани још крајем XII и почетком XIII века нису имали храмовe у којима би
се богослужбено сабирали (T. Smičiklas, Codex Diplomaticus, vol. III, Zagrabiae 1905, 24; F. Šanjek,
Bosansko-humski krstjani i katarsko-dualistički pokret, 58-64; Ђ. Тошић, Црква Босанска, 2054). За један
критички поглед на Билинопољску абјурацију са селективним увидом у старију литературу, cf. С.
Ћирковић, Дуалисичка хеерооксија, 10-11.
125 Том питању нарочито пажљиво приступа P. Ćošković (Crkva bosanska, 81-82, 100, 102-103).
126 Ibidem, 197; В. Атанасовски, Па Херцеовине, Београд 1979, 89-90.
127 M. Vego, Iz historije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine, 333-335; J. Šidak, Studije, 355.
128 Саре срске овеље и исма, I/2, 6875-79 (бр. 667). У другом писму издатом тим пово-
дом дјед дванаест поглавитих “крстјана” и дванаест племенитих властелина узети су за “сведо-
ке и средитеље вјере наше”, то јест јемце херцеговог измирења, обећања и договора са синовима
(ibidem, 7029-31 (бр. 668).
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

Босне.129 Уочљиво је, ипак, да се ни он ни његови сродници нису позвали на

“стројничку” пороту у оштрим размирицама које помињу потоњи извори.130 Из-
гледа да ни дугогодишње ослањање на дипломатске и саветодавне услуге госта
Радина не додирује знатније сферу херцегових религиjских опредељења. Стјепан
Вукчић се попут неких других босанских и српских великаша користио услугама
образованих и вештих стројника цркве босанске.131 Дуговекост “дворске” служ-
бе госта Радина заснивала се на његовој изузетној способности и дипломатским
резултатима,132 а не на верском ауторитету. Биће да се сам Радин представио Мле-
чанима као световни достојанственик херцегов – “principalis baronus et consiliarius
domini duci(s) Stefani sancti Save”.133 Из истих разлога гост Милутин могао се наћи
у служби, како каже, “грчке”, односно српске, иноверне властеле.134 Косача је, да-
кле, мимо икаквих конфесионалних уверења био упућен на сарадњу са способ-
ним и утицајним представницима цркве босанске, иза које је стајао део његове
властеле. Можда управо у том смислу ваља разумети необично изнијансиран ис-
каз патријарха Генадија да се херцег јавно (faner}V) никако (o›d n) не разликује
потпуно, односно савршено (tele’wV) од кудугера, већ се служи икономијом.135
И херцегове везе с католичанством биле су, по свему судећи, мотивисане
првенствено политичким разлозима и тицале су се интереса. Добро је познато
да је Косача настојао да одржи добре односе с папском куријом и владарима на
Западу, од којих је зависио. Он их је уверавао повремено у своју приврженост
католичанству, што су ови, опет из рачуна, прихватали или одбијали.136 Попут
неких ранијих српских владара, овај “catholicorum hostis acerrimus”137 чинио је
то с нарочито много хитрости када је био притиснут неповољним развојем по-

129 Cf. Р. Ćošković, Crkva bosanska, 185-186, 427-433.

130 Ibidem, 433-434.
131 Ibidem, 149-197, 305-307. 81
132 Idem, О осима “цркве босанске”, Историјски зборник, год. IV, бр. 4 (Бањалука 1983), 28-32;
idem, Crkva bosanska, 349-363.
133 Да је млетачки сенат ту формулацију преузео из претходно примљеног гостовог писма,
види се по томe што Радин није у Венецији био ближе познат, те се на почетку писане одлуке сената
ословљава с “Quidam gost Radin”. Cf. М. Šunjić, Jedan novi podatak, 267 n. 9.
134 М. Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa, III, 53 (бр. 190); Р. Ћошковић, О осима, 16-17;
idem, Crkva bosanska, 343-344.
135 Oeuvres complètes de Gennade Scholarios, 20020; М. Петровић, Помен боомила – бабуна, 272.
У старом српском преводу Генадијеве посланице грчка реч tele’wV правилно је преведена појмом
syvrywenno (Љ. Ковачевић, Гласник СУД 63, Београд 1885, 13; Н. Дучић, Посланица царираскоа
аријарха Генаија II Сколарија (1453-1459) синајским калуђерима, Истина. год. III, бр. 5, мај
1888, 198). У савременим хрватским издањима ове посланице превод речи tele’wV је изостао, па се
може стећи утисак да се херцег, према сведочанству патријарховом, од “кутугера” јавно није ника-
ко разликовао (A. Pavlović, Katolici i pravoslavni, 96-97; F. Šanjek, Bosansko-humski krstjani u povjesnim
vrelima, 320-321).
136 Ћ. Трухелка, Еирафске црице, 66-69; B. Poparić, Hercezi Svetog Save (50 godina povjesti
Hercegovačke), Spljet 1895, 32-33, 89 n. 3; С. Ђирковић, Херце Сефан, 40, 75-76, 108, 178, 215; I.
Puljić, Crkvene prilike u zemljama hercega Stjepana, 244-247.
137 D. Farlati, Illyricum Sacrum, IV, 189.
 Драган Војводић

литичких прилика. Међутим, приметно је да се у његовој околини као покли-

сари, повереници или “редовници” и “кућани” не појављују католички свеште-
ници и прелати. Веома је добро уочено да документ издат 1. марта 1455. године,
којим је херцег гарантовао одређена права својој несуђеној супрузи, католкињи
Барбари Лихтенштајн, показује да двор времешног младожење уопште није био
католички.138
Нема података или наговештаја о томе да је Стјепан Вукчић Косача подигао
било који католички храм. С друге стране, пописујући своја опљачкана добра,
Дубровчани 1450. истичу да херцег wdrie crkv$ konavaw&ssk$ i ne wstavi $ noi nego
mire.139 Речита је и жалба дубровчког сената од 11. септембра 1451. године упућена
папи, мада је због очевидне тенденциозности треба узимати с више опреза. У њој
се вели да је војска херцега Стјепана учинила огромну штету “non pardonando
etiandio ali preti, et desfacendo le chiesie de Dio, e li crucifixi getando per terra in
dispresio de la divina maiestade e de la sancta fede catolica”.140 Из наведених извора,
наравно, никако не би требало извлачити закључак да су херцег и поједини дело-
ви његове војске били програмски нетолерантни према католичанству. Изворни
подаци сведоче о томе да у време ратова и појачаних омраза Косача и његови
војници из ширег дубровачког залеђа показују изразит недостатак пажње пре-
ма католичким храмовима, јер за њих нису били конфесионално везани. Иначе,
претежно у западном делу земље Стјепана Вукчића Косаче несметано је живело
католичко становништво. У јесен оне исте године када је саградио православ-
ну цркву у Горажду, херцег тражи од краља Алфонса да му пошаље фрањевце
који би поучили и учврстили у правој вери, без сумње, управо то католичко
становништво.141
О томе да јe Стјепан Вукчић Косача имао попустљивости према католи-
чанству, могла би да посведочи и чињеница да су две друге његове жене биле
82
католкиње.142 У вези с тим ваља скренути пажњу и на параклис накнадно по-
дигнут уз придворну Косачину цркву намењену православном богослужењу у
Заграђу. Већ је поменуто да дограђена просторија није била пролазима повезана с
главним делом цркве. Међу локалним православним становништвом она је оста-
ла запамћена као “миса”. Заправо, тамошњи Срби су чували предање “да се у тој
припрати молила Богу жена херцега Стјепана, која је вјеровала латинску вјеру”.143
138 C. Ћирковић, Херце Сефан, 216, 218. Кнегињи је нарочито обећавано да ће моћи да остане
у римо-католичкој вери и да ће имати право да себи доводи свештенике, L. von Тhallóczy, Studien,
175-176.
139 Саре срске овеље и исма, књ. I/2, 65 (бр. 666).
140 А. Соловјев, Јесу ли боомили ошовали крс?, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, н. с.
3 (1948), 99 н. 65.
141 C. Ћирковић, Херце Сефан, 215.
142 Када је о српским православним владарима реч, као добро познати преседани у том смис-
лу могу се навести краљеви Стефан Првовенчани, Урош I и Драгутин, односно деспот Стефан
Лазаревић.
143 П. А. Ровинский, Черногория, 113; Хаџи-Сава (Косановић), Несуласице о босанским
боумилима, 11 (према тада још необјављеном казивању Павла Ровинског).
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

Разложно је стога претпоставити да су гаранције које је херцег нудио Барбари

Лихтенштајн биле касније уграђене у споразуме о Стјепановим браковима с Бар-
баром de Payro и “госпођом” Цецилијом, те да је поменута капела, подигнута уз
придворну цркву, служила њиховим религијским потребама.144
Утврђено је да племе Косаче потиче из Горње Дрине, где су му и посведо-
чене баштине.145 У Подрињу су били градови у којима су се Косаче највише
задржавале,146 а Стјепан Вукчић је у развијеној херцешкој интитулацији увек ис-
тицао и титулу кнез рински.147 С разлогом се верује да је сведочанство о поре-
клу племена сачувано и у имену села Косаче у близини Фоче.148 Горње Подриње с
Фочом од давнина је, све до 1373. године, улазило у састав српске средњовековне
државе и било је под окриљем западних епископија српске аутокефалне цркве.149
Стога је у тој области православље имало дубоке, повремено озлеђиване, али увек
изнова обнављане корене.150 Из њих су се, свакако, и Косаче могле одвајкада духов-
но напајати, па ће бити сасвим разумљиво што се о њима старао херцег од cветог
Саве.151 То није остало сасвим непознато ни удаљеном православном свету којем
је припадао цариградски патријарх Генадије. Православцима у суседству било је,
по свему судећи, још боље знано. Уочљиво је, рецимо, да се Стјепан Вукчић, за раз-
лику од “бана Стјепана”,152 не помиње као јеретик у српским писаним изворима. У
једној маргиналној белешци из Светотројичког рукописа Синодика православља
анатема се, штедећи Косачу, баца само на стројника из његове околине: “i Radinß
gostß her’cegovß da boudetß prokletß”.153 Рекло би се зато да је сасвим оправдано
закључити како је Стјепан Вукчић, као и његови преци у које ваља убројати и
Сандаља Хранића – прикривено или не – припадао православљу.154 У складу с
144 М. Поповић, Заужбина и робни храм херцеа Сефана, 102-103.
145 М. Динић, Срске земље, Београд 1978, 182-183.
146 Ibidem.
147 Р. Михаљчић, Иејна олоа иуле херце, 323.
148 М. Динић, Срске земље, 182-183; А. Bejtić, Povijest i umjetnost Foče, 26-27. Орбин и Фарлати 83
изричито помињу “место Косач”, односно “oppido Cossac” као место у којем је рођен и по којем
је прозван херцег Стјепан Вукчић. М. Орбин, Краљевсво Словена, 180, 356; D. Farlati, Illyricum
Sacrum, IV, 189.
149 V. Klaić, Poviest Bosne do propasti kraljevstva, Zagreb 1882, 25-26, 346; В. Ћоровић, Краљ
Тврко I Короманић, Београд-Земун 1925, 31-38; A. Bejtić, Povijest i umjetnost Foče, 26-27; 34-36; C.
Ћирковић, Исорија срењовековне босанске ржаве, 134-135.
150 C. Ћирковић, Исорија срењовековне босанске ржаве, 108; Б. Нилевић, Срска равославна
црква у Босни и Херцеовини о обнове Пећке аријаршије 1557. оине, Сарајево 1990, 40-49; C.
Ћирковић, Дуалисичка хеерооксија, 22-33; P. Ćošković, Crkva bosanska, 18-19.
151 Д. Војводић, Киорска еланос рво херцеа о Свео Саве, Свевиђе, Лист Епархије
Будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве, година IV, бр. 31
(Никшић 2006), 25-26.
152 B. Мошин, Сербская редакция Синодика, 346.
153 Ibidem, 302. Ово је запазио још Хаџи-Сава (Косановић), Несуласице о босанским боумилима,
11.
154 M. Јанковић, Црквена оранизација на ериорији Косача, 496-497. Другачијeг је мишљења
Ивица Пуљић, који, попут многих других аутора верује да су Косаче традиционално припадале
цркви босанској. Осим тога, он сматра да су на “izvornim posjedima” Kосача “u bosanskom dijelu
Podrinja i graničnom području Huma s Bosnom krstjani bili dominantni”, износећи истовремено
 Драган Војводић

тим треба сагледавати и прилично развијену ктиторску делатност Косача.

Данас се не може озбиљно сумњати у то да је велики војвода Сандаљ саградио
православни храм Светог Стефана у Шћепан Пољу.155 Поуздано се зна да је подигао
цркву у свом Соко граду у Конавлима, а у околини тог града сачувале су се још две
православне цркве из времена Сандаљевог.156 Велики војвода, а потом и његова
удовица Јелена настојали су 1434. и 1435. године да у граду светог Влаха или под
његовим зидинама саграде храм намењен православном богослужењу. Замисао о
подизању такве цркве Хранића на својој територији Дубровчани су прихватали
као могућност. Ипак, на крају нису допустили њено остварење.157 Врло је веро-
ватно да је херцег Стјепан као задужбинар надмашио стрица, иако нису до краја
познати ни сви Сандаљеви ни сви херцегови ктиторски подухвати. Нарочито је
речит положај тих Сандаљевих и Стјепанових цркава. Оне су све, или готово све,
биле просторно и функционално повезане с градовима и утврђењима у којима су
Косаче имале своја станишта или палате. То сведочи да су подизане првенствено
ради задовољења личних молитвених потреба својих ктитора. Уосталом, уочљиво
је да Косаче за своја боравишта и иначе бирају утврђена места у којима постоје
храмови, попут Ђурђевице и Кукња. Свој однос према цркви Стјепан Вукчић ис-
казивао је не само као градитељ храмова, него и као дарежљив приложник. Већ је
поменуто да је с пролећа 1442. године Косача у Дубровнику наручио два црквена
звона. Изузетно велику суму новца, десет хиљада златних дуката, он је тестамен-
том наменио спасењу своје душе, “на славу и на службу Божију”.158 Како показује
помињано писмо патријарха Генадија, Косача још за живота шаље или намерава
да пошаље прилоге у чувени православни манастир на Синају. Херцеговој земљи
суседне православне државе трпеле су у то време снажан турски притисак и брзо
губиле снагу и утицај, ближећи се пропасти. Сам васељенски патријарх столовао
је у Цариграду под влашћу Турака. Излишно би зато било домишљање да се хер-
цег прихватао покровитељства над православним манастирима зарад озбиљније
84
спољнополитичке користи.159
тврдњу да су православни преовладавали “na područjima koja su bila prije čvrsto u sastavu srpske
države.” (сf. I. Puljić, Crkvene prilike u zemljama hercega Stjepana, 249-250, 264).
155 М. Поповић, Црква Свео Сефана на Шћеан ољу о Соко-раом, Старинар 57 (2007),
Београд 2009, 137-171, са старијом литературом.
156 C. Fisković, Naši graditelji i kipari XV i XVI stoljeća u Dubrovniku, Zagreb 1947, 93; В. Ј. Ђурић,
Дубровачка сликарска школа, Београд 1963, 252, 253; idem, Косаче, 441
157 Ј. Radonić, Der Grossvojvode von Bosnien Sandalj Hranić-Kosača, Archiv für slavische Philologie
19 (1897), 465, n. 1; B. Poparić, Hercezi Svetog Save, 5 n. 2; J. Tadić, Promet putnika u starom Dubrovniku,
Dubrovnik 1939, 117-118; K. Jиречек – Ј. Радонић, Исорија Срба, књ. II, Београд 1952, 399; M.
Динић, Срске земље, 204; В. Ј. Ђурић, Косаче, 441; М. Ančić, Jedan fragment iz života Sandalja Hranića,
Prilozi. Institut za istoriju 19 (Sarajevo 1982), 253-260. У последњем од наведених радова уверљиво је
показана неодрживост Трухелкине претпоставке да је Сандаљ намеравао да у Дубровнику подигне
католички храм. Сf. Ć. Truhelka, Konavaoski rat, GZM 29 (1917), 209-211.
158 Саре срске овеље и исма, I/2, 8712-12 (бр. 680). О значају тестамента Стјепана Вукчића за
разазнавање Косачине верске припадности знатно подробније у овом зборнику пише преосвећени
господин Атанасије (Јевтић), умировљени епископ херцеговачки.
159 Таквом домишљању, мада уз доста опреза, склон је рецимо: D. Kamber, Vjera Hercega Stjepana,
Napredak. Glasilo hrvatskog kulturnog društva “Napredak” u Sarajevu VI, br. 5-6 (1931), 79.
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

Задужбинарска чежња покретала је и Стјепановог сина херцега Влатка. Он ће

– изгледа уз помоћ свог рођака Ивана Црнојевића, православног господара Зете –
почети да гради у пролеће 1473. године храм Светог Стефана Првомученика под
градом Новим.160 Занимљиво је да је, као владалац, други “херцег од светог Саве”
прегао да подигне цркву управо небеском заштитнику српских средњовековних
држава и владара. Посвећујући храм том светоме, чије су име носили његов отац
и његов најмлађи брат, Влатко је следио пример свог претка Сандаља Хранића.161
Зна се, такође, да је митрополит Давид, након смрти Стjепана Вукчића Косаче,
наставио да пружа помоћ и савете херцегу Влатку. То чини све до 1472. годи-
не, када му се губи траг у изворима.162 У Влатковој служби јавиће се још један
представник православног монаштва – неки Павле калуђер.163 О везама старијег
Влатковог брата Владислава с правоверјем такође су сачувана сведочанства у пи-
саним изворима. Православљу одана Сандаљева жена Јелена Лазаревић оставила
је Владиславу “мошти свете” које је при себи носила.164 Још је значајније то што је
кћи кнеза Лазара поверила Владиславу и мајци му Јелени ктиторство и бригу над
Богородичином црквом на Горици на Скадарском језеру. Поменуту цркву она је
подигла себи за вечно покојиште.165 Тешко је поверовати да би та жена, дубоко
прожета ортодоксном религиозношћу, даривала реликвије и препуштала кти-
торство над својом гробном црквом људима који нису припадали православљу.
Везе с православним манастирима и њиховим монасима Косаче ће неговати и
много касније. Не чуди притом што нарочит значај у томе има Милешева. Ни-
кола Балшић, потомак Владислављев, који је задржао стару титулу – dux S. Sabae
– и кога су у Угарској називали Србином, ослонио се у неколико наврата, између
1536. и 1549. године, на посредништво милешевског монаха Гаврила у пословима
с Дубровчанима.166

85

160 В. Ј. Ђурић, Црква Св. Сефана у Новом, 399-410; В. Атанасовски, Па Херцеовине, 89, н.
24.
161 То значи да је Првомученик, уз светог Ђорђа и светог Саву Српског, био веома пошто-
ван међу Косачама. О особеностима култа светог Стефана у српским средњовековним земљама
cf. Д. Војводић, Прило ознавању иконорафије и кула св. Сефана Првомученика у Визанији и
Србији, Зидно сликарство манастира Дечана. Грађа и студије, Београд 1995, 537-536
162 Б. Нилевић, Срска равославна црква у Босни и Херцеовини, 71-72.
163 В. Атанасовски, Па Херцеовине, 84, 90; Б. Нилевић, Срска равославна црква у Босни и
Херцеовини, 82.
164 Саре срске овеље и исма, I/1, 39525 (бр. 400); В. Глушац, Средњовековна “босанска
црква”, 24.
165 Саре срске овеље и исма, I/1, 39661-69 (бр. 400); В. Глушац, Средњовековна “босанска
црква”, 24.
166 L. von Тhallóczy, Studien, 254-259; С. Радојчић, Милешева, Београд 19712, 44; Атанасовски,
Па Херцеовине, 162-164. Један посед Николе Балшића цар Фердинанд у повељи од 29. VI 1537.
помиње као “castrum Nicolai Balsa Rasciani Kyskemlek vocatum”. Cf. J. Bojničić, Kraljevske darovnice
odnoseće se na Hrvatsku, Vjesnik Kraljevskog hrvatsko slavonsko dalmatinskog zemaljskog arkiva 7 (1905)
/ 8 (1906), 255; B. Атанасовски, Па Херцеовине, 163.
 Драган Војводић

PhD Dragan Vojvodić

Faculty of Philosophy

FOUNDATION ACTIVITY OF STJEPAN VUKČIĆ KOSAČA

Summary

To separate Herzog Stjepan Vukčić Kosača’s ecclesiastic policy from his personal
religious feelings is a very complicated problem. For its solving, as well as for considering
Herzog’s religious belief, his foundation activity is of decisive significance. This is sadly
neglected even in the latest studies.
The most explicit source about foundation activity of Herzog Stjepan represents
the Cyrillic inscription incised above the entrance to St George church in Sopotnica
near Goražde, proclaiming that this church, devoted to the orthodox liturgy, Herzog
erected in the year of 1454. Detailed register of sanjak Hercegovina (No 484) made in
1585, testifies that Herzog Stjepan built also the old church of Dormition of the Mother
of God in the monastery Savina near coastal town Novi, winter residence of Kosača. It
corresponds to the aspect, dimension and time of church construction and its oldest
painting from mid XV century, whose programme of themes and iconography are
essentially orthodox. Serbian Cyrillic inscriptions bearing theme titles, also confirm
that the church was intended for orthodox liturgy. To the same period belongs a smaller
church, dedicated to St Sava, built in the vicinity of the monastery Savina, whose
founder most probably was Herzog Stjepan. He took a title of Herzog of St Sava from
1449, expressing even before that time his deepest respect towards the greatest Serbian
saint and the first archbishop.
With Herzog Stjepan foundation activity could be connected a mention of a church,
86 court and an estate of some metropolitanate in Cyrillic register of emperor estate (has)
Foča (Hoča) from 1465-1469. It is a well known fact that Herzog had close ties with
metropolitan David. Considering this and ruling competencies of Stjepan Vukčić, one
has to suppose that he had considerable role in forming this residential estate with a
church, because the central Kosača province was directly in Foča surroundings.
Folk tradition is connecting Herzog with a church in Zagradje under Soko-grad and
above Šćepan Polje. Built in close vicinity of Stephan’s main throne place, it is connected
with Herzog and his time by its architectural characteristics. It served to the orthodox
cult: beside an apse on the eastern side, it has two niches for prothesis and diakonikon,
and altar space is divided from a naos by a templon with three entries, built of stone in
the same time as the church. A place of the temple and monumental tombstone inside it
show that Herzog built the church as his not predestined “mausoleum”.
Several churches in eastern Hercegovina are by tradition connected to the name
of Herzog (Samobor, Ključ near Gacko, and Toljevac near Vratar etc.). At the end of
the XV century, Turkish sources mention a church in Kukanj, known since 1423 as
one of summer Kosača’s residences. It is possible that this church was also founded by
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

Stjepan Vukčić Kosača, as well as representative temple of St Sergius and Bacchus in

Podi near Herceg Novi. In any case, there is reliable information only about Herzog’s
churches devoted to orthodox cult. In these churches are intermingled traditions of
Gothic and Roman coastal architecture with traits from Raška and Morava Serbian
temples, and with elements of Islamic architecture as well. Built in the eastern parts
of Herzog’s land with predominant orthodox population, these churches, territorially
and functionally, were connected to towns and fortresses where members of Kosača
family had their residences - a fact which proves that churches were built for fulfilment
of founder’s personal needs for praying. Temples built by Stjepan Vukčić Kosača were
not erected according to heretical Bosnian church (a considerable part of the article is
dealing with this question). That is why it is clear that, by his foundation activity, Herzog
is expressing his declination in relation with heretical Bosnian church and its learning.
This is also in accordance with reports of Cosmopolitan patriarch Genadius II (1453-
1459), old Ragusan historians and the Jesuit Danielle Farllati that Herzog in his late
years belonged to the Orthodox Church. But even in 1442, he ordered two church bells,
which are unnecessary in the heretical ritual, and in 1444, he was glorifying St Sava’s
miracles. His uncle, Sandalj Hranić, was also a founder of orthodox churches. Kosača
family originated from the Upper Drina region where the Orthodox Church had its
ancient roots. In difference of previous Bosnian rulers and his diplomat and councillor
the host Radin, a dignitary of Bosnian church, Herzog was not condemned as heretic
in Serbian Synodikon of Orthodoxy. Because of this one is justified to conclude that
Stjepan Vukčić, Herzog of St Sava, whether in cover or openly, belonged to the Eastern
orthodoxy.

87
 Драган Војводић

цр. 1 - Наис урезан у архиравну реу на улазом у цркву Свео

Георија у Сооници ко Гоража (рема Горани Томовић)

88

цр. 2 - Црква
Свео Георија у
Сооници ко
Гоража. Основа
и ресеци (рема
Исорија Црне
Горе II/2)
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

89

цр. 3 - Црква Усења Боороице у манасиру Савини.

Основа и ресеци (рема Исорија Црне Горе II/2)
 Драган Војводић

90

цр. 4 - Црква Свео Саве у манасиру Савини.

Основа и ресеци (рема Исорија Црне Горе II/2)
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

91

цр. 5 - Црква у Зарађу о Соколом изна Шћеан-Поља.

Основа и ресеци (рема Исорија Црне Горе II/2)
 Драган Војводић

92

цр. 6 - Зиани иконосас цркве у Зарађу. Делимична реконсрукција

(рема Зравку Кајмаковићу)
Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

93

Сл. 1 - Црква Свео Георија у Сооници

ко Гоража
 Драган Војводић

94

Сл. 2 - Довраник орала цркве у Сооници ко Гоража

украшен “моравским релеом”
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

95

Сл. 3 - Црква Усења Боороице у манасиру Савина

 Драган Војводић

96

Сл. 4 - Најсарије сликарсво из цркве

Усења Боороице у манасиру Савини
 Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

97

Сл. 5 - Црква у Зарађу о Соколом изна Шћеан-Поља,

фоо Живоа Ћирић
 Драган Војводић

98

Сл. 6 - Унурашњос цркве у Зарађу, фоо Живоа Ћирић

Киорска еланос Сјеана Вукчића Косаче

99
 Драган Војводић

Црква у Зарађу

100

Служба у цркви Свео Сефана - Шћеаници

 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 101–122.

Гордана ТОМОВИЋ

Наробни наис Пека крсјанина

P од ставама Пиве и Таре, на месту где настаје река Дрина, подижу се зидине
средњовековног Сокола, града војводе и херцега Стефана Вукчића Косаче. У
подножју је село Шћепан Поље, познато у изворима од 1419. године, где има више
средњовековних гробаља. У засеоку Заграђе постоји омања некропола стећака
на месту названом Грчко гробље. Више нико одавно не зна нити памти ко се ту
сахрањивао. Заборављена традиција и далека старина у свести локалног станов-
ништва одразили су се поимањем ових споменика као обележја неких другачијих
и туђих покојника, због чега је место названо Грчким гробљем.

1. Наробни соменик са наробним наисом Пека крсјанина

Од четрнаест камених надгробних споменика – стећака, дванаест је у облику
масивних сандука - квадера и два у облику куће на две воде или слемењака. На две-
ма странама највећег споменика уклесан је надгробни натпис Петка крстјанина.
Натпис је одавно познат у науци, али никада није цео прочитан. Први пут је нат-
пис објављен у зборнику Љубомира Стојановића Сари срски заиси и наиси,
још 1926. године, по препису Андрије Лубурића. И тада се чинило да је тешко
читљив, па у објављеном тексту натписа има и погрешака и празнина.1 Потом је
у више наврата тумачен, углавном погрешно, и објављен је са једва читљивим
снимцима.2 Почетком осамдесетих година прошлог века Војислав Ђурић је са са-
радницима ископавао задужбине Косача на Шћепан Пољу, међутим, резултати
101
тих истраживања, делимично познати, до данас нису објављени. Међу теренским
рукописним белешкама нашао се и препис Петковог надгробног натписа, али без
цртежа и снимака.3
Тако се стицајем околности догодило да надгробни натпис Петка крстјанина
остане непротумачен у целини и необјављен са потребном техничком
документацијом, која подразумева ваљане снимке, цртеже преписа текста, и
1 Љуб. Стојановић, Сари срски заиси и наиси VI, Ср. Карловци 1926 /Београд 1988/, 63,
бр. 9797 (према препису Ан. Лубурића).
2 Šefik Bešlagić, Novopronađeni natpisi na stećcima, Naše starine XII, Sarajevo 1969, 133-148, стр.
144-146 (Šćepan-Polje), где је наведена и старија литература.
3 Натпис је поменут у: Исорија Црне Горе II/2, Титоград 1970, 475; Šefik Bešlagić, Stećci -
kataloško-topografski pregled, Sarajevo 1971, 436. Документација са истраживања Соко града 1971/2.
године чува се у Институту за историју уметности на Филозофском факултету у Београду. За ово
обавештење дугујемо захвалност Зорици Ивковић, која је била члан екипе проф. Војислава Ђурића
на Шћепан Пољу. И овај препис натписа има неколико погрешно протумачених речи.
 Гордана Томовић

детаљан опис споменика. Отуда овај извор није добио право место у историјској
литератури. Дугачак текст епитафа пружа, међутим, важне податке за више
питања, пре свега за још увек недовољно познату историју босанске цркве и
њене припаднике – крстјане, за однос војводе Стјепана Вукчића Косаче према
њој, за историју Косача и града Сокола, затим за датовање некрополе и, најзад,
за проучавање језичке структуре и епиграфског ћириличког писма XV века у
Босни.4
Споменик је исклесан у тврдом беличастосивом пешчару у облику великог и
масивног издуженог квадера чије су странице закошене и сужене према право-
угаоном постољу. Иако је по угловима оштећен, запажа се да његова ширина не-
знатно варира, тако да чеона источна страна горе износи 119 cm, а задња западна
116 cm. Дужина је уједначена 240 - 241 cm, као и висина од 60 cm. Постоље, ис-
клесано изједна са горњим делом, високо је 30 cm, а испада у односу на горњи део
дуж свих страница за 16-18 cm. Површина споменика била је добро оклесана и
заравњена. Данас је делом покривена маховином и дејством падавина избраздана
уским пукотинама које се мешају са словним урезима и отежавају читање текста.
Претрпео је оштећење и задњи део споменика на коме нема натписа.
Натпис је изведен у правилним редовима, складним уставним словима
уједначене висине, чистих и лепих облика. Тече у три реда на дужој бочној и
северној страни, запремајући ширину од 23 cm, и наставља се у пет редова, шири-
не 38 cm, на чеоној источној и ужој страни. На тим странама камен је испуцао и
оштећена су оба горња десна угла, чиме је изгубљено неколико слова из натписа.
Текст је писан у првом лицу, у два дела и у два одвојена натписа. У првом ду-
жем натпису саопштава се да је Петко белег поставио за живота, очекујући смрт
у Соколу, уз свог милога господина војводу Стјепана, који га поштено храњаше
(чуваше), а Бог ће његову душу (њему) усахнувшем (када му тело занемоћа), јер је
и он, Петко крстјанин (такође усахнуо, окопнео). На другој страни плоче Петко се
102 обраћа Богу да прими његову душу и моли браћу и дружину да му пролазећи не
газе гроб, завршавајући текст познатом епиграфском фразом упозорења на про-
лазност живота: јер је он био како су они, а они ће бити смртни као и он.
Почетак првог дела натписа на источној страни изгледа да су чинила два
слова - уобичајени узвик се (гле, ево), тако да текст гласи: 5
4 Прилог о натпису Петка крстјанина заснива се на објављеним подацима и снимцима Ше-
фика Бешлагића из 1969. године и на одличним дигиталним снимцима натписа на источној и
северној стране споменика који су нам били доступни захваљујући оцу Софронију из манастира
Светог Јована у Заграђу, и посредовању др Марка Поповића. Обојици се овом приликом срдачно
захваљујем. Допунске податке и снимке споменика прибавили смо 24. септембра 2006. године при-
ликом одржавања научног скупа Шћеан Поље и њеове свеиње кроз вјекове који је организовала
Будимљанско-никшићка епархија. То не би било могуће да нам нису помогли др Марко Поповић,
такође учесник скупа, а нарочито љубазни мештанин Мираш Гвозден, који нас је одвео до споме-
ника стрмом и зараслом стазом изнад Заграђа према Соко граду.
5 Петар Ђорђић, Сарословенски језик, Матица српска, Нови Сад 1975, 217 (о узвицима), 257
(значење се); 258 (s¢xnœti – сушити се).
 Наробни наис Пека Крсјанина

[[Se] postavixh¢: bħlig¢ za `ivota: a ~ekah¢: smr¢tiô $ Sokol$ô a $ milogaô

g(ospodin)a |2 voevode: Stħpana koi me po~teno: hrana‚e: a Bog negov$ d$‚$ s¢hni$v‚em[¢]
|3 er s(a)m i ħ Petko kr¢stiħnin¢
[Ево] поставих белег за живота: а чеках смрт у Соколу а у милога г(осподи)на
војводе Стјепана који ме поштено храњаше: а Бог његову душу (у)сахнувшем јер
сам и ја Петко крстјанин.

Други део натписа на источној бочној страни је следећи:

Bo`e ħ Petko kr¢stiħnin¢ [pri-] Боже, ја Петко крстјанин, [при-]
mi d$‚$ moü bratie i dr$`ino ми душу моју. Браћо и дружино,
mol$ vi ne popiraite mimoid$ћe молим вас не газите мимоидући,
ere sam ħ bio kako i vi a vi }ete bħti јер сам ја био као и ви а ви ћете бити
kako i ħ smr¢tni као и ја смртни.

У оба текста тешкоћу је представљало тумачење неколико речи, као што су a у

милоа и схниувшему у првом делу и у другом мимоиуће. Прва фраза (а у милоа)
није уопште протумачена, а најближе је читана као аула.6 Схниувшему - глаголски
прилог прошли од глагола схнуи, усахнуи, није протумачен, као што је глагол-
ски придев или партицип презента мимоиући остао несхваћен, редовно тумачен
као ми моје уће, уместо уше. Завршетак дужег натписа (јер сам и ја) тумачен је
као друго монашко име Петка крстјанина – Јеремија, што би у постојећим по-
знатим изворима о припадницима босанске цркве, крстјанима, представљало
јединствену појаву. После чишћења и снимања натписа, које је веома успешно
извео отац Софроније из манастира Светог Јована у Заграђу, показало се да је у
питању другачији завршетак текста (јер сам и ја Пеко крсјанин), што је сас-
вим у складу са садржајем натписа на чеоној страни, као и са до сада познатим
надгробним натписима крстјана. У целини, може се рећи да писац текста добро
познаје старосрпски језик и писмо и правилно употребљава одговарајућа слова
и граматичке облике. Опажа се употреба јата за гласовну вредност је или и, и ја 103
(бјеле- били; Сјеан - Сиан; бјеи- бии; ја, крсијанин). Са друге стране,
нема прејотације код ере, ер за везник јер. Ове језичке и правописне особености
одлика су локалног говора и писма на почетку XV века.
Садржај натписа од посебне је важности због историјских података које до-
носи. Датован је поменом војводе Стјепана, што значи да је натпис настао у пе-
риоду од октобра 1435. године, када је кнез Стефан Вукчић Косача понео титулу
војводе, до прве половине октобра 1448. године, када је постао херцег.
Петко је био крстјанин, један од припадника босанске цркве, који су били
заштићени државном влашћу и у босанском друштву веома поштовани због ви-
соких хришћанских идеала и строгих моралних норми по којима су живели и де-
лали. Западни савременици називали су их патаренима, али су такође уважавали
6 Препис натписа проф. В. Ђурића из документације са ископавања Шћепан Поља у Институту
за уметност на Филозофском факултету у Београду.
 Гордана Томовић

специфичности босанских прилика, у којима је једна хришћанска секта, једина

међу многобројним у Европи још од ранохришћанског доба, постала призната и
поштована црквена организација. Залажући се за првобитну апостолску чистоту
цркве, босански крстјани су упориште налазили у Светом писму, супротстављали
су се насиљу, духовним и телесним казнама и учили да је сваки грех смртан. Ду-
боким клањањем до земље (adorationes), неуобичајеним у осталом хришћанском
свету и оштро критикованим, припадницима босанске цркве признавао се
друштвени углед и исказивало се поштовање. Та клањања босанским крстјанима
постала су обичај земље, којега се придржавао и краљ. Иза ових клањања стајали
су крстјанска безгрешност, поштење, морални ауторитет, неподмитљивост, због
чега су крстјани често имали улогу јемаца и судија у појединим споровима и
питањима властеоске невере, као и посредника у дипломатским пословима.7
На пространом подручју којим су владале Косаче од Цетине до Полимља
било је припадника све три црквене конфесије, а међу њима највише православ-
них. Средином XV века када је краљ Стефан Томаш напустио толерантан став
према босанској цркви и подстицао ширење католичанства, прогоњене крстјане
примио је у своју земљу херцег Стефан Вукчић Косача. Он сам, по убеђењу при-
падник босанске цркве, којега су Дубровчани називали «перфидним патареном»,
мењао је веру према политичким потребама - био је рђав католик коме је претила
двапут екскомуникација, да би непосредно потом, као скорашњи православац,
подизао цркву у Горажду и слао поклоне на Синај и у Цариград. Крај његовог
одра били су заједно његова два редовника - милешевски митрополит Давид и
високи представник босанске цркве гост Радин.8
На двору војводе Стефана гост Радин је почео да стиче већи углед од 1439.
године, а уз њега, поред војводе и потоњег херцега било је и других крстјана. У
то време међу њима није био Петко крстјанин, јер би вероватно у том случају
у натпису било поменуто и име угледног госта Радина. Зато се оправдано може
претпоставити да је у утврђеном граду Соколу, у најближем окружењу око самога
104 војводе на његовом двору, Петко крстјанин боравио између 1435, када је Стефан
постао војвода, и 1439. године, када се уз њега помиње гост Радин. Петко је био
члан групе сродника и других крстјана, такозване хиже, које, као братију и дру-
жину, зазива у епитафу. Морао је бити војводин човек од поверења, који је дуже
време у поштовању и благостању живео у соколском двору, где га војвода «по-
штено храњаше», како је у натпису наглашено. Садржај натписа и поједини изра-
зи одражавају дубоку наклоност између војводе Стефана и Петка крстјанина. За
7 Сложени проблеми босанске цркве и крстјана у Босни прегледно су изнети у: Sima Ćirković,
Bosanska crkva u bosanskoj državi, Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine I. Društvo i privreda
srednjovjekovne bosanske države, Aklademija nauka i unjetnоsti Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1087,
191–254, str. 220, 224-225, 227. Досадашња знања из извора и литературе, допуњена коришћењем
дубровачке грађе и турских пописа, синтетизована су у посебним поглављима посвећеним сав-
ременим виђењима босанске цркве, њеној историји, организацији и представницима (крстјани,
старци, гости, стројници и дјед), детаљно и документовано у књизи : Pejo Ćošković, Crkva bosanska
u XV stoljeću, Institut za istoriju, Sarajevo 2005.
8 Sima Ćirković, Bosanska crkva u bosanskoj državi, 252.
 Наробни наис Пека Крсјанина

Петка је војвода Стефан мили осоин. Иако остарео и клонуо, очекујући смртни
час, Петку је старање о војводиној бесмртној души највећа брига. Стога упућује
Богу молитву да чува војводину душу када буде усахнео, занемоћао, јер је и он сам
на умору. Крај свог вољеног војводе и господара Петко је у Соколу дочекао при-
родну смрт, а ту је у соколском подграђу и сахрањен.
Стилом и особеним облицима слова оба натписа на надгробнику Петка
крстјанина припадају истој писарској и клесарској руци. Ипак , могу се између
њих уочити извесне разлике. Дужи натпис има издвајање појединих речи тачком
или двотачком у средини висине слова, чега нема у краћем тексту. У оба натписа
облиици слова су готово идентични, изузев слова Ж које је у једном формирано
слободно без спајања усправних црта (двеју полукружних и средње праве), а у
другом је изведено у облику путаче пресечене усправном цртом. Поред тога, из
садржаја и тона ова два текста може се закључити да их је делила одређена вре-
менска разлика. Први и дужи текст Петко је припремио за живота, очекујући не-
миновни крај, ослабљен болешћу или одмаклим годинама, док је други, уклесан по
његовој смрти, у ствари, молитва Богу да прими покојникову душу. Како указују
други извори, оба натписа настала су између 1435. и 1439. године, дужи натпис,
уклесан за Петковог живота после 1435. године, а други, на чеоној источној стра-
ни, после његове смрти, пре 1439. године.
Према ономе што се зна о босанским крстјанима, они нису признава-
ли крштење водом, већ само над јеванђељем, нису имали цркве, ни обред
богослужења.9 Међутим, некропола на којој се налази Петков надгробни споме-
ник, иако у брду под градом Соколом, није далеко од двеју великих православних
задужбина Стефана Вукчића Косаче на Шћепан Пољу, од којих је она ближа непо-
знате посвете, у народу позната као Манастир, а друга је била посвећена Светом
Стефану. Овакве појаве у складу су са сложеним верским приликама у Босни, где
је све било могуће, како показује и окретање Стефана Вукчића Косаче од херезе
ка католичанству и православљу.
105
2. Сиањ Поље (Шћеан Поље)
Соко у области названој Дрина био је познати град Косача и главни град Стефа-
на Вукчића Косаче. Ту је био његов «славни двор», а сам војвода по своме гра-
ду називан је Стефаном од Сокола (magnifico domino Stefano de Sochol, magno
vayvoda regni Bossine).10 Рушевине града Сокола на врло стрмим стенама (922 m)
изнад става Пиве и Таре, нису истражене. Према сачуваним остацима види се
да је прилаз граду са југоистока, преко једне заравни где је било више грађевина,
био брањен једном снажном кулом. Претпоставља се да је управо на тој заравни
могао бити дворски комплекс Стефана Вукчића Косаче.11
9 Исто, 239, 244.
10 Михаило Динић, Земље херцеа Свеоа Саве, Српске земље у средњем веку, Београд 1978,
178-269, стр. 182-183, нап. 9; 195 (Соко у повељама Алфонса V 1444, 1454. и Фридриха III 1448).
11 Мирко Ковачевић, Срењовековни раови и уврђења у Црној Гори, П. Мијовић – М. Ковачевић,
Граови и уврђења у Црној Гори, Београд – Улцињ 1975, 135 - 137, сл. 109-110 (Соко у Пиви).
 Гордана Томовић

Стипањ Поље под Соколом, данашње Шћепан Поље, помиње се 1419. године,
где се убрзо развија подграђе града Сокола – Подсокол. Истражени комплекс на
Шћепан Пољу показује да је Подсокол био веома развијено подграђе. Поједини
становници Подсокола помињу се у дубровачким изворима 1428, 1447, 1452
(Radovaç Vitchovich de Podsokol), 1455 (Radivoy Radosalich de Podsocol de Drina).12
Турци су заузели област Дрину у лето 1465. године и формирали кадилук који
је 1469. године обухватао осам нахија, међу њима и нахију Сокол, која се у тур-
ским пописима помиње до XVIII века.13 Турски сумарни попис санџака Босне из
1468/69. године бележи село Стипанова Пола у нахији Сокол у тимару који су
заједнички уживали дервиш Хамза и Кара Иљас, посадници тврђаве Самобор.
У селу је било четири хаса њиве (у приватном поседу), 14 домова, три самачка
домаћинства, а укупан приход од села износио је 740 акчи. Због удаљености ти-
мара од тврђаве Самобор дошло је 1475. године до промене, па су тимар ужи-
вали Ибрахим из Струмице и Исмаил из Шехиркоја (Пирота), под обавезом да
служе у тврђави Тођевац.14 Према детаљном попису санџака вилајета Херцего-
вина (1475/77) село Стипанова Поља и даље је било у саставу истог тимара, са 4
хаса њиве, али је број домова повећан на 35, са 4 неожењена, па је и укупан при-
ход од села готово удвостручен – износио је 1371 акчу. Житељи села наводе се
поименично, али се из навода ко је чији син, јасно види да су породичне целине
разбијене на листу појединачних пореских обвезника коју је чинио сваки одра-
стао мушкарац. Када се повежу подаци о браћи и синовима, може се закључити
да су у селу Стипаново Поље у другој половини XV века живеле 22 породице чија
су домаћинства бројала укупно 35 одраслих и ожењених мушких глава и 4 самца,
наиме: 1. Обрад и Радивој, синови Брајихне, и Радоња, Обрадов син; 2. Ивко и
Радоња, синови Гојака; 3. Радич, син Находе и Радован, Радичев син; 4 Вукашин,
син Вучића, и Вукашинов син Радоња; 5. Радило, син Твртка; 6. Вукша, син Радина
и Вукшин син Михо; 7. Радоња, Раденко и Радивој, синови Ивана; 8. Вукас, син
106 Булића; 9. Радас и Ивко, синови Брајка; 10. Божидар и Ивко, синови Стројисава;
11. Иван, син Слепца; 12. Влатко, Иван и Радибрад, синови Стојана; 13. Милић,
син Радута; 14. Радоња и Радич, синови Вишасава; 15. Вукмил, (син) Тврдисава; 16.
Радиша и Вукша, синови Мирка; 17. Радивој и Радосав, синови Вукашина; 18. Вук,
син Радише; 19. Вукосал, син Палца, и његови синови Радто и Радич; 20. Радоје,
син Радосала; 21. Радоња, син Одаца; 22. Вукић, син Халана. У селу се највише
гајио зоб ( 25 лукана, вредности 225 акчи), затим пшеница (17 лукана вредних 408
12 Десанка Ковачевић – Којић, Граска насеља срењовјековне босанске ржаве, Сарајево 1978,
104 и нап. 118 (Соко и Подсокол); М. Динић, нав. дело 195, нап. 65.
13 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk - postanak i upravna podjela, Sarajevo 1982, 137 - 138 (Кади-
лук Дрина и нахија Сокол).
14 Ahmed S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Islamski kulturni centar
Mostar, Mostar 2008, 232-233, нап. 3212-3214. У састав тимара улазила су још села Кремешева, из
нахије Осанице, данас Кремешево, заселак села Кола код Горажда, и село Слатина, које је припада-
ло Самобору, данашње истоимено село код Горажда.
 Наробни наис Пека Крсјанина

акчи), просо (14 лукана, 210 акчи), мање јечма ( 5 лукана), а на гајење бостана,
кошница пчела, винове лозе и лана плаћао се десетак. Порез на свиње износио је
12 акчи. У селу је било и четири млина, од којих су сељани за два плаћали порез
од 60 акчи, по 15 акчи на трећи и четврти млин који је био ступа за ваљање сукна
(ваљавица).15

3. Крсјани у селима Босне и Херцеовине рема урским оисима

1468/69. и 1475/77. оине
Занимљиве податке о крстјанима у Босни и на подручју Косача пружају најстарији
сачувани пописи Босне и Херцеговине, сумарни попис Босне из 1468/69. и Хер-
цеговине из 1475/77. године.16 Због пореских олакшица које су уживали, турска
администрација их је посебно издвајала, па се у пописима изричито наводе под
називом крсјани, било да су само они живели у једном селу, или их је било међу
другим житељима у појединим насељима. Први дефтер, настао само пет годи-
на по коначном паду Босне, 1468769, бележи крстјане у преко двадесет насеља.
Село Брчикова (данас Брчигово код Рогатице) имало је 34 кућа и 4 неожењена
крстјанина, са приходом од 2.454 акче. Код Олова у селу Придворици било је 33
кућа и 8 неожењених крстјана, који су у личном поседу (хаса) држали 3 њиве и
2 ливаде, а обрађивали су и земљу два селишта (мезре), која су по њима названа
Горња и Доња Крстјанлука, приходујући укупно 2.109 акчи. У околини Високог
крстјани су били једини житељи у селима Дубровник, Хочевје и Брезовица. У
Дубровнику је било 10 домова крстјана, са приходом од 1.100 акчи, у Хоћевју 11
домова са приходом од 1.012 акчи, а у селу Брезовици 14 домова са приходом од
1.888 акчи. Крстјанин Свитац поседовао је виноград у селу Сивча код Зенице, који
је после њега запуштен и укључен у читлук Мустафе, Алијиног сина, заједно са пу-
стим баштинама Радована Крушчевића, Радосава Мушића и Остоје Љубишића.
У читлуку Мустафиног брата Иљаса биле су земље крстјанина Божичевића у селу
Дручан (?), за које је забележено да их је он одавно купио од босанског краља, као
и једна баштина у селу Рапава Шума (?) коју је имао крстјанин Брковић. У истом
107
читлуку био је и један краљев виноград и и две краљеве њиве на десној страни
реке Неретве, где су се могла налазити и села са имањем двају крстјанина. У оном
делу нахије Неретве који је припадао вилајету Херцеговина (Херсек), у селу Осек
(Осјек код Коњица), једини становници били су крстјани (6 домова, 1 неожењени
и приходом од 1.074 акче). Житељи села Тиребун (Требоје, заселак села Невиздра-
ци код Коњица), такође крстјани, настањени у 13 домова, приходовали су 2.025
акчи. Село Градац у Конац Пољу (северни део Невесиња) имало је само 4 куће
крстјана и приход од 672 акче.17
Ahmed S. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
�������������������
Sarajevo 1985, 508-509.
16 Ahmed S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/9. godine, Islamski kulturni centar Mostar,
Mostar 2008; исти, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu,
Sarajevo 1985. Ове податке доноси и Pejo Ćošković, Crkva bosanska u XV stoljeću, 258-260.
17 Ahmed S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/9. godine, 31 (Brčikova); 33 (Pridvorica, Gorna
Krstjanluk); 47- 48 (Dubrovnik, Hočevje, Brezovica); 54 (Sivča); 55 (Dručan?, Osek); 56 (Tirebun); 60 (Gradac).
 Гордана Томовић

У нахији Бистрица у једном делу села Милотина код Фоче крстјани су живели
у 11 домова, приходујући 1.462 акче. У земљи Павловића у околини Борча читлук
Вука Мариновића чинила је половине запустеле баштине коју су држали крстјани
у селу Дол у околини Борча, са приходом од само 30 акчи. Запустела крстјанска
земља помиње се и у атару села Кашетица (Касетићи код Хаџића) и Гомица са на-
пуштеним виноградом и млином, и приходом од 50 акчи. У читлуку војводе Хош-
кадема била је трећина пустог села Дољани (у околини Пазарића код Сарајева),
која му је додељена са ставке крстјанина Радина, са приходом од 100 акчи. У око-
лини Зенице у тимару Брајака Подрпана било је село Мутница заједно са запусте-
лим крстјанским селиштем (мезра Крстјан), а тај тимар, одузет 1472, поново му
је враћен царском одлуком из 1476. Приход од мезре био је 200 акчи. Напуштено
је било и крстјанско село - мезра Краје у нахији Бобовац, које је, са једним хаса
виноградом, доносило приход од 450 акчи. Селиште (мезра), некадашња башти-
на непознатог крстјанина у атару села Богушево (село Богушевац код Сарајева),
постала је читлук Саруџе, са приходом од 120 акчи.18 Село Бијела код Коњица са
шест домова крстјана, једном хаса њивом и приходом од 585 акчи припадало је
прво тимару Хамзе и његове браће Хасана и другог Хамзе, одузето им је и 1471.
године прикључено тимару Вукца, Миловчевог сина. Он је постао муслиман и
добио име Ахмед, прихвативши војну обавезу да сваке године иде у рат, иако су
се претходни тимарници жалили да је он рајетин, подложан пореским обавезама
као и остала раја. Осам домова крстјана у селу Рибић (Рибићи код Коњица) са
приходом од 1.377 акчи, припадало је тимару двојице турских посадника тврђаве
Чрешњево, као и друго крстјанско село (И)дбар код Коњица, са четири куће и
приходом од 337 акчи.19 У тимару Атмаџе, посадника тврђаве Самобор, било је
крстјанско село Расток са 9 домова и приходом од 630 акчи, вероватно село Ба-
стаси код Фоче, које се раније називало Растока. Атмаџин тимар, у који су улази-
ла, осим села Расток, још два села, Брвеница код Пљеваља и Богдановина (данас
108 Богданићи) код Горажда, додељен је Степку, зато што је постао нови муслиман
назван Алија, као увећање тимара поред три села код Фоче (Викоч, Горње Пољице
и Драча).20
И потомци крстјана бележе се посебно. Тако је у нахији Осаница у непозна-
том селу Петраљ један од двојице тесара био Радивој, син госта Добре. Радивој
је припадао групи занатлија који су били задужени за поправке на тврђавама у
санџаку Босна, па су били ослобођени свих ванредних намета, личног новчаног
пореза (испенџе) и главарине (џизје), али су од прихода са земље, где су живели,

18 Исто, 69 (Дол); 72 (читлук вратара Хусејина, села Кашетица и Гомица ?; трећина пустог села
Дољани, посед крстјанина Радина); 83 (Крстјанско Селиште, посед Брајака Подрпана); 87 (мезра
Краје); 113 (Богушево).
19 Исто, 145 (Бијела); 143, 181-182 (другом тимару припадало је 17 домова из села Рибићи, са
приходом од 3.241 акче, као и 14 кућа из села Идбар, са приходом од 1.630 акчи).
20 Исто, 231 (Расток).
 Наробни наис Пека Крсјанина

плаћали десетину. У нахији Треботић, у земљи Ковачевића у дугом списку пустих

села нашло се и крстјанско село Врбо (Врело).21
О појединим селима у којима су живели крстјани у другој половини XV века
више података садржи турски детаљни попис санџака Херцеговине из 1477. го-
дине. У тимару Али-бега било је село Расток са седам домова крстјана који се
поименично наводе: Миливој, Радоч, Радалко, Вукша, Миливој, Радас и Прибко.
Највећи приход оствариван је од гајења винове лозе (320 акчи), затим зоби, мање
пшенице и јечма, од бостана, пчела и лана, а укупан приход био је 653 акче.22
У царске поседе (хасови султана) сврстан је део села Радешине (Горње Раде-
шине код Коњица) са 4 дома крстјана (Ратко, Раденко, Радован и Петар) и знат-
ним приходом од 1.538 акчи. Највећу вредност од 840 акчи имали су приноси од
винограда - 70 медри мошта (шире).23
Седиште и посед дједа цркве босанске оставили су траг у имену данас непо-
знатог села Дидова (Дидево), које се 1477. године бележи међу хасовима санџак-
бега у подручју Сокола, са 80 домова, 9 неожењених и укупним приходом од 10.
248 акчи. У селу је највећи принос био од винове лозе (4.104 акчи), а један од че-
тири хаса винограда на основу царске наредбе припадао је госту Радину.24
У селу Пригошта код Вишеграда, које је такође припадало хасовима санџак-
бега, међу мушким главама из 36 кућа и 6 самачких домаћинстава наводе се
тројица крстјанина: Божичко, Вукић и Радмио.25
Девет кућа из села Доња Милотина код Фоче припадало је хасу санџакбега, од
којих су домаћини шест домаћинстава били крстјани: Радосав, Марко, Милихна,
Милорад, Радоје и Будисав. Приход од села - 1.664 акче, поред испенџе (225 акчи)
потицао је највише од гајења пшенице (15 лукана), затим крупника (30 лукана),
зоби ( 30 лукана), јечма (12 лукана), мало од пчела, лана и бостана. Уз три куће
у селу Доња Брда у нахији Горажде у хасу санџакбега, био је уписан и Хусеинов
читлук, формиран куповином тапије на баштине, винограде, њиве и млин које
су стално држали крстјани у истом селу. Хусеин их је уживао, а ушур и десетину 109
давао је санџакбегу. У селу Зебина Шума код Фоче, такође у санџакбеговом хасу,
било је 28 кућа, 4 самачка домаћинства и једно удовичко. Међу житељима било је
пет крстјана: Милорад, Миоко, Радохна, Милунко и Остоја, као и петорица сино-
ва крстјана: Радин, Прибић, Радавац, Бојисав, Радосав. Укупан приход од села био
је 2.684 акче.26
21 Исто, 245 (Радивој, син госта Добре); 257 (Врбо друго).
22 A. S. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985, 253 (Расток).
23 Исто, 9 (Радешине, крстјани су овде плаћали испенџу 100 акчи).
24 Исто, 177-178 (имена винограда у селу Дидево: Подселац, Подгајац, Бродар и Вранодабац).
Село се помиње и 1468. године са 34 кућа, и 17 неожењених, приходом од 2.842 акче, а у личном
поседу (хаса) били су 1 виноград, 1 њива и 1 ливада. A. S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz
1468/9. godine, 63-64.
25 A. S. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, 188 (Пригоште).
26 Исто, 191 (Д. Милотина); 195 (Доња Брда); 200-201 (Зебина Шума).
 Гордана Томовић

У великом тимару кадије Дрине, поред многобројних других села, било је и

село Куново (Куново код Фоче) у нахији Сокол са 35 домова, 4 неожењена и 6
муслимана. Уз село је уписан читлук Махмуда и његовог оца Ратка. Састојао се од
њихове земље коју су стално држали од времена херцега, земље крстјанина Цвет-
ка госта, и још неких других потеса, њива и ливада, које су уживали заједно са
неверником Петром Вукићем и његовом браћом.27 Овај податак показује не само
да су православни и крстјани живели у истом селу у време херцега Стјепана, већ
да је и турска администрација посебно бележила земљишну својину крстјана.
У тимару кнеза Херака у селу Задобра у нахији Осаници са 16 кућа и 3 мусли-
мана, и са приходом од 2.037 акчи, било је шест кућа крстјана, чије се домаћини
поименично наводе: Радивој, Живко, Радас, Брајчин, Радовац и Бритун. У истом
тимару у селу Оглечеву код Фоче био је читлук жупана Радивоја и Карађоза – на-
пуштено село (мезра) Јошаница, баштина госта Стурина, од које је приход, одме-
рен одсеком, био 400 акчи.28
Велико село Глисница код Пљеваља са 85 домова и 14 неожењених, са 5 њива,
две ливаде и једним млином у личном поседу (хаса) и укупним приходом од 4.155
акчи, имало је само једног становника крстјанина. То је био Радмио крстјанин.
Од дванаест домова у селу Дубраве (Дубрава код Калиновика), које је припада-
ло тимару Ивана, сина Вукосала, у једном је домаћин био Радивој крстјанин, у
другом Ратар (?) крстјанин, у трећем Радоња, син крстјанина, а укупан приход од
села био је 1.318 акчи. Село Петраљ у тимару Ахмеда у нахији Осаници имало је
19 кућа и једног неожењеног и укупан приход од 859 акчи. У селу је било седам
кућа у којима су живели крстјани: Стојиша, Драгосав, Вук, Радиша, Радан, Пуче-
ра и Радоје. У истом тимару било је и село Страњиште из нахије Бистрице са 33
домова од којих су пет настањивали крстјани: Вукосав, Радоња, Радивој, Вукас и
Петко, као и један син крстјанина - Вукашин. Укупан приход од села био је 1.358
акчи. Срботина, село код Фоче са девет домова и приходом од 420 акчи, назива-
110 ло се још и Крстјан, по крстјанима чији су синови још живели у двема кућама:
Вукиља, син крстјанина и Вукосав, син крстјанина. У нахији Чрешњева за село,
чије је име протумачено као Ппар (?), стављена је забелешка: крсјани су. Имало
је само два дома и скроман приход од 201 акче, од тога 96 акчи било је од 8 медри
мошта (шире).29
Заједничком тимару Атмаџе, Ширмерда и Иљаса, поред дела села Турије, при-
падао је приватни посед (мулк) крстјанина Милисава - виноград са приносом
од 25 медри чија је вредност била 300 акчи. У истом тимару било је и 6 домова у
селу Рибићи, код Коњица. Иако кратка белешка уз име села упозорава: крсјани
су, у списку домаћина има их само четворо: Радун крстјанин, Цветко крстјанин,
27 Исто, 257 (Куново).
28 Исто, 342-343 (Задобра); 361 (мезра Јошаница госта Стурине).
29 Исто, 367-368 (Глисница); 376 (Дубраве); 382 (Петраљ); 383 (Страњиште); 384 (Срботина);
386 (Ппар?).
 Наробни наис Пека Крсјанина

Степашин крстјанин и Радивој крстјанин. Укупан приход од села износио је 1.426

акчи, највише од винограда - 720 акчи за 60 медри мошта (шире), затим од гајења
крупника, зоби, пшенице, пчела, бостана, лана, као и од једног млина.30
Једна белешка у детаљном попису Херцеговине из 1477. године открива за-
што је било потребно да се у списку пореских обвезника редовно наглашава село
у којем живе крстјани и уз име становника села увек означи ко је крстјанин. У
тимару Вукића, Влађевог сина, поред села Засливје и три хаса винограда, била је и
башина Бељак, у осеу крсјанина, рема закону ају есеину, међуим, и он
је лично рајеин.31 То значи да је повлашћени статус крстјана био загарантован
законом, односно, као и другим црквеним људима, православним и католицима,
било им је дозвољено да плаћају само десетину на приносе са земље коју уживају.
И синови крстјана ималу су, изгледа, иста права, јер се у попису увек напомиње
њихово порекло. Управо пример Бељакове баштине показује како су права
крстјана, заснована на закону, релативизована и деградирана кроз стални процес
претварања потчињеног становништва у рају. Бељакова баштина састојала се од
једног хаса винограда названог Присоје и њиве зване Подвиница под тврђавом
Биоград, са укупним приходом од 136 акчи.
Село Осек, у нахији Неретви, имало је седам домова, од којих су у четири
куће домаћини били крстјани (Радак, Миливој, Радосав, Мрадиша ?). Укупан
приход од села био је 1.749 акчи, највише оод винограда (240 медри шире, вред-
ности 1.080), затим од гајења зоба, јечма, пшенице, бостана, воћа, боба и лана. У
истој нахији Неретви било је и село Требун, са 17 кућа, где су три домаћина били
крстјани (Будисав, Радич и Радас), а један, Вукмир, син крстјанина. Укупан при-
ход износио је 2.249 акчи, опет највише од гајења винове лозе (100 медри мошта,
вредних 1.200 акчи), затим пшенице, зоба, пореза на ситну стоку, од гајења проса,
ражи, пчела, лана и пореза на рад једног млина.32
Домаћин једног од три дома у несталом селу Градац у Конац Пољу био је
Радивој крстјанин. Укупан приход од села износио је 984 акче, од тога 464 акче
пореза на ситну стоку, 150 на 30 медри мошта, 150 од десетине на кошнице пчела, 111
остало од гајења пшенице, проса, јечма, ражи, лана, воћа и ораха.33
Велико село Горња Близна (Близна код Рудог) припадало је тимару Тимурташ-
аге, заповедника (диздара) тврђаве Самобор. У селу је било 62 куће и осам самач-
ких домаћинстава. У 14 домова живеле су породице крстјана чији су домаћини
били: Болашин, Радосав, Вукашин, Рашко, Вукас, Радиља, Милобрад, Радоња,
Вукмир, Радавац, Вукас други крстјанин, Радосав други крстјанин, Тврдан, Ра-
дохна. Приход од села, у износу од 4.068 акчи, убиран је од гајења пшенице, вино-
ве лозе, на ситну стоку, од гајења зоба, јечма, проса, од десетине на кошнице, на
бостан, од рада два млина и једне ступе. У нахији Самобор у селу Безмиље код Го-
ражда било је 14 домова, од којих су домаћини двеју кућа били Бошко крстјанин
30 Исто, 387-388 (Турије, непознато); 388-389 (Рибићи).
31 Исто, 390 (Засливје).
32 Исто, 450 (Осек);451 (Требун).
33 Исто, 458-459 (Градац).
 Гордана Томовић

и Миловац крстјанин. Крстјани су живели у седам кућа у селу Горње Свињце, у

нахији Самобор. Као и у свим другим случајевима, имена поглавара крстјанских
домаћинстава су била српска: Радин, Радак, Вукић, Радован, Вукашин, Радич, Ра-
дут. Име села није се сачувало. У њему је било укупно 23 дома са приходом од
1.203 акче.34
Када се пореде два турска пописа (1468/69. и 1477) уочава се појава крстјана
у селима где их у претходном попису није било. Како је њихово присуство увек
уредно бележено у оба пописа, не може се претпоставити да је реч о пропусту
писара. У три села - Доња Кошара, Горњи Гривин и Доњи Копачи, пописана у
разним тимарима 1468/69. године, после десет година појављују се крстјани, из-
бегли из других подручја, или плански досељени. Село Доња Кошара (Кошаре,
заселак у Коњском Пољу код Фоче), припадало је 146/69. године тимару свирача
Иљаса, потом његовог брата, са 6 домова, 2 неожењена, 3 винограда и седам њива
у личном поседу (хаса), док је приход од села био 1.558 акчи. После десет година
исто село имало је 7 кућа, од којих су у четири живели крстјани: Миливој, Радич,
Радоје и Радиља. У селу је и даље било 3 хаса њивe и 7 ливада, али је приход спао
на трећину – 530 акчи. Слични случај био је са становницима села Горњи Гривин
(Гривин код Рудог). Забележено је 1468. године у тимару посадника тврђаве Са-
мобор са 14 домова, 2 винограда и 1 њивом у личном поседу и приходом од 3.330
акчи. Не помињу се крстјани, иначе редовно наглашени у попису. Међутим, 1477.
године од једанаест кућа у истом селу у девет су живели крстјани: Вучихна, Радич,
Брајак, Радас, Вукић, Радач, Вукић, други крстјанин, Ради (?) и Милан. Изгледа да
је на челу ове заједнице крстјана био гост Прибисав, јер су два сеоска винограда
у личном поседу (хаса), који су давали 60 медри шире вредних 480 акчи, била
позната као виногради госта Прибисава. Ту је била и једна њива у личном по-
седу (хаса), названа Лука, са приходом од 50 акчи. Укупан приход од села је опао
– износио је 2.577 акчи, највише од винове лозе, затим од пшенице, проса, зоби,
кошница пчела, лана, једног млина, воћа, испаше.35
Село Доњи Копачи (Копачи код Горажда) бројало је 1468. године 19 кућа, са
112
петорицом неожењених домаћина, а у личном поседу су били: три њиве, један ви-
ноград и једна ливада; приход од села износио је 2.567 акчи. Исто село 1477. годи-
не имало је 17 домова и једно самачко домаћинство, са мањим приходом - од 1.454
акче. Иако је назначено: крстјани су, поименично се само десеторица бележе као
крстјани: Остоја, Радош, Вукмио, Радашин, Влатко, Радосав, Дабижив, Радихна,
Владоје и Вукиља. У селу су остали један хаса виноград и само две хаса њиве, а
житељи су десетину давали уживаоцу земље – посаднику тврђаве Самобор.36
Крстјана је било и у околини Пријепоља. У тимару Туралије, имама тврђаве
Милешево, била су села Чадиње, Кошевина, Лучице, Седобро и Дечево. У
34 Исто, 530-531 (Г. Близна); 535 (Безмиље); 357 (Г. Свињце).
35 A. S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/9. godine, 132 (Долна Кошара); 139-140 (Горна
Гривино); исти, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, 555 (Доња Кошара); 559 (Горњи Гри-
вин).
A. S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/9. godine, 131 (Долна Копач); исти, Poimenični
����������������
popis sandžaka vilajeta Hercegovina, 563 (Доњи Копачи).
 Наробни наис Пека Крсјанина

селу Чадињу, из резерве војника хришћана (војнука) убележен је Владко, син

крстјанина, са приходом од глоба у износу од 2 акче.37 Овај усамљени податак
показује да су синови крстјана били укључени у војну службу као војнучка ре-
зерва.
Топономастички реликт крстјана у околини Зенице, њиховог угледа и утицаја,
представља село Свиће. Један од крстјана заслужио је, без сумње честитим, без-
грешним и светачким животом, да га људи сматрају светим човеком и назову име-
ном Свитац, чији је икавски облик турски писар тачно пренео. По њему је про-
звано и његово село – Свитче, данас Свиће код Зенице. У синору тога села 1468/69.
године забележен је запуштени виноград који је осао ус иза крсјанина, о
имену Свиац, у селу више није било крстјана, али је у близини постојало данас
нестало село Крстјанска Гора.38

113

37 A. S. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, 594 (део села Чадиње).
38 A. S. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/9. godine, 54, 79.
 Гордана Томовић

PhD Gordana Tomović

Belgrade
THE FUNERARY INSCRIPTION
OF PETKO THE CHRISTIAN (KRSTJANIN)

Summary

The funerary inscription of Petko the Christian (krstjanin) in the necropolis of the
hamlet Zagradje under the fortress Soko has been known in the scientific literature
for a long time, but it was not completely interpreted and published with necessary
documentation including photos, transcription of the text and description of the
monument. That is the reason why this important source was not used in the historical
literature. The long text of the epitaph contains important data for many questions,
above all for still insufficiently known history of the Bosnian church and its believers
–krstjani, the attitude of the duke Stjepan Vukčić Kosača towards this church, the
history of the fortress Soko, dating of the necropolis, as well as the study of the structure
of language and epigraphic writing in the XV century in Bosnia. The tombstone has
two separate inscriptions one of which has been made when Petko was stil alive, the
other after his death. Both are from the period between 1435. to 1439. Also included is
valuable information about Christians (krstjani) in Bosnia and Hercegovina according
to Turkish registers from 1468/69 and 1475/77.

114
Наробни наис Пека Крсјанина

115

Соко ра на Шћеан Пољем

 Гордана Томовић

Наробни соменик Пека крсјанина - изле са исока

116

Наробни соменик Пека крсјанина на Грчком робљу

о Соко раом - изле са јуозааа
 Наробни наис Пека Крсјанина

Пеков наробни наис на исочној срани соменика

117

Пеков наис на северној срани (очени ео)

 Гордана Томовић

Пеков наис на северној срани (насавак)

118

Пеков наис на северној срани (насавак)

 Наробни наис Пека Крсјанина

Пеков наис на северној срани

(завршни ео)

119

Наробни наис Пека крсјанина - исочна срана

(цреж)
 Гордана Томовић

120

Пеков наис на
северној срани
наробно соменика
 Наробни наис Пека Крсјанина

121

Облици слова у наробном наису крсјанина Пека

122

Црква Свео Сефана у Соко рау, јужна срана

 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 123–142.

Владимир БАЉ

Иеје исихазма
у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

N ајбољи превод на српски грчке речи «исихија» (ησυχια, словенски пре-

вод: mlь~ànö) дао је отац Јустин Поповић, објашњавајући је као молитвено
тиховање. Исихазам и јесте, у најужем смислу, молитвено созерцање,1 најчешће
спојено са усамљеништвом (отшелништвом) и спокојством ненасељених, пустих
крајева. Сабирање се остварује кроз аскетски подвиг поста, молитве и покајања,
што представља огромни духовни напор, али и знак да тиховање не значи и
пасивност.2 Свети Григорије Палама, објашњавајући снагу моливено иховања,
каже да је пророк Мојсије ћутао када се зачуо глас Божији: Зашо ваијеш к Мени?
(Изл. 14, 15).3
Појам исихазма обично се везује за период XIV века и за простор православног
Истока – остатака Ромејског царства и Свете горе. Међутим, о исихастима говоре
још свети оци старохришћанске цркве. Древни Оачници нам сведоче да исиха-
зам није никаква духовна новост нити тековина средњега века, него утабан пут
духовног искуства и спасења египатског, палестинског и синајског монаштва.4
Србија је још од времена светог Саве одржавала присне односе са Истоком.
Св. Сава је на својим поклоничким путовањима обилато даривао синајске мана-
стире, а ту традицију следили су и сви потоњи из светородне лозе Немањића. У
том смислу нарочито треба истаћи Милутинову задужбину – манастир Светих
Архангела у Палестини, коме су Дубровчани у време цара Душана исплаћивали
данак, такозвани стонски доходак. Познато је, такође, да је кнез Лазар, као вео-
ма побожан владар, истински заинтересован за црквена и монашка питања, ишао 123
у Јерусалим на поклоничко путовање, када је између осталог, посетио манастир
Светих Архангела.
Смер наше културе после Маричке битке 1371. умногоме одређују чувени
синаити,5 који су са собом, бежећи испред муслиманске силе, у Србију донели
1 Созерцање – молитвено сабирање ума, усредсређивање у надумне тајне при чему се осећа
жива повезаност са Божанским тајнама.
2 Митрополит Амфилохије Радовић, Исихазам као освајање унуарњих росора, Основи
православног васпитања, Светигора, Цетиње, 2002, стр. 245.
3 Исто.
4 О најстаријим поменима примера исихазма, Митрополит Амфилохије Радовић, нав.дело, стр.
246-247.
5 Синаит – назив за монаха који је своје духовно искуство стекао на Синајској гори, месту већ
поменутог сусрета између Бога и Мојсија у светласти купине која гори а не сагорева (в. 2. Мојс 2, 3).
 Владимир Баљ

исихастичка струјања. На првом месту то су Ромил и Григорије Млађи, ученици

светог Григорија Синаита, који у Лазаревој Србији налазе сигурност и уточиште.6
Када говоримо о продору исихастичких идеја у Србију не смемо заобићи ни утицај
хиландарских монаха, а на првом месту издвајамо чувеног исихасту Исаију.7
Стиче се утисак да исихасти живе искључиво по неприступачним, пустим
крајевима, проводећи све време у молитвеном сабирању ума. Међутим, период
средине XIV века обележен је расправама бранилаца и противника овог покрета.
Света гора јесте била расадник духовног живота исихастичког покрета, али је
Цариград одређивао исихастичку црквену политику, која је после тријумфа пре
свега тежила да патријарх и највиша црквена јерархија буду из њихових редова.8
Најславнији исихастички патријарх био је Филотеј Кокинос, ученик, биограф и
близак пријатељ светог Григорија Паламе, великог вође овог покрета.9 Патријарх
6 О насељавању синаита у Србију постоји и народно предање које је забележио М. Ђ. Милићевић
у књизи Кнежевина Србија, књига друга, стр. 787. Милићевић бележи помен седморице синаита
насељених у Србију; између осталих, помињу се и Григорије у манастиру Горњак и Ромил из Рава-
нице. Разуме се да је синаита било далеко више, не само у Лазаревића Србији, него и у Метохији
око Призрена и, како ћемо видети, у Зети Балшића.
7 Исаија је за српску културу значајан и као преводилац дела Псеудо-Дионисија Ареопаги-
та који је доказ да Србима суптилна византијска теологија више није била страна и да Србија
сада постаје отворена за исихастичку теологију Григорија Паламе. Због свега овога А. Е. Тахиаос
закључује да је Србија једина словенска земља која је истински усвојила учење исихаста, не само
као догму наметнуту од црквених власти, већ као теолошки систем прожет утанчаним теолошким
и филозофским појмовима (Антониос-Емил Тахиаос, Исихазам у оба кнеза Лазара, О кнезу Лаза-
ру, Крушевац, 1971). Напоменимо и то да је Исаија на крају превода Псеудо-Дионисија Ареопагита
оставио драгоцен запис о бици на Марици и о тешким приликама насталим после те трагедије.
8 А. Е. Тахиаос, нав. дело, 94.
9 Григорије Палама (1296-1359) ученик чувеног исихасте Григорија Синаита. Када је Варлаам
напао исихастичко учење и устврдио да о Богу ништа не можемо знати, осим индиректно, ство-
реним или откривеним средствима, и да свако телесно учествовање у молитви може да буде само
препрека у опшетњу са Богом, Палама је устао у одбрану исихастичке праксе. Његово учење може
се укратко свести на три тачке:
а) Противно онима који учаху да таворска светлост беше само «символ» Христовога божан-
ства, Свети Григорије Палама показује да је та светлост енергија која зрачи из божанске суштине,
као изливање Светога духа, да је хипостазирана и нестворена и да нема сопствену ипостас. Благо-
дат је «избијање» Бога из Себе, сијање ка вани његовог личног невидљивог лика.
124
б) Против Варлаама, који је обожење сводио на просто подражавање Бога, Палама је раз-
вио учење да је обожење стварно учествовање, лично општење са Богом, без мешања природе.
Обожујућа благодат јесте појава која преноси силу из обожене Христове човечанске природе у наш
живот; отуд је спасење тајанствена промена човека у бога.
в) Поред свег Божијег присуства у Његовим нествореним енергијама, тајна Његове суштине
остаје непозната. Познање значи непосредно сједињење са Богом, продирање у унутрашњост Бога
колико је допуштено човеку, мада он никад неће моћи да собом схвати и исцрпе божанску суш-
тину.
Паламина теорија не подразумева одвајање суштине и енергија у божанству, нити, пак,
апсорбовање човека у суштину Бога, како паламизму подмеће римокатоличко тумачење, које избе-
гава да направи непосредну везу између доктрине о благодати и доктрине о обожењу. (Протојереј
др Јован Брија, Речник равославне еолоије, Паламизам, превео с румунског Епископ источно-
амерички Господин Митрофан (Кодић), Београд,1999).
Коначно, Палама је добио саборску потврду свог учења 1347, 1351. и 1368. године, када је и
канонизован.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

Филотеј усмеравао је политику односа између византијске цркве и словенских

православних цркава у смеру јединства. Управо је његова мудра политика схва-
тила да су потребе цркве такве да више елемената спаја цариградску и српску
патријаршију, него што их раздваја и чини странама у сукобу. На измирењу две
цркве врло предано је радио српски духовни центар на Светој гори – манастир
Хиландар, тим пре што се раскол тамо снажније осећао, будући да је Светогор-
цима било забрањено да у своју заједницу примају оне који су хиротонисани10
од стране српских архијереја. Светогорску делегацију у име Србије преводио је
помињани исихаста Исаија, иначе пријатељ патријарха Филотеја.11 До измирења
је дошло 1375. године, за време наследника Јоаникијевог, патријарха Саве IV који
је према измирењу био врло подозрив. Коначно скидање анатеме са српске цркве
и народа, покојног цара Душана и патријарха Јоаникија објављено је у Призрену
за време патријарха Јефрема, исихасте, изабраног на трон по инсистирању ца-
риградске патријаршије. Тек је овај догађај у потпуности отворио врата српске
културе за продор византијског исихазма. Рекли смо да овај покрет, захваљујући
његовом врсном стратегу – патријарху Филотеју, постаје свеправославни и да не
познаје границе цркава ни народа.12
Још од Маричке битке (1371) Србију прати константно пропадање, како
војно, тако и друштвено-политичко. Иако је Лазарева Србија била привредно
јака и војно добро организована, била је и све мање у стању да се на било који на-
чин одупре моћној, надирућој османлијској сили. Већ је речено да је увек немир-
на граница са Турском довела до великог прилива избеглица у Србију, како про-
стог света, тако и умних и угледних људи. Они су на двору кнеза Лазара добијали
сигурност и могућност за духовну делатност јер су, почевши од кнеза и његовог
сина – деспота Стефана, и касније, у време Бранковића као деспота, избегли Грци
добијали високе положаје у организацији српске државе. Из тог разлога у Србији
XIV века одиграва се својеврстан парадокс: културни и духовни живот не прате
политичко опадање државе, него се, напротив, може говорити о препороду. Овај
узлет, свакако мотивисан идејама исихазма избеглих монаха и другог ученог света,
није имао перспективу у смислу дуготрајности, али је омогућио стварање једног
духовног имунитета пресудног за долазеће векове.13 Зато је нарочито интересантно 125
анализирати библиотечки фонд средњовековног интелектуалца, какав је био де-
10 Хиротонија – (гр. χειροτονια, чин полагања руке) тајна у којој се молитвом призива Свети
Дух и полагањем руку епископа, посвећују свештенослужитељи у одређеном степену – ђакони,
презвитери и епископи.
А, Е. Тахиаос, Исихазам у оба кнеза Лазара, 100.
�����������������
12 Епископ Атанасије Јевтић у тексту Пролеомена за исихасичку носеолоију (у књизи: Ду-
ховност православља, Храст, Београд, 2001, стр. 120) каже: Исихазам који је имао утицаја на све
слојеве православног народног живота и културе, прелази преко Лазаревића Србије и шири се на
североисток, у Влашку, Молдавију и Јужну Русију, да би се у XVIII веку (преко Пајсија Величков-
ског) опет вратио на Свету Гору (познати светогорски покрет тзв. ''кољивара''), а у XIX и почетком
XX века доживео свој нови процват у руском ''старчеству'' (Серафим Саровски, Јован Кронштад-
ски). Данас овај покрет цвета поново на Атосу и међу неопатристичким богословима.
13 Милорад Лазић, Исихазам срске књие, 30.
 Владимир Баљ

спот Стефан Лазаревић, рецимо. Српском средњовековном интелектуалцу извор

знања била је првенствено грчка књига. И било да он учествује у њеном стварању,
преписивању или се на неки други начин уграђује у духовне и уметничке вредно-
сти свога друштва, његов интелектуализам је у функцији црквене и државне по-
литике и војне стратегије.14 Значајно је истаћи и то да манастири не престају бити
жаришта интелектуалног збивања, али да се средишта културне делатности полако
померају ка градовима. Све чешће литературом се баве лаици и она полако добија
нове моменте: хагиографија се, рецимо, обогаћује историографским садржајима.15
Као још једно сведочанство о живој размени монашког искуства између Лаза-
реве Србије и удаљених крајева обласних господара, имамо појаву новог духовног
седишта у Зети Балшића, у манастирима Скадарског језера. Не треба сумњати да
је ову област великим делом духовно оживела Јелена – кћи кнеза Лазара, с обзи-
ром на то какво је васпитање понела из родитељског дома.16 Идеје исихазма у Зети
пратимо у свим облицима црквене уметности; на задужбинама Балшића на Ска-
дарском језеру у другој половини XIV века примењује се триконхос,17 као и на за-
дужбинама у Србији, који тамо започиње са кнезом Лазаром. Његове задужбине:
Горњак, Лазарица и Раваница, у којима су се подвизавали већ помињани монаси
исихасти Ромил и Григорије (синаити), саграђени су са очигледним печатом иси-
хазма. Војислав Ј. Ђурић констатовао је стилску истоветност зидног сликарства
Раванице са солунским црквама, будући да су исти византијски мајстори радили
фреске у Раваници, Ресави и Сисојевцу.18

2. „Госођо, осођо, ази ша раиш!“

Неколико година пре Маричке битке кнез Лазар и кнегиња Милица добили су и
трећу кћер – Јелену.19 Већ смо напоменули да је општа духовна клима на двору у
Крушевцу и целој Србији одисала исихазмом који су расађивали избегли јелински
и српски монаси. У Србију – последње упориште православља, стизала је учена
елита. Међу њима била је и једна трагична личност српског средњег века – де-
спотица Јелена (у монаштву Јефимија), удовица деспота Угљеше Мрњавчевића.20
14 Исто, 105-106.
126 15 Димитрије Богдановић, Нова среиша књижевне еланоси, Историја српског народа,
друга књига, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 330.
16 Кнез Лазар је удајом својих кћери за великаше околних земаља учврстио свој политички
положај и био на путу да оформи ''породични савез'' од Саве и Дунава до Зете, али по речима Р.
Михаљчића, тај ''савез'' није имао ни времена ни прилика да прерасте у државу. Оно што је кнез
успео било је буђење политичких (додајмо и културних) односа са суседима, али без конкретне
помоћи у пресудним тренуцима (Раде Михаљчић: Лазар Хребељановић, БИГЗ, 1989, стр. 109).
17 Триконхос – архитектонска основа коју сачињавају певничке апсиде на јужном и северном
зиду са олтарском апсидом.
18 Милорад Лазић, нав. дело, 59-60.
19 Тачна година Јелениног рођења у науци није позната. Миодраг Пурковић наводи да је рођена
између 1366. и 1371, док Ђорђе Сп. Радоичић сматра да је рођена 1368.
20 Личност Јефимијина по много чему је интересантна. Рођена је око 1349. у веома угледној
српској великашкој породици кесара Војихне. Била је образована, па се са сигурношћу може тврди-
ти да је читала и писала на српском и грчком језику. Удата је веома млада за Угљешу Мрњавчевића
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

Јефимија је несумњиво одиграла велику улогу у подизању Лазареве и Миличи-

не деце налазећи у њима утеху за својим рано преминулим младенцем. Духовни
узраст деспота Стефана и његове сестре Јелене у многоме је дело умне, емотивне и
образоване монахиње Јефимије, што уосталом не крије ни Константин Филозоф,
потврђујући да је у мноим оворима и сварима најмурија и да је била Милици
као кула нека и омоћ.21 Нема сумње да су је и деца волела, a то нам сведочи и сам
деспот Стефан говорећи (1405) о њеној великој љубави и усрију.22
Већ је речено да је кнез Лазар удајом својих кћери за околне обласне госпо-
даре успео родбински да се повеже са више истакнутих породица.23 Негде око
1386. Јелена је постала жена Ђурђа II Страцимировића Балшића. Мавро Ор-
бин о тој удаји бележи: А а би се осиурао са свих срана и још више ојачао,
усосави робинске везе са сином Срацимира Балшића, Ђурђем, који је осле
смри оменуо Балше (...) наслеио влас у обе Зее, и ае му за жену своју
рећу кћер Десину (...).24 Очигледна је Орбинова грешка у мешању Драгане
(назива је Деспином), која је удата за бугарског цара Шишмана, и Јелеne која се
удала за Страцимировића.25 Балшићи су били обласни господари који су међу
првима престали да признају царску власт младог Уроша. О њиховом пореклу се
веома мало зна, али се у историји памте као ратоборна породица која је на путу
освајања уклањала сваког ко би јој се супротставио. Њихова велика снага лежала
је у јединству које су имали, строгој хијерархији као и послушности и оданости
породици.26
Ослањајући се на примере које даје Димитрије Богдановић,27 можемо тврди-
ти да је од свих обласних господара најизраженије одсуство полагања права на
краљевску власт било код Балшића. Њихова власт је изразито регионалног ка-
и са њим је имала сина јединца-Угљешу Деспотовића, који је умро као младенац са четири године.
Сахрањен је у Хиландару, а неутешна мати је на полеђини једне Богородичине иконе урезала за-
пис пун нежности и туге (Туга за младенцем Угљешом). Јелена се, као и друге учене жене у Србији,
бавила поручивањем, али и израдом оригиналних уметничких дела. Убрзо ову несретну жену сти-
жу нове недаће када јој гине муж Угљеша на Марици (1371), те она остаје удовица са 22 године.
Без иког свог, утеху и сигурност налази на Лазаревом двору као монахиња Јефимија. Двадесетак
година касније гине и њен добротвор Лазар од истог непријатеља као и муж јој. У блажен спомен
127
на њега, она је као покров моштима извезла Похвалу кнезу Лазару, дело врхунске лепоте поетске
и примењене уметности. Око 1399. извезла је Запис на хиландарској завеси, који поред књижевне
вредности има и велики значај за српски уметнички вез. Осим одгоја Миличине деце, Јефимија је
учествовала у вођењу државничких послова.
21 Наведено према: Đorđe Sp. Radoјičić, O smernoj Jeleni i njenom Otpisaniju bogoljubnom, Delo IV,
Beograd, 1958, стр. 591.
22 Исто.
23 Мара је удата за моћног господара Косова Вука Бранковића; Теодора је удата за Николу II
Горјанског, једног од најутицајнијих угарских великаша; трећа ћерка-Драгана удата је за Бугарског
цара Ивана Шишмана.
24 Мавро Орбин, Краљевсво Словена ,Београд 1968, 95.
Жељко Фајфрић, Кнез Лазар и есо Сефан (Лазаревић), Графосрем, Шид, 1998, 51.
�����������������
26 Исто.
27 Димитрије Богдановић, Оживљавање немањићких раиција, Историја српског народа,
друга књига, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 8.
 Владимир Баљ

рактера, те они никад не иступају као самодршци свих српских земаља, односно
Срба, већ само „све Зетске и Поморске земље“.28 Када је Ђурађ Први Балшић 1373.
године присвојио једно владарско прво, доходак који су Дубровчани плаћали
Србији да би слободно могли да тргују у њој, он се ограничио да ће га користи-
ти само до обнове царства („ако тко буде цар господин Србљем и властелом у
земљи српској“).29 Потврђујући Дубровчанима раније стечене повластице, 1386.
године, Ђурађ Други Страцимировић у повељи помиње као своје „прародитеље“
св. Симеона и св. Саву, који се са њим могу довести у везу само преко сродства
са његовом женом Јеленом, Лазаревом ћерком.30 Мавро Орбин саопштава да су
Балшићи себе сматрали великашима Рашког краљевства и рођацима Немањића.31
Балшићи су на простору којим су управљали, остварили нека владарска права
Немањића, као што је ковање новца (ковали су и латиничне и ћириличне натпи-
се), убирање царине или присвајање светодмитарског дохотка, али, ипак, не посе-
жу за краљевским суверенитетом, па стога не присвајају ни краљевске нити било
какве владарске титуле, називају се просто „господом“ или „зетским жупанима“.
Такође, нису се позивали ни на дукљанску владарску традицију.32
У сваком случају Балшићи су у време кнеза Лазара били релевантна сила са
којом је требало рачунати, па је у том смислу интересантна улога коју су они оди-
грали у већ помињаном измирењу српске и цариградске патријаршије. Светогор-
ска делегација их обилази, иако се патријарх Сава IV налази у Пећи која је била
под управом Ђурађа Балшића, тако да у измирењу нису имали удела.
Положај православне цркве нарочито је био тежак и компликован у Зети,
где су православни и римокатолици живели измешани, а сталне територијалне
претензије Млетака имале су за последицу и притисак на православну зетску
епископију и православни српски живаљ. Иако је 1369. године Ђурађ Први фор-
мално прихватио католичанство, његове везе са православном црквом остале су
живе, а он сам био је заинтересован за њено стање. Након Савине смрти, Ђурађ
и Лазар састају се у Пећи да изаберу новог патријарха. Нема сумње да је на ис-
том сабору било разматрано и питање пријема монаха из Византије. Ти мона-
128 си преносили су исихастичке идеје у Србију и Зету. И пре овог времена масов-
ног насељавања монаха исихаста, Србија је била у додиру са исихазмом преко
синајског манастира и свакако преко Хиландара, дакле, Свете горе.
Данилов ученик сведочи о пометњи око избора, који је на крају пао на исиха-
сту Јефрема, иначе пореклом Бугарина. Из описа Даниловог ученика закључујемо
да је Јефрем био скромне и смерне природе и да је молио да другога бирају на
његово место. Он је засигурно био изданак исихаста одраслих у недрима пустиње
око Дечана и Пећи. Сасвим је сигурно да је Јефрема протежирала и делегација
28 Исто.
29 Исто.
30 Милош Благојевић, Немањићи и Лазаревићи , 330.
31 Мавро Орбин, Краљевсво Словена , 69.
32 Јованка Калић, Срби у позном срењем веку, стр 21.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

цариградског патријарха, исихасте Филотеја, па је и то допринело његовом

устоличењу.
Јелена је са Ђурђем имала сина јединца Балшу III. Зна се да је за време
мужевљевог живота Јелена на неки начин била ангажована у државничким посло-
вима, али и да се све време бавила духовном надградњом, те је сходно поступању
других властелинских жена оног доба читала књиге, организовала преписивачки
и иконописачки рад, подизала и обнављала цркве. Не треба заборавити да кти-
торски дух њене претходнице Јелене Анжујске тада још увек живи у светињама
око Скадра, Бојане све до Котора.33
Први познати гласови о Јелени стижу из Дубровника, када је 1392. Ђурађ,
због опасности од турског напада, тражио од Дубровчана да је склоне код њих.
Дубровчани су одлучили потврдно, послали брод, одредили стан и трошкове
хране и боравка, међутим, Јелена није отишла.34 Четири године касније Јелена
је обављала неки дипломатски посао за свога мужа, када је требало у Дубров-
нику да се састане са Сандаљем Хранићем, који је са Балшићима ушао у сукоб,
али Дубровчани тада по питању њеног доласка одговарају одрично и шаљу јој
извињење.35
Ђурђе Страцимировић умро је почетком априла 1403. и Јелена остаје удо-
вица са тешким бременом управљања државом уместо малолетног сина Балше
III. Она није наставила Ђурђеву политику балансирања према Млечанима. Још
за мужевљевог живота непоколебљиво је бранила интересе православне цркве у
Приморју. Иако стиснута невољама, Јела није клонула духом и тиме је показала
да у њој тече крв Немањића и Лазаревића, поготово што је пред собом имала
борбени пример мајке – монахиње Јевгеније и своје учитељице Јефимије. Одрас-
ла на причама о српском царству које је зачето у области којом влада, у мислима
на блаженопочившег оца Лазара, који је све чинио да обнови Немањићку славу,
Јелена Балшић спрема устанак против Млечана да поврати окупиране области.
На вест о њеним намерама млетачки капетан у Скадру – Донато да Порто, пору-
чио јој је: Госођо, осођо, ази ша раиш!36 Када је тражила одговор за смисао
тих речи, Млечани су јој поручили да су увек били њени пријатељи, а то ће и
остати, ако им њено понашање не да повода за другачији став.37 Колико је Јелену 129
омела ова претња у остварењу њене намере, говори и чињеница да је тај исти
скадарски кнез из побуњеног и одметнутог Скадра, почетком 1405. једва извукао
живу главу. Он је био одговоран за сужавање права православне цркве у Зетском
приморју, што је, уз насилно одузиману земљу и ометање трговине поданицима
Балшића, лако распирило устанак.38 Устаницима је ускоро требала конкретнија
33 Милица Грковић, Посланице Јелене Балшић, Научни састанак слависта у Вукове дане 2/2,
Београд, 1995, 195.
34 Миодраг Пурковић, Кћери кнеза Лазара, Пешић и синови, Београд, 1996, 73.
35 Исто, 74.
36 Исто.
37 Исто.
38 Јованка Калић, Немирно оба, Исорија срско нароа, друга књига, Српска књижевна за-
 Владимир Баљ

политичка и војна подршка, па се Јелена поново обраћа Дубровчанима, али је до-

била одречан одговор са изговором да су они у пријатељству и са Млечанима и
са Балшићима.
У овај устанак ускоро се умешао и војвода Сандаљ Хранић, осуђујући Јеленину
побуну, на чему му Млечани топло захваљују уз понуду да са његовом помоћи по-
врате изгубљене градове, а за услугу му нуде три хиљаде дуката.39 Лукавствима,
подмићивањем и отвореном силом Млечани су пољуљали Јеленину власт у Ска-
дру и средином 1405. под његове зидине послали флоту. Настала је контрабуна,
па Јелена и Балша III једва успевају да избегну у такође несигуран Дриваст (који је
пао већ после пар месеци). Да би ствар истерали до краја, Млечани одређују уце-
ну од 1000, а нешто касније и 2000 дуката ономе ко им у руке преда Јелену и њеног
сина Балшу.40 Те 1405. године умире Јеленина мајка, великосхимница Јевросина, а
то је уједно и последња година помена њене велике добротворке Јефимије.
У ситуацији када Млечани држе Бар, Улцињ, Скадар, Будву, Дриваст, за
непријатеља има и Сандаља Хранића, а од брата Стефана, нема много користи
(Стефан јој предлаже решење по коме би она прихватила затечено стање), Јелена
се одлучује за даљу борбу, затраживши помоћ од Турака.41 У лето 1407. Јелена и
Млечани склопили су погодбу по којој би заменили одређене територије, с тим
да она добије Будву са околином. Мара Бранковић и деспот Стефан били су јој
гаранти, који су касније тражили да се договор преиначи. Преговори су пропали
и у јесен те године поново је почео рат. Млечани су предлагали свом савезнику
Сандаљу Хранићу да упадне у Зету, а за ту услугу овога пута нудили су Будву.42
Наредне, 1408. године отпочели си и трећи преговори Јелене и Млечана. Мир
је склопљен на договору да се Балшићима да Будва са околином до Паштровића,
Луштица, све солане и 1500 дуката годишње.43 Јеленини гаранти опет су били де-
спот Стефан, Мара Бранковић и Балшин таст Никита Топија. Иако је изгледало
да је споразум коначно склопљен, испоставило се да Млечани имају још један зах-
тев који за Јелену никако није био прихватљив – да Балша лично дође у Венецију.
Иако су пружали бројне гаранције и уверавања да Балши неће недостајати ни
длака с главе, повећававши своту за Бар и на 2000 дуката, Јелена је знала за сву
130 превртљивост и лукавство Млетака и сина упорно није давала. Око овог Бал-
шиног одласка развила се знатна дипломатска преписка. Јелена Балшић нашла је
решење – уместо сина, она је отишла у Венецију.44 Тамо иступи као достојан на-
следник крви Немањића, као одлучан борац за достојанство народа којим влада
и за чију се слободу бори. Тврди, за све невоље које су Млечани претрпели од

друга, Београд, 1994, 77.

39 Исто, 76.
40 Миодраг Пурковић, нав. дело, 76.
41 Исто, 77.
42 Исто, 78.
43 Исто.
44 Исто.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

Балшића, крива је искључиво она, а не њен син.45 Није ли тада Јелена имала ди-
ван пример своје мајке, монахиње Јевгеније, која, да би оправдала сина Стефана,
излази пред хировитог султана Бајазита? Овакву одважност Јеленину ценио је и
млетачки дужд, па су јој указали многе почасти. Она је у преговорима провела
три месеца, стамено одбијајући њихова натезања и уцене. Најзад, 1409. у августу,
споразум је потписан.46 Већ концем године почели су нови сукоби, јер је Балша
на све начине покушавао да нападима на млетачке поседе омета њихову власт у
Зети. Неки од тих његових изненадних напада били су веома крвави, па је уцена
на Балшину главу временом нарасла на 8000 дуката.
Крајем 1411. Јелена се преудала за Сандаља Хранића, свог дојучерашњег
непријатеља. Овај политички брак омогућио је њеном сину престанак опасно-
сти са босанске стране.47 Јелена је опет посведочила своју мајчинску и државнич-
ку бригу (стицајем околности за њу је то била иста брига) и то да је традиција
Немањића у њој живо присутна. Каква је личност била, сведочи нам и тврдња да
је на Санаља еловала олемењујући а.48 Углед Јеленин очитује се у учешћу на са-
бору западних великаша који је одржан у Будиму 1412, али и из дубровачких пот-
врда о примљеним драгоценостима из којих читамо да је располагала значајним
свотама новца, злата и накита.49 Један од најсвечанијих дочека који је припремио
Дубровник био је уготовљен 1426. у Јеленину и Сандаљеву част. Иако о Јелени за
време њеног живота у Босни релативно мало знамо, можемо претпоставити да
је она на Сандаљевом двору уживала велику част. Војвода Сандаљ у Дубровнику
издејствовао је да Јелена после његове смрти може остваривати право на добит
од уложеног новца.50
Јелена је провела на Сандаљевом двору око 24 године, активно учествујући у
јавном животу. Такође, она је овим политичким браком учврстила односе Сандаља
Хранића и њеног брата деспота Стефана Лазаревића, што је за последицу имало
поновно зближавање старих земаља Немањића.51 Тада је Дабарска епархија узви-
шена на ранг митрополије и седиште јој је пренесено у манастир Милешева, који
је баштинио култ светога Саве, и чије је име Стефан Вукчић Косача стављао уз
своју титулу херцега. Он је постао херце о свеоа Саве јер је владао земљом
којом је владао Растко Немањић.52 Сасвим је извесно да је Јелена посредовала 131
при склапању брака између њене унуке Јелене и Стефана Вукчића Косаче, чијег је

45 Исто, 82.
46 Исто.
47 Enciklopedija Jugoslavije, tom I, Leksikografski zavod FNRJ, Zagreb, 1955, 327.
48 Миодраг Пурковић нав. дело, 83.
49 Исто.
50 Ђуро Тошић, Санаљева уовица Јелена Хранић, Зборник радова Византолошког института
XLI, Београд, 2004, 424.
51 Милош Благојевић, Врховна влас и ржавна управа, Исорија срско нароа, друга књига,
Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 117.
52 Сима Ћирковић, Милешева и Босна, Милешева у историји српског народа, САНУ, Београд,
1987, 141.
 Владимир Баљ

сина, а свога унука, Влатка, однеговала на немањићкој традицији.53 Јелена је пред

крај живота издиктирала своју последњу вољу у којој није заборавила Стефана,
Јелену и њиховог сина Влатка, дарујући их сребрнином коју су они након њене
смрти и преузели, помало нестрпљиво, пре него што је тестамент и отворен.54
У сталним нападима на Млетке, Балша III је озбиљно оболео. Иако је имао
несебичну и сталну помоћ ујака, српског деспота, Зета је све више територијално
потпадала под млетачку управу. Балша је остао без мушких потомака (имао је две
ћерке, а син му је умро још као дете), па су, у стању његове болести, сви пратили
коме ће оставити земљу. Он одлази на деспотов двор у Србију, где је и умро 28.
априла 1421.55 Било је више опција око тога ко ће га наследити. Међутим, њега не
наслеђује ни мајка, ни поочим Сандаљ Хранић, ни жена са кћерима, нити близак
рођак Стефан Балшић Мармонте, него ујак – деспот Стефан Лазаревић. Деспо-
тово право на Приморје (Зету), по државноправном схватању изграђеном у доба
Немањића, било је старије и веће у поређењу са правима осталих потенцијалних
наследника.56 Балша III, одрастао и васпитан у том духу, поштује ту традицију.
Углед и војно-политички утицај српског деспота у Зети био је огроман, будући да
је у њој још живо присутна традиција Немањића, па је и власт једног Лазаревића
народ веома брзо прихватио као легитимну.
Немамо историјских података о томе како је Јелена поднела смрт јединца, а
касније и смрт брата заштитника, али је њен живот засигурно пратио судбину
њене мајке Јевгеније и учитељице Јефимије. Почетком 1435. Јелена је по други
пут остала удовица. Након тога у историјским изворима пратимо њене контакте
са Дубровником, где је желела да се настани и подигне православну цркву у којој
би била сахрањена. Дубровчани јој се извињавају што јој пре папиног допуштења
не могу дати одобрење за подизање православне цркве, а што се тиче стана – Ду-
бровник је увек био њена кућа.57
Последње године живота (од 1435) Јелена проводи у Драчевици и манастири-
ма на Скадарском језеру, интензивно се занимајући за монашку и уопште рели-
гиозну литературу. На острвцету Горица (Брезовица, Бешка), поред цркве Светог
Ђорђа, чији је ктитор био њен први муж Ђурађ Страцимировић, Јелена гради
своју задужбину – Благовештењски манастир. У Горичанима у Горњој Зети је 25.
132
новембра 1442. свом духовнику Никандару Јерусалимцу издиктирала последњу
вољу. Умрла је почетком следеће године и сахрањена у својој ктиторији.

3. Зеска Свеа ора

Већ је било говора о утицају светогорског типа црквеног градитељства у српским
земљама. Кнез Лазар у Србији подиже триконхосне цркве, а и у сликарству се
такође очитује присуство несворене аворске свелоси.
53 Херцег Стефан и Јелена, ћерка Балше III, имали су петоро деце: синове Владислава, Влатка и
Стефана и кћери Катарину и Мару.
54 Ђуро Тошић, нав дело, 439.
55 Милош Благојевић, Врховна влас и ржавна урава, 117.
56 Исто.
57 Миодраг Пурковић, нав. дело, 86.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

У области Зете, којом су од смрти цара Душана, па до 1421. владали Балшићи,

јаснији светогорски утицаји осећају се после помињаног Пећког сабора (одржа-
ног у време Лазара и Ђурђа I ради избора новог патријарха) када у њу све чешће
долазе монаси исихасти. Иако се територија којом су владали Балшићи некад
протезала од Призрена до Требиња, они су задужбине махом градили око Ска-
дра, Скадарског језера и на Приморју, а у ктиторству нису заостајале ни њихове
жене из других српских владарских породица.58 Треба посебно истаћи четири
манастира на обалама и острвцима Скадарског језера – Старчево, Бешку, Пре-
чисту Крајинску и Морачник, јер у српском градитељству представљају посебну
скупину као најзападнији изданак светогорске триконхосне цркве.59 Ктиторску
зрелост они су показали не копирајући обрасце који су долазили са Свете горе
или из Србије, него их комбинујући са домаћим градитељским предањем. Тако,
манастири немају спољне пластике, зидови се не раде у више боја као у Србији,
него од клесаног камена; конструкција је једноставнија, а њихова посебност је
и у примени готичких облика.60 Упоредо са применом светогорског триконхоса,
Балшићи настављају да граде и једнобродне цркве (Јеленина црквица је таква).
Потребно је нагласити и необични ктиторски подухват Балше III, који је 1413. у
манастиру Прасквица применио рашки стил из XIII века.61
Нажалост, мало шта је до данас остало од других уметничких радова из тог
периода. Претпоставља се да су биле живописане најважније цркве (поменуте на
Скадарском језеру засигурно), и да су, слично онима у Србији, и ове фреске из-
ражавале исихастичка обележја. У цркви коју је подигла Јелена Балшић на Горици
налази се фреска са представом Страшног суда у којој се Богородица и Јован Пре-
теча обраћају Христу с молбом да буде милостив према грешнима. Није сачувана
ни једна икона из времена Балшића; остао је само податак да Балша III поседује
Богородичину икону за коју се верује да ју је осликао свети апостол Лука.62 Није
ли то, можда, она иста икона коју његова мајка опоруком оставља својој сестри
Деспини (Оливери), а ако би Деспина умрла, икона је имала припасти њеној уну-
ци Јелени.63
Оно што је претекло од бурног времена које је ускоро поклопило све српске
земље, па и Зету, јесте доказ да су Балшићи поручивали књиге сходно обичају
133
ондашње властеле. За манастир на Горици духовник Јелене Балшић, Никон
Јерусалимац, саставио је Горички зборник, који је, између осталог, замишљен као
скитски типик.64
58 Гордана Бабић-Ђорђевић, Војислав Ј. Ђурић, Поле уменоси, Историја српског народа,
друга књига, Српска књижевна задруга, Београд, 1994, 161.
59 Исто, 163.
60 Исто.
61 Исто.
62 Исто.
63 Миодраг Пурковић, нав. дело, 89.
64 Скитски типик – скит је мали манастир у коме живи монах-испосник. Први такви монаси
живели су у шаторима направљеним од кожа животиња (грч. скитос значи штављена кожа). Типик је
правило, устав живота у манастиру. Скитски типик, дакле, био би писани закон по коме се одређује
начин живота у скиту. У поређењу са типиком општежића, скитски типик је много строжи.
 Владимир Баљ

Како стоји у ктиторском натпису, црква на Горици посвећена Благовестима,

подигнута је руом и окуом блаочасиве осође Јеле, кћери свеоочившеа
кнеза Лазара.65 Црква је мала, једнобродна грађевина, какве су се градиле у време
Црнојевића, господски издужена и достојанствена. Са обе стране су јој дозидани
параклиси. Могуће је да је подигнута на темељима нешто веће базилике, а два ма-
сивна камена стуба у припрати су можда још античка или староромејска.66 Гроб
ктиторке налази се уз јужни зид цркве.

4. Смерни Никон и бурна времена

Никон Јерусалимац рођен је у годинама око Косовске битке. У науци није до краја
разрешено да ли је његово порекло грчко или српско, у сваком случају, служио
се са оба писма и језика подједнако добро. Почетак XIV века Никон је провео у
Jерусалиму и другим местима Свете земље, по чему је добио име Јерусалимац.
Рекли смо већ да је број српских монаха и поклоника у Светој земљи кроз цео
средњи век био велики, поготово од подизања Милутинове задужбине Све-
тих Арханђела у Палестини. Митрополит Амфилохије наглашава да присуство
Срба монаха у Палестини и на Синају потврђују и бројни србуљски рукописи и
да они бројем премашују друге словенске рукописе чуване на Истоку.67 Светим
Арханђелима цар Душан је 1348. приложио манастир Врањину на Скадарском
језеру, као метох.68 Никон, ако је Србин, вероватно је био сабрат палестинског ма-
настира, али га од 1440. видимо као духовника Јелене Балшић на Горици у Зети.69
Сасвим је могуће да је Никон после 1442. примио велику схиму и по монашкој
пракси променио име у Никандар, који ће у Горичанима исписати Јеленину
последљу вољу. После Јеленине смрти Никон (Никандар) борави у манастиру
Светог Николе на Врањини, а последњи пут (23. новембра 1468) помиње се као
проигуман тог манастира.
Личност овог духовника, теолога и књижевника напајала се на извору иси-
хазма као вое живе у Палестини, Синају и Јерусалиму, о чему је уосталом и писао
у Горичком зборнику. Све о њему говори као о великом и истинском подвижнику,
исихасти и човеку најшире учености коју је могао да пружи средњи век.
134 Непосредно пред почетак преписке са Јеленом Балшић, Никон је саставио
један зборник који садржи преводе списа исихастичког садржаја византијских
теолога: Симеона Новог Богослова, Григорија Синаита и Калиста Ксантопула, као
и неколико текстова на грчком језику.70 У питању је Шесонев који се данас чува
65 Љубомир Стојановић, Сари срски заиси и наиси, I, САНУ, Београд, 1982, 88, бр. 276.
66 Нада Ђукановић, Зеска Свеа ора, специјалан додатак Светигоре, бр. 129-130. Цетиње,
2002.
67 Митрополит Амфилохије Радовић, Синаии и њихов значај у живоу Србије XIV и XV
вијека, 290.
Ђорђе Трифуновић, Сара срска књижевнос, Београд 1994, 213.
��������������������
69 Епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), Исовеање вере Никона
Јерусалимљанина, Светигора бр. 125-126, Цетиње, 2002, 38.
70 Бошко Бојовић, Жиије Свео Симеона Мироочивоа о Никона Јерусалимца, Богословље
I, Београд, 1987, 37.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

у манастиру Савина. За овај зборник речено је да је можда најбоље компоновани

српски исихастички зборник.
Наука се доскора Никона дотицала само као књижевне појаве у преписци са
Јеленом Балшић. У последње време Никонову личност сагледавамо и кроз бурни
историјски контекст, лагане али сигурне пропасти српске државности, али и као
једног од великих српских теолога XV века. Нова теолошка сазнања омогућују да
дубље сагледамо и Никоново књижевно дело.
У тренутку док Јелена гради задужбину и истовремено од Никона тражи од-
говоре на питања око организације монашке заједнице, звона на фирентинској
катедрали (јула 1439) објављују склапање уније између источне и западне
хришћанске цркве.71 Нова опасност по православни народ надвијала се над стару
српску земљу. Јелена и њен духовник добро су разумели претњу, будући да су
им Млечани били први суседи. Интересантно је да Пећка патријаршија, дакле,
Србија деспота Ђурђа, није учествовала на Фирентинском сабору. Ђурђе је Лати-
нима објашњавао да је цео свој век провео у вери предака, и ако би је сада про-
менио, његови поданици би помислили да је умом пореметио, иако су га до тада
сматрали мудрим човеком.72
Никон Јерусалимац, дубоко свестан опасности коју носи унија, постаје но-
силац антилатинских идеја, које у Србији тог времена нису биле реткост, јер је
саставни део византијског исихазма, поред аскезе и мистицизма, био и ревнос-
ни антилатинизам.73 Зато Никон за Горички зборник саставља текст исповедања
вере и један мањи у коме разобличава латинско служење на бесквасном хлебу,
погрешно поштовање Богородице и непоштовање икона. Текст вероисповедања
тек у последње време добио је значајнију пажњу од наших теолога и проучавалаца
књижевности.74 Дакле, кроз значајан рад старца Никона сагледавамо историјске
ломове бурног периода. Било је то време истовременог ширења римокатолициз-
ма и млетачке власти. После самопредаје Котора и Улциња, Венеција је 1442. узе-
ла Будву и Дриваст, а 1443. Бар. Тако је завладала целим Зетским приморјем од
Котора до Бојане. Которски бискуп, Млечанин Марин Контарено присуствовао
је сабору у Фиренци 1439. године, после кога су се унијатски ветрови осетили и у
Зети. У крви су угушени сви покушаји отпора папизму. Тако је зетски митропо- 135
лит, после разарања древне светосавске епископије Светог Михаила на Превла-
ци, седиште преселио у Пречисту Крајинску, а кад га је одатле истерао унијатски
71 У ишчекивању западне помоћи против исламских освајача, некада моћна Византија попу-
стила је и признала унију. Народ, на челу са ефеским епископом Марком, био је жестоко против
папског примата, па је унија пропала. Попуштање Византије имало је далекосежне последице по
њен углед међу словенским народима.
72 Момчило Спремић, Први а Десоовине, Историја српског народа, друга књига, Београд,
1994, 247.
73 Милорад Лазић, нав. дело, 64.
74 Епископ Атанасије Јевтић, Исовеање вере Никона Јерусалимца, 38-41; Игуман Јован Пурић,
Тројична ерминолоија Исовеања вере Никона Јерусалимца, Хришћанска мисао 5-8, Београд-
Ваљево-Србиње, 2002, 12-14; Милорад Лазић, Исихазам срске књие, Просвета, Ниш, 1999, 138-
141.
 Владимир Баљ

владика, повукао се у манастир Врањину, затим у Ком, па на Цетиње, где је остао

до данас.75
Друга опасност били су надирући муслимани, па Никон одговарајући Јелени
на питање Зашо хришћани сраају о нечасивих, подучава своје духовно
чедо, утврђујући је у духу вере за коју је њен отац положио жртву.
У сваком случају, снага Никоновог ревносног правоверја и Јеленина ода-
ност традицији Немањића, оставили су неизбрисив траг међу зетским брдима,
штитећи православни народ кроз будућа тешка столећа муслиманског и латин-
ског ропства. По речима митрополита Амфилохија, Никон у Шесоневнику даје
назначење човека, а у Горичком зборнику смисао историје.76

5. Горички зборник
Своју задужбину на Горици Јелена почиње да зида у седмој деценији жи-
вота (око 1439). Земљу којом је владала и за коју је ратовала, запоседају стари
непријатељи ратујући сa новим династијама (Црнојевићима). Већ одавно нема
никог свог међу живима. Два пута је остајала удовица. Смрћу сина јединца уга-
сила се лоза Балшића. Имала је једино унуку Јелену и духовника Никона према
којима је гајила огромну наклоност – видимо то и из тестамента. Њих двоје и
Богородичина црква на Горици су њени највећи наследници.77
Широко образовање које носи још из двора у Крушевцу, иако се кроз
деценије живота у градовима Приморја оплеменило и проширило, није јој више
довољно. Она се све више окреће духовном размишљању и монашкој литератури.
Интересује се за питања организовања живота у манастиру. Једини у Зети који јој
је могао дати одговоре био је Никон Јерусалимљанин. Тако започиње преписка
између њих, коју је Никон уобличио у целину, нама данас познату као Горички
зборник.78
Питања и одговори, као жанр у који сврставамо и овај зборник, није био не-
познат књижевности средњовековне Србије.79 Питања се постављају у облику по-
сланице, а онај који на њих одговара најпре се позива на примљену посланицу,
136 затим и сам одговара у њеном облику.80
75 Иван Божић, Поискивање равославља, Историја српског народа, друга књига, Београд,
1994, 286.
76 Јеромонах Јован (Ћулибрк), Траови Чевро васељенско сабора ко Никона Јерусалимца,
у књизи: Цеињска боословија, Цетињска богословија, Цетиње, 2002.
77 Јелена Балшић, Тесамен, у књизи: Писах и оисах – ауобиорафске изјаве срење
века, приредила Радмила Маринковић, Нолит, Београд, 1996, 208-9.
78 Овај зборник случајно је открио Светозар Томић купивши га 1902. у Скопљу за једну и по
турску лиру. Данас се зборник налази у Архиву Српске академије наука и уметности (број 446).
79 Већ се св. Сава користио овим књижевним жанром када у 58. главу Крмчије уноси пре-
вод одговора митрополита ираклијског Никите, епископу Константину. Охридски архиепископ
краљу Радославу одговара на четрнаест литургичких и канонских питања. Васељенски патријарх
Генадије Схоларије одговара деспоту Ђурђу Бранковићу на петнаест постављених питања. Ђорђе
Трифуновић: Азбучник срских срењовековних књижевних ојмова, Нолит, Београд, 1990, 246.
80 Ђорђе Трифуновић, исто.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

Старац Никон је од три дела различите величине саставио овај зборник, уоб-
личивши га у компактну целину на 273 листа (20,8 х 13,5).81 Листови су касније
невешто обрађени, мада се претпоставља да су дрвене корице, пресвучене кожом
и прошивене канапом, из времена његовог настанка.
У вези са језиком Јелениних посланица, Милица Грковић напомиње да су пи-
сане у ресавском периоду српскословенске писмености, полууставом са елемен-
тима брзописа, те је то однеговани, високо нормирани српскословенски језик, без
наноса из народног језика.82
Први део (1а - 15б) почиње посланицом Јелене Балшић која није сачувана
– првих седам листова поцепано је по висини, док је Никонов одговор у другој
половини сасвим читак. Из његовог одговора закључујемо шта га је Јелена пита-
ла: он јој пише о пролазности и сујетном животу, затим јој даје савете о духов-
ном и моралном усавршавању, који треба да почивају на врлинама кротости и
милосрђа. У овој најкраћој посланици духовник теши своје чедо речима да, ако
јој се у телу и души јави каква „скрб“, не очајава много, јер је род људски, док је
год везан за тело, везан и за патњу.
Други део (16а-48б) опет започиње Јеленином посланицом која је позната као
Оисаније боољубно. Она се дубоко захваљује за одговоре које је примила и не
крије срећу због духовне користи коју је имала, и уједно жалећи што се са њим
није дуже видела и што их сада раздваја даљина. Посланицу воа рукоисања
римисмо и великолено и љубазно о све моје уше изљубисмо и целивасмо... И
чесо ову рочиавасмо.83 Јелена се опомиње сујетног живота и сталне тежње
ка богатству и слави који не дозвољавају да проникнемо ка свелоси часноа и
беселесноа ребивања. Јер омрачише се очи муком и меежом који је у свеу.
Она не скрива ни своју жеђ за истинским подвигом, па моли Никона да јој одго-
вори на недоумицу да ли је већа милостиња или монаштво. Такође, она каже да
неки говоре како св. Василије Велики хвали општежиће и у мношву ребивање
а буе. Ови и усамљенишво и неоворење смарају као бооуони живо
и сарање о самоме себи. Око ових недоумица Јелена се спорила са некима из
своје околине, чиме је оставила јасно сведочанство о живој заинтересованости за
питања вере у Зети, као и за врсту литературе која се онда читала: И молимо а 137
сазнамо најачније и мееж реирке о нас а оанамо и ка свелоси разума
а се ууимо.
Од свих жанрова у српском средњовековљу жене су најчешће користиле по-
сланице. Због прецизно одређеног стила, посланице су често биле оптерећене
општим местима и узорима. Свега тога има код Јелене Балшић. Иако су жаљење
због раздвојености, чежња за духовним сједињењем и истицање смерности као
81 Исти, Две осланице Јелене Балшић и Никонова Повес о јерусалимским црквама и
усињским месима, Књижевна историја V, 18, Београд, 1972, 291.
82 Милица Грковић, нав. дело, 198.
83 Сви наводи, ако другачије није казано, било да су преводи или транскрипција на савремену
ортографију су према: Ђорђе Трифуновић, Две посланице Јелене Балшић и Никонова Повест о
јерусалимским црквама и пустињским местима, Књижевна историја V, 18, Београд, 1972.
 Владимир Баљ

духовног идеала, типични епистоларни топоси, Јелена их оживљује личним то-

ном изишлим из њене искрене жеље за подвигом.84
До скора је остало непримећено да се делови Оисанија боољубно поклапају
са Жиијем Јована Рилско које је писао Јевтимије Трновски.85 Свакако да ово
поклапање не треба узети као плагијат, јер средњовековни ствараоци немају
однос према ауторском начелу, него у први план стављају начело жанра. Ипак,
како наглашава Светлана Томин, која је до овог открића дошла, Јелена Балшић и
у преузет текст ставља личне исказе.86
На још једном плану она одступа од жанровске условљености: нагомилавање
замршених конструкција, библијских цитата, замагљивање стварног значења
речи, апстракција, неологизми и грецизми... била је одлика леенија словес, који
је цветао у књижевности средњег века, а заправо је био језичко-стилски одговор
на исихазам. Јеленине посланице по стилу су разумљиве и једноставне, па се по
изразу приближавају говорном узору.87
Одговор на друго Јеленино писмо, Никона открива као преданог исихасту, па
му и стил одише литературом коју је читао и приређивао у зборнике. Он Јелену
саветује да себи за духовника узме ћутљивог старца, што је прва врлина међу иси-
хастима, и да му преда сву своју вољу. Његов стил је, за разлику од њеног, тежи,
оптерећен леенијем словес.
Сву своју ученост и обавештеност о разним наукама, дакле, не само теолош-
ким питањима, Никон ће показати у трећем и најобимнијем делу Горичког зборни-
ка (49а-272а), коме овога пута не предходи препис Јеленине посланице. Међутим,
и о њеном садржају закључујемо из одговора које јој шаље. На првом месту то је
вест о завршеној гробној цркви на Горици. Никон затим пише о стварању света, о
Адаму и Еви и њиховим потомцима, о потопу и времену након њега, па о зидању
куле у Вавилону, о Авраму и Мелхиседеку, опомињући се жртвеника који је Јелена
подигла на Горици.88 Повест ће бити настављена догађајима после Христа. Јелену
је интересовало и зашто се ми клањамо иконама и крсту, који су, као и идоли,
дело људских руку, па јој мудри духовник раздваја побожно поштовање иконе од
поштовања свечевог лика.
138 Већ смо показали како су Јелена и њен син Балша III у Зети чували свест
о континуитету српског царства. У тој бризи огледа се реална историјска опас-
ност од два непријатеља, оба друге вере. То објашњава зашто је петину просто-
ра средишњег дела Горичког зборника Никон посветио Немањићима, који као
владари нису били актуелни већ седамдесет година. Никон је добро знао да је
везивање за национални и духовни легитимитет, који је остварен за време те све-
���������������������������������
Милица Грковић, нав. дело, 197.
85 Светлана Томин, Оисаније боољубно Јелене Балшић: рило схваању ауорско начела у
срењовековној књижевноси, Научни састанак слависта у Вукове дане 30/2, Београд, 2002, 78.
86 Исто.
87 Милица Грковић, нав. дело, 199.
88 Јеромонах Јован (Ћулибрк), Никон Јерусалимац и исихасичко реање, Свети Григорије
Палама у историји и садашњости, Духовна академија Светог Василија Острошког, Србиње, 2001.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

тородне династије, од пресудног значаја за будуће очување српског православља

у Приморју и шире.89 Посебну пажњу привлачи житије Светог Симеона које се
протеже на тридесетак страна. У првом делу текста Никон се служио житијем
које је написао Првовенчани, да би затим користио Теодосијево Жиије Свеоа
Саве. С обзиром на то да је Никон оба житија осмишљено скратио, а убацивао
и оригиналне делове, Бошко Бојовић сматра да би се та ‘’компилација’’ по мери-
лима средњовековне књижевности могла сматрати још једним – новим житијем
Светога Симеона.90
Не треба заборавити да је Јелена по женској линији била изданак лозе
Немањића, па наглашавањем ревносног живота Светог Симеона, Никон жели да
успостави паралелу између њих двоје као носилаца и бранича чистоте вере.91 Сас-
вим је могуће и да је, наводећи примере светости Немањића, Никон као духов-
ник, желео да јој помогне у њеној евентуалној недоумици око примања монашког
завета.92 Владика Атанасије, не наводећи изворе, претпоставља да је Никон Јелену
и замонашио на Горици негде између 31. августа 1441. и 25. новембра 1442.93 С тим
у вези треба нагласити да Јелена од Никона тражи равило скискао ребиванија,
па је логично закључити да у манастиру, за који тражи правила поста, коленопре-
клоних молитви и у ком обитава, није била световњак.
Према монашком уставу који саставља Никон, видимо да он захтева велики
подвиг поста и молитве у којој се предвиђа читање пола Псалира за дан и ноћ,
говорење и до хиљаду молитви уз чињење по три или шест стотина метанија. У
вези са тим он (на листу 185) даје и облик умносрдачне молитве: Госое Ису-
се Хрисе Сине Божији омилуј ме.94 Никон објашњава и правила поста Свете
Четрдесетнице, затим апостолског и великогоспојинског поста. Ту су изреке Све-
тих Отаца и упутства за душевну борбу против злих мисли и епитимије за грехе.
Такође и захтев да мниху сихасу јеинаку не ообаје ничо же риежаи
разве коиу. Сва ова правила написана, заправо – састављена, од изрека Отаца
које се односе на скитски живот, у духу су исихазма из чије светлости Никон
проговара. На исихазам нас упућује и инсистирање на многобројном понављању
Исусове молитве, кроз коју су они остали препознатљиви кроз векове до данас.
Да је Никон имао за циљ још нешто осим ширења идеја исихазма, сведочи и 139
присуство космографских и географских одељака у Горичком зборнику.95 Главни
циљ средњовековног зборника овог типа био је да поучи, осим теолошке области,
89 Бошко Бојовић, Жиије Свеоа Симеона Мироочивоа о Никона Јерусалимца, Богословље
I, Београд, 1987, стр. 40.
90 Исто, 44.
91 Јеромонах Јован (Ћулибрк), Траови Чевро васељенско сабора ко Никона Јерусалимца,
Цетињска богословија, Цетиње, 2002.
92 Бошко Бојовић, нав. дело, 40.
93 Епископ бивши Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), нав. дело, 39.
94 Јеромонах Јован (Ћулибрк), Никон Јерусалимац и исихасичко реање, Свети Григорије
Палама у историји и садашњости, Духовна академија Светог Василија Остраошког, Србиње, 2001.
95 О томе студија Нинославе Радошевић, Козморафски и еорафски оломци Горичко зборни-
ка, Зборник радова Византолошког института XX, Београд, 1981, стр. 171-184.
 Владимир Баљ

и у другим областима. Никон пише о облику земље (за који тврди да је овалан и
сличан јајету), па о њеном положају у васиони где се каже да Земља не соји ни
на чему, нии је ша носи, већ виси у вазуху.96 Затим се бави питањем колико је
земља удаљена од неба и прорачуном да би човеку да се на њега попне требало
500 година. Нарочито је занимљиво размишљање средњовековног интелектуал-
ца о томе има ли антипода испод земље, па Никон одлучно одбацује тврдњу да
их има реторским питањем: зар би аниои хоали о нашим ноама?(...) А ми
који знамо Боа свержиеља и сварање човека, и рво и ооње, вримо а
исо земље нема љуи, нео има само ица и мизаваца. Јасно је да су за Никона,
који цео свој живот ломи кроз призму вере у Бога сведржитеља, космологија и
географија на првом месту богословска питања.
Изложивши скитска правила, космогонијске и географске претпоставке, Ни-
кон зборник приводи крају и у њему исписује један од првих српских путописа
Повес о јерусалимским црквама и усињским месима. Рекли смо да је Никон
једно време провео као сабрат Светоархангелског манастира у Палестини, па се
зато назива Јерусалимцем. Писац приповеда оно што слишахом и виехом, што
говори да он сва места није обишао (јер због огромног пространства о ком пише,
то не би ни могао), него је о некима слушао. То је изразито херметична проза, с
тога тешко читљива, пуна асоцијација и недоречености. Ритам брзог смењивања
места одаје утисак да је читав путопис писан са литерарним претензијама.97
Својим исповедањем вере Никон је само потврдио своје припадање исиха-
стима који су се, поготово после све чешћих притисака на склапање уније, веома
често бавили овом проблематиком. Казали смо да је антилатинизам једна од од-
лика исихастичког покрета,98 па је у то смутно време, а посебно после склапања
уније у Фиренци 1439, вероисповедање било и врста легитимације, имајући у виду
да је Марко Ефески одбранио своје правоверје управо на тај начин. Никон је знао
и за још једну опасност с којом се срео у Светој земљи и због које је можда избе-
гао, а то су муслимани. Да је овај спис писан с циљем одбране од ислама владика
Атанасије сагледава у чињеници да се не бави питањем о исхођењу Светога Духа
140 и рађању Сина (у чему би се спорио са Латинима), него наглашавањем крштења
у Свету Тројицу и да је савршенство само у Оцу и Сину и Светоме Духу, што по-
тенцира разлику једино са муслиманима.99
Трећи део зборника Никон завршава записом којим књигу поклања Јелени
речима: аше чо обрешеши олазно, Боу блаоа, аше ли ни, оушенија
рошу, милос вазискују, оњеже и осојин јесам омилованија јако и невежа.
Затим Никон у зборник уврштава и трећу Јеленину посланицу којом га она
обавештава да је књигу примила и сматра је као неки царски украс и скуоцену
96 Сви наводи везани за космогонијске и географске мотиве у Горичком зборнику: Нинослава
Радошевић, исто.
97 Димитрије Богдановић, исто.
98 Види фусноту 62.
99 Епископ бивши Захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), исто, стр. 41.
 Иеје исихазма у реисци Јелене Балшић и Никона Јерусалимца

ризницу или као само бооисање на аблицама... Она књигу поклања својој
Благовештенској цркви на Горици. И на самом крају зборника налази се молит-
ва Богородици, означавање године (6950=1442) и топос проклињања онога ко
ерзне оеи сију књигу.

6. Добар ра раовах, рку заврших, веру оржах

(2. Тим 4, 7)
Свако озбиљно проучавање српске историје краја XIV и почетка XV века упућује
нас на неколико жена које су тај период, стицајем специфичних околности, у пот-
пуности обележиле. Уз изузетну личност Јелене Балшић овај рад је узгред помињао
и још две жене тог времена – кнегињу Милицу, мајку Јелину и Јефимију – Јелину
учитељицу. Све три (са њима списак жена које су обликовале српску историју тог
времена ни из близа није потпун) у преломним тренуцима краја царске славе,
када је и крај времена изгледао никад ближе, показале су сву своју далековидост,
државничку мудрост и одважност. И не само то. Оне настављају традицију својих
претходница – иконопишу, читају и поручују књиге које саме преписују и прево-
де, пишу оригинална дела, везу, подижу задужбине. Све три потврдиле су се као
брижне мајке које су на сваки начин штитиле своју децу. Ретко где су мајчинство
и дипломатија биле иста брига на начин на који су биле њима.
Надживевши све које је волела, Јелена Балшић у седамдесетој години живота
покреће битку већу од оне са Млечанима. Она не крије да искрено пати, не за
мртвима него што се омрачише ушевне очи муком и меежом који је у свеу. У
том свету она не налази ништа осим жеље за богатством и сујетну славу и сласт.
Она, која је последњих педесет година ратовала, преговарала и путовала, сада је
у потрази за духовном врлином, сада жели да зна да ли је већа милостиња или
монаштво. По речима Димитрија Богдановића, из њене заокупљености свеошћу
чисо и неелесно ребивања, тада проговара мистик, исихаста у правом смис-
лу те речи.100
Личност Јелене Балшић нераздвојива је од личност Никона Јерусалимца,
управо због њихове повезаности на духовном плану у тајни спасења, јер он је био
тај који јој је могао пружити тражене одговоре и упутити ка извору вое живе. Да 141
је монах огрејан на аворској несвореној свелоси, Никон сведочи кроз сваки
одговор упућен Јелени. Припремајући је за монаштво и излазак пред васкрслог
Христа, у чију је одбрану пре педесет година њен отац повео целу Србију, Никон
је припремао целу Зету за дуготрајно и исцрпљујуће ропство два непријатеља,
оба друге вере. Да је Јелена у мисији, коју сама осећа да треба да испуни и коју
јој поверава духовник, успела, сведочи нам потоња историја и жива присутност
њене личности и данас у народном предању.

100 Димитрије Богдановић, исто.

 Владимир Баљ

Vladimir Balj

HESYCHAST IDEAS IN THE CORRESPONDENCE

BETWEEN JELENA BALSIC AND NIKON OF JERUSALEM
Summary

The article deals with spreading of Hesychast ideas in Zeta in the late Middle
Ages - during the rule of the last Balsici, precisely through a life of Jelena Balsic and
learned monk, her pastor Nikon of Jerusalem. Jelena was a daughter of the prince
Lazar and her roots were in Nemanjici tradition, while Nikon belonged to Byzantine
Hesychast movement. Their correspondence known as “Goricki zbornik” represents
an important testimony to spiritual streaming in the coastal region in the XV century,
indicating a struggle against Latin influences, as well as testifying to the interests taken
by contemporary aristocracy.

142
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 143–150.

+ Епископ Атанасије ЈЕВТИЋ

О херцеу Сефану Косачи (1435-1466)

и њеовом есамену

S тара српска властелинска и владарска породица Косача пореклом је из исто-

именог села у близини Горажда (према Фочи-Србињу), где су у почетку били
њихови породични поседи, а онда се њихова област проширила на целу данашњу
Херцеговину.1
Из те породице је познати српски војвода Влатко Хранић-Вуковић (1389-90.
г.), који је као восковођа на челу војске краља Твртка учествовао у Косовском
боју. У његовој војсци је био и велможа Влаћ Белић, који се вратио с тешким ра-
нама у Влаховиће код Љубиња, у Херцеговини, и тамо је у цркви погребен, у гробу
у храму, где и до данас стоји уклесан у камену плочу над гробом његов запис из
времена 1389. г.
Влатко је имао три сина: Сандаља, Вукца и Вука. Влатка је наследио Сандаљ
Хранић, велики војвода босански и војвода хумски, који је имао дворе на Кључу
код Цернице, близу Гацка, и био је ожењен Јеленом Балшић, ћерком кнеза Лаза-
ра (претходно удатом за Ђурђа Балшића у Зети).2 Сандаљева земља захватала је
1 Од рода Косача до данас, колико знамо, има само један мушки изданак - то је јеромонах Ми-
рон Косаћ, из Херцег Новог, професор у Призренској Богословији (сада у Нишу). Хрвати су, како
то већ уобичајено раде да се “ките туђим перјем”, од овог рата 1992-95. г. почели да својатају Косаче
као своје, па су у Мостару подигли “Хрватски дом Стјепан Вукчић Косача”! “Храбар народ”, како је
већ рекао Јован Дучић, али у томе “да се ничега не стиди”.
2 Наводимо један запис из 1440. г.: Ове је године повереник госпође Јелене (Лазареве-Балшић),
удовице великог босанског војводе Сандаља Хранића, которски властелин Лука Паутино, заступ-
ник и повереник српског живља у Котору, потврдио пред судијама и провидуром у Котору, да
је примио Јеленине драгоцености у поклад: украсне појасе, хаљине, пехаре, послужавнике, ибри-
ке итд., од сребра и злата, и скупоцене тканине, а у присуству словенског канцелара Стефана 143
Калођурђевића и латинског Ђовани де Луксија. (Јиречек, Соменици срски, бр. 86; Ковијанић,
193-6). На Сандаљевом и затим херцеговом двору (у Кључу, Благају, Новом и др.) уз Јелену
Сандаљевицу /=Лазаревић=Балшић/ (ваљда до њене смрти 1442. г.), живела је и њена сестра Оли-
вера (вероватно по смрти брата им деспота Стефана, †1427), коју су називала Деспина, и која је
ишла у Дубровник у мисији (обично због извршења побожних намера своје сестре). Почетком
1441. г. она је из Дубровника упутила посланике деспоту Ђурђу у Зету, који је тада, изгубивши
привремено Деспотовину, ту боравио, јер му је Зета била остала у поседу. Херцег Стефан Вукчић је
такође потврдио Дубровчанима да је примио свој део оставштине Сандаљеве, повељом “у Новом
у Драчевици” 18. септ. 1438, а потом и повељом од 1. априла 1443. г. у Кључу: да су он и жена му
Јелена и син му Владислав примили наслеђе по тестаменту Јелене жене Сандаљеве: “оно што нам
опоручи и остави иза себе на самрти госпођа Јелена и уписа с добром свешћу својом напокону
ријеч у тестаменту каконо је по закону свјетовно и с њеним печатом писан од руке њеног духов-
 Еп. Атанасије Јевтић

од ушћа Неретве и Неретвљанске Крајине па све до преко Дрине и Лима. Градо-

ви и територије су му били: Нови (=Херцег Нови у Драчевици), Рисан, Оногошт
(=Никшић), град Будош (према Острогу), Самобор код Горажда, Ђурђевац на
левој обали Дрине (код Устипраче), Косман између Фоче и ушћа Сутјеске, Соко
на стецишту Пиве и Таре, Соко на Дрини код Чајнича, Кључ код Цернице (Гацко),
Дробњаци, Пљевља, као и Манастир Милешево са Пријепољем. Ту је спадала сва
област Хума - од града Сокола у Конавлима и Клобука и Мичевца код Требиња,
па до Видоша (=Столац) у Дубравама и Благаја (на извору Буне), Невесиња (град
Вјеначац) и Коњица, затим и доња Неретва, Љубушки, Неретвљанска Крајина и
област до близу Омиша (град Чачвина на левој обали Цетине).
По смрти Сандаљевој (15. марта 1435. г.) наследи га син млађег му брата Вук-
ца - Стефан Вукчић (рођен 1404. г., мајка му се звала Катарина +1456. г.), велики
војвода босански и херцег Светога Саве, и по њему ће се Хумска земља назва-
ти Херцеговина. Помиње се први пут 1419. г., кад са оцем и стричевима издаје
повеље о продаји Конавала Дубровнику, јер га је тада стриц Сандаљ већ одредио
за свог наследника, пошто сам није имао деце. Стефан се оженио 1424. г. Јеленом,
ћерком Балше III Балшића, сина Јелене Лазареве (дакле унука Јеленина), и насле-
дио је Сандаља 1435. године.
Он је, као и стриц му Сандаљ, признао власт турског султана Мурата II (1421-
44; 1446-51), а и са Дубровником је наставио мирну политику свога стрица, па је
молио Дубровчане да посредују код угарског краља Сигмунда, с обећањем да ће
му бити вазал. Угри то одбију и управу Хума повере кнезу Матку Таловцу, кога
су они поставили за “бана славонског”, и тражили су да Дубровчани том кнезу,
а не Стефану, плаћају познати Хумски доходак, који је иначе припадао српским
владарима.3 Стефан тада добије помоћ турске војске и потуче побуњене Хумљане,
властелу Ђурђевиће и Радивојевиће. Око 10. октобра 1435. г. Стефан је потврдио
Дубровнику повластице под градом Вјеначцем на Невесињу (чије рушевине и
данас постоје).4 Дубровчани су, са Стефановим војводом Санком, који је држао
ника Никандра старца Јерусалимскога” (ССПП II, 57-58), као и 3. јула 1443. г. на Доброј Води: да
је примио “две свите” од исте Јелене “преко руку госпође Деспине” (тј. Оливере, Јеленине сестре,
ССПП II, 59).
3 Једним каснијим писмом, од 5. јула 1450. г. у Новом, Стефан потврђује Дубровнику да је
144 примио «петсто перпера динара дубровачких од дохотка Конавоскога, којем дохотку је рок месец
август 3. дан о Степанудне, и да сам плаћен за сва времена минула и за ово годиште које свршава
од Рођења Христова 1450, 3. дан месеца августа». (ССПП 2, 65).
4 Стефан Вукчић Косача, као наследник Сандаља Хранића, повељом од 10. октобра 1435.г. “на
Невесињу, под градом Вјеначцем”, потврђује Дубровнику што им је раније дао Сандаљ и отац му
Вукац (брат Сандаљев) Конавле и Витаљину, која потврда почиње: “У име Оца и Сина и Светога
Духа. Ми господин велики војвода русага босанскога и остало, Стјепан, син и наследник многопо-
чтенога помена родитеља ми, славнога господина кнеза Вукца Хранића ..... и стрица ми славнога
великог војводе русага босанског господина Сандаља, и почтенога помена господина кнеза Вука...
Тада дођоше у славни двор господства ми у Соколу племенити људи славнога и богољубивога гра-
да Дубровника ....... и ти речени поклисари од нас искаху и многоумилно просише... да бисмо им и
ми, по обичају речене господе наших родитеља, и њима потврдили и установили крепко прве наше
слобоштине и законе и заповести и записања... И имавши савет и цео договор с ближњима и с
 О херцеу Сефану Косачи (1435-1466) и њеовом есамену

невесињски крај, ишли Радославу Павловићу ради мирења, али узалуд. Стефан
је од Радослава Павловића заузео Требиње, и жупу Врм и Бањане. Стефан је тра-
жио сада да се користи трговином, и да се ослободи привредне зависности од Ду-
бровника. Стефан постави своје нове царине у Требињу (Мичевац), на Сутјесци
(Тјентиште) и код Подринца. Напетост са Дубровником је некако престала, али је
бивало даљих немира између њих. Била су то немаирна и нестабилна времена.
Стефан је, иначе, био православни црквен човек, а његов духовник и скоро
стални проверљиви пратилац био му је милешевски епископ Давид. То се види
и по грађењу православних храмова, како што је, нпр., његова задужбина црква
Светог Георгија у Сопотници код Горажда, где и данас стоји натпис на каменој
плочи изнад улаза: “У лето 6954 (1454) ја раб Христу Богу господин Херцег Сте-
фан подигох храм Светога Великомученика Христова Георгија, молите се њему
да се помоли за мене грешног Владици мојему Христу”.5 Стефан је подизао и дру-
ге цркве, као цркву Светог Луке у Смоковцу у Боки, цркву Светог Срђа и Вак-
ха на Подима изнад Херцег-Новог, и изгледа, најстарији део храма манастира
Добрићева, као и храм у засеоку Заграђе испод престолног му града Сокола (код
Шћепан-Поља), који је наменио за свој починак.6 Кад му је дошла понуда из Рима
да са папом успостави односе, он је то најпре одбио, а онда је сам затражио те од-
носе, с пролећа 1439. г., јављајући преко посланика папи Евгенију IV (који је тада
држао скуп у Ферари и Фиренци са православнима из Византије), да, наводно,
жели примити унију, тражећи да му се пошаље бискуп да то оствари. Папа прими
ту молбу и 15. септембра 1439. писмом из Фиренце одреди хварског бискупа Тому
за посланика у Угарску, Хрватску и Хум. Не зна се шта је то омело, али је ствар
са унијом пропала, вероватно зато што је Стефан само политички тактизирао,
док је у својој православној вери био постојан. Једно време Стефан је био вазал
напуљског краља Алфонса Арагонског, чији су бродови почетком 1445. г. стигли
у Нови.

изабранима властеле господства ми створи милост господство ми... потврдисмо им и установисмо

све и сваке повеље и записање... и потврдих и установих: жупу Конавли и град Сокол и Витаљину
и Цавтат и Обод и све што Конавлима пристоји све са свим у векове векова, њима и њиховом по-
томству за баштину и за племенито, као што је њихово и пре било, како се именује у запису који
кнез и властела и сва Општина дубровачка имају ......ротисмо се и заклесмо, најпре кнез Гргур
Вукосалић, и кнез Вукашин Дукојевић, и кнез Влатко Обрадовић, кнез Стјепко Дукојевић, кнез 145
Радосав Стјепковић, кнез Обрад Хлапомирић, кнез Иван Вуковић, кнез Сладоје Вуковић, кнез Вук
Десисалић, кнез Драгић Грданац, кнез Мркша Дукојевић, кнез Јурај Радивојевић. Ротисмо се и за-
клесмо се на светом јеванђељу божијем и на часном и животоворном крсту господњем реченом
кнезу, властели и свој општини владајућег града Дубровника и њиховом наслеђу, у господа Бога
Сведржитеља и у Пречисту Богородицу и у 4 јеванђелиста и у 12 светих врховних апостола, и у 318
светих отаца који су у Никеји, и у 70 изабраних божијих, и у све свете који су од века Богу угоди-
ли... (и, ако се ово рекрши)... да смо проклети... као да смо се одрекли Бога... и вере коју верујемо. И
ово се писа и сврши лета рођења Христова 1435. године, месеца октобра 10. дан, на Невесињу под
градом Вјеначцем, а уписа дијак Влатко...” (ССПП 2, 35-41).
5 Сари срски заиси и наиси, I, 94, бр. 308; IV, 27, бр. 6136, где је исправљена година на
1446.
6 Исорија срско нароа, књ.2, 347-8, СКЗ, Београд 1982 ( В. Ј. Ђурић).
 Еп. Атанасије Јевтић

Године 1448. Стефан се и јавно прогласи за самосталног “Херцега од Светога

Саве”, чиме се очигледно везивао за традицију и наслеђе Немањића, јер је у свом
поседу држао манастир Милешеву, где је био гроб св. Саве., а и зато што је Рас-
тко Немањић владао Хумском земљом.7 За херцегом Стефаном је била Јелена, кћи
Балше III Балшића, који је, будући без мушке деце, своју Зету оставио ујаку де-
споту Стефана, а овај Ђурђу Бранковићу. Кад је Ђурђева деспотовина 1439. г. про-
пала (мада му је тада остала Зета), херцег изјави своја права на Зету. На Балшића
Зету гледали су и моћна властела Ђурашевића-Црнојевића, утицајни и у време
Немањића. Септембра 1441. г. херцег Стефан заузме Горњу Зету, током 1442. г.
приђу му Доња Зета и Бар, али остали градови не хтедоше. Но, херцег се ускоро
сам повукао из Зете, а Зетом све више овладавају Млеци, којима се ускоро предају
на западу Херцеговине и Пољица и Омиш.
У јесен 1443. г. крене крсташки рат угарског и пољског краља и деспота Ђурђа
против Турске, и Сегединским миром у пролеће 1444. буде васпостављена Ђурђева
Деспотовина, којој се поврати опет и Горња Зета. Херцег се измири са Ђурђем и
врати му све узето (с пролећа 1445. г.), а затим су ступили и у родбинске везе. По-
том је херцег склопио мир и са Млецима, одрекао се Бара и Омиша, повраћене
су му куће у Котору и Задру, а обећана му је кућа и у Млецима. Следећих година,
1451-54, херцег је ратовао са Дубровником, али се потом измирио са њим, о чему
је доказ и његов тестамент. Херцег Стефан Косача је умро 22. маја 1466. године.
Херцегов тестамент од 21. маја 1466. године диктиран је милешевском митро-
политу Давиду, уз присуство Радина госта и коморника Прибисава Вукотића, а
отворен је и извршен 20. децембра 1467 (ССПП II, 87-92).
“Тестамент великославнога господина херцега Стјепана Косаче, који говори
овако:
У име великога Саваота, големога господа Бога нашега, а рећи ћу: почетком
Оца, испуњењем Сина, савршењем присветаго Духа. О Приславна Тројице, слава
теби.8 Бог дај господину Херцегу Стјепану свако добро почело почињати и сврша-
вати у добар час, на здравље и на весеље и на душевно спасење. И ово нека се зна:
тако говори господин херцег Стјепан, јер 20. маја месеца у уторник, лета господњег
1466. у нашем граду Новом на мору,9 учиних овај тестамент о нашој тековини и

146 7 С. Ћирковић, Херце Сефан Вукчић Косача и њеово оба, Београд 1964, стр. 106-108.
8 Цела ова реченица је уобичајени увод у тадашњим повељама, као напр. у Дубровачкој од 28.
фебруара 1445. г., кад обећавају Војводи Стефану да неће примати Требињце и друге Србе (до-
беглице) у Конавле. Дубровчани својим писмом, после уводне формуле “У име Великога Бога... и
Свете Тројице”, дакле слично почетку херцеговог тестамента, обећавају Стефану, кад су им дошли
његови поклисари “старац Радин и властела кнез Вукашин Санковић и кнез Вукман Југовић и с
њима Радивој дијак”, следеће: “да установисмо да од данашњег дана унапред нећемо примити ни
држати ниједнога Требињанина који год би дошао у Конавле, (и) испратити свакога из Конавла као
Врсињанина и Драчевчанина” (ССПП 2,60-62).- Ово значи да су извесни Срби, херцегови људи:
Требињци, Зупчани, људи из Драчевице, прелазили и настањивали се (или се склаwали, бежали
од Херцега) на терен Конавала, чиме је опадао број поданика, радника, слугу, житеља Херцегове
земље. Ово још значи: да је у Конавлима тада растао број српског, православног живља.
9 Ниже ће у тексту стајати: “на Новом у Драчевици”.
 О херцеу Сефану Косачи (1435-1466) и њеовом есамену

имању што нам је Бог дао. Најпре за моју душицу, на славу и службу Божију, 10
тисућа златних дуката; потом сину ми кнезу Влатку 30 тисућа златних дуката, по-
том сину ми кнезу Стјепану 30 тисућа златних дуката; потом госпођи Цицили(ји)
тисућу златних дуката ... (и аље набраја осало, шо њој аје)... И јоште сину ми
Стјепану мошти моје и иконе,10 које су при мени ношене, оковане златом и сребром
и бисером начињене. Уз то круну бисерну Стјепану... (и аље набраја осало, шо
му аје). Остала комора сва изам, како се и што другоме више (=наре) пише да
се раздели тројици мојих синова што се нађе... (набраја), сва тековина моја од
велика до мала, то све мојим трима синовима: Владисаву, Влатку и Стјепану, тако
једноме, тако и другоме, тако и трећем, све на троје. И то све више (=наре) пи-
сано именовано благо моје и имање моје поставих у кући мојој у Дубровнику, на
наду Божију и наших добрих и срдачних старих и нових пријатеља Кнеза и вла-
стеле и све oпштине властеле дубровачке. И тако да је на вољу мени за мене, ни
синова ми, ни с једним човеком у општину, него да је моје имање све више писано
и именовано на моју вољу. Ако се догоди моје премештање (=ресељење) од овога
света, пре мојих синова више речених, да имају и да буде мојим синовима више
именованим, како се и шта коме од њих садржи у овом тестаменту. И за то иза-
брах моје срдачне пријатеље, с мојом пуном вољом: кнеза Шишмунду Жуњевића,
и кнеза Бартола Гочетића, и кнеза Андрушка Соркочевића да буду њих тројица
више речени, у подобно време, на пуну моју реч и мој тестамент испунити и на-
местити (=осварии) и разделити по достојању како се у овом тестаменту сад-
ржи: нарочито најпре за душу моју. И у то све више писано и именовано веро-
вах и поуздах (се), у тројицу од слугу и укућана мојих поверљивих (тј. “ворске
свие”), од редовника мојих: господина госта Радина, и господина митрополита
Давида , и кнеза Прибисава Вукотића, јер су њих три кућани моји, овоме свему
више писаноме сведоци. И да они једини буду за све вишеречено једна страна, а
друга с оном властелом и с кнезом Шишмундом Жуњевићем и с кнезом Бартолом
Живановићем Гочетићем и с кнезом Андрушком Соркочевићем - да распореде и
разделе по достојању како сам ја све одлучио и уписао. И за веће постојанство и
веровање запечатих мојим веродостојним законитим печатом великим, да то не
може и неће на мање доћи ни за једног човека освећеног (?) ни за вољу ниједног
од синова мојих. И заклињем и молим добре и срдачне пријатеље моје кнеза и
властелу и сву општину властеле Дубровачке. И још заклињем Богом вишњим и 147
свим светима од века до века Богу угодившим, да не буде вама на мање доћи ово
моје вишеречено и именовано, јер то учиних будући у пути веома болестан, а у
памети мојој потпуно крепак и памећу мојом слободан. И тако ја Стјепан гово-
рим: ако умре Влатко пре Стјепана, део Влатков и Степанов Стјепану, а ако умре
прво Стјепан, дио Стјепанов Влатку, и препоручујем Стјепана Влатку с његовим
делом, и моју задужбину - Бог ти и душа!”
10 Јасан доказ да херцег Стефан није био “богумил”, него православни човек. Надаље помиње и
све свете и Богородицу. Он је само допуштао “богумиле” у својој области, и није их прогањао, па је
зато имао и њихове преставнике на двору (као “укућане”, мада није јасно у ком тачно својству).
 Еп. Атанасије Јевтић

“+ И на 1466. лето, на 21. маја месеца, ја Андрија, син Франка Соркочевића,

јесам сведок на ово одгоре писано”...
- Следе даље изјаве и потписи још два сведока Дубровчанина, Манолдо Ви-
ганти и Тадиоко, син Мароја Наљешковића.
- Даље следи провера Тестамента, 29. маја 1466.г., пред кнезом дубровачким,
у присуству сведока, где на питање кнеза ко је писао Тестамент, стоји: “Писао
га је почтени муж господин митрополит Давид, а заповјеђу господина херцега
Стјепана, а пред његовим сином”...
Даље следи отварање тестамента, 1 јуна 1466.г., пред кнезом и Малим већем,
у Дубровнику, где је “почтени муж Давид Митрополит милешевски призван... и
замољен као редовник Божији да каже истину шта зна о Тестаменту господина
херцега Стјепана вишереченога, а он рече да је он исти сам митрополит својом
властитом руком писао је речени тестамент, заповешћу више именованога херце-
га Стјепана, који господин херцег тада беше здраве памети и цела разума, који Те-
стамент, будући написан, речени господин Херецег нареди да се прочити сав пред
њим, и будући прочитан, призва у сведоџбу и засведочи реченим господином
Митрополитом и господином гостом Радином и кнезом Прибисавом Вукотићем,
својим слугама, и још (тројицом) од грађана Дубровчана”...(и онавља им имена и
аље се реричава осало, већ речено)...
“И на 9. дан месеца децембра 1466. лета Рођења Христова, у Дубровнику, у па-
лати дубровачкој”, пред кнезом дубровачким и другима, у присуству преставника
војводе Владисава - “кнеза Манојла Ка(н)такузина и војводе Радича Паскачића”
- и других од стране херцега Влатка и брата му кнеза Стјепана, и у присуству го-
ста Радина и митрополита Давида и витеза кнеза Прибисава Вукотића, “по хтењу
свих трију братенаца (=браће) вишеречених”, отворен је тестамент херцегов и
реализован, али делимично. Остваривање Стефановог тестамента ишло је спо-
ро, јер су Угри спречавали Дубровачане да издају херцегов новац и драгоцености
његовим синовима. Ипак, мало касније, војвода Владислав, херцег Влатко и кнез
Степан потврђују пријем очевог наслеђа (1469-70. г.),11 док прва ставка тестамен-
та херцега Стефана неће бити остварена од стране Дубровника, како ћемо даље
видети.
Текст се завршава: “Писа Маринко, омени а Боже”. (ССПП, 2, 87-92).
148 Нажалост, Дубровчани нису у свему остварили тестамент херцега Стефана
Косаче, и тиме се, уз остало, показало да Дубровник није увек био од речи, а по-
себно да је био једнострано, ултра римокатолички настројен. И када је примао
православне за своје “грађане”, бивало је то углавном ради њиховог новца, или
блага, драгоцености, које су ови ту остављали на поклад. Наиме, новац херце-
гов, 10. 000 дуката, Тестаментом предат и назначен “за душу његову”, тј. да се даје
црквама и манастирима да се моле за душу благочастивог херцега - који се, као
човек и православни хришћанин, осећао грешан и недостојан пред Богом - дат је,
по препоруци римског папе, угарском краљу Матији Корвину да га употреби за
11 Историја српског народа, књ. 2, 400-1 (С. Ћирковић).
 О херцеу Сефану Косачи (1435-1466) и њеовом есамену

“крсташку” борбу против Турака.

Ево шта о томе пише др Грегор Чремошник: “Херцег Стјепан бијаше у сво-
ме тестаменту намијенио “за моју душицу на славу и службу Божију 10 тисућа
златних дуката”, али није ништа поближе одредио на какав начин треба овај
новац да се утроши. Са тим су новцем Дубровчани као извршиоци тестамента и
чувара херцеговог блага поступили крајње нелојално. Без споразума са наследни-
цима херцеговим, Владиславом и Влатком, они стављају ову за ондашње прилике
огромну задужбину на расположење папи, а папа им 10. фебруара 1467. нареди да
је исплате угарском краљу Матији Корвину као првоборцу Кршћанства против
Турака.12 Дуго времена су Дубровчани крили свој поступак, мада се о њему си-
гурно више или мање знало и говорило. Влатков и Владислављев оправдани бијес
није тешко себи претпоставити”.13
Ето, толики је, за сада, мој мали допринос спомену великог Херцега од Свето-
га Саве, Стефана Вукчића Косаче. Хвала вам на стрпљењу.

Лиераура:
1) ССПП - Љ. Стојановић, Старе Српске Повеље и Писма, књига I: Дубровник и
суседи његови, СКА, Београд - Сремски Карловци, 1934.
2) Љ. Стојановић, Стари Српски Записи и Натпис, 1-6, Београд 1902- 1926.
3) Љ. Стојановић, Стјепан Вукчић Косача, Глас СКА, XXIII, Бгд.1891.
4) Историја Српског Народа, књ.2, СКЗ, Београд 1982.
5) Др Грегор Чремошник, Босанске и хумске повеље средњег вијека. III Хумске
повеље и писма. Ц. Канцеларије Косача, “Гласник Земаљско Музеја у Сарајеву”, нова
серија, Сарајево 1952.
6) С. Ћирковић, Херцег Стефан Вукчић Косача и његово доба, Београд 1964.
7) З. Кајмаковић, Дрина у доба Косача, “Наше старине”, 14-15 (1981), 147-154.

+Bishop Atanasije Jevtić

HERZOG STEFAN KOSAČA AND HIS TESTAMENT

Summary

The author deals briefly with important events in the life of mighty Herzog 149
of Saint Sava, Stefan Vukčić Kosača, presenting his last will and it’s content. Herzog’s
testament was written by the orthodox metropolitan David of monastery Mileševa, who
declared before Dubrovnik authorities that Herzog himself dictated his will. His sons
were main heirs. Dubrovnik never fulfilled its part of an obligation made to Herzog,
using his money, devoted to spiritual salvation, for the Hungarian crusade against
Turks.
12 Трухелка, Турско словјенски споменици, стр. 169.
13 Босанске и хумске овеље срење вијека. III Хумске повеље и писма. Ц. Канцеларије Косача,
«Гласник Зем. Музеја у Сарајеву», нова серија, Сарајево 1952, стр. 319.
 Еп. Атанасије Јевтић

150

Црква у Зарађу, ноћни снимак, фоо Живоа Ћирић

 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 151–158.

Др Марицa МАЛОВИЋ - ЂУКИЋ

Још јеном о насанку нахије Пива

O вај рад је покушај да се на основу литературе, објављених и необјављених из-

вора, као и топономастичке грађе прикаже настанак и развој нахије Пиве.
У Херцеговачком дефтеру из 1476/77. године први пут се помиње нахија Пива
и пописана је као Нахија Пива руи назив Бања.1 У историјској науци постоји
мишљење да су заједно пописане нахија Бањани и нахија Пива у Херцеговачком
дефтеру из 1477. године.2
У дубровачкој грађи помињу се двојица Бањана која су се задужила у Дубров-
нику седамдесетих година XIV века. Занимљиво је истаћи да се та иста двојица
Бањана јављају и 1477. године као старешине два катуна у нахији Пиви руи назив
Бања. Крајем октобра 1473. године задужио се у Дубровнику неки Вукац Вуковић
код влаха Илије Хераковића из Бањана на суму од 120 дуката.3 Такође се Илија
Хераковић јавља 1477. године као старешина катуна у нахији Пива руи назив
Бања, под називом џемат Илије сина Херака са 28 кућа који зимују у Велимљу,
а летују у Рагатуну.4 Пoчетком јула 1470. године влах Радашин Грубачевић из
Бањана узео је на зајам у Дубровнику 44 дуката код Радича Вуковића.5 Исти се
јавља у нахији Пиви 1477. године као старешина катуна под именом Радашин,
син Грбача (Грубача).6 То је вероватно Радашин Грубачевић. Наведени примери
показују да се друштвени углед стицао богатством, а тако и старешинство у ка-
туну.
Међутим, људи из Пиве у дубровачкој грађи и пре 1477. године потицали су
»из Бањана из Пиве дио Босне». У дубровачком документу из средине фебруара
из 1467. године помиње се у Дубровнику неки »Ратко Радишић из Бањана из Пиве
дио Босне« (Ratchus Radisich de Bagnana de Pive de partibus Bosne).7 Међутим, није
наведено да је влах. Према томе Бањани и Пива били су повезани и пре 1477. го-
дине.
1 A. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985, 70-80.
2 Б. Храбак, Никшић о очека XIX века, Београд 1997, 38. 151
3 I. Voje, Delež hercegovskih vlahov v kreditni trgovini srednjeveškega Dubrovnika, Zgodovinski časopis
XXXI, Ljubljana 1977, 474.
4 A. Aličić, Poimenični popis, 71. Изгледа да је овај катун припадао нахији Бањанима, а не нахији
Пиви, јер на то указују топоними који се јављају као летње односно зимско станиште.
5 I. Voje, Delež hercegovskih vlahov, 474.
6 A. Aličić, Poimenični popis, 77.
7 HAD, Diversa Notariae (Div. Not.) fol.142-143, 15 II 1467 ; М. Маловић-Ђукић, Пива у срењем
вијеку, Четиристо година Манастира Пива, Зборник радова са Научног скупа одржаног у Плужи-
нама 16. и 17. јула 1987, Титоград 1991, 47-48.
 Марица Маловић-Ђукић

У топономастици Пиве до данас су сачувани топоними који говоре о повеза-

ности Бањана и Пиве, а воде вероватно порекло из средњег века. У два различита
краја у Пиви јавља се исти топоним под називом Бањски катун. Тако се, на при-
мер, именује један предео у селу Пишчу. Други пример је област у Пиви између
планине Тодоровa дола и Студене која се такође назива Бањски катун.8 Поставља
се питање зашто су ове две нахије заједно пописане 1477. године (Нахија Пива
руи назив Бања) и зашто се Пивљани пре овог пописа називају Бањанима одно-
сно Пивљанима. Истина, ради се о релативно кратком временском растојању од
свега десетак година.
Има научника који сматрају да су становници нахије Пиве населили Бањане,
иако они нису улазили у проблематику самог назива нахије Пиве или Бање.9 У
раније наведеном раду10 са опрезом сам констатовала обрнут процес, тј. да су ста-
новници Бањана населили Пиву. Међутим, у обзир долазе и другачија тумачења.
Можда је нахија Пива улазила у територију Бањана, или се процес обрнуто одвијао.
На ту особеност османске администрације већ је одавно указано у историјској
науци.11 Постоји тешкоћа код оваквих констатација јер се овде ради о влашкој
нахији чије се становништво бави сточарством и има покретна летња и зимска
станишта. Уз то потребно је истаћи да је Пива планинска област, те су се њени ста-
новници бавили сточарством и имали влашки статус, а веома су касно прешли на
седелачки начин живота и почели да се баве земљорадњом. У прилог томе говори
мали број влаха из Пиве у кредитној трговини у Дубровнику кроз цели XV век. За
разлику од њих, бројно је учешће Бањана12 и Дробњака13 у кредитној трговини у
Дубровнику који су се у том пeриоду седентаризовали. Међутим, нисмо увек си-
гурни, да ли је једна нахија улазила у територију друге нахије. Постоји могућност
да су само користила заједничка летња, односно зимска станишта, и тада се није
радило о уласку једне у територију друге нахије. Томе у прилог говоре и наведени
топоними у Пиви (Бањски катун). Вероватно је реч о летњим стаништима влаха
Бањана у нахији Пиви. Таквих примера имамо код других нахија у Херцеговачком
санџаку.14 Овде се, вероватно, из катуна Бањана издвојио односно отцепио катун
8 До ових сазнања дошла сам истраживањем на терену. М. Маловић-Ђукић, Пива у срењем
веку, 49. Планина Студена је данас гранична област између Пиве и Дробњака.
9 О. Благојевић, Пива рироа, исорија, еорафија, револуција, Београд 1971, 697 нап. 5. Он
није располагао дубровачком архивском грађом, а Херцеговачки дефтер није био објављен.
10 М. Маловић-Ђукић. Пива у срењем веку, 48 нап. 38.
11 О. Зиројевић, Поис џизије беораске обласи 1640/41, Историјски часопис XLIV, Београд
��������������
152 1977, 231 нап. 20. Истина, ту се радило о две суседне нахије. Аутор наводи литературу о поменутом
проблему.
I. Voje, Delež hercegovskih vlahov, 474. Бањани су од свих влашких скупина били најнапреднији
12 ���������
што се види из њиховог трговачког пословања у Дубровнику. Били су најбројнији у Дубровнику,
где се јављају као дужници и повериоци.
13 М. Маловић-Ђукић, Прило исорији Дробњакаu у срењем веку, Гласник Завичајног музеја
������������������
1, Пљевља 1999, 150-154.
14 М. Маловић-Ђукић, Дробњак о урском влашћу, Гласник Завичајног музеја 2, Пљевља
2001, 118-119. Топоним Љубишна, данас планина Љубишња у близини Пљеваља, била је заједничко
летње станиште катуна Богдана сина Братуловог, старешине катуна од 25 кућа у нахији Комарници
 Још јеном о насанку нахије Пива

Пива. То је била честа појава, то јест гранање катуна или израстање нових среди-
ном XIV, а посебно у првој половини XV века како закључује Десанка Ковачевић.15
Она је на основу дубровачке архивске грађе из тридесетих година XIV века про-
нашла три нова катуна који су израсли из катуна Бањана. Све то говори у прилог
закључку да се вероватно у том процесу и катун Пива издвојио од катуна Бањана.
Као што смо нагласили, Пива је планинска област и сигурно да њени становници,
који су се углавном бавили сточарством, нису били седентаризовани непосредно
пред пад под турску власт, за разлику од њиховог матичног катуна Бањана, па
отуда и заједнички попис нахије Пиве и Бањана 1477. године. Поред тога, како
смо већ раније навели, Пива и Бањани имали су заједничка зимска а пре свега
летња станишта. На то указује топоним у Пиви под називом Бањски катун.
Процес територијализације влаха у нахији Пиви није био завршен до краја
XV века. Да се катун Пива отцепио односно издвојио од катуна Бање или Бањана,
показују процеси у суседној нахији Комарници, односно Дробњаку.
Изгледа да се и у нахији Пиви одвијао сличан процес као у суседној нахији
Комарници, где су из летњих станишта нахије Комарнице у Језерима, испод
Дурмитора, настала села у оквирима исте нахије Комарнице, односно области
Дробњака.16 То су процеси дугог трајања. Овај процес у Дробњаку одвијао се до
средине прошлог века. У Пиви је то било друкчије, овде се из летњих станишта
катуна Бањана, односно нахије Бањана (Бање) формирао други катун или друга
нахија Пива. Ми не знамо колико је тај процес трајао и када се завршио.
Нахија Пива се разликује од суседних нахија по одређеним процесима који
се код ње јављају касније. Она није била захваћена процесом исламизације нешто
пре 1477. године, за разлику од суседне нахије Комарнице која је била обухваћена
исламизацијом још у време Иса-бега. Почеци исламизације управо се везују за
и катуна Иваниша, сина Цветка, старешине катуна од 31 куће у нахији Кукањ (A. Aličić, Poimenični
popis, 33, 61). Према томе, планина Љубишња у близини Пљеваља била је заједничко летње ста-
ниште влаха два катуна из две различите нахије (Комарнице и влаха Кукња). Ово је само један од
примера, а има их више на територији Херцеговачког санџака.
15 Д. Ковачевић, Срењовековни каун о убровачким изворима, Симпозијум о средњовјековном
катуну одржан 24. и 25. новембра 1961 г., Сарајево 1963, 129-130. Катуни који су се издвојили из ка-
туна Бањана: катун Јурека Јунаковића (1387), катун Драгаша (1422), и катун Херака Дражиновића
(1428).
16 На ову појаву одавно је указано у историјографији. Бранислав Ђурђев је истраживањем на
терену у Дробњаку (у селу Комарници код Шавника и селима смештеним на Језерској висоравни
под Дурмитором) дошао до ових података, Б. Ђурђев, Териоријализација каунске оранизације
о краја XV века (каун - кнежина – леме), Симпозијум о средњовјековном катуну одржан 24. 153
и 25. новембра 1961,Сарајево 1963, 147. Ја сам обавила теренска истраживања у селима код Шав-
ника: Комарници, Пошћењу и Петњици. После формирања села из катуна на платоу Језера испод
Дурмитора, неки су имали катуне у близини насеља, као и они у селима Комарници, Пошћењу и
Петњици (М. Маловић-Ђукић, Дробњак о урском влашћу у XV веку, Гласник Завичајног музеја
2, Пљевља 2001, 120). Сличан процес одвијао се и у Пиви, где се из катуна (летњих станишта)
једне нахије (нахије Бањана-Бање) формирала друга нахија (нахија Пива). Да је тo процес дугог
трајањa, говоре подаци о појединим братствима која се данас налазе истовремено у Бањанима и
Пиви (братство Копривица и друга). Овде се ради о две суседне нахије (Комарници и Пиви) где су
се вероватно одвијали и слични процеси.
 Марица Маловић-Ђукић

седентаризацију влаха,17 што говори да власи Пиве нису још прешли на седелачки
начин живота у време турског пописа.
И Пива је као и остале влашке нахије Херцеговачког санџака припадала цар-
ском хасу. Међутим, плаћала је глобу (нијабет) санџак-бегу, која је годишње из-
носила 1100 акчи,18 упола мање од нахије Комарнице, која је плаћала 2000 акчи.
Нијабет представља облик ванекономске ренте за кривице, казне, женидбе и дру-
го, а показује бројност становништва од кога се та рента наплаћивала. Нахија
Пива састојала се од деветнаест катуна-џемата. Уписани су домаћини и самци,
летња и зимска станишта, њиве и баштине, уколико их је било. У Пиви је било
593 домаћинства и два самца. Сваки џемат је имао свог старешину по коме се
џемат уписивао. Поред прецизних дефтерских података, тешко је утврдити број
становника влаха у нахији Пиви или Бањи, јер нема података о просечној вели-
чини влашког домаћинства. Раније се сматрало да су домаћинства бројила од 6 до
8 чланова, док се у новије време сматра да је једно домаћинства имало од 4 до 7
чланова. То представља просек за рајинску породицу у овом периоду, али не важи
за влашке породице које су због режима плаћања пореза-филурије по кући, а не
по глави становника, биле многољудније.
Нахија Пива, као влашка нахија, улазила је у састав царског хаса, као што смо
навели. Њени становници – власи испуњавали су уговорене војне обавезе, а за уз-
врат били су ослобођени свих дажбина повезаних са земљорадњом и рајинским
статусом. Одредбама канунаме из 1477. прецизно су регулисана влашка права и
обавезе. Они су били дужни да од сваке куће, једном годишње, на Ђурђевдан,
дају 1 златник, 1 овцу с јагњетом (или њену противувредност у новцу, која је из-
носила 12 акчи) и 1 овна (или 15 акчи). Сваких 50 кућа било је у обавези да даје
два овна (или 60 акчи) и 1 шатор (или 100 акчи). У време војног похода сваких 10
кућа морало је да опреми и да дâ1 коњаника под оружјем и на коњу, који је морао
да учествује у том походу. Заузврат, били су ослобођени свих других намета које
је плаћала раја.19
У нахији Пиви мали је број влаха с баштинама с обзиром на величину нахије.
Мора се узети у обзир да је то влашка нахија у којој је сточарство главни извор
прихода, док су у њој баштине врло мало заступљене. У компактним влашким
нахијама веома ретко се јављају власи тимарници.20 Међутим, било је влаха с ти-
марима и у нахији Пиви.
Међу старешинама катуна у Пиви помиње се један тимарник, који је имао ти-
154 мар у Требињу. Поседник овог тимара био је Вукић син Грубача (Грбача) односно

17 N. Filipović, Islamizacija vlaha u Bosni i Hercegovini u XV i XVI vijeku, Radovi ANBH 22, Sarajevo
1983, 140-141.
18 A. Aličić, Poimenični popis, 206; N. Filipović ,Vlasi i uspostava timarskog sistema, 156.
�����������
19 Канун о власима Херцеговачког санџака из 1477. године објављен је у: Kanuni i kanun-name
za bosanski, hercegovački, zvornički, kliški, crnogorski i skadarski sandžak, priredili B. Đurđev, N.Filipović,
N. Hadžibegić, M. Mujić i H. Šabanović, Sarajevo 1957, 12.
20 N. Filipović, Vlasi i uspostava timarskog sistema,136, 160.
��������������
 Још јеном о насанку нахије Пива

Вукић Грубачевић старешина катуна од 35 домова у нахији Пиви.21 Вероватно је

његов брат био Радашин Грубачевић, познати трговац у Дубровнику, и старешина
катуна од 39 кућа у Пиви.22 Не зна се да ли је овом спахији-хришћанину (Вукићу
Грубачевићу), призната стара феудална баштина или је пак добио од Турака, у
циљу привлачења катунске организације, за коју је био везан. Овде постоји једна
потешкоћа, јер се у требињској области као тимарници јављају двојица спахија
под истим именом и именом њихових очева. То је поменути Вукић Грубачевић и
друга личност са истим именом и именом оца - Вукић син Грубача. Да нису били
једно те исто лице говори податак да се јавља реч «други» (diger) уз име последњег
Грубачевог сина Вукића и различита села која су улазила у састав њихових тима-
ра. Оба Вукића Грубачевића имали су различите тимаре у требињској области,
као што смо навели. У тимар Вукића Грубачевића улазили су делови села Дра-
жин До, Цицина и Хум. Његови хаса поседи састојали су се од једног винограда
и две њиве. Укупна рента са његовог тимара износила је 2505 акчи. Војна дуж-
ност Вукићева састојала се од једног средњег оклопника с момком. Други (diger)
Вукић, син Грубача имао је тимар у требињском крају у који је улазио део села
Грнчарева. Није поседовао хаса поседе. Рента са његовог тимара била је 1700 акчи.
Војну обавезу извршавао је са једним лаким оклопником. Неизвесно је који је од
њих двојице управљао катуном у нахији Пиви или Бањи, односно катуном у Ру-
динама. Овде је важно то да је сигурно један од ова два Вукића Грубачевића био
старешина катуна у нахији Пиви или Бањи.
И нахија Пива имала је кнеза као и друге влашке нахије. Кнез Вукић је био
истовремено кнез једног катуна и целе нахије Пиве. Имао је велики углед. Био је
старешина највећег катуна са 126 кућа. То је после катуна војводе Петра Храбрена
у Доњим Власима највећи влашки катун у Херцеговини.23 Места Језерца и Јагод
била су његова стара баштина па су поново на њега уписана. Имао је и један млин
у баштину.24 И овде се види као су се старе спахије-хришћани бориле да упишу
на себе своје старе баштине које им је турска власт признавала. Турска власт је
признала његову влашку баштину као феудалну баштину с титулом и обавезама
спахије. Улога кнеза Вукића у нахији Пиви као и у осталим влашким нахијама у
Херцеговачком санџаку имала је политичку функцију.25 Он је као представник
влаха Пиве утврђивао с Турцима летња и зимска станишта и регулисао односе
међу катунима. Као врховни старешина помагао је при купљењу влашке ренте.
Откривао је и у дефтер уносио неуписане земље и села, сељаке-жупнике и влахе
сточаре. 155

21 A. Aličić, Poimenični popis,76; N. Filipović, Vlasi i uspostava timarskog sistema, 191-192; Ђ. Тошић,
Требињска област у средњем веку, Београд 1997, 219.
22 A. Aličić, Poimenični popis, 77.
23 A. Aličić, Poimenični popis, 78-79, 130-131; N. Filipović, Vlasi i uspostava timarskog sistema, 183-
184.
24 A. Aličić, Poimenični popis, 78-79.
25 Б. Ђурђев, О кнезовима о урском влашћу, Историски часопис 1, Београд 1948, 16, 23-24;
Н. Филиповић, Исламизација влаха, 141.
 Марица Маловић-Ђукић

Покушаћемо да још једном идентификујемо топониме из Херцеговачког

дефтера 1475/1477. који би припадали нахији Пиви, и да на тај начин донекле
разграничимо нахију Бањане и нахију Пиву. У нахији Комарници јављају се два
топонима под називом Пива и Црна Гора у џемату Радоње, сина Црње, који је
био старешина катуна од 13 кућа.26 Пива је поменута као место, где се налази-
ла баштина поменутог Радоње, док је Црна Гора била његово летње станиште.
Топоним Црна Гора индентификовали смо са данашњим селом Мала Црна Гора
код Жабљака под Дурмитором. Ту је и данас граница између Пиве и Дробњака.
Поставља се питање колико је турски пописивач знао да раздвоји место Пива од
области Пива. Турски пописивач је свакако мислио на област Пива јер наводи да
се Радоњина баштина састојала «од њиве зване Пораница и Орашје и баштине
зване Мочница у селу Губе место звано Пива», што значи да се баштина Мочница
налазила се у селу Губе у области Пива. Овде се свакако мисли на Пиву као област.
Изгледа да се овде ради о уласку једне нахије у територију друге суседне нахије. То
јест, нахија Комарница је улазила у територију нахије Пиве, што је одавно познато
у историјској науци, како смо навели.
Један део топонима који се јављају у Херцеговачком дефтеру 1475/1477. у
Нахији Пива, други назив Бања индентификовао је и убицирао на терену Обрен
Благојевић, који није био у прилици да користи позније објављени Херцеговачки
дефтер. То су места и локалитети који припадају нахији Пиви а јављају се као
летња, односно зимска станишта или као баштине: Руинице, Сабна, Орах, Ко-
вачи, Лисина, Врошица и Пишче, док за Забрђе, Смријечно, Кривоо и Трсу није
сасвим сигуран.27 Сва наведена места налазе се данас у Пиви. Покушаћемо да уби-
цирамо још неке локалитете који припадају нахији Пива.
Део села Кулићи помиње се као баштина старешине катуна Херака сина Радка
од 28 кућа у Пиви.28 То је вероватно данашњи заселак Кулићи, који се јавља под
истим именом у селу Пишчу у Пиви. Поменути старешина катуна у Пиви Вукић
Грубачевић и тимарник у требињској области29 имао је сина Вукосава који се
помиње у очевом катуну као кућни старешина и поседовао је део села Срашично
у баштину.30 Топоним Срашично је вероватно данашње село Жеично у Пиви.
Кнез Вукић, син Братила, старешина највећег катуна у нахији Пиви од 126
кућа, био је истовремено кнез једног катуна и кнез целе нахије Пиве, као што смо
навели. Власи катуна кнеза Вукића зимују у месту Врбица, које је очигледно до-
156
било име по данашњој реци Врбници, која протиче кроз Стабна. Летња станишта
његовог катуна били су Орах, данас истоимено село у Пиви, Сисач, вероватно да-
нас Сињац у Пиви и Смреча, које се вероватно односи на село Смријечно у Пиви.
26 A. Aličić, Poimenični popis,57.
27 О. Благојевић, Пива 101; М. Маловић-Ђукић, Пива у срењем веку, 49.
28 A. Aličić, Poimenični popis,70-71.
29 Видети нап. 20.
30 A. Aličić, Poimenični popis, 76.
 Још јеном о насанку нахије Пива

Старе баштине кнеза Вукића Језерца и Јао поново су на њега уписане. Место
Језерце вероватно је данашњи топоним који се помиње под истим називом ис-
точно од села Смријечна.
Топоним Лукавица помиње се као летње станиште у два катуна у нахији Пива:
у катуну Вукше, сина Радича, старешине катуна од 40 кућа и у катуну Станоја,
сина Степка.31 Данас постоји локалитет то јест планина Лукавица, која се про-
стире изнад засеока Војиновића у селу Пишчу у Пиви. Вероватно се ради о истом
топониму званом Лукавица који се помиње у нахији Пиви.
Нахија Пива је специфична по многим појавама које су пратиле њен наста-
нак. Она представља јединствен случај у Херцеговачком санџаку, јер је пописана
у Херцеговачком дефтеру 1475/1477. године заједно са другом нахијом (нахијом
Бањани). Ове две нахије биле су повезане заједничким зимским, односно летњим
стаништима. У нахији Пиви имали су власи Бањани летња станишта. На ту појаву
указује и данашњи топоним на простору Пиве под називом Бањски катун. Нахија
Пива, за разлику од других влашких нахија (нахије Комарнице), касније је била
захваћена процесом исламизације, јер се у њеним катунима не јавља нити једно
исламизирано лице у попису из 1475/77. године. Исто тако, у овој нахији у поме-
нутом попису није уписано ниједно свештено лице за разлику од суседне нахије
Комарнице где се помиње један поп и попов син. Све ово упућује на закључак да
власи нахије Пиве нису били још прешли на седелачки начин живота по селима,
те их због тога није био захватио процес исламизације.

31 A. Aličić, Poimenični popis, 72-74. У Херцеговачком дефтеру из 1475/77. године помиње се

Лукавица као летње станиште једног катуна у нахији Грачаници (данас Никшићка Жупа) и влаха 157
који су држали мали део опустеле жупе Оногошт (област данашњих Озринића, у близини Никшића).
(А. Aličić, Poimenični popis, 66, 69-71; Б. Ђурђев, Териоријализација каунске оранизације, 147).
Истраживањем на терену дошли смо до података да се под истим називом планина Лукавица
данас налази на висоравни Крново, северно од Никшића, и заједнички је катун становника села
у Никшићкој Жупи и сељана Горњег Загарача, удаљеног десетак километара од Даниловграда на
путу који води преко Чева за Цетиње. Тако је планина Лукавица била катун сељана Никшићке жупе
у средњем веку, као што је и данас. Према томе, то су све појаве дугог трајања и воде порекло из
средњег века. Можда је било слично са планином Лукавицом у Пиви. Ради се о истим топонимима
(Лукавица), смештеним у различитим областима (у Пиви и Дробњаку).
 Марица Маловић-Ђукић

PhD Marica MALOVIC – DJUKIC

The Institut of history
Belgrade

ONCE AGAIN ABOUT BEGINNINGS OF NAHYE PIVA

Summary

Piva was a specific nahye by many characteristics which were following its beginnings.
It is unique in Hercegovina sanjak, because it is subscribed in register of Hercegovina
from 1475/1477, together with the other nahye (Banjani nahye). These two nahies were
connected by common winter and summer habitations. In the nahye, Piva Banjani
vlachs had their summer habitations, as indicates Banjski katun, nowadays toponym
in the region of Piva. Out of the katun, namely nahye Banjani, was separated a katun,
respectively nahye Piva, which originated from summer habitations of the nahye Banjani.
This is a long lasting process which started to evolve from the late Middle Ages, but we
do not know how long it lasted and when was ended. The nahye Piva, in difference of
the other vlach nahyes (neighbouring nahye Komarnica), was later involved by spread
of Islam, according to the fact that none Islamized person occurs in the register from
1475/ 1477. All these indicate a conclusion that vlachs of Piva nahye did not yet accept
sedentary way of life in villages, and because of this, they were not involved in a process
of Islamization.

158
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 159–170.

Др Јелица СТОЈАНОВИЋ

Писар Гаврило Тројичанин и равоисно-језичке особеноси

Врхобрезничко љеоиса1

1. О Гаврилу Тројичанину има мало података везаних за његов лични живот, али
је веома познат по свом богатом и импресивном писарском и преписивачком
раду. Као и остали монаси и преписивачи, мало је оставио података о себи јер је
свој рад (и своје учешће у њему) подређивао значају садржаја који је својом (како
се најчеће може наћи код писара – грешном) руком исписивао. На крају руко-
писа које је писао углавном налазимо потпис, при чему свом монашком имену
најчешће додаје: инок, решни инок, расоер, или само – Тројичанин. Тек у зрелом
добу своје преписивачке дјелатности (када се већ прочуо по својим рукописима)
у поговору Врхобрезничком љеоису налазимо записано: Писа овај љетопис
(посудивши и сабравши од многих љетописаца) многогрешни (тајнописом:
Гаврило Тројичанин) отачеством од Стефана Поља, које је у мерђуречју Тар-
ском и Пивском.
Сачувано дјело Гаврила Тројичанина је обимно, садржи десетак рукописа
(односно неколико хиљада листова). На основу биљежака које је оставио на крају
својих рукописа сазнајемо да је био члан тројичког братства у периоду од 18 го-
дина (1633-1651). За то вријеме (уз један дужи прекид) веома се активно и пло-
дотворно бавио преписивачким радом: прво његово познато дјело јесте минеј
(1633. године, - написа га «при храму свете и живоначалне Тројице, близу мјеста
Пљевљ», потписавши се у њему тајнописом као «грешни дијак Гаврил»); даље
слиједи (након девет година) синаксар (зборник) који је завршио 1649 (»у храму
Свете Тројице, близу мјеста Пљевља, у Врхобрезници», потписао се као Гаврил
расоер); године 1643. настао је Псалтир са синаксаром (чува се у Библиотеци
Матице српске у Новом Саду, познат је по вриједним минијатурама за које је
1 Овај рукопис се различито именује: «И сам аутор се колебао како да га именује; он га у
свом кратком прологу назива зборником (`сбраније`), а у поговору љетописом... Хронограф или
љетопис – на први поглед свеједно, јер и грчки и наш назив значе исто, али се ипак ради о два
различита књижевна рода. Под хронографом грчког типа (тзв. александрида) подразумијева се 159
књижевни род његован у Византији и неким другим земљама, а имао је устаљену форму и струк-
туру: одликовао се опширношћу и почињао је библијским учењем о постанку свијета а завршавао
се најчешће падом Цариграда под Турке 1453. године. Љетопис српског типа, иначе проистекао из
грчког хронографа, постепеним сажимањем добио је специфичну форму. Почињао је од Стефана
Немање и завршавао се смрћу цара Душана и његовог сина Уроша, односно Мрњавчевићима. На-
зив љетопис потекао је од Љ. Стојановића, Владета Цвијовић, Прево Врхобрезничко рукоиса,
Подгорица 2004. године, 12-13.
 Јелица Стојановић

утврђено да су дјело зографа Козме). Најобимнији рукопис Гаврила Тројичанина

(466 листа) јесте Псалтир који се чува у Народном музеју у Прагу. (Занимљив је по
томе што је, према преписивачевом запису, писан за «продају»: «ову књигу напи-
са Гаврило Тројичанин у манастиру Тројици, и постави цијену 50 гереција, јер ко-
лико може теразијом потегнути толико је сребра вриједна и толика јој је цијена»).
Задње три године преписивачке дјелатности у манастиру (с обзиром на број и
обим књига које је написао) протекле су у напорном раду. За то вријеме је на-
стало пет књига: Шестоднев Јована Егзарха и Хришћанска топографија Козме
Индикоплова (у заједничком повезу, завршене 1649) и Врхобрезнички љетопис
(хронограф, завршен 3. јуна 1650). Ове књиге спадају у изузетне драгоцјености
српске писарске дјелатности.
Прихватајући се писарског и преписивачког посланства у светотројичком мо-
нашком братству, Гаврило Тројичанин је затекао богато рукописно насљеђе проис-
текло из стогодишње преписивачке традиције овог манастира. Откада се помиње
манастир Свете Тројице постоје и писана свједочанства о преписивању књига за
потребе цркве. Тако се рукописна заоставштина манастира Свете Тројице данас
рачуна међу најбогатије с обзиром на ћирилично рукописно насљеђе у право-
славном свијету.
2. Врхобрезнички рукоис је обиман, богат и изузетно комплексан српски ру-
копис. Данас се чува у Народном музеју у Прагу. Изузетно је значајан за изучавање
српске ћириличне писмености и српскословенског језика (а и историографије,
културологије, етнологије). Научници су се њиме углавном бавили узгред у склопу
ширих тема. Понајприје се о њему сазнало из одломка који је Љубомир Стојановић
објавио (српскословенским писмом) крајем XIX и почетком XX вијека. (Овај од-
ломак садржи родослов Немањића и два љетописа). Врхобрезнички рукопис са
језичког становишта до сада није анализиран, иако садржи веома богат материјал
изузетно занимљив за језичка истраживања. За ову прилику осврнућемо се само
на неке интересантне правописно-фонетске црте овог рукописа, истовремено га
стављајући контекст са осталим испитаним српскословнеким рукописима.
2.1. Врхобрезнички рукопис је настао у послересавском периоду, у вријеме
када је иза српске писмености остало богато насљеђе и искуство, што се манифе-
стовало кроз присуство различитих ортографских слојева у књижевној заостав-
штини.
Поредећи разноврсне српскословенске рукописе са различитих и удаљених
простора, и у дијахронији, односно у широком временском распону, примјећујемо
да је српски језички простор међу собом био јединствен, с обзиром на примјену
160 језичких и правописних образаца и поред многих историјских формалних пре-
прека и граница, као и добро повезан, било да се ради о рашком, ресавском, или
послересавском правописном обрасцу. Писари се држе у великој мјери усагла-
шених правописних начела, што говори о томе да су преписивачки центри и пи-
сарске школе били међу собом добро повезани, колико су то објективни усло-
ви дозвољавали. Српскословенска норма је била разрађена, јасна, са утврђеним
 Писар Гаврило Тројичанин и равоисно-језичке особеноси Врхобрезничко љеоиса

правописним принципима и моделима и истовремено донекле флексибилна, с

обзиром на модификације и прилагођавања правописних начела новонасталим
језичким и културним потребама. Имала је богату и утемељену писану традицију,
са чврстом и препознатљивом нормом, коју су писари добро познавали и адек-
ватно примјењивали, што се очитује у бројним споменицима српскословенског
језика. И Врхобрезнички љеоис је показатељ таквог стања.
Говорни простори српског језика наслиједили су и глагољску и ћирилску пра-
вописну и писану традицију. Глагољица се била укоријенила у српским крајевима
и током X, XI и XII вијека упоредо се употребљавала са ћирилицом, која је све
више, нарочито у правним списима, постојала водеће писмо.2 У употреби су
била оба писма, а у складу са тим биле су присутне и наслијеђене обје право-
писне тенденције, старија глагољска и млађа ћирилска правописна тенденција са
извјесним другачијим рјешењима у односу на глагољски правопис (њу карактери-
ше, за разлику од глагољског правописа, употреба лигатура j и 9, одсуство ђерва
итд.). Осим што су се смјењивала писма, смјењивале су се и правописне тенденције
и одлике које су нашле одраза у развоју српског правописа. Као посљедица тога у
многим српскiм рукописима има доста неуједначености и преплитања рашког и
ресавског правописна обрасца.
Ипак, у самом црквенословенском (а ослоњеног на њега, ни у народном
језику), што се правописа тиче, после XIII вијека није било крупнијих промјена,
али је било варирања и благих реформи и модификација. Иновативне црте у до-
мену правописа, које су се најчешће стварале на истоку, шириле су се и прихва-
тале све до најзападнијих дјелова српског говорног подручја. Овдје имамо у виду
узусе и иновације, како везане за појаву тзв. рашког правописа (с краја XII по-
четка XIII вијека)3, тако и за ресавску преписивачку школу (с краја XIV вијека)
са њеним правописним иновацијама.4
2 О овоме више: Ђорђе Трифуновић, Ка очецима срске исмености, Београд 2001.
3 На самом почетку XIII вијека реформисан је правопис. У ствари, он је сређен и кодификован
тако да што боље одговара српској редакцији старословенког језика (уз већи ослонац на ћирилску
правописну традицију). Овај рад на језичкој реформи везује се за име Светог Саве и у науци је по-
знат као рашки правопис. Особености рашког правописа, за разлику од ранијих источних и дуже
задржаних западних тенденција, су: 1. nајранија особеност и најдосљедније примјењивано правило
– разликовање тзв. «непокривеног» вокала (на почетку ријечи и слога) од «покривеног» (иза суглас-
ника) што се огледа у употреби за покривени – непокривени положај сљедећих парова: o; - y ... a - j
... e - 9 ... o - 0... 7 - i < jsl7i. jko. d]jti. pojs5... 9tero;. klanj9. o;bi9n5... y1e. moy ...0ko. 0gn9m5.
zavede0va. bezo;mn7i ...; 2. разликовање позиције мек сугласник + вокал од позиције тврд суглас-
ник + вокал, тј. писање лигатура y-j-9 иза палаталних сугласника. Овим се први принцип (за по-
кривени – непокривени положај) нарушава, а први принцип доприноси донекле тежем продирању
другог правописног правила: lybl9n6. v5zbranj[e. lyblj[e (y се у овом положају скоро досљедно 161
пише, j је често, 9 рјеђе: zeml9. bli1n99). Ово се правило (у односу на прво), поготово у почетку,
примјењује са знатно мање досљедности, и његова се примјена устаљује раније на крајњем истоку, а
све се више и досљедније током времена примјењује и на западу; 3. одсуство «ђерва», а за гласовне
вриједности ћ и ђ коришћење различитих графијских рјешења, нпр. исука, Крусик, омои ...;
освобаа, оуврение, меоу... (О овоме више код: Родић, Никола – Јовановић, Гордана, Мирослављево
јеванђеље. Криичко изање, Београд 1986).
4 При крају XIV вијека јавља се на простору српског језика нови правопис, који је по
 Јелица Стојановић

Српски правопис у XVI вијеку (судећи према различитим рукописима из

тог периода) одликује присуство књига и са рашким и са ресавским правопи-
сом. Судећи прама рукописима који су испитани, то је утицало на недосљеднију
примјену одлика ресавског правописа, на дјелимично напуштање одређених
правила везаних за ресавски правопис и колебања у примјени ресавске норме.
Обје правописне школе, рашка и ресавска, сачуване су и препознатљиве кроз бо-
гато наслеђе и послересавски период карактерише прожимање обје правописне
традиције. Писари су упознати и са једним и са другим правописним обрасцем,
тако да споменике из овог перида одликује донекле блажи (и флексибилнији)
однос према норми (неки су споменици вјернији старијем рашком правописном
моделу, неки, што је чешће, новијем ресавском).5 Најчешћа одступања у односу
на претходне обрасце јесу – колебање у употреби лигатура j . 9, ебело јер се
недосљедније употребљава према ранијим правописним обрасцима (или се ско-
ро не употребљава). Овај период се често означава као период послересавског
правописа.
Вријеме када је настао Врхобрезнички рукоис спада, како смо већ рекли, у
период тзв. послересавског правописа. Испитивање текста Врхобрезничког руко-
писа показује да се у њему (као и у већини текстова овог, а и знатно ранијег – по-
слересавског - периода) јавља ресавски правопис углавном у ненормализованом
виду.6 Од најупадљивијих црта ресавске школе присутно је:
а) Писање десетеричког = испред (ј) и и:
mno3=i 44а/127, Wstojn=e 44а/8, kamen=em6 44а/7, W t`”n=a 44а/9, \zek=a 44б/18,
тадашњем центру преписивачке и преводилачке дјелатности добио име ресавски правопис. Из-
узетно успјешна ресавска школа, која је радила у кругу манастира Ресаве (данашња Манасија),
била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег вијека, а свакако и једна од
најисатакнутијих скрипторија тадашње Европе. Створена је за вријеме владавине деспота Стефа-
на Лазаревића, окупљала је учене људе из земље и иностранства, који су допринијели стварању
трећег типа српског средњовјековног правописа. Овај правописни образац се ширио од истока
према југу и западу српског говорног подручја тако да су се његова правописна рјешења убрзо на-
шла примјену и на подручјима Зете, Хума ...
Према многобројним српским рукописима XV и XVI вијека препознају се основне особине
овог правописног типа. У поређењу са текстовима претходних раздобља ови рукописи показују
консеквентнију употребу грчких слова Q, си, кси, ижице, досљедније разликовање о од омее,
правилнију употребу слова 3ело у извјесним ријечима (3везда); употреба 6 који није постојао у
рашкој редакцији и то у смислу бугарског правописног правила, у првом реду у предлозима и пре-
фиксима (5 на крају ријечи); употреба = испред ј и и; употреба спиритуса и акцената; потпунијег
фиксираног система интерпункције итд. Највјероватније је да је за формирање овог правописа
везано име српског патријарха Јефрема, рођеног у Бугарској, а препознатљив је утицај бугарског
Јефтимијевог правописа на ресавски. Преписи из «ресавске школе» одликују се нормираном
ортографијом и високом мјером опште сређености и поузданости.
162 5 Петар Ђорђић: Исорија срске ћирилице, Београд 1971, стр. 204-206, Владимир Мошин:
«Револуције» у исорији срско равоиса, Библиотекар бр. 15, Београд 1964; Вера Јерковић:
Срска Алексанриа, Палеорафска, орорафска и језичка исраживања, Београд 1983, стр. 15.
6 Нпр. Вера Јерковић, Срска Алексанриа, Београд 1983; Цвени рио из 16. века.
Правоисне и фонеске особине, Зборник за филологију и лингвистику, XI, Нови Сад 1968, 85-96;
Јасмина Грковић Мејџор, Језик «Псалира» из шамарије Црнојевић, Подгорица 1993.
7 Начин обиљежавања позиције гдје се налазе примјери: страна (овдје 44), а – предњи дио ли-
ста, б – други дио листа / број реда (овдје 7).
 Писар Гаврило Тројичанин и равоисно-језичке особеноси Врхобрезничко љеоиса

lyd=e 44а/19, pr=ide 45а/3, kop=annik7 95а/10, W viden=a 95а/21, samariy 95а/16,
tr6n=eva 95а/18, d7han=e 96а/6, izb=en7 96а/20, tr=i 97а/14, 0pu1=em6 97а/8,
b=iy2e se 122а/11, s6d]lay2=imi 122а/11, mno3=i 122а/15, v6p=a[e 122b/4,
v6druz=i se 122а/6, b=ahu se 122а/20, mar=a 123а/12, im=i o`=y 129а/24, 3m=ev7
97б/22, s=ahu 181a/18, arh=erea 181а/16, makr=an6 184а/12.
б) Богатство акцената и спирита (веома су чести у Врхобрезничком
љетопису).
в) Употреба грчких слова ≈, ë, q> ;, у гласовној вриједности:
k;parisom6 44а/30, piqik7 44а/26, v6 qars”si 44а/24, eg;pta 44б/6, qit6
95а/9, ale≈end”r 95а/3, qita 95b/2, ëi 122б/24, ale≈andra 122б/21, k;rilom6 183а/6,
ale≈andr7m6 181б/10, e;do≈=y 81a/10, anaqemu 181a/1, ma≈im6 181a/14, qeodos=a
181a/15, aqanaide 181b/13, qews=e 181б/23, qewrit6 181б/25, e;do≈=a 181б/29,
karqat9na 181б/7, ≈irolof 181б/29.
г) У знатној мјери Врхобрезнички рукоис карактерише и писање 3 (на
мјестима гдје је некад имало гласовну вриједност, али и у позицијама у којима га
није било):
3]lo 44а/8, 3v]zdam6 45б/5, 3v]rem 45б/6, 3v]r6 96b/22, 3m=ev7 497b/22,
3el=em6 123а/4, 3v]zda 126а/26, 3]lo 181а/3, mlo3emi 181а/8, mno3] 181а/10.
д) За (послије)ресавским правописом иде и (не)писање лигатуре 9. У ресав-
ском правопису гласовна вриједност је се обиљежава малим e или широким \
над којим се налазио спирит, како у иницијалном положају тако и иза вокала.
У рашкој ортографији се писала лигатура, док се у послијересавском правопису
мијешају оба типа. Означавање гласовне вриједности љ и њ у споју са е лигатуром
9 иза l и n одговара рукописима послересавског правописа. За послересавски
правопис је карактеристично колебање, али је лигатура далеко чешћа:
svoe 44а/19, emu 44а/14, stoe 44а/16, priem6 44б/12, jvlje 44б/20, obvonje
44б/20, priemljy2e 44b/17, ego piqik7 44a/23, smatrae 45а/20, eleonsc]i
95б/25, s6mi[lje 96а/6, pometae 96а/9, prem]njet 122а/7, ego 122b/3, svoego.
moemu 122б/7, skr6noe 122б/20, nekoego 123a/6, edva 181b/16, arh=erea 181а/16,
podvizaema 123а/6, isc]l9n=a 44b/23, v6zlybl9n6 45a/23, izm]n9n=a 45б/4,
o;str6ml9n=a 96а/7, _rn9e 96а/14, zan9 122а/21, k6 n9mu 122б/4, v7[n9go 128а/6,
v6zlybl9n=i 181b/18.
д) Што се тиче писања лигатуре j Врхобрезнички рукоис је ближи рашком
правопису, иако налазимо комбинацију ресавског и рашког. У ресавском право-
пису лигатура j се пише на почетку ријечи, иза вокала се пише a, док у рашком
имамо лигатуру j у оба случаја. И рашки и ресавски, а и послересавски, карак-
терише доминантно писање лигатуре j иза l и n у гласовној вриједности љ, њ – 163
што је карактеристика и Врхобрезничко рукоиса:
jvlje 44б/20, pres]jn7 44б/2, isc]ln=a 44б/23, obvonje 44б/20, b7j[e
95б/20, jzvem6 122а/5, stojhu122б/18, jvi se 122б/20, pojs6 123а/21, k6
s6mi[ljy2e 44б/17, severnja 95б/23, rimljn7 496a/3, s6mi[lje 96a/6, anja
97б/19, izdavljy2e 122б/20, prem]njet6 122a/7.
 Јелица Стојановић

ђ) На другој страни, одступања од ресавског правописа тичу се писања де-

белог јера. Јер се јавља у већини испитаних послересавских текстова, али не тако
досљедно у смислу овог правописног модела. Према Вери Јерковић8 ресавска шко-
ла је увела дебело јер и са задатком да обиљежи јак полугласник, и за обиљежавање
краја ријечи (Правило писања ебело јера да означи крај ријечи уводи Констан-
тин Филозоф). У послересавском правопису се анко и ебело јер смјењују без
икаквог правила. (У «Псалтирима» из штампарије Црнојевић досљедно је пи-
сано анко јер.). Врхобрезнички рукопис се овдје знатно разликује. У њему се
употребљава скоро без изузетка само ебело јер:
kamenos]`6c6 44а/1, v6 v6sei 44а/18, tvr6do 95а/20, pe[c6 95а/14, v6 kon6
95б/8, pl6kov6 95б/15, kr6v6 95b/13, mark=an6 181а/12…
е) Одступања од ресавског правописа везана су и за (не)писање омеге у Врхо-
брезничком рукоису (У многим рукописима српске редакције уочено је писање
омеге или широког отвореног О - као правописног рјешења - на почетку ријечи
и иза вокала, при чему се иза вокала ријетко пише). У Врхобрезничком рукоису
веома ријетко налазимо написану омеу (понекад на почетку ријечи), а, рекли
бисмо, не карактерише га ни писање О (да се запазити да је О на почетку ријечи
незнатно шире од о у другим позицијама, али само незнатно):
ob6 on6 95б/2,… (осим у појединачним случајевима гдје је написана омеа),
0snovan=a 124а/14, 0vn7 124а/15, 0 n]m 125а/14, 0v]m6 126а/13, 0trok6
181б/15.
3. Од великог броја језичких црта за ову прилику ћемо обратити посебну
пажњу на правописно-фонетске особености старог вокала јат у Врхобрезничком
рукоису - уз поређење са стањем у осталим описаним српскословенским споме-
ницима, прије свега са (и)јекавског говорног подручја, а нарочито са говорног
подручја садашње Црне Горе. Рукопис је настао у периоду када се већ ја не пише
у гласовној вриједности ја. Та његова правописна функција, наслијеђена, прије
свега, из старословенске глагољице, скоро сасвим је потиснута рашким и ресав-
ским правописом. Значи, остала је могућност или да се ја пише у етимолошким
позицијама или да се замјењује рефлексима, како оним које су карактеристичне
за одређено говорно подручје, тако и у складу са тенденцијама у српскословен-
ском језику.
Познато је да вокал ја веома рано прелази у своје рефлексе, у екавски и
икавски од XIII вијека, мада је појединачних примјера било и нешто раније, а у (и)
јекавски почев од XV вијека. То је све нашло одраза и среће се у бројним писаним
споменицима, прије свега оним писаним народним језиком. Споменици писани
164 народним језиком (тј. споменици свјетовне садржине: повеље, писма, преписке
владара, договори, преговори, извјесна правна акта, законици и сл.) најчешће
приближно одражавају стање у говорима, како везано за друге језичке црте тако
и везано за рефлекс јата, па с обзиром на простор на којем су настали могу имати
екавски, икавски, ијекавски или мјешовити рефлекс јаа.
8 В. Јерковић, Срска Алексанриа, 30.
 Писар Гаврило Тројичанин и равоисно-језичке особеноси Врхобрезничко љеоиса

Другачију групу споменика, с обзиром на језичке одлике, представљају спо-

меници писани тзв. српскословенским језиком. Они се знатно чвршће држе нор-
ме, теже од ње одступају, мање су подложни упливу језичких црта које су карак-
теристичне за одређено говорно подручје. Њиме су писане углавном књиге за
потребе цркве и ту се, наравно, о сваком детаљу морало водити рачуна, па и о
одржавању и правилном језичком преношењу свете ријечи, што вјерније стању у
предлошку, што је имплицирало стварање и одржавање чврсте и стабилне норме
и правописних образаца.
О писању јаа, односно замјенама за овај вокал, на (и)јекавском говорном
подручју и у споменицима писаним српском редакцијом старословенског језика
говорило се узгред, углавном у радовима који су се бавили описом неког од спо-
меника овог типа. Како са језичког становишта није анализиран велики број
споменика, недостаје јаснија слика у вези са нормом (или тенденцијом) што се
тиче писања јаа (односно његових континуаната) на (и)јекавском подручју у
књижевној српскословенској традицији. Због тога смо се ми овим проблемом по-
забавили у неким нашим посљедњим истраживањима, анализирајући споменике
овог типа, с тим што смо успјели да обухватимо (за ту прилику) углавном спо-
менике са простора садашње Црне Горе (самим тим ту су укључени споменици
са подручја некадашње Зете, Хума, Рашке).9 На основу анализираног материјала
дошли смо до сљедећег закључка: најчешће се у овим споменицима тежи да се јат
пише у позицијама гдје му је етимолошки мјесто, а ако се одступа од овог правила,
умјесто старог јата имамо е, ријетко се може наћи уплив другачијег рефлекса.
а) Таква је ситуација почев од Бјелоољско чеворојеванђеља.10 Ово
четворојеванђеље је везано за период када се већ јављају примјери замјене вокала
] са e (али не са ије). Б се доста држи српскословенске традиције, вокал ја се
најчешће пише у старим етимолошким позицијама. Од овога има свега неколико
примјера одступања у којима је умј. ја написано е: telese Лк pv+; telesi Мр mz,
dobrß nestß, а има и супротних примјера, примјера писања јаа умјесто етимо-
лошког е код ријечи ре-: gr]dú{tihß, gr]di. Већина ових примјера је у лексе-
мама у којима се иначе најраније среће е наспрам јаа.
б) Такође и у «Псалтирима» из штампарије Црнојевић, према Јасмини Грковић
- Мејџор, налазимо често вокал е на мјесту некадашњег јаа: «изнесена грађа
потврдила је екавску замјену јаа у ПСАЛТИРУ, споменику насталом на терену
са ијекавском замјеном ове фонеме... Исто стање засведочено је, на пример, и у
165
9 Опширније о овим проблемима у раду: Јелица Стојановић, Обиљежавање саро вокала
ја и њеових конинуанаа у соменицима исаним срскословенским језиком на (и)јекавском
оручју, Србистички прилози, Зборник у част професора Славка Вукомановића, Београд 2005.
године, стр. 263-273.
10 Бјелоољско чеворојеванђеље (аље Б) је рукопис који се чува у манастиру Никољцу
у Бијелом Пољу, настало је крајем XIII почетком XIV вијека (детаљније: Јелица Стојановић,
Ортографија и језик Бјелопољког четворојеванђеља, 13/14. вијек, Подгорица 2002. године).
 Јелица Стојановић

књигама из Мркшине цркве које су такође штампане на неекавској територији, а

исто тако и у књигама из Скадра и Горажда»11.
в) Везано за овај проблем прикупили смо и анализирали корпус и из Сарих
срских заиса и наиса (при томе смо се ограничили на споменике који су
са ијекавског подручја). Честе замјене јаа са е евидентне су и у записима уз
српскословенске рукописе и у натписима из разних крајева садашње Црне Горе, а
и са ширег (и)јекавског подручја.12
г) Из истог периода као и Врхобрезнички рукоис (средина XVII вијека),
потиче и рукопис Грешних сасеније. Према запису који се налази уз овај
рукопис, писала су га двојица монаха («монах именом Василије, Дробњак родом
од села Загуља, са братом по путу Стефаном»), а за манстир Тушимљу. Чува се
у Народној библиотеци у Санкт Петербургу, гдје смо љубазношћу Вјачеслава

11 «1) e на мјесту етимолошког ], а) у коријену и основи (нпр. nedelj. 111 пута, tel-. smerih
se и сл., gre[ni. mesto. po srede. `reva. raydeli[e. 1dreb=e. sem. na rekah5. ve`na. o;mreti. vedet5.
sek7rami. blediva. celovati. o;sekovan=e. nesn5. bolez5n5. koren=e. ne razo;me. videh5. zreho;. nad
vsemi/ bagrenico;. итд.); б) у наставцима ријечи (po srede. v5 meste zla`ne. na stihovne. v5 s=0ne.
pri vrazeh5. v5 seleh5 ... k5 vld/ce. na vode. ... k tebe... starei 2) ] на мјесту етимолошког e или œ: а)
у коријeну и основи (dev]deset5. r]ko;t5. d]snica. s]dmici. tr]t=e ... prizov]t5. na`n]t5. id]
t5. gred]t5. gr]d=i. zr]2i. tel]sn]. prav]dna. na t]. 0 t]b] ... б) у наставку ријeчи (v5 skr5b]
h5. m7sle2]. kamen] ... stojst]. iznemogost] ...)», Јасмина Грковић Мејџор, Језик «Псалира» из
шамарије Црнојевића, Подгорица 1993.
12 Иако грађа сакупљена у Старим српским записима и натписима није увијек прави репре-
зент српскословенског језика, јер је писање слободније, често из главе писара (премда најчешће по
устаљеним обрасцима), не ослања се на преписивање са предлошка, ипак већина текстова одра-
жава стање у књижевној норми српскословенског језика. У Записима, што је нарочито значајно,
имамо примјере са различитих простора и из свих периода (нас овдје интересује вријеме почев од
XV вијека) од када имамо у говорној бази замјену јата са (и)је. Оно што се може констатовати јесте
сљедеће: у Записима, уколико јат није писано у етимолошким позицијама, готово редовно имамо
умјесто њега вокал е. Ради илустрације наводимо мали број од ексцерпираних примјера (али са
различитих подручја и из различитих времена). Уз примјер, наводимо и мјесто одакле је запис, и
годину кад је настао (као и број стране - према Записима):
- XV вијек - gde (Пљевља, манастир Свете Тројице1476/109); Цетиње: tel]sno, delom, telesi,
smer5nago (написано у дому И. Црнојевића, 1489/112); posledi, ro;kodelisah celomo;driy, sme-
reni (Макарије, 1493-1494, 116-118) tem1e, smer]n=i (1495/119); meseca, let5, prestavi se (нат-
пис на гробном камену у манастиру у Жупи никшићкој); Чајниче: presvetie (1492/115);
- XVI вијек - Савина: smerni (1510/126); Цетиње: posledn=i, W Reke, videti, pogreben5,
pogre[no (Б. Вуковић, 1519/ 136-138); Сарајево: smer]n=i, mest] (1510/126); beho;, rek], be[e
(Јеролим Загуровић, Котор): prepiso;u2=im5, sem5, beleg5, vide, v5seh6, beh5, delo, mesto
(1562/198); Морача: leto, prestavi, l]teh (Натпис на вратима, 1574/219); Шудикова (код Бе-
рана): smerenom;, leto, mesta, pobe1den6 (1582/231); Подмаине (Прасквица): leto (1594/249);
166 Паштровићи: smer]n=i, prez, nedelu; Пива: vseh5, mesto, Novem6, tem1e, pogre[eno, vekom,
be[e, `lovek, merom6, hteah (1571/215-216);
- XVII вијек - Цетиње: mesta, presveta (натпис на митри, 1682/428); Никшић: leta (1695/466);
Дробњак: leta (1700/579); Котор/Пераст: letu, vasei, gradoveh6, mesteh6, vreme, leto
(1682/437);
- XVIII вијек - Цетиње: cenou, cena (1732/91); Морача: leto, gre[ni (натпис на зиду, 1714/32);
Ријечка Нахија: leto, Step`ev, Stepac (1722/59); Бијело Поље (Никољац): rec], Beloga Polj,
Bel0m Poly (1726/72); Дуга, Братоножићи: vseh6, leto (1755/186)...
 Писар Гаврило Тројичанин и равоисно-језичке особеноси Врхобрезничко љеоиса

Загребина добили микрофилм овог рукописа. Стање је слично као и у осталим

црквенословенским рукописима са српског говорног подручја. Писари се, и
што се тиче ове језичке особине, доста чврсто држе српскословенске норме,
чак чешће него у осталим досад презентираним рукописима држе се правила да
се вокал ја пише у позицијама у којима му је етимолошки мјесто. Одступања
од овог правила су рјеђа, а ако се одступа, као и у претходно анализираним
српскословенким рукописима, имамо једино е као континуант старог вокала
ја.13
д) У Врхбрезничком рукопису ја се најчешће пише у некадашњим етимо-
лошким позицијама. Уколико се ја не пише, и за Врхобрезнички рукоис је ка-
рактеристично писање е умјесто јаа. То, свакако, није ни одлика говорне базе
из које је поникао Гаврило Тројичанин (Шћепан-Поље) нити простора на којем је
рукописнастао (Пљевља). За дијалекатску основицу оба ова подручја карактери-
стичан је (и)јекавски рефлекс јаа. Иако нам није била намјера до ексцерпирамо
прецизно и потпуно све примјере у Врхобрезничком рукоису забиљежили смо
преко 300 примјера гдје на мјесту некадашњег вокала ја имамо написан вокал
е.
Такве замјене присутне су и у коријену и у основи ријечи:
ded6 44б/214, svedey 67а/27, meseci 68а/22, b]sedovati 68б/4, zavesa 75б/16,
tel]snei 81а/26, tel]sa 93а/8, 136а/8, 147б/24, tel]sem 109б/19, 110б/118, ... tel]
sn6 112а/6, tel]seh 114б/6, tel]si 121а/29, tel]s6 146б/27, tel]sna 151б/17,
telesn6i 202б/4, med6 82а/13, plev7 84а/29, vernik=i 86б/16, vernik=a 86б/27,
besnuy 91б/20, 1reti 91б/7, pe[c66 91б/26, pe[ci 92а/1, pomedliv5 93а/10,
sevennja 95б/24, be1a[e 96а/25, prosek[e 98б/14, izletahu 103а/15, mese`no;y
105б/ 30, pr]ded6 106б/15, korenna 106б/20, prededi 106б/23, dedom5 108б/7, 3el=a
109б/2,5, sev]rnyy 111б/9, severnyy 120б/17, o; glezna 121а/18, severn=e 121б,
3el=em6 123а/4, dvema 124а/6, b]sedi 129а/9, b]sedovan=e 130а/1, se`a 131а/21,
seku2e 133а/12, o;koren=e 134а/14, iskorena 137а/17, Wseko[e 143б/22, ded6 147а/8,
dvema 156б/20, medn=i 176а/4, celi 192а/14, krepko 193а/11, iskoreni 194б/13,
o;krepi[e se 197а/22, poseko[e 210а/10, sever6 215а/15, 216а/11, mera 216а/7, krepk6
220а/21, b]sedovav6 229а/15, predel6 235а/1, zenici 235а/20, beligrad 241б/22,
234а/17, dvema 247a/8, 258b/11, koreni 252a/18, beg 257b/10, zenici 260а/1, sev]
rn6h 286а/18, devkam 290б/20, 291а/3, bileg6 295b/22, beligrade 297б/21, 296б/21,
poreklom 303b/24, b]leg6 137b/7, 3el=a 109b/2,5, 3el=em6 123а/4, gore (доследно)
pre1de (доследно), нпр. 66а/23, 81a/24, 95а/7, 108б/17, pred 88а/1, predstatel
13 Наводимо један број примјера: pake vide 4a/3, vremenn7h5 2б/27, vredn7e 3б/5, plevel7 5a/3,
koren=e 5a/5, povremeni 5a/10, `revob]s= и 7a/25, `revo0bjden=e 7a/29, t]lesn] 8б/20, sred7 8б/28, 167
v5 sredu 9a/4, napredi 10a/20, medveda 10б/11, iskorenjet5 10б/13, v5 vreme 11б/24, plevel7 11a/4,
o;mre[e 14б/25, vreme 16a/22, koren 16б/3, ve`en5 26б/17, bledoslove 34б/9, vreme 35a/4, breg5 38a/5,
videli 72б/24, o;mreh 72б/25, videl5 75б/10, pov5seh5 1а/7, gore 9а/16, v5sem vs]m 2а/1, vs]h5
8б/1, vseh 4а/10. Скоро доследно је писано е у префиксу пре-, нпр.: preslavna. 1а/10, pre1d5nih.
1а/28, pre1de. 4а/13, predv]`5nomo;. 4а/25, prehodet preho1da[e, 15б/11, prebol[aa. 15б/16, pr]
Wci 33б/9...o;mre. tr5pehu...
14 Начин означавања: 446. страна, 2. ред.
 Јелица Стојановић

316а/18, vide (аорист) 45а/20, 58б/62а, 62б, 73а/16, 77а, 83а/3, 112б/14, 123а/21,
125а/3, 171б/7, 137а/3, 180а/11, 212а/18, 217а/8, 243а/8, 255б/23, videv6 58а,
66а/19, 77а/16, 80а/7, 81б/23, 88а/19, 95б/6, 124б/1, 191б/5, 196б/2, 202а/3, 250а/30,
287а/1, vedel6 73а/6, 88б/1, videh 79б/12, videli 106б/26, videti 81б/4, 97б/20,
188а/22, viden=y 8б/23, videhom 126а/20, videv[e 213б/1, oumre 66а/16, 69б/19,
137б/7, o;spe 71а/7, 84а/27, 220а/23, v6spe 131б/5, zre 106б/10, 112а/2, 118б/23,
120а/17 (...), zre2im 106а/7, vreti (...), lete[e 102б/30, prispel6 103а/18, prispel6
103б/7, v6zgore[e 110б/5, ne s6tr5pe[e 125а/17, res6 148а/20, rehom 101б/13, s]
deti 175б/2, tr6peti 195а/7, 1ive[e 211а/10, izvr6teti 213а/22, 1ivehu 218а/6,
tr6peti 242а/22, tr6peliv6 252б/27, 1ive[e 290а/11, 1reti 306б/10.
Префикс pr]- најчешће је писан као pre-. Наводимо само неке примјере:
predav 78а/20, pregr][en=i 78а/29, premud6 80б/6, preprezr]v[e 88а/10, pregr]
[en=e 98а/2, presedehu 103а/9, prem]niti se 107а/2, prezr]v6 107а/24, 111б/28,
pregr][en=a 108а/24, prededi 106б/23, prem]njet se 122а/8, preg6rdi 134а/9,
prem]n9nia 139а/5, premudros/ 144а/14, premudr6 181а (...), prebl]davae 181б/17,
predas/ 190б/9, pregr][en=i 197а/21, prestolnik6 202б/15, preb]go[e 199б/25,
pr6voprestolnik6 203а/27, prebude 210а/23, presv]tl6 211а/10, prelo1i 219а/10,
predel6 235а/1, prev6nuk6 238б/17, prezr]v[e 245б/12, prem]ni se 252а/6, predade
245б/4, prem6slu 290б/13, predan6 301б/13, preloml6 306а/18, predas/ 308б/26,
pre[6lnik 325б/23, predal6 262б/26.
Старословенски дублетни облици, нарочито властите именице из грчког
језика, пишу се са вокалом е, нпр:
andre- (andrea 71б/22), vartolome- (vartolomei 71б/23), mate- (matqei
71б/32), alfe- (alfeqv5 71б/23), zavede- (zavedeiska 71b/27), stefan6..., arhuierei,
ierei.
И дублетни облици словенских ријечи, познати као дублети и у старословен-
ском, а и у каснијим српским споменицима, у Врхобрезничком рукоису најчешће
се јављају са вокалом e, нпр:
pogrebu 71б/4, greben7i 89а/30, 0de1dah6 72а/26, pr6vence 147а/2, dreva
81а/22, nade1da 88б/7, ode1di 131а/27, drevl9 147а/2, bagrenicu 149а/13,
nade1du 168а/8, ode1du 176а/2, ode1de 184б/23, bagren=e 185а/30, ode1dnik7
203б/24, bagrenorodnago 218б/23, gde (доследно, осим: nigd]1e 199б/30), drevo
213б/26...
Замјена је честа и у наставачким морфемама:
mne (Д. и Л.), нпр. 45а, 54а, 91а/14, 212а/25, 226а/19, 259а/1, tebe (Д., Л.),
168 нпр: 82б/7, mno3em 83б/15, mno3emi 180а/8, gr6`6scei 210б/2, k6 v]re 263а/21,
v6 beligrade 295б/21, 297а/11...
Осим овога у Врхобрезничком љеоису има примјера у којима је писан вокал
ја умјесто етимолошког е, у позицијама гдје се и изговарало е (и у екавским и у
ијекавским говорима), нпр.:
r]2i 80б/2, t][ko 86б/10, prav]dnici 84б/7, bog]n=em6 87б/13, pl]mennik6
 Писар Гаврило Тројичанин и равоисно-језичке особеноси Врхобрезничко љеоиса

91а/29, bor]2e se 94а/15, ishod] 100б/10, v6z] 101б/23, st]ny2i 103а/4, po r]du
106а/1, pov]do[e 106а/5, dn]h 109а/2, do kamen] 111б/6, m]taho; 112а/4, bud]m5
112б/17, st7d]2e se 113б/7, t][k7 117а/7, l]du 137б/30, o;mr]t6 145а/14, sv]
tim6 151а/20, vis]26 153а/9, o;sli[ite men] 154а/27, r]2i 177б/27, pl]mene
194б/17, hod]2e 197а/6, b]sedovav6 229а/15, sev]rn6h 286а/18, bud] 309б/150...
Везано за вокал ја у Врхобрезничаком рукоису, као и у осталим српскосло-
венским рукописима, тежи се да се одржи норма, дакле, да се пише вокал ја у
некадашњим позицијама гдје се изговарао овај вокал, али тај процес није спрове-
ден досљедно. Умјесто јаа често се пише вокал е, али се, исто тако, срећу случајеви
у којима се пише ја у неетимолошким позицијама, умјесто некадашњег вокала
е. Ови су примјери знатно рјеђи. И ово, између осталог, говори колико је српски
језички простор повезан и у великој мјери уједначен, када су у питању спомени-
ци писани српскословенским језичким типом. Наравно, на свим овим происто-
рима паралелно су настајали споменици писани српским народним језиком, са
лабавијом нормом и са знатно више црта из народних говора. Уз то, одлике го-
ворног подручја на коме је споменик настао често су имале уплив и на српскос-
ловенску норму (некад појединачним примјерима, некад већим бројем језичких
црта). Гаврило Тројичанин је, што се тиче ове језичке црте, остао углавном вјеран
српскословенској норми.
4. На основу свега до сада реченог може се закључити да је свеукупан
српски језички простор у дијахронији био међу собом повезан и у великој мјери
јединствен. Ово се нарочито односи на споменике писане српскословенским
(црквенословенским), односно српским књижевним језиком. У ову општу слику
одлично се уклапа и Врхобрезнички љеоис, како својим правописним одликама
тако и континуантом старог вокала ја.

Елица Стоянович
Никшич

Гаврило Троичанин и некоторие языковые особенности рукописи

«Врхобрезнички летопис»
Резюме

В настоящей работе представлены результаты сравнительного анализа руко-

писи «Врхобрезнички летопис» и до нас наукой уже проанализированных сер-
бославянских рукописей:
1) С точки зрения оргфографии, нами в данной рукописи не были обнару-
169
жены особенности, отличающие ее от других рукописей, восходящих к 17 веку.
Другими словами, для данной рукописи характерна так называемая постресав-
ская орфография.
2) Когда говорим о ], то относительно данной рукописи, с одной стороны,
можно говорить о этимологии и употреблении знака ], а с другой, о екавской
релизации данного гласного.
 Јелица Стојановић

170

Црква Свео Сефана - Шћеаница

 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе - манастир Заграђе 2010, 171–194.

Др Милош ЛУКОВИЋ

Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

Увоне наомене

G рад Соко херцега Стефана Вукчића Косаче и храм светога Јована Крститеља
Претече у данашњем селу Заграђе, испод Сокола, смештени су изнад самих
саставака Пиве и Таре, где настаје река Дрина. Соко је подигнут на купастом
узвишењу које штрчи на обронцима истоименог планинског профила (1.439 м),
одакле пуца поглед низ Дрину. Слична је позиција и оближњег храма светога Јована
Крститеља Претече, с тим што он лежи на малом платоу и на нижој надморској
висини. На месту некадашњег подграђа „на Стипану Пољу под Соколом“,1 тј. на
ниској заравни (433 m надморске висине) у „раљама“ две реке (које управо ту из-
лазе из дубоких кањона) развило се касније насеље Шћепан Поље. Тако су град
Соко и храм били заштићени кањонима плаховитих и тешко пребродивих река,
како са запада (Пива) тако и са севера и североистока (Тара), а најлакши приступ
био им је с јужне стране, преко пивског планинског масива. Стога се и у народној
традицији2 и у средњовековним документима простор на коме лежи Соко убраја
у Пиву, а у средњем веку Пива је жупа у саставу кнежине (тј. области) Дрина.3
Наиме, у познатим повељама о поседима херцега Стефана из 1444, 1448. и
1454. године4 наилазимо на следеће убицирање града Сокола: Sochol con un contato
che se chiama Drina // „Сокол с кнежином која се зове Дрина“ (повеља из 1444);
castrum Soco cum dominio Strijnon // „утврђење Соко с кнежином Стриином [= с
Дрином]“ (повеља из 1448); civitate Falcone cum suis castellis et cum comitatu suo //
„град Фалконе [= Соко] са својим утврђењима и поседима с кнежином својом [=

1 Динић 1978, 195.

2 Блаојевић 1971, 30.
3 О статусу и границама жупе Пиве и кнежине Дрине вид. више: у: Блаојевић 1971, 80–88; Вео
1982, 28, 30, 32, 51–54, 59; Манић 1995, 462–463.
4 То су: 1) повеља арагонско-напуљског краља Алфонса V од 19. фебруара 1444. године; 2)
повеља „римског краља“ Фридриха III од 20. јануара 1448. године; 3) повеља краља Алфонса V
од 1. јуна 1454. године. Овим се повељама Стефану Вукчићу, као вазалу, потврђују поименично
набројана утврђена места (castra) у његовој области. Прва повеља писана је на италијанском, а
друге две на латинском језику. Tе повеље, „изванредно значајне за историјску географију Херце-
171
говине“, како каже Михаило Динић (и данас су у историографији веома цењене), објавио је још
1914. године аустроугарски државник и историчар Лудвиг (Лајош) Талоци (Ludwig von Tallóczy).
Оне су биле предмет брижљивих анализа више историографа (уп.: Динић 1978, 178–182; Вео 1978;
Вео 1980, 130–131), а њиховим „новим ишчитавањем“ недавно се позабавио филолог и правник
Милош Луковић (вид. Луковић 2004/2005, 114–130).
 Милош Луковић

Дрином]“ (повеља из 1454).5 Зато је Стефан Вукчић титулисан, између осталог,

као „дрински кнез од Сокола у Пиви“.6
Расправљајући о земљама херцега светога Саве, Михаило Динић је записао
да је херцегов град Соко „сматран без сумње за главни град Стјепана Вукчића“,
али да је био „по страни од главних трговачких путева, удаљен од рударских сре-
дишта“, тако да „ипак није оставио трага, према свом значају, у дубровачким ар-
хивским књигама, нарочито у канцеларијским и нотаријским списима“.7 Овакво
квалификовање локације града Сокола – само по себи заслужује разјашњење. То
значи да ваља ближе осветлити географски положај Сокола и околине и указати
на трасе караванских путева на ширем подручју како би се видела комуникацијска
повезаност Пиве с околином у доба херцега Стефана, и уопште у средњем веку.
Остављамо по страни питање удаљености Сокола од рударских средишта, које
такође ваља детаљније расправити.8

Георафске каракерисике Пиве

Као предеона целина, која је у новије време сматрана и посебном „племенском
облашћу“, Пива представља овалну дугуљасту висораван, која се између високих
планинских врхова пружа правцем север–југ, с обе стране реке Пиве и доњег тока
реке Комарнице.9 Река Пива настаје од реке Комарнице и речице Сињац. Комар-
ница дотиче из правца Шавника, с подручја Дробњака, а тече кроз подручје Пиве
читавих 25 km пре него што прими воде Сињца. Сињац је пак сасвим кратак во-
доток, свега два километра, а место где извире, близу Пивског манастира, назива
се Пивско око. Пива је дуга 33 km и тече на север долином која је већим делом
прави кањон, а данас је потопљена вештачким језером створеним за потребе хи-
дроцентрале Мратиње. Комарница и Пива, „дубоко, као ножем усечене“ (како је
то квалификовао још Јован Цвијић),10 деле област Пиву на две целине: Жупу (на
левој, западној страни) и Пивску планину (на десној, источној страни).
Из назива би се могло помислити да је Жупа нека котлина, што ипак није
тачно. Као и Пивска планина, и Жупа је већим делом права висораван оивичена
високим планинама. На југу је планина Војник (1.997m), која се у правцу запада
спушта и гради превој Жива (око 1.200 m), између висова Мали Јаворак, који
припада Пиви, и Велики Јаворак, који припада никшићкој области. Даље к севе-
розападу од Живе наставља се непрекинути планински ланац, који припада ма-
5 Цитирано према оригиналним текстовима повеља и преводу Марка Вега који су објављени у:
Вео 1978; Вео 1980.
6 Динић 1978, 195; Вео 1982, 53.
7 Динић 1978, 195.
8 Књижевник Мироје Вуковић, рођен у том крају, указује на топониме Сасина и Клачине у бли-
зини Сокола и Шћепан Поља, који несумњиво представљају трагове рударења у средњем веку.
172
9 У својој опсежној монографији о Пиви Обрен Благојевић се позабавио географијом Пиве,
а посебно карактеристикама њеног рељефа и хидрографије, које и ми цитирамо у овом раду; уп.
Блаојевић 1971, 26–34. Географски подаци о Пиви могу се наћи и у: Бешић 1953, 11–15; Милојевић
1955; Раојичић 1996, 66–68; Дрина 2005; Тара 2005.
10 Цвијић 1899, 196.
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

сиву Голије (1.950 m), све до висоравни Равно, јужно од планине Лебршник (1.985
m). Даље к северу налазе се простране и високе планине тзв. Волујачко-биочке
масе (Велики Биоч 2.397 m, Волујак 2.336 m), које преко нешто нижег планинског
профила Вучево (1.512 m) допиру до саставака Пиве и Таре, тј. до Шћепан Поља.
Пивска планина пружа се паралелно са Жупом. На јужној страни, наспрам
Војника, испод масива Трескавац (2.094 m), који представља јужни огранак Дур-
митора, Пивска планина граничи се с облашћу Дробњак. Гранична линија иде
даље гребенима Трескавца до највиших врхова Дурмитора (Боботов кук 2.523 m,
Шљеме 2.477 m, Пруташ 2.393 m). Даље на северу природну границу Пивске пла-
нине с облашћу Језера чине северни огранци Дурмитора (Велики Штуоц 2.103 m),
све до кањона Таре. Зато се и Пивска планина убраја у дурмиторско подручје, као
и суседни Дробњак с Језерима, како је то дефнисао Јован Цвијић.11 Мали а високи
плато изнад Таре (1.550 m) на коме лежи село Црна Гора (звано и Мала Црна Гора)
и кањон кратке реке Сушице традиционално се сматрају деловима области Пива,
иако се Сушица улива непосредно у Тару.12 Река Тара најдоњим делом свога тока
оивичава Пивску планину са северне и северо-источне стране, све до Шћепан
Поља. Смером северозапад–југоисток Пивска планина има дужину око 40 km.13
И Пивска планина је већим делом висораван (1.300–1.500 m), која је и у својој
унутрашњости прошарана високим планинским профилима (Бадошевица 1.851
m, В. Буручковац 2.093 m, Лојаник 1.889 m, Суви Клек 2.092 m, Планиница 2.004
m, Шакачки Ком 1.930 m, Трштено брдо 1.772 m). Ободни део висоравни нешто
је виши од средишњег дела и стрмо прелази у кањоне. На висоравни се налазе и
бројне увале и вртаче, а највећу зараван представља Црквичко поље (дели се на
Доње и Горње Црквичко поље) у северном делу планине, на прилазима Шћепан
Пољу. У односу на Жупу, Пивска планина представља ипак мање рашчлањену, а
пространију висораван, па је утолико она и проходнија. То је непосредно утицало
на трасе и распоред путева у прошлости, а највећим делом и у наше време.

Трасе лавних срењовековних уева у близини Пиве

У средњем веку кроз Пиву нису пролазили главни каравански путеви, али су били
у близини Пиве. Иако се трасе тих путева (или њихове деонице) ретко помињу
у средњовековним изворима,14 оне су и данас добро познате. О њима је писао
још Константин Јиречек,15 затим се њима позабавио и М. Динић,16 а потом и З.
Бешић,17 да би им пре више од три деценије Гавро Шкриванић посветио посебну
монографију.18 Податке о трговачким путевима налазимо и у радовима који се
11 Цвијић 1899, 148.
12 После Другога светског рата Мала Црна Гора је административно припала општини Жабљак,
која обухвата висораван Језера, вид. Блаојевић 1971, 65.
13 Раојичић 1996, 68.
173
14 Маловић-Ђукић 1999, 146.
�����Јиречек 1959, 285–288.
15 Вид.
�����Динић 1937.
16 Вид.
�����Исорија Црне Горе I (Зарије Бешић), 23–34.
17 Вид.
�����Шкриванић 1974.
18 Вид.
 Милош Луковић

баве појединим питањима територије, трговине и уопште привредног живота у

средњовековној српској и босанској држави и у Дубровнику,19 а такође и у ширим
историографским синтезама.20
Пиву су у средњем веку „заобилазила“ два важна караванска пута: један ис-
точном, а други западном страном, чије трасе идентификујемо на основу пода-
така из наведене литературе.21 На источној страни водио је пут од Никшићког
поља, с утврђеним насељем Оногошт (који је касније назван Никшић) према
Тари. Дубровчани су га називали via Anagasti („Никшићки пут“), via Jesera, одно-
сно via Еxera („Језерски пут“), или La via de planine inverso Anagosto („Пут пре-
ко планина наспрам Никшића“).22 Тај пут започињао је заправо у Дубровнику,
па је преко Требиња и жупе Врм (с утврђењима Мичевац Клобук и) избијао у
Никшићко поље, али се на тој деоници спајао с путем који је долазио из Рисна
у Боки Которској. Из Никшићког поља пут је даље водио прво преко висоравни
Луково и превоја Крново (на источном ободу планине Војник), па се спуштао
према реци Буковици, у Дробњачку Валу, и то поред брда Градац, чији назив асо-
цира на постојање неког утврђења на њему. Буковицу је прелазио преко старог
каменог моста („латинска ћуприја“, „римски мост“),23 данас у градској зони Шав-
ника (варошица Шавник развила се тек у другој половини XIX века).24 Одатле се
пут поново пео страном, тј. падинама планине Ивице и потом преко Буковичке
горе избијао на висораван Језера. Преко данашњег села Новаковићи (источно од
садашње саобраћајнице Шавник – Жабљак) пут је водио према данашњем селу
Суводо, а затим према данашњем селу Врела (поред кога, у попречном правцу,
пролази савремена саобраћајница Жабљак – Ђуђевића Тара). Даље у правцу Таре
пут је наилазио на малу висораван на којој је данашње село Међужваље, где се
стичу путеви с разних страна (па и из Пиве). Недалеко одатле, у правцу Таре,
налази се узвишење с остацима старог утврђења Пирлитор (1.450 m),25 које је
несумњиво имало намену да штити пут на прилазима Тари. Ваља напоменути да
је и планина Сињајевина, која се простире источно од висоравни Језера, такође
прилично проходна према реци Тари, јер и сама има карактер високе површи.
Међутим, кретање преко Сињајевине било је немогуће знатним делом године
због снежних наноса.
Од Пирлитора терен нагло пада к Тари према месту Левери (Левер Тара), где
је некада била скела на Тари (у новије време ту је подигнут висећи мост), али је
том трасом караванима било лакше да сиђу у кањон Таре него на другим местима.
Одатле је главни пут водио према према Пљевљима (раније Брезница, у турско

����Ћук 1987, 65–66.

19 Уп.
����Исорија срско нароа I (Милош Благојевић), 366–367.
20 Уп.
21 Поједине
������������������������������������������������������������������������������������������
деонице „Језерског пута“ у Дробњачкој Вали и на Језерима обишли смо у лето 2005.
174
године, уп. Луковић 2004/2005, 110–114.
22 О називима овог пута вид.: Шкриванић 1974, 44, 66; Ћук 1987, 65.
23 Шкриванић 1974, 66.
24 О томе вид. више: Ћоровић 2007.
������������������
25 Уп.: Ковачевић 1977, 81; Сасић 1999, 84.
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

доба звана и Таслиџа). Пут се поново пео планинским странама и прелазио за-
падним делом области Кричак,26 и то преко места Заглавак, Глибаћи и Потпеће.
На овој деоници постојало је скретање на исток, према мањој области Маоче (с
неколико села) у горњем току реке Ћехотине и њене притоке Маочице. Одатле се
могло путовати у више праваца,27 па и према Бијелом Пољу, где се налазила важна
караванска станица поред цркве св. Петра и Павла (која се у средњем веку поне-
кад називала и Лим).28 Управо на вододелници Ћехотине и Лима била је у време
Сандаља Хранића и Стефана Вукчића граница између босанске државе (односно
области ових феудалних господара) и српске деспотовине, тако да је насеље Бре-
за (југоисточно од Пљеваља) као погранично место припадало босанској држа-
ви, а мања област Комарани (западно од Бродарева у долини Лима) припадало је
српској деспотовини.29
Преко планинског превоја Јабука Пљевља су имала добру везу с Пријепољем
и манастиром Милешева. Пријепоље је такође било важна раскрсница
средњовековних путева. Ту су се сусретали путеви из неколико праваца и спајали
с копненом трансверзалом која је од Врхбосне, преко Вишеграда и Добруна води-
ла према Сјеници, Новом Пазару и Звечану (и даље у Косовску котлину), односно
преко Копаоника у долину Топлице (и даље у правцу Цариграда).30
Са западне стране Пиву је „заобилазио“ пут који је повезивао Требиње с Фо-
чом, тј. с долином Дрине, који су Дубровчани називали via Drine („Дрински пут“)
или via Bosne, односно via de Bossine („Босански пут“), а ређе и via voivode Sandagl
(„пут војводе Сандаља“).31 Пут је, заправо, започињао у Дубровнику и водио пре-
ко каменитих брда до Требиња (где се одвајао пут према Оногошту). Даље је водио
према крашком пољу Љубомир, а потом у Билећко поље. Прелазећи предео Руди-
не силазио је у малу долину Церница изнад које је било утврђење Кључ. Затим је
преко Гатачког поља, поред утврђења Самобор, излазио на превој Чемерно (1.293
m) и низ Чемерско осоје нагло се спуштао низ уску долину реке Сутјеске, коју је
штитило утврђење Вратар (где је била царинарница херцега Стефана). Одатле је
доспевао на Тјентиште, да би се потом спустио у долину Дрине. Дрину је прела-
зио на месту Брод, недалеко (узводно) од Фоче. С том трасом подудара се, мање-
више, савремена саобраћајница Требиње–Фоча. А Фоча (раније Хотьча, Ходьча,
данас Србиње) била је важна станица и раскрсница на том караванском путу.
Главни правац via Drine водио je даље низ Дрину до Горажда и тврђаве Самобор,
одакле се могло кретати на различите стране: и према Сребреници у Подрињу, и
према градовима у долини реке Босне, и према Чајничу и Пљевљима.
26 О средњовековној области Кричак вид. више у: Томовић 2005.
���������������������������������������������
����Ћук 1987, 66.
27 Уп.
28 Уп. Ћук 1997, 17 (о цркви Светог Петра); 17–18 (о месту Лим); на Лиму је била царина, коју од
1399. г. држе Турци, М. Динић 1978, 309, нап. 2, вероватно на мосту у селу Љетине, јужно од Бијелог
175
Поља, где је крајем XII века кнез Мирослав приход од мостарине доделио својој задужбини цркви
Светог Петра на Лиму, Томовић 2006, 51–52.
29 Вид. о томе више у: Ћук 1987.
��������������������
30 Шкриванић 1974, 234.
31 О називима овог пута вид. у: Динић 1937, 125; Ћук 1987, 65; Манић 1995; 222.
 Милош Луковић

Град Соко је преко Шћепан Поља и долине Дрине имао добру везу с Фочом,
јер није било озбиљнијих препрека на путу. Скелом се прелазило преко Таре код
самих саставака с Пивом, а пут до Фоче водио је потом десном страном Дрине
преко данашњих села: Бастаси, Челик Поље, Кундуци, Копилови и Брод.
Долином реке Ћехотине (преко предела Буковица) Фоча је била добро пове-
зана с Пљевљима, тако да се та траса користила и за путовање од Шћепан Поља.
Од Фоче до Пљеваља могло се доћи и нешто заобилазнијим, али лакшим, путем
преко Чајнича и планине Ковач.
Али да би се од Шћепан Поља дошло до Пљеваља није се морало ићи преко
Фоче. Наиме, од Хума, на десној обали Дрине наспрам Шћепан Поља, до Пљеваља
могло се доћи из неколико праваца. Једна путна траса од Хума до Пљеваља водила
је уз Тару према Узлупу и Челебићима, па потом се, у правцу истока, поред виса
Шупља Стијена (1.497 m), спуштала у предео Шула, где је било важно рударско
средиште у средњем веку.32 Одатле је пут водио даље до места Градац и Брвеница
у долини Ћехотине, на прилазима Пљевљима. Од Челебића се могло путовати и
трасом која је водила на југоисток преко Мештровца до мале висоравни изнад
кањона речице Драге (Тарине десне притоке), где се налази место Слатина.33 Од
Слатине тај пут води до предела Бобово (с неколико села) на јужним падинама
високе планине Љубишње (2.238 m), па између Љубишње и планине Лисац избија
на данашње село Крушево и спушта се у Пљевља с јужне стране.34
Према томе, иако су их у средњем веку „заобилазиле“ трасе главних караван-
ских путева, град Соко и Шћепан Поље били су добро повезани с тим путевима, и
то преко важних раскрсница: Фоче и Пљеваља. Али они су били добро повезани
и с целом Пивом, својим природни залеђем. Преко Пиве постојала је директна
веза Сокола и Шћепан Поља с Никшићким пољем, у коме су се укрштали важни
путеви са свих страна. Поред тога, читавом мрежом „попречних“ путева Пива је
била повезана и с „Језерским“ и с „Дринским путем“.

Трасе уева у Пиви

Иако се Пива као жупа помиње у средњовековним изворима,35 а као нахија (уз ал-
тернаивни назив Бања) и у турском попису санџака вилајета Херцеговина из 1477.
године,36 у тим изворима врло се мало помињу топоними на пивском подручју
који би нам указивали на трасе средњовековних путева кроз Пиву. У дубровач-
32 О траговима старог рударења у том крају вид. више у: Исорија Црне Горе I 1967 (Зарије
Бешић), 34; Томовић 2003.
33 На ову трасу пута указао нам је Миливоје Нишић, родом из Црквичког поља на Пивској
планини.
34 На ову трасу пута указао нам је др Драго Ћупић, дугогодишњи директор Института за
српски језик САНУ (сада у пензији), који је добар познавалац тога терена јер је неколико година
службовао у Пљевљима. Као и другим информаторима, захвални смо др Ћупићу.
176
35 Први помен Пиве као жупе налази се у Барском родослову (Летопису попа Дукљанина), а у
српским изворима помиње се у Светостефанској хрисовуљи (1313–1318), коју је издао краљ Ми-
лутин манастиру Бањска, уп.: Блаојевић 1971, 82; Вео 1982, 28, 30, 32, 59; Манић 1995, 462–463;
Писци срењовјековно лаиниеа 1996, 82, 123.
36 Вид. Аличић 1985, 70–80.
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

ким изворима налазимо податак да се херцег Стефан у Пишчу измирио 19. јула
1453. године са сином Владиславом и женом Јеленом, о чему је издао и повељу.37
Други је податак у наведеној повељи из 1444. године о херцеговом утврђењу
Нови у Пиви: Novi Vpivii [= V Pivii = „у Пиви“] castello conlo [= con lo] contato
// „Нови у Пиви утврђење са жупом“.38 Док је Пишче и данас познати топоним
на Пивској планини, недалеко од Плужина, убицирање херцеговог града Нови
још није сигурно.39 Претпоставља се да је био подигнут код саставака Комарнице
и Сињца (који су потопљени вештачким језером), где се и сада могу приметити
остаци зидина.40 С тим у вези сматра се да је у близини овог града саграђен Пив-
ски манастир, који је дуго био седиште једног дела Херцеговачке митрополије.41
Првобитна локација манастира такође је потопљена језером, а манастир је из-
дигнут на виши терен у близини.42 Трагове обитавања херцега Стефана у Пиви
налазимо у данашњој топонимији Пиве (Ерцеове сране, Ерцеови винораи),43
као и у народном предању, што на посредан начин наводи на закључке о трасама
путева у Пиви.
Услед недостатка података у историјским изворима, пажњу ваља усмерити
на конфигурацију терена у Пиви, која је и у прошлости и донедавно (заправо
до појаве модерних саобраћајница) диктирала све трасе путева. Стога нам тра-
се „племенских“ и „сеоских“ путева у Пиви, и до данас актуелних, помажу у
реконструкцији средњовековних путева у овом делу дурмиторског подручја.44
Пре свега, треба имати у виду да су водотоци Комарнице и Пиве представљали
озбиљну препреку у комуникацији све до XX века. Те две реке биле су непрелазне

37 Блаојевић 1971, 85, Манић 1995, 463.

38 Цитирано према оригиналним текстовима повеља и преводу Марка Вега који су објављени
у: Вео 1978; Вео 1980.
39 Динић 1978, 250, Манић 1995, 462.
40 У народној традицији није запамћено име Нови херцеговог града у Пиви, а књижевник Ко-
ста Радовић, родом из Пиве, сматра да се тај град крије иза назива Царево Гувно или Посијење,
којима се у народу означавају потопљене зидине на овој локацији. Tакође постоји предање да је с
мале висоравни Горанско (с истоименим селом) до Царевог гувна водио херцегов „млековод“.
41 Блаојевић 1971, 124.
42 Крај око речице Сињац (коме припадају и некадашња и садашња локација Пивског манасти-
ра) такође се назива Сињац, а тако се назива и мање утврђење изнад садашње локације манастира,
које треба разликовати од Царевог Гувна (Подстијење).
��Цицмил-Ремеић 2003, 324. Топоним Ерцеови винораи налази се у близини Стабана, где је
било и средњовековно утврђење.
44 „Племенске“ и „сеоске“ путеве (како се у народу и данас називају) на подручју Пиве иден-
тификовали смо на основу података које је навео О. Благојевић у својој књизи (вид. Блаојевић
1971, 69–72) и казивања наших информатора у Пиви. У другој половини септембра 2006. године,
непосредно пред почетак симпозијума „Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове“, аутор овог
рада обишао је неке деонице путева у Пивској Жупи и на Пивској планини, уз организациону и
техничку помоћ Миленка Мићановића и Мијушка Бујишића из Плужина и оца Теодора Шешлије
177
из манастира Пива. Том приликом и током самог одржавања симпозијума подробне податке о
путевима у Пиви дали су нам: Томислав Бакрач, Станиша Бакрач и Драган Ђикановић, родом из
Пивске Жупе, као и Мијушко Бујишић, дуго година настањен у Плужинама, те Дејан Кецојевић,
Миливоје Нишић, Мироје Вуковић и Драгољуб Жарковић, родом с Пивске планине. Свима њима
изражавамо и овде своју захвалност за ту помоћ и пажњу.
 Милош Луковић

у сезони кишних и снежних падавина, па се понекад ради преласка с леве на десну

страну морало ићи веома заобилазним путем чак до Шавника, где је од давнина
постојала „латинска ћуприја“ („римски мост“). За прелазак преко Пиве у време
високог водостаја користила су се примитивна пловила: плути, керепи, ђемије.
Али на тај начин Пива се могла прећи само на четири места: код Крсца (испод
Пишча), код Одмута (близу ушћа речице Врбнице у Пиву), код луке Чамнице и у
непосредној близини Шћепан Поља.45 Лети, кад је низак водостај река, Комарница
и Пива могле су се прелазити на газовима, и то: на Комарници испод села Горња
Брезна (наспрам дробњачких села Дубровско и Дужи), испод села Доње Рудинице
(наспрам пивског села Безује); код самих саставака Комарнице и Сињца; затим
на Пиви према Пирном долу и испод места Дубе код села Мратиња. После уласка
Пиве у састав Црне Горе 1878. године побољшани су делимично стари путеви
кроз Пиву, а изградња првих мостова на Пиви и Комарници почела је тек крајем
XIX и почетком XX века. Међутим, неки од тих првих грађевинских подухвата
завршили су се неуспехом – урушавањем мостова. Одолели су тзв. Калуђерски
мост на Комарници, близу саставака са Сињцем, и мост на Пиви код Крсца (оба
та моста потопљена су вештачким језером, данас се виде само њихови остаци).46
Од Шћепан Поља водила су два главна пута према Пивској планини, а
коришћени су зависно од временских прилика. У летњем периоду чешће се ко-
ристиио пут који је преко данашњег села Заграђа, испод града Сокола (а источно
од брда Соко), ишао уз Чавчин до и избијао на Горње Црквичко поље, а затим во-
дио преко данашњих села Жеично, Јеринићи и даље у правцу узвишења Ерцегове
стране, у централном делу Пивске планине.47 Од Жеична се одвајао један крак
пута према данашњем селу Бабићи и Барном Долу, који лежи високо над кањоном
Пиве у њеном доњем току. Други пут од Шћепан Поља користио се претежно
зими, а ишао је уз Бријег – терасасти простор (490–1.100 m надморске висине)
који се у великом луку (с низом заселака) простире дуж леве обале Таре. Избијао
је на Доње Црквичко поље. Кретање даље на југ знатно је било лакше, јер је пут
водио преко благо заталасане висоравни Пивске планине, између проређених
планинских врхова. Тај пут је ишао преко данашњих села Никовићи, Кнежевићи
и Војводићи до превоја Милогора (око 1.500 m), источно од Ерцегових страна.
Постојао је и трећи пут од Шћепан Поља према Пивској планини, који се
такође могао користити само у летњем периоду. Ишао је кроз данашње село
Заграђе, али је даље водио западним падинама брда Соко, према кањону Пиве.
Тим правцем избијао је на Жеично и Бабиће и имао је везу с Барним Долом.
��Блаојевић 1971, 70. Постоји народно предање, које је саопштио Коста Радовић, да је на Крсцу
некада постојао и „Царев мост“, на коме је била и царина херцега Стефана, али је тај мост, наводно,
срушен у XVIII веку.
Видети о томе више у: Блаојевић 1971, 69–72.
������������������������
178
47 Према народном предању, које су нам саопштили Дејан Кецојевић и Томислав Бакрач, тим
путем је побегао херцег Стефан из Сокола кад се завадио са сином Владиславом. Том приликом, да
би гониоцима заварао траг, коњу је обрнуто уковао потковице на копита. Према предању, такође,
херцег је имао и „млековод“ који се у град Соко спуштао с Црквичког поља, а по другој варијанти
с Вучева (на другој страни реке Пиве).
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

На превоју Милогора, код данашњег села Подмилогора, одвајао се според-

ни пут на исток у правцу данашњег села Недајно, одакле је силазио у кањон
реке Сушице (која делимично понире, а лети најчешће и пресуши), и избијао
на „таванак“48 изнад Таре, северно од Дурмитора, где се данас налази село Мала
Црна Гора. Одатле је, заобилазећи масив Дурмитора, преко висоравни Тепачко
поље пут водио до Пирлитора и речног прелаза на Левер Тари, где се везивао с
via Jesera.
Главни пут од Милогоре постепено се спуштао, прво на нешто нижу зара-
ван Трса (око 1.450 m), а затим до Пишча, остављајући десно (западно) Ерцегове
стране и Јагодњи врх (1.772 m), као и предео карактеристичног назива Унач.49 У
Пишчу су се рачвали путеви. У летњем периоду од Пишча се, преко данашњег
села Боричје, могло прелазити пречицом на источну страну Дурмитора, јужно
од Боботовог кука и других планинских врхова. Тим путем долази се до превоја
Пријеспа (1.884 m) 50 и превоја Седло (1.908 m), а потом излази на висораван Језера
(око 1.450 m), где су данашња села Пашина вода, Јаворје и Вирак, а нешто северније
и Жабљак. Пишче је, трасом преко данашњих села Борковићи и Дубљевићи, било
повезано и с Безујем, најјужнијим пивским селом на десној страни Комарнице, тј.
на Пивској планини. Одатле је пут водио испод масива Трескавца до дробњачких
села Дубровско и Дужи. Даље је настављао на североисток и секао Комарницу у
горњем току, а газ је био нешто низводније од данашњег села Комарница. Тај пут
је, заобилазећи са севера непремостиви кањон реке Комарнице звани Невидио,
излазио на висораван где лежи данашње село Пошћење и на јужним падинама
планине Ивице везивао се за пут via Jesera.
Од Пишча главни пут је водио низ веома стрму и 400 метара високу стра-
ну Лакат до места Крстац, где је био главни прелаз преко Пиве. Одатле је један
крак пута прелазио Пиву и водио преко брда и данашњег насеља Плужине на
ушће речице Врбнице у Пиву. Други крак се од Крсца држао десне стране Пиве и
ишао је до близу саставака Комарнице и Сињца, где је прелазио Комарницу (ту је
касније изграђен Калуђерски мост). Прешавши Комарницу, пут се рачвао: један
крак је ишао десно, према западу, до Пивског манастира и даље, а други крак је
водио лево, на југ. Јужна траса пута ишла је преко данашњих села (на левој обали
Пиве): Сељани, Горње Рудинице, Миљковац, Заборје, Плеће, Бајово Поље, Доња
Брезна и преко превоја Жива (између висова Мали и Велики Јаворак) избијала
на никшићко подручје. Код места које се данас зове Никшић – падалиште од тог
48 Тако је, у духу народног израза, овај високи плато назвао Светозар Томић у својој монографији
Пива и Пивљани, уп. Томић 1949, 500.
Топоним Унач вероватно је настао од термина унча (< unca), којим се означавала мера за
����������
сребро у Дубровнику и шире на Приморју, уп. Скок III 1973, 545. Поред тога, у Пиви се термином
унач означава и мера за дужину: „палац по ширини“, уп. Гаовић 2004, 282.
179
50 У народу се сматра да је Пријеспа, између Тодоровог дола и Доброг дола, граница између
Пиве (којој припада Тодоров до) и Дробњака (коме припада Добри до). С тим у вези позната је и
легенда о томе како је нека баба мудро „пресудила“ где се налази граница ове две племенске об-
ласти. Она се, наводно, заклела да једном ногом стоји на пивској, а другом ногом на дробњачкој
земљи, а имала је, заправо, у опанцима (испод стопала) по прегршт пивске и дробњачке земље.
 Милош Луковић

пута одвајао се један крак и испод села Доње Рудинице спуштао се на газ у кањону
Комарнице. Одатле је водио преко термалних извора („топла вода Илиџа“) на
манастир Орашје и даље страном до Безуја.
Од Горњих Брезана, најјужнијег пивског села на левој страни Комарнице,
одвајао се један пут према Комарници и прелазио ту реку између дробњачких
села Дубровско и Дужи, на месту где су одвајкада постојали сеоски млинови.51
Одатле се пут пео стрмом страном до села Дужи и везивао се за пут који је водио
од Безуја према Пошћењу. Тај пут користила су села Дубровско и Дужи за везу
с Никшићем јер им је био ближи од пута преко Шавника и превоја Крново на
планини Војник.
Из Пиве су на запад, према Гацку, водили устаљени путеви везујући се тако
с трасом via Drine. Један пут је водио од Пивског манастира преко Горанска,
Пресјеке, Смријечна, Муратовице, Ковача и Лисине до висоравни Равно, одакле је
била најлакша веза с Гатачким пољем, и то преко села Липник.52 Други пут је имао
нешто севернију трасу: полазио је из Плужина и ишао уз реку Врбницу (леву при-
току Пиве, која је данас потопљена вештачким језером) преко Милошевића, Ста-
бана (где је било и утврђење) и Зукве избијао на висораван Равно и ту се спајао
с путем од Пивског манастира. Још један пут из Пиве избијао је на via Drine, али
знатно северније од Гатачког поља, у рејону данашњег села Крушево у долини реке
Сутјеске. Како се од Пивског манастира (и оближњих места Горанско и Плужине)
није могло ићи низ Пиву до Шћепан Поља због неприступачног терена у кањону
и плаховите реке, користио се пут на левој страни Пиве. Он је водио планинском
страном од Плужина преко Врбнице до села Мратиња, а потом преко тешко про-
ходног терена масива Вучево прелазио на другу страну до Крушева.
Пива је наслабије била повезана с планином Голијом јер су је од ње одвајали
тешко проходни терени. Једна од устаљених стаза водила је од Пивског манасти-
ра, друга од Бајовог Поља (преко Бајовог ждријела). Тако се доспевало до места
Заводиште, Влатично и Вишњића до на планини. Одатле се могло сићи на дру-
гу страну Голије, до Крсца, куда је пролазила траса важног пута Никшић–Гацко
(преко кањона Дуге).

***
На основу изложеног може се закључити да је Пива, иако изразито планинска
област, у средњем веку била добро повезана с главним трговачким (караван-
ским) путевима на ширем подручју – „Дринским“ („Босанским “), на западу, и
„Језерским путем “, на истоку, и то како преко Фоче и Пљеваља тако и читавом
мрежом локалних планинских путева. Поред тога, преко подручја Пиве водио
51 Тај прелаз преко Комарнице обишли смо у лето 2005. године, вид. Луковић 2004/2005; 110–
180
111. Том приликом могла се, и поред зараслог терена, назрети траса којом је пут силазио на газ
реке и потом се пео страном према селу Дужи, а били су уочљиви и остаци уклесаних степеница у
каменитом и стрмом тлу, као и остаци заштитних кула на обе стране реке.
52 Овим путем довео је из Липника у Пиву своју војску Смаил-ага Ченгић 1840. године, а потом
је у Дробњаку погинуо. О томе је раширено предање и у Пиви.
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

је у правцу север–југ и „средњи“ пут, који је спајао град Соко и Шћепан Поље с
Никшићким пољем. Без такве саобраћајне повезаности Пиве са широм околином
не би био могућ настанак и развој политичких и духовних центара у Пиви – гра-
дова Соко и Нови и манастира Пива и Заграђе.

Циирана лиераура

Аличић 1985
Poimenični popis sandžaka Vilajeta Hercegovina. [Uvod, prevod, napomene i registre
priredio Ahmed S. Aličić], Sarajevo, 1985.

Бешић 1953
Зарија М. Бешић, Геолоија северозаане Црне Горе, Цетиње, 1953.

Блаојевић 1971
Обрен Благојевић, Пива. Прироа. Исорија. Енорафија. Револуција, [посеб-
на издања САНУ, књ. CDXLIII], Београд, 1971.

Вео 1978
Marko Vego, Тri povelje o posjedima hercega Stjepana Vukčića Kosače, „Most“, br.
19–20, Mostar, 1978, 123–140.

Вео 1980
Marko Vego, Iz historije srednjovekovne Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1980.

Вео 1982
Marko Vego, Postanak bosanske srednjevjekovne države, Sarajevo, 1982.

Гаовић 2004
Светозар Гаговић, Из лексике Пиве (село Безује), Српски дијалектолошки збор-
ник, бр. LI, Београд, 2004, 1–312.

Динић 1937
Михаило Динић, Дубровачка срењевековна караванска ровина, Jugoslovenski
istoriski časopis, god. III, sv. 1–4, Beograd, 1937, 119–146.

Динић 1978
Михаило Динић, Срске земље у срењем веку. Исоријско-еорафске суије,
[приредио Сима Ћирковић], Београд, 1978.

Дрина 2005
Милош Благојевић, Петар Влаховић, Душан Гавриловић, Љиљана Гавриловић,
Рајко Димитријевић, Драгољуб Живојиновић, Слободан Милеуснић, Предраг
Симоновић, Србољуб Стаменковић, Стеван Станковић, Миломир Степић, Данијела 181
Стефановић, Срето Танасић, Милосав Тешић, Снежана Ферјанчић, Дрина, Београд –
Српско Сарајево, 2005.
 Милош Луковић

Исорија срско нароа I 1981

Драгослав Срејовић, Мирослава Мирковић, Јован Ковачевић, Павле Ивић, Сима
Ћирковић, Љубомир Максимовић, Јованка Калић, Димитрије Богдановић, Војислав
Ј. Ђурић, Божидар Ферјанчић, Милош Благојевић, Гордана Бабић-Ђорђевић, Раде
Михаљчић, Исорија срско нароа. I. О најсаријих времена о Маричке бике
(1371), Београд, 1981.

Исорија Црне Горе I 1967

Зарије Бешић, Драга Гарашанин, Милутин Гарашанин, Јован Ковачевић,
Исорија Црне Горе. Књиа рва. О најсаријих времена о краја XII вијека, Тито-
град, 1967.

Јиречек 1959
Константин Јиречек, Тровачки уеви и руници Србије и Босне у срењем
веку, [у:] Зборник Консанина Јиречека. I, Београд, 1959, 205–304.

Ковачевић 1977
Мирко Ковачевић, Срењовековни раови у Црној Гори, [у:] Велика археолошка
налазиша у Црној Гори, Београд, 1977, 71–85.

Луковић 2004/2005
Милош Луковић, Зајеничка раница обласи Косача и обласи Бранковића
јужно о реке Таре, Balcanica XXXV/2004, Београд, 2005, 91–158.

Маловић-Ђукић 1999
Марица Маловић-Ђукић, Прило исорији Дробњака у срењем веку, Гласник
Завичајног музеја, књ. 1, Пљевља, 1999, 145–155.

Манић 1995
Новак Мандић Студо, Земља звана Гацко, Београд, 1995.

Милојевић 1955
Боривоје Ж. Милојевић, Долина Таре, Пиве и Мораче, Цетиње, 1955.

Писци срењoвјековно лаиниеа 1996

Књижевнос Црне Горе о XII о XIX вијека. Писци срењoвековно лаиниеа,
[приредио Душан Синдик у сарадњи са Горданом Томовић], Цетиње, 1996.

Раојичић 1996
Branko Radojičić, Geografija Crne Gore. Prirodna osnova, Nikšić, 1996.

Скок III 1971

Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Knjiga treća, Zagreb,
182 1971.

Сасић 1999
Душан Спасић, Срењовековни уврђени раови љеваљско краја, Гласник
Завичајног музеја, књ. 1, Пљевља, 1999, 77–98.
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

Талоци 1914
Ludwig von Tallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter,
München–Leipzig, 1914.

Тара 2005
Тара у слици и ријечи, [Приредио и аутор монографског пројекта Мироје
Вуковић], Подгорица, 2005.

Томић 1949
Светозар Томић, Пива и Пивљани, Српски етнографски зборник, бр. LIX, Бео-
град, 1949, 379–530.

Томовић 2003
Гордана Томовић, Траови саро руарења у оонимији Пљеваљско краја,
Гласник Завичајног музеја, књ. 3, Пљевља, 2003, 55–61.

Томовић 2005
Гордана Томовић, Кричани и Кричак, Гласник Завичајног музеја, књ. 4, Пљевља,
2005, 39–48.

Томовић 2006
Гордана Томовић, Из исорије Срење Полимља о VII о XVII века. Манасир
Свео Николе у Поврху 1606 –2006, Београд, 2006, 23–57.

Ћоровић 2007
Томаш Ћоровић, Шавник из заборава, Шавник – Београд, 2007.

Ћук 1987
Ружа Ћук, Бреза и Комарани – срењовековна насеља у Полимљу, Историјски
часопис, књ. XXXIV (за 1987), Београд, 1988, 61–73.

Ћук 1997
Ружа Ћук, Караванске санице у Полимљу у срењем веку, Милешевски записи,
бр. 2, Пријепоље, 1997, 7–24.

Цвијић 1899
Јован Цвијић, Глацијалне и морфолошке суије о планинама Босне, Херцеовине
и Црне Горе, Глас Српске академије наука, књ. 57, Београд, 1899.

Цицмил-Ремеић 2003
Радојка Цицмил-Реметић, Тоонимија урмиорско села Црне Горе, Ономато-
лошки прилози, бр. XVI, Београд, 2003, 323–343.

Шкриванић 1974
Гавро Шкриванић, Пуеви у срењовековној Србији, Београд, 1974. 183
 Милош Луковић

PhD Miloš Luković

Institute for Balkan Studies
Belgrade

ROAD DIRECTIONS IN DURMITOR REGION IN MIDDLE AGES

Summary

Piva, as a territory, which in the Middle Ages was a specific župa, in recent times
considered as a separate “tribal region”, represents an oval long plateau extending between
high mountain peaks from North to South, on both sides of the river Piva and lower
course of the river Komarnica. These two rivers are dividing Piva region into two units:
Župa (on the left western side) and Piva Mountain (on the right eastern side). Natural
border between Piva Mountain and eastern neighborhood (Drobnjak with Jezera) is the
great mountain of Durmitor and that is why this part of Piva is considered as Durmitor
region. The river Tara is northeastern border of Piva. The fortress Soko of the Herzog
Stefan Vukčić Kosača and below it the church of St. John the Baptist Forerunner in to-
day village Zagradje, are located just above the Piva – Tara confluence, where the river
Drina originates. The territory of Soko, according to medieval documents as well as folk
tradition, is included in Piva.
In medieval sources are very scarce toponyms in Piva region, which point to medieval
road directions throughout Piva. That is why one has to consider the configuration of
Piva terrain, which in the past, as well up to the recent times, has dictated all road
directions. Owing to this fact, directions of “tribal” and “village” roads in Piva, used
even today, enable us to reconstruct medieval roads in this part of Durmitor region.
It appears that Piva, although characteristic mountainous region was well connected
with the main trade (caravan) roads throughout vast territory – with “Drina (Bosnian)
road” in the west, and “Via Jezera” in the east, across Foča and Pljevlja as well as
through developed net of local mountainous roads. Beside this, over Piva region there
was “middle road” going north-south, connecting Soko fortress and Šćepan Polje with
Onogošt field (Nikšić).

184
Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

185

Саашња локација Пивско манасира

(изна оољено кориа речице Сињац)
 Милош Луковић

Кањон Комарнице

186

Газ на Комарници исо села Дужи

Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

187

Сари у из кањона Комарнице

 Милош Луковић

188

Уклесана калрма у кањону Комарнице

 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

189

Осаци куле-сражаре изна уа реко кањона Комарнице

 Милош Луковић

Пивска ланина (у озаини су ланине Голија и Биоч)

190

Преео Ерцеове сране на Пивској ланини

 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

Висораван Језера (у озаини је масив Дурмиора)

191

Локација манасира Зарађе (исо Соко раа, а изна Шћеан Поља)

 Милош Луковић

192

Соко ра на узвишењу Соко

(оле из рушевина цркве Св. Сефана у Шћеан Пољу)
 Трасе срењовековних уева на урмиорском оручју

Шћеан Поље (у сасавцима Пиве и Таре, е насаје Дрина)

193

Кањон Таре ко Шћеан Поља (оле из манасира Зарађе)

 Милош Луковић

Трасе срењовековних уева на урмиорском

оручју (реконсруисао Милош Луковић на олози
исоријске каре у изању Исоријско инсиуа у
Беорау)
194
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 195–206.

Др Јован ДЕЛИЋ

Уз еисоле и реиску Хаџи Арсенија Гаовића

архиманриа манасира
Усења Пресвее Боороице у Пиви

Коси Раовићу, овоом сеамесе оина живоа

P рвобитна намјера нам је била да се концентришемо само на писма Хаџи

Арсенија Гаговића, да их подвргнемо прецизној анализи и да укажемо на
њихову поетску вриједност.
Од овакве намјере морало се одустати из више разлога.
Прво, морали бисмо имати чврст и заокружен корпус Гаговићевих епистола.
Све су прилике да је релативно мало сачувано од његове веома богате преписке.
Нешто до тога намјерно је уништавано, због конспирације, најчешће по налогу
Хаџи Арсенија, а нешто је уништило вријеме и небрига.
Друго, епистоле бисмо морали посматрати двојезично: у оригиналној верзији
и у преводу. Са стилистичког становишта, строго говорећи, то су два текста.
Треће, тешко је посматрати писма Хаџи Арсенија Гаговића изван историјског
контекста. Зато је овај рад, мимо намјере његовога аутора, изишао из књижевне
историје у друштвену, и то не само националну већ и општу историју. С обзиром
да за то овај аутор нема одговарајућих квалификација, неминовно се нашао на
туђем терену.
О Хаџи Арсенију се, међутим, мора говорити на оваквим скуповима; била је
то личност европског формата, од значаја за цјелокупно српство, за српско-руске,
српско-турске и српско-руско-француске односе, за односе између српских адми-
нистративних јединица и епархија, прије свега између Црногорско-приморске и
Херцеговачке.
Ово је истовремено прилика да се баци свјетлост на двојицу значајних Дур-
митораца: на Хаџи Арсенија, али и на његовог биографа, односно писца романа
о Арсенију Гаговићу и једне историјске студије о овом знаменитом архимандриту
– на Косту Радовића.
Да ништа друго није урадио него што је вратио Хаџи Арсенија у средиште
приче о Пиви и њеној духовности, написавши о њему написао роман1 и студију
блиску монографији,2 Радовић је урадио веома много.
195
1 Коста Радовић, Љеоисна књиа Арсенија Гаовића, Октоих, Титоград, 1990.
2 Коста Радовић, Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, Светигора, Цетиње, 1998.
 Јован Делић

Не треба претјеривати с историјском поузданошћу Радовићеве реконструкције

историјске личности Хаџи Арсенија, поготово не када је ријеч о роману, али
Радовићева драоцјена документација3 и библиографија М. Миљића4 морају бити
оцјењене као велики допринос освјетљавању овог необичног културног јунака.
Коста Радовић је за Арсенија Гаговића, Пиву и пивску духовност својим
двјема књигама учинио изузетно пуно, и то треба рећи на почетку. Зато овај
рад јесте писан и у његову част, поводом његове седамдесетогодишњице живота
(рођен 30. маја 1936); овај рад јесте дио наших осврта и огледа о Кости Радовићу
и његовом дјелу.
Јеромонах, а касније архимандрит Хаџи Арсеније Гаговић био је, дакле, у
својем вријемену стожерна личност не само за Пиву и Пивски манастир већ и за
све наше крајеве, нарочито за оне који су припадали Херцеговачкој митрополији,
чије је сједиште било у Мостару.
Рођен је у Крушеву, на лијевој обали Комарнице, иако су Гаговићи имали тада
три имања: у Безују, у Крушеву и у Ораху. Поуздано се зна да му се отац звао
Јован. Година рођења и година смрти се тачно не знају, као што се не зна ни мјесто
смрти, нити његов гроб. Биће да је пострадао од турске руке 1824. године,5 иако се
дуго као година смрти узимала 1817.
Дјеловање Арсенија Гаговића у Пиви нарочито се снажно осјећа од његовога
повратка са Хиландара, гдје се припремао за велику мисију, провевши доста вре-
мена у испосници светога Саве, у Карејској ћелији, и гдје је једно вријеме био про-
игуман манастира. Хиландар је тада био у тешком стању, па је млади јеромонах
доста учинио на његовој обнови. С искуством и амбицијама обновитеља враћа се
у Пиву 1788. године, на погорео и запуштен, сламом покривен манастир, у којем
постаје игуман обновитељ.6
Из овога слиједи закључак да је Арсеније Гаговић био изузетно активан и
дјелотворан у Пиви око тридесет шест година (1788–1824) у свом најзрелијем жи-
вотном добу и стваралачки најјачим годинама.
Неко ко је прије 1788. године био проигуман Хиландара, а по повратку постао
игуман Пивског манастира, зацијело није био сувише млад. Зато је за претпоста-
вити да је у часу вјероватно насилне смрти морао имати ко седамдесет, а најмање
шездесет пет година. Неко ко је био испосник у Карејској ћелији и проигуман Хи-
ландара, морао је такође бити и веома способан човјек и духовно утврђен монах
светогорског типа, што значи да је светогорска духовност сигурно била његована
у вријеме Арсенија Гаговића, а, врло вјероватно, и дуго прије и послије њега.7
3 Исто, 109-165.
4 Маријан Миљић, Библиорафија манасира Пиве, Архимандрит Арсеније Гаговић и духов-
ност Пиве, 169-199.
5 Писмо Јевимије Ивановића, рое из Земуна, мир. Сраимировићу о убисву Арсенија
Гаовића, Архимандрит Арсеније Гаговић и духовност Пиве, 162.
6 Заис мироолиа херцеовачко и захумско Ананија о рекривању манасира Пиве руом
196 Хаџи Арсенија 1797; Својеручни заис Арсенија Гаовића о рекривању манасира Пиве о 1790. о
1793, Архимандрит Арсеније Гаговић и духовност Пиве, 111-112.
7 У предговору књизи Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве митрополит црногорско-
 Уз епистоле и преписку Хаџи Арсенија Гаговића

Из докумената којима располажемо јасно слиједи да је ријеч о човјеку огромне

енергије, веома лукавом, врло образованом и вичном писању, писменој и усменој
комуникацији с људима различитих вјера, знања и нивоа културе, изузетно ин-
телигентном и у вјери и намјерама чврстом монаху, правнички систематичном,
човјеку од повјерења, изузетно упорном, што није тако честа особина наших
људи. Он је за исту ствар – рецимо, за сталну помоћ Русије Пивском манастиру –
знао молити годинама и деценијама, док је не би испословао, што се јасно види из
сачуване преписке и документације.
Живио је у крајње сложеним условима и временима, што је отежавало
остварење његовог јасног духовног, политичког и образовног програма.
Његов уховни рорам био је природан и једноставан и могао би се свести на
три кључна става:
1) Обнова, оржање и чување манасира. – Имао је несрећу да дође у Хилан-
дар када је манастир био у тешкој ситуацији, па у Пиву, на спаљени Успенски ма-
настир. Таман га је обновио, али је „попустила Божја воља” и манастир је поново
страдао од пожара, те га је опет ваљало обнављати, што под турском влашћу и у
сиромаштву, међу сиротињом, није било једноставно. Отуда честе молбе Русији,
јер с друге стране тешко да је помоћ уопште могла доћи. Све док је манастира,
било је наде за одржавање вјерског, језичког и националног идентитета, односно
за утицај у народу. Из манастира су се могле одржавати везе с Русијом и могло се
путовати у духовне центре – Хиландар и Јерусалим. Тек је у манастиру могућно
његовати духовност; у овом случају – духовност светогорског типа.
2) Бриа за свешенсво. – Манастир се могао обнављати и одржавати и
духовност његовати једино људима, односно добрим, чврстим и оданим свеш-
теницима. Зато је архимандрит Арсеније изузетно бринуо о свештенству и био
најнесрећнији кад би га задесили губици, кад су му људи гинули, а то је било вео-
ма често. У својим писмима, он се управо жали на губитке свештенства.8
Свештенство је требало школовати и образовно уздизати и развијати. Отуда
архимандритова жеља да Успенски манастир у Пиви постане, као некад, средиш-
те свештеничког образовања и уздизања, што му се није посрећило.
3) Бриа за оеже и црквене књие. – Да би манастир живио и радио, било је
неопходно имати елементарне молитвенике и јеванђеља, барем најнужније цркве-
не књиге и свештеничку одежду. Зато архимандрит често моли за књиге и одежде,
а ако су упућене, онда за њима трага и за њих се бори да дођу у Херцеговину.9
приморски Амфилохије записао је и ове двије значајне реченице за оцјену духовности Арсенија
Гаговића: „Овај испосник Карејске испоснице (у Испосницу Светога Саве Хиландар је увијек слао
своје најревносније монахе) и хиландарски проигуман, обновитељ Пивског манастира и велики
печалник свога поробљеног народа, показује се и као један од најзначајнијих просветитеља наших
крајева XVIII и прве половине XIX вијека. Живе везе између манастира Пиве и манастира Хилан-
дара на које нам писац указује, потврђују да је пивска духовност – духовност светогорског типа”
(Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 7).
8 Исто, стр. 25. 197
9 „Достојно садашњи цар Господар Александар Павлович поклонио је херцеговачком митро-
политу одежде и утворе за његове цркве, а те се ствари дуго налазе у дубровачком конзулату; стога
 Јован Делић

Његове молбе код Руса најчешће нијесу само молбе за свој манастир, већ су знатно
шире – за Херцеговачку митрополију или су од општег националног интереса.
Његов политички програм би се такође могао свести на три основне тачке, а
све три на прву, а то је:
1) Борба за ослобођење о Турака. – Хаџи Арсеније Гаговић је вјеровао да је
његово вријеме – вријеме ослободилачких устанака, што је, у основи, и било, и да
сви Јужни Словени који су под Турцима треба сложно и заједнички да се дигну
на устанак, уз помоћ и под политичким вођством Русије. У том смислу је видио
политичку перспективу свога народа.
2) Присајеињење с Русијом. – Пивски архимандрит је предлагао Русији
присаједињење свога народа послије ослобођења од Турака. Срби би тако у
Русији нашли заштиту и политичку сигурност. Таква идеја је, међутим, од Руса
била савршено далеко.10
3) Ујеињење Јужних Словена у Славеносрско царсво. – Друга политич-
ка перспектива српског народа јесте стварање уједињеног Славеносрпског
царства.11 Није превише јасно на које је Јужне Словене архимандрит мислио, али
је, зацијело, видио Србе као основну снагу и осовину тога уједињења. Врло је
могућно да је Гаговић под Јужним Словенима сматрао оне словенске земље које
су биле под Турском, што је у основи био доминантан српски животни простор.
Мање је вјероватно да дипломатски осјетљив човјек, а Гаговић је то несумњиво
био, рачунао нешто с тадашњим аустријским територијама и тамошњим Јужним
Словенима. Зато је велико питање колико је Гаговићева идеја Славеносербског
царства југословенска, а колико, пак, национални програм ослобођења од Турака
и уједињења свих српских крајева и земаља.
Архимандрит пивски је имао готово до у детаље разрађен план оснивања
школе и школовања Пивљана. Он је Успенски манастир видио као општенарод-
но духовно средиште и образовни центар гдје би се школовала дјеца и млади
људи. На нижем школском нивоу школовање би било опште, готово обавезно, за
сиротињу бесплатно, док би богатији плаћали свој дио трошкова. Касније би се

молим, у име митрополита, да се нареди конзулу да оне ствари достави митрополиту херцеговач-
ком.” Ово је архимандрит написао у молби Светом Православном сверуском Синоду од 28. 11.
1803. године, под тачком 4 (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, стр. 113-114).
10 У писму тајног савјетника Татишчева о архимандриту Арсенију и узроку његовога доласка
из Пиве у Петроград 22. 11. 1803. године најсажетије су изнети архимандритови циљеви и еле-
менти програма. Татишчев наводи Гаговићеву изјаву према којој су „у његовом крају сви који су
православне вјере спремни прикључити се Русији” (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос
Пиве, 117).
11У случају да је руском цару незгодно да подржи прикључење Русији, архимандрит – према
истом писму – предлаже „да се све гране словенског племена на југу уједине у једном Славеносрп-
ском царству, достојном једног од великих кнежева, кога им Његово Императорско Величанство
198 одреди за цара”. Високи царски чиновник процјењује да би Славеносрби, који су у том часу били
листом уз Русију, у случају да им се не пружи подршка, могли ту подршку потражити од тада глав-
ног руског непријатеља – Француза (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 117-118).
 Уз епистоле и преписку Хаџи Арсенија Гаговића

вршила селекција према принципу квалитета.12 Свој програм је изложио у молба-

ма Русији, допуњавајући га и разрађујући у свакој новој молби, али све архиман-
дритове молбе, нажалост, нијесу услишене и Гагић своју просветитељску мисију
није остварио.
Овакав програм није било могућно остварити у ропству, готово без икаквих
унутрашњих економских и материјалних потенцијала, у сложеним, опасним и
нестабилним временима. Архимандрит је могао сањати о борби за ослобођење
од Турака, па чак ту борбу у потаји и припремати и помагати, али су његови
односи с Турцима зависили од политике и жеља Русије, с једне, и митрополита
црногорско-приморског, св. Петра Цетињског, с друге стране. И са Русима, а на-
рочито с њиховим дипломатама, био је у сталној преписци, као и с црногорским
митрополитом, кога је изузетно поштовао, па чак и слушао, иако је његов мана-
стир био под Херцеговачком митрополијом са сједиштем у Мостару.
Архимандрит се, дакле, непрестано налазио стијешњен између жеља Русије,
у коју је био загледан и полагао све наде, Турске, под чијом је влашћу живио, и
двију православних српских митрополија, мостарске и цетињске.
На његов рад и позицију, па и на свакодневни живот, снажно су дјеловала још
два фактора: устанак у Србији 1804. године и појава Наполеона, односно долазак
Француске на Јадранско приморје. Из његових активности и живота најбоље се
види како су и колико позиције наших крајева и догађаји у њима, нашега народа,
па и наших најбољих људи појединачно, односно њихове судбине, непосредно
зависили од интереса, сукоба (и расплета тих сукоба) великих сила и како је тај
фактор био доминантан, по правилу одлучујући, у тим временима као и данас.
Уза све то – казују документа – архимандрит је био суочен и са два типа
домаћег насиља од свога православног, српског становништва.
Прво је насиље његових Пивљана који су у својој самовољи и безакоњу наср-
тали на црквену и Арсенијеву имовину. Спомињу се људи који су хтјели да при-
тисну црквено имање у Ораху. С тим својим живљем архимандрит је био примо-
ран да се суди пред турским судовима у два маха, и оба пута је, уз помоћ кадијских

12 „Херцеговачка област има непоколебљиву хришћанску православну вјеру и жели имати

достојне црквене пастире. Међутим, нема просвјете и школа, није у могућности основати их, па је
лишена њих до данас. Ако има архијереје из Грчке, који не знају славјански језик, они не могу учити
народ, а већ дуго не брину ни о просвећивању свештенства. Зато ја, Архимандрит Арсеније, у име
цијелог херцеговачког народа, молим Свети Синод да благослови молбу Његовом Императорском
Величанству ради отварања, у тој области, мале школе за свештено-монашко образовање.” Ово је
била пета, завршна тачка Арсенијеве молбе писане Светом православном сверуском Синоду 28.
11. 1803. године, а поднијете Синоду 2. 12. (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 114-
115). У молби упућеној Православном државном Синоду (марта 1813), у тачки 2, Гаговић тражи и
дозволу за оснивање, у оној провинцији, мале школе за духовно образовање младежи, оно што је
нужно за словенски и грчки језик, за сиромашне и сиротињу, али и за дјецу имућних, с тим што
ће се она школовати о свом трошку (Исто, 149). Овом питању архимандрит посвећује највећи дио
молбе Светом Синоду сверуске православне цркве од 3. јула 1814. године, упућене преко кнеза
Александра Н. Голицина. У тој молби прецизно описује да би школа била изграђена у Крушеву 199
и да би за њу архимандрит дао своја имања („Сва три посједа ја залажем за поменуту школу”)
(Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 153-158).
 Јован Делић

пресуда и одлука, успио сузбити насилнике.13 То рјечито казује с каквим се све

људима морао носити код куће, а пред свијетом говорити како су сви Пивљани и
Херцеговци листом, тврди у вјери и одлучни у борби против Турака.
С друге стране, морао је с Турцима бити у таквим односима да се могао
појављивати пред њиховим судовима и тражити за своју цркву правну зашти-
ту, а истовремено бити спреман да, тајно, против њих дигне устанак. Морао је
обезбеђивати Успенски манастир од турскога насиља код највиших турских вла-
сти, чак и код самога султана, од кога је испословао царски ферман о заштити
манастира и очувању аутономије Пиве. То, наравно, није гарантовало и фактичку
заштиту од самовољних и одметнутих турских феудалаца, који нијесу хајали ни
за Порту, ни за султана.
Истина, аутономију Пиве гарантовали су бројни царски фермани које су ис-
пословали веома мудри кнежеви, попови и војводе Љешевићи, стољећима тихи и
виспрени пивски челници,14 тако да је Пива у турско доба била, правно, једна од
најзаштићенијих српских области уопште. Турци нијесу имали права земљишног
посједа у Пиви, тако да се турска власт осјећала по караулама и у насилничким,
правно недозвољеним, али честим похарама самовољних турских феудалаца –
паша, ага и бегова.
Раније Љешевићи, а онда архимандрит Арсеније Гаговић успјели су да очувају
чистоту становништва и његово право на имовину, земљу и посједе, на цркве,
језик, манастире и духовност.
Други тип домаћих насилника били су ускоци и друге православне кабадахије
и пљачкаши, који су долазили, по правилу, из Црне Горе или Брда с искључивом
намјером да пљачкају манастир и околно становништво. Из писама цетињског
митрополита Петра I Петровића Његоша јасно је и недвосмислено да су ускоци,
а нарочито њихове старјешине, били велики проблем и самоме митрополиту, те
да свети Петар није могао гарантовати заштиту пивском Успењском манастиру
нити архимандриту.15
13 Калуђери манастира Пива обраћају се „молбеницом”, а, заправо, тужбом, „Босанском пре-
узвишеном поглавару” да заштити њихов посјед у Ораху који се зове „Бостани” од Илије и браће
Симове из села Стубице”, поводом чега босански кајмакам Мехмед Мишир издаје наредбу кадији
тапинском повјереништву у Црници „да би се нападачи од посједа одстранили”. Документ је од 20.
2. 1775 (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 130-131). Тридесет година касније (9.
марта 1805) одлуком кадије невесињског и пивског од исте непокретности у Ораху одстрањују се:
„Ђорђије, син Јованов, Станоје, син Јаковљев, Арсеније, син Јованов, Голуб, син Јаковљев, сви из
села Забрђа”, по тужби калуђера манастира Пива и Хаџи Арсенија, а потврђује се право власништ-
ва манастира „и да је то вакуф” (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 131-132).
14 Војводство у кући Љешевића трајало је преко триста година – од средине XVI вијека па до
1868. године – и сматра се да је за то вријеме ово братство дало дванаест војвода, али и других ис-
такнутих људи и главара (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 104-105).
15 У писму од 31. августа 1804. године Петар I Петровић се и сам жали на ускоке због њихове
незахвалности: „ја сам претрпио довољно труда и харача за учинити им добро као људима који не
200 имаху ни мјеста ни пребивалишта, а сврх свега неки њихови сердари којима сам више добра учи-
нио него и једном главару од Црне Горе, вратили су ми сваким злом и безобразлуком. Ви се, пак,
тужите на ускоке, а ево чујте, чули сте и пређе, што сам ја од ускока дочекао. И не чудите се, драги
 Уз епистоле и преписку Хаџи Арсенија Гаговића

„Тешко оном ко о вама брине”, говорио је свети Петар за своје поданике и

вјернике.
Спаљен и осиромашен манастир, домаћа – православна и турска – насил-
ништва, задавали су довољно проблема и посла архимандриту. Међутим, он је те
унутрашње проблеме свјесно умањивао када би се обраћао спољним моћницима,
истичући једино турски зулум и самовољу. Своју паству представљао је као слож-
ну и у вјери утврђену, јер му је то у преговорима било потребно.
Морао је мајсторски балансирати између руског цара Александра I, односно
царице Катарине, и турског султана; између руских изасланика: грофа Марка
Ивелића, Степана, односно Стефана Санковског, конзула Карла Фонтона и тур-
ских везира и кадија; између два митрополита, црногорско-приморског и херце-
говачког, и руског православног Синода; морао је – најчешће по руском налогу
– будно мотрити на Французе и на њихове планове, а да при том не гурне у ватру
владику Петра I и не поремети крхку равнотежу односа око Црне Горе.
И балансирао је мајсторски: од руског цара испословао је Грамату за Успен-
ски манастир у Пиви, континуирану новчану помоћ и повластице, што је трајало
док је трајало руског царства – до 1917. године.
Испословао је код султана ферман који је штитио Пиву док је трајало турског
царства.
Уходио је, преко својих вјештих и повјерљивих људи, тако савршено и тачно
Французе да се својим услугама могао похвалити пред Русима,16 а да Французи
нијесу ни помишљали на присуство прстију некога тамо свештеника из некога
тамо далеког манастира из вратоломне и далеке Пиве.
Да би обављао задатке које је пред себе поставио, Хаџи Арсеније је, за оно
вријеме, изузетно пуно путовао.
Два пута је одлазио на Христов гроб у Јерусалим (1786. и 1794) да би се на-
дахнуо највећом светошћу и највећим подвигом.
У Хиландар је путовао три пута: 1783, 1786. и 1819. године. Учествовао је у
обнови и јачању манастира Хиландара и дјелимично – као проигуман – руково-
дио њоме. Постећи у светосавској Карејској ћелији, подвизивао се, утврђивао у
духовности светогорског типа и припремао за нова прегнућа, имајући пред со-
бом два највећа узора: универзални подвиг Исуса Христа, који га је усмјеравао
на спремност на саможртвовање, и национални, светога Саве, оснивача и
утемељивача Српске православне цркве, оснивача Хиландара и врхунског дипло-
мате. Отуда храброст и одлучност Гаговићева да се упусти у дипломатску актив-

мој оче архимандрите, ми смо Сербљи такови, не знадемо нити хоћемо знати друго нако један
другога тјерати у несрећу и без части остављати, и што који више ради за добро општенародно,
то се више завист против њега наоружава, која у српском, као и у грчком народу, гордо царује”
(Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 123). 201
16 То је најексплицитније речено у молби арх. Арсенија Православном државном Синоду (март
1813) (Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 148-149).
 Јован Делић

ност преговарања; отуда спремност на жртву; отуда неуморна путовања; отуда

рад на миру међу браћом и истицање племенске и братске слоге; отуда залагање
за слободу и уједињење; отуда просветитељске идеје, брига за школу и српски
језик, за свој свештенички кадар, јер Грци, ма колико били утврђени у вјери, не
могу ваљано служити у српским храмовима, пошто имају основну, несавладиву
препреку – језик. Арсеније Гаговић је, дакле, слиједио све саме светосавске идеале
на свом Христовом путу.
У Цариград је путовао два пута, 1792. и 1820, не само да би се надахнуо сјенком
разорене Византије и њене престонице, Константинопоља, већ и из сасвим прак-
тичних разлога: да би испословао повластице и царски ферман за свој Успенски
манастир, односно да би правно заштитио Пиву.
Путовао је два пута у Сремске Карловце (1803. и 1804), имао одличне везе с
митрополитом Стратимировићем, па му је у перо казивао географски опис Хер-
цеговине, с акцентом на Пиву, пивско-тарско међуречје и Дрину. Зацијело се за-
нимао за положај Срба у Српској Војводини и Аустроугарској, успостављао своје
везе, па је путовао и у Беч 1804. године.
По српским земљама путовао је 1876. године, а у Србији је био уочи устанка
1803, у Дубровнику 1804, а у Румунији, у Јашију и Букурешту, 1812.
Ова мрежа путева17 недвосмислено илуструје архимандритова интересовања,
оријентацију и циљеве: свете земље – зарад духовности; Турска – ради правне за-
штите Пиве; Русија – као најјача православна земља, главна нада и ослонац; раз-
ни српски центри и крајеви – због повезивања, упознавања и уједињења народа;
свјетски центри – да би се нашли пријатељи и савезници у невољи.
Погледајмо сада с ким је то пивски архимандрит Хаџи Арсеније Гаговић био
у писменој вези, ко му се обраћа, коме је он писао и ко се за њега и о њему инте-
ресовао.
Списак оних који се на овај или онај начин обраћају Хаџи Арсенију недвос-
мислено показује да је пивски архимандрит био личност од међународног значаја
и формата:
– Руска царица Катарина поклања књиге херцеговачким манастирима.18
– Православни сверуски Синод разматра Арсенијеве молбе и у вези с тим до-
носи резолуцију.19
– Константин Родофиникин обавјештава Арсенија да ће га 2. децембра 1803.
године у четири сата примити руски цар.20
– Руски цар, Александар I, оставља запис на даровном крсту Арсенију
Гаговићу ПИВЦУ, који архимандрит прилаже на икону Богородице Тројеручице
у Хиландару.21
17 Прегледан попис архимандритових путовања дала је Душица Радовић у прилозима књиге
Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве ( 164-165). Тај би списак ваљало допунити.
18 Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 111.
202 19 Исто, 115-116.
20 Исто, 119.
21 „Свемилошћу дарован од Господара Александра Првог херцеговачком Архимандри-
 Уз епистоле и преписку Хаџи Арсенија Гаговића

– Вожд Карађорђе пише Хаџи Арсенију 27. августа 1804. позивајући на

устанак.22
– Петар I Петровић, митрополит црногорски, више пута пише
архимандриту.23
– Марко Ивелић, Степан (Стефан) Санковски, Карло Фонтон и руски дипло-
мата најчешће шаљу своја писма Гаговићу.24
– Турске кадије у два маха доносе пресуду против насилника из Стубице са
Забрђа.25
– Православни Сверуски Сабор шаље и архимандриту Гаговићу окружницу
поводом Наполеонове инвазије.26
Овоме треба додати и турски царски ферман о заштити Пивског манастира
као и руску царску Грамату, којом се одређује стална помоћ Успенском манасти-
ру.
Хаџи Арсеније се такође обраћа на свјетске адресе:
– Пише Светом Православном Сверуском Синоду (1803).27
– Обраћа се руском императору Александру I.28
– Више пута одговара руским изасланицима: грофу Марку Ивелићу, Степану
(Стефану) Санковском, Карлу Фонтону и Јеремији Гагићу.29
– Митрополиту карловачком, Стефану Стратимировићу, у перо казује гео-
графски опис Пиве и Херцеговине.30
– Пише Лазару Шортану.31
Сасвим је недвосмислено да су његова писма, по његовој молби и налогу, по
пријему уништавана. То су налагали закони тајности и уклањања трагова.
Руси су, очевидно, пажљиво пратили и провјеравали Арсенијев рад и о томе
извјештавали своје надређене на највишим мјестима. Тако тајни савјетник Та-
тишчев пише грофу Александру Романовичу о Арсенију и његовом доласку из
Пиве у Петроград 22.11.1809.32
Фјодор Недоба, пак, шаље са лица мјеста Министарству иностраних дјела
ту Арсенију Гаговићу 28-ог новембра 1803. године – ПИВЦУ” (Архиманри Арсеније Гаовић и
уховнос Пиве, 119).
22 Писано је у српском табору под Београдом, а потписале су га војсковође Карађорђе Петровић,
Васа Велимиров Чарапић, Јаков Катић, Сима Марков, Живко Ђођев, Живко Дабић, Никола Гербић,
Бранко Николић, капетан Радич Петровић „у име целе Србије” (Архиманри Арсеније Гаовић и
уховнос Пиве, 121-122).
23 Архиманри Арсеније Гаовић и уховнос Пиве, 123-124, 142-145.
24 Исто, 124-129, 132-133, 138-141, 147.
25 Исто, 130-132.
26 Исто, 134-138.
27 Исто, 113-115, 151-156.
28 Исто, 159-160.
29 Исто, 161. Јасно је да је архимандрит често слао писма, али је овдје само писмо Јеремији
Гагићу.
30 Исто, 120. Дат је само мали одломак из списа. 203
31 Исто, 160.
32 Исто, 116-118.
 Јован Делић

Русије извјештај о манастиру Пива и о пивском архимандриту. Тај извјештај се

подудара с описом стања што га је сам Хаџи Арсеније давао у својим молбама и
захтјевима.33
Ово није ни из далека попис имена и институција с којима је архимандрит
Арсеније био у преписци, али је довољан да илуструје значај ове личности.
Из грађе којом располажемо несумњиво слиједи закључак да је Хаџи Арсеније
Гаговић био изузетна личност међународног формата и значаја, изузетног дипло-
матског дара, огромне енергије и упорности, од повјерења странаца и домаћих
црквених и народних првака. Он је наступао с пуномоћјем више старјешина и није
преговарао само у своје име, већ готово у име цијеле територије коју покривају
данашња Будимљанско-никшићка и Херцеговачка епархија.
За претпоставити је да мора постојати још докумената о Хаџи Арсенију.
Ваљало би пажљиво прегледати турске изворе друге половине XVIII и прве по-
ловине XIX вијека, претражити патријаршијски архив у Сремским Карловцима
и још једном преиспитати руске изворе. Свако ново сазнање о овом несумњиво
изузетном човјеку и свештенику права је драгоцјеност. Зато су заслуге Косте
Радовића за оживљавање архимандрита пивског Хаџи Арсенија Гаговића, и као
књижевног јунака и као историјске личности, од непроцјењивог значаја.

204

33 Исто, 150-151.
 Уз епистоле и преписку Хаџи Арсенија Гаговића

PhD Jovan Delić

Faculty of Philology
Belgrade

ALONG WITH EPISTLES AND CORRESPONDENCE

OF HADŽI ARSENIJE GAGOVIĆ ARCHIMANDRITE OF THE MONASTERY
OF
DORMITION OF THE MOTHER OF GOD IN PIVA
- To Kosta Radović on his seventieth anniversary -
Summary

We could conclude from data we disposed of, that Hadži Arsenije Gagović was an
exceptional personality of international greatness and significance, with extraordinary
talent for diplomacy, huge energy and persistency, a trust of strangers and domestic
ecclesiastical and folk leaders. He stood out as a representative of many leaders and
he negotiated not only in his name, but almost in the name of all territory of to-day
Budimljansko-nikšićka and Hercegovačka eparchy.
It could be supposed that must be yet more documents about Hadži Arsenije. A
careful research would be worth while through Turkish sources from the second half of
the XVIII and the first half of the XIX century, through Patriarchate archive in Sremski
Karlovci and investigate once more Russian sources. Every new piece of information
about this undoubtedly exceptional personality is a real treasure. That is why is highly
esteemed the merit of Kosta Radović for enlivening of Hadži Arsenije Gagović, the
archimandrite in Piva, as a literary hero as well as a historical personality.

205
 Јован Делић

206
Манасир Зарађе, фоо Живоа Ћирић
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 210–222.

Проф. др Војислав МАКСИМОВИЋ

Пива и Шћеан Поље у виђењу

Алексанра Фјооровича Гиљферина (1831-1872)

D анашњим марљивим истраживачима српске и јужнословенске историје

није непознато име знаменитог руског научника и дипломате Александра
Фјодоровича Гиљфердинга. А некада давно, боље речено средином XIX вијека,
он је био вишеструко везан за нашу националну и историјску судбину. Живио
је кратко, али је његов укупан научни, јавни и друштвени учинак веома велик.
У правом уважавању свега онога што је учинио за српски народ, требало би
освјежити успомену на њега, као нашу скромну, али искрену захвалност.
Ово није и права прилика за то, јер А.Ф. Гиљфердинг заслужује да се његовом
животу и раду посвети и посебан научни скуп, на коме би се детаљно показали
различити облици његовог активитета. У томе будућем освјетљавању Алексан-
дра Ф. Гиљфердинга – поред руских – највише обавеза треба да имају наши исто-
ричари. То од њих нарочито тражи садржина и основна намјена више његових
књига, а нарочито Писма о исорији Срба и Буара I-II, објављена у Москви, 1854,
1855. и 1859. године, а убрзо преведена на српски језик трудом књижевника и
историчара Милана Ђ. Милићевића (1831-1908) и штампана у Београду, 1857. и
1860. године, као и Пуовање о Херцеовини, Босни и Сарој Србији, први пут
штампано (на руском језику) у Санкт Петербургу, 1859. године.
Да бисмо приступили основној теми овога саопштења, неопходно је да се до-
несу главни биографски подаци о Александру Ф. Гиљфердингу. Рођен је 2. (14) јула
1831. године у Варшави, у породици њемачког поријекла, која се доселила у Русију
и из католичанства прешла у православље. Његов отац Фјодор Иванович био је
изгледа емигрант из Саксоније. Када му се родио син, налазио се на дужности
директора дипломатске канцеларије при руском намјеснику у Пољској. У мјесту
рођења Александар Ф. Гиљфердинг је живио до своје 17. године, па је ту стекао
класично образовање и знање главних европских и словенских језика. Одгајан је
у православном, руском и словенском духу. Године 1848. уписао се на московски
универзитет, студирајући словенске језике, етнографију и историју словенских на-
рода. Студије је завршио са великим успјехом 1852. године, стекавши титулу кан-
дидата наука. У руској идеолошкој и политичкој подјели, Гиљфердинг је слиједио
примјер свога оца, па се опредијелио за славјанофиле, гдје су били оријентисани
207
 Војислав Максимовић

и неки његови професори. Био је ученик чувеног слависте Осипа Максимовича

Бодјанског (1803-1877) и сљедбеник славјанофилског идеолога Алексеја Степано-
вича Хомјакова (1804-1860), иначе руског патриотског пјесника.
Након завршетка студија, већ у јулу 1852. године Гиљфердинг је примљен за
чиновника – колешког секретара у Азијском департману руског Министарства
иностраних послова. У службеном напредовању помогла му је и магистарска ди-
плома из словенске књижевности, коју је стекао почетком 1854. године. Двије го-
дине касније (1856), након што је унапријеђен, добио је бронзану медаљу у спомен
Кримског рата. Та година му је била и посебно значајна – постао је дописни члан
Руске академије наука. Посебан датум у његовом иначе кратком животу означио
је први (дванаести) јануар 1857. године када је наредбом министра иностраних
послова постављен за првог руског конзула у Босни и Херцеговини са сједиштем
у Сарајеву.
На дугом путу за Сарајево краће се задржавао у више мјеста, задовољавајући
своју научну радозналост, а и спознавајући прилике у крајевима кроз које је про-
лазио. Тако је у јануару и фебруару 1857. боравио у фрушкогорским православним
манастирима. Одатле је, преко Беча и Трста, стигао у Дубровник. И у томе граду
се задржао око два мјесеца, бавећи се научним истраживањима. Из Дубровника
је кренуо 11 (23) маја 1857. године и упутио се преко Херцеговине. Први сусрет
са српским живљем имао је у манастиру Дужи, гдје је радосно дочекан од народа
и калуђера, као званичник братске и православне Русије. Након што је преноћио
у манастиру, који је на њега оставио врло пријатан утисак, Гиљфердинг је бо-
равио у Требињу, Стоцу, Благају, Житомислићима и Мостару, гдје је остао пет
дана, а ту је дошао 15 (27) маја 1857. године. Након тога дугог путовања, коначно
је стигао у Сарајево, у мјесто свога службовања, 23. маја (4. јуна) 1857. године. У
чувеном Ташлихану, српском трговачком и занатском дијелу Сарајева, изнајмио
је једну од најљепших кућа, чији је власник био терзибаша (главни кројач) Ђорђе
Вукићевић.
За пуни успјех посла који је обављао, Гиљфердинг је у Сарајеву остао веома
кратко. Већ 10 (22) октобра 1857. године, наредбом министра иностраних послова,
био је смијењен са конзулске дужности. Ни данас се не знају прави разлози за такав
министров поступак, али има претпоставки да је то учињено због Гиљфердингове
посредне умијешаности у српски устанак против Турака у Источној Херцегови-
ни. Гиљфердинг је ипак остао још више од пет мјесеци у Сарајеву, док није стигао
нови руски конзул. У Русију се вратио истим путем којим је и дошао, а зна се да је
у повратку био у Мостару 30. марта 1858. године.
Када се овога пута вратио у отаџбину, Гиљфердинг је успјешно наставио чи-
новничку каријеру у Азијском департману руског Министарства иностраних по-
слова, па је опет унапријеђен. Док се још задржавао у Сарајеву, руски цар му је 1
(13) јануара 1858. године додијелио орден Свете Ане трећег реда. То је био доказ
да његово повлачење из Сарајева није била казна. Још више се предао научном и
књижевном раду. За нас су најинтересантнији његови текстови који се односе на
208
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

наше крајеве. Прве утиске саопштио је не само у повјерљивој службеној препис-

ци са својим претпостављеним у Цариграду и Петрограду, већ и у јавним писми-
ма Алексеју С. Хомјакову: Боснија. Путевие заметки (Писма к А.С. Хомјакову),
Русскаја Беседа, Књ. I, Москва, 1858.
Већ 1859. године Гиљфердинг је у Санкт Петербургу објавио прву верзију
свога Пуовања о Херцеовини, Босни и Сарој Србији (Поездка по Херцего-
вине, Боснии и Старој Сербии в начеле 1858 года). Истовремено је омогућио и
објављивање списа херцеговачких свештеника Прокопија Чокорила, Јоаникија
Памучине и Нићифора Дучића и сарајевске српске учитељице Стаке Скендерове,
који су преведени на руски језик. Године 1867. Гиљфердинг је био предсједник Мо-
сковског словенског добротворног комитета, који је посебну пажњу посвећивао
помоћи Јужним Словенима. Главнину Гиљфердинговог опуса чине његова Сабра-
на јела у четири тома, која су објављена у Санкт Петербургу од 1868 до 1874.
Умро је 20. јуна 1872. године у Каргопољу у Оленецкој губернији у Русији.
У овој прилици не можемо опширније говорити о укупном научном
и књижевном, а поготово дипломатском раду Александра Фјодоровича
Гиљфердинга. О томе је код нас повремено писано, али без цјеловитости и јаче
научне синтезе. Тако се наши данашњи читаоци могу да ослоне само на неколи-
ко основних, али корисних информативних текстова на српском језику, који се
односе на ову незаобилазну и незаборавну личност.
Гиљфердинг је шире представљен у текстовима наших познатих историча-
ра Николе Радојчића (1882-1964) у Нароној енциклоеији срско-хрваско-
словеначкој. Књиа I (Загреб, 1925, стр. 466) и Милорада Екмечића у Енциклоеији
срске исориорафије (Београд, 1997, стр. 329-330), као и у докторској дисертацији
Ибрахима Тепића Босна и Херцеовина у руским изворима 1856-1878 („Веселин
Маслеша“, Сарајево, 1988).
Право представљање Александра Ф. Гиљфердинга у нашој средини, послије не-
колико ранијих покушаја, десило се тек 1972. године када је у Сарајеву на српском
језику рви у у цјелини објављена његова књига Пуовање о Херцеовини,
Босни и Сарој Србији.1 Преводилац је био Бранко Чулић, а писац предговора
проф. др Милорад Екмечић.
У тражењу извора за историју српског народа у средњем вијеку, чувени исто-
ричар Станоје Станојевић (1874-1937) није могао заобићи неколико руских на-
учника, међу којима је био и Александар Ф. Гиљфердинг. Иако је навео неке био-
библиографске податке, Станојевић није и потпуно поуздан, а правио је и омашке
у навођењу да је Гиљфердинг био руски конзул у Дубровнику. Нетачан је и на-
зив Гиљфердинговог путописа. Сасвим уско своди његово путовање на тражење
старих српских књига и рукописа, при чему Станојевић потпуно занемарује
1 Прије тога, овај путопис је изазивао и моје интересовање, па сам, у властитом преводу, у ча-
сопису „Мостови“ (Пљевља, 1969, I, стр. 81-85), објавио његово XXII поглавље, у коме је забиљежен
Гиљфердингов боравак у Пиви и повратак у Сарајево.
209
 Војислав Максимовић

Гиљфердингове дипломатске и политичке разлоге. Главни Станојевићев закључак

усмјерен је у овим ријечима:
„Гиљфердингов путопис писан је просто, али занимљиво, и чини утисак не-
посредности. Гиљфердинг влада предметима, о којима у путопису говори. Мада
му је један од главних циљева био да испита и опише старине, он у овом путо-
пису ипак сразмерно мало говори о старинама, а знатно више о савременом
положају и приликама и крајевима, које је пропутовао, и о разним догађајима
и доживљајима. Гиљфердинг пише хладно и трезвено, без израза симпатије или
антипатије ма према коме. Његов путопис је врло користан, особито због подата-
ка, који се у њему налазе“.2
Гиљфердинг је путовао по унапријед замишљеном плану, на који га је, уз ра-
дозналост историчара, упућивала и његова дипломатска, конзуларна дужност.
Пошто је на тој дужности остао врло кратко, изненађује обиље онога што је ви-
дио и забиљежио у нашим крајевима. Након стизања у Сарајево, у времену од 4.
јуна до 16. јула 1857. године, добро је упознао тај град и одмах пожелио да види и
ближу околину. Посјетио је католичке самостане у Крешеву и Фојници и вароши-
цу Високо, али то тада није унио у свој путопис, већ је то учинио када је у њима
поново боравио у јесен исте године.
Гиљфердингова радозналост била је врло јака, али он се ипак усмјерио
на упознавање средишњих српских крајева, оних који су били темељи старе
немањићке државе. Када је 16. јула 1857. године кренуо из Сарајева према ис-
току, такозваним цариградским друмом, најудаљенији циљ му је био Призрен,
некадашња српска пријестоница и град цара Душана. На једном мјесту овога
путописа, Гиљфердинг отворено каже да је дао предност тим јужним српским
предјелима, у односу на сјеверну и западну Босну, „јер је пут пролазио кроз
крајеве пуне историјских споменика и предања. Ови крајеви су изванредни и
љепотом природе и у етнографском погледу због судара двају елемената: словен-
ског и албанског“.3
Гиљфердингов путопис је обухватио неколико смјерова, који су у његовој
књизи добили и 24 посебна поглавља: Од Дубровника до манастира Дужи; Од
Требиња до Стоца; Мостар; Благај и Житомишљић; Пут од Мостара до Сарајева;
Сарајево; Пут на југ Босне; Од Сарајева до Рогатице; Рогатица – Вишеград – До-
брун; Манастир Бања – Нова Варош – Сјеница; Нови Пазар – Ђурђеви Ступо-
ви –Сопоћани; Од Новог Пазара до Пећи; Пећ; Славеносрпски патријаршијски
манастир; Дечански манастир; Од Дечана до Призрена; Ђаковица и Албанци;
Призрен; Од Призрена до Неродимље; Косово Поље од Неродимље до Пришти-
не; Мјесто косовске битке. Српске легенде о њој; Косово Поље од Приштине до
Митровице. Звечан; Од Митровице до Пљеваља, Пљевља–Колашин–Дробњак и

2 Др Станоје Станојевић, Исорија срско нароа у срењем веку. I. Извори и исориорафија.

Књиа 1: О изворима, Српска краљевска академија, Београд, 1937, 113-114.
3 Александар Гиљфердинг, Пуовање о Херцеовини, Босни и Сарој Србији, „Веселин Масле-
ша“, Сарајево, 1972, 90.
210
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

Пива; Манастир Пива. Повратак у Сарајево; Путовање по централној Босни. Ка-

толички самостани Крешево и Фојница. Високо; Травник. Јајце. Бања Лука. Лив-
но. Повратак у Сарајево.
Кроз наше предјеле, а нарочито оне који су били насељени српским живљем,
Гиљфердинг није пролазио само као радознали путник, али ни као искључиви
дипломатски извјештач, већ као личност која је добро знала српску историјску
прошлост, језик, обичаје и традицију. То му је била прилика да потврди и допуни
своја претходна знања и да на нашем простору спозна садашњост. Објективан у
научном смислу, он виђено не записује са прејаким узбуђењем ни чуђењем. Не
изненађује се пред многобројним рушевинама старих српских православних
богомоља, нити стрепи пред мноштвом свакојаких људи, које сусреће на друмо-
вима, у хановима, по убогим селима и сиромашним варошицама.
У правом спокоју и сигурним ходом представника моћне царевине, он про-
лази поред турских војних постаја и караула. Не плаши се ни турског злогласног
башибозука, који су претежно чиниле арнаутске Тоске. Без зазора води дијалоге
са припростим ханџијама, осионим беговима и локалним лукавим турским зва-
ничницима. Не ужасава се ни над ропским положајем православне раје и уни-
женог и често неуког свештенства, али у суштини његовог виђења осјећа се и
разумијевање и сажаљење над њиховом несрећном судбином.
Гиљфердинг је веома присно доживљавао исконску и спаситељску улогу
Српске православне цркве у нашем народу коме је и припадала. У свакој при-
лици на овоме путовању имао је разумијевање и наклоност за мукотрпан и ри-
зичан, али благодатан рад и учинак њених свештеника. Чини се да није мимои-
шао ни једно црквиште, а поготово српске православне манастире на путевима
којима је пролазио, па и оне који су били пусти, запуштени или у рушевинама.
Веома се интересовао за предања како су поједине богомоље изграђене. Занимале
су га њихове архитектонске карактеристике и умјетнички вриједни предмети у
њима, а посебно старе српске књиге и рукописи. Чинио је то као научник, а не
као пасионирани колекционар. Утврђивао је њихову старост, а знао им је и праве
вриједности. Жалостило га је њихово пропадање у разрушеним црквама и ма-
настирима, а нигдје није било ни ризнице, а ни музеја да се те драгоцјене књиге
спасу и тако сачувају за потомке.
Лако је уочљива богата садржина овог путописа. Она је испуњена
Гиљфердинговим реминисценцијама на нашу тешку историју под Турцима, која
је трајала неколико вијекова. Ослањајући се на разне, а највише на српске изворе
нађене у манастирским скровиштима и на зидовима цркава, он је настојао да буде
и њихов поуздани тумач. Вјешто је избјегавао да остане само на аутентичним
документима, јер је српска историја преобликована у многа предања и легенде.
Гиљфердинг их је помно биљежио од људи са којима се непосредно сусретао и
тако допуњавао свој путопис и правим литерарним дијеловима.
За наше данашње сазнање ништа мање нијесу вриједни ни његови описи оно-
га што је видио и доживео у сусретима са различитим људима. Тако, на примјер,
211
 Војислав Максимовић

дознајемо које је утиске понио из турских ханова и свратишта, а и са православ-

них црквених и народних свечаности. Био је марљив у идентификовању географ-
ских појмова на мапама које је носио, а и у конкретном распитивању како се зову
поједина насеља, планине и потоци. Давао им је и врло добре описе, јер је очито
имао јаку моћ запажања, а и склоност за литерарно транспоновање у путописни
текст.
Као истраживачу народног стваралаштва и духа, Гиљфердингу је била блиска
руска народна поезија, па је скупљао и објављивао јуначке пјесме, такозване били-
не. Томе његовом интересовању придружује се и веома добро познавање српске
епике, које је испољио у овоме путопису. То је вријеме када су већ биле објављене
све главне збирке Вука Стеф. Караџића, па је Гиљфердинг био у могућности да их
чита и да тако спозна и епску визију српске историје.
У Херцеговини је провјеравао колико су српске јуначке пјесме присутне
у народу, па чак и међу домаћим муслиманима. Шта више, сјећајући се борбе
побуњеног босанског великаша Хусеин-бега Градашчевића и његовог пораза на
Косову од султанске војске, Гиљфердинг је навео и сасвим непознату муслиман-
ску пјесму о томе догађају, не откривајући име њеног пјевача. У више прилика,
записао је да је на српским црквеним и народним свечаностима слушао пјесме
момака и дјевојака и гледао њихово играње у колу. Нигдје не наводи да је у нашим
крајевима, чувеним по обиљу јуначких пјесама, слушао и неког народног гуслара.
Путујући стално у званичној улози и под оружаном пратњом турских војника, он
и није могао бити у прилици да слуша како Срби, уз гусле, пјевају о својим чуве-
ним јунацима и тако пркосе Турцима.
Стихове српских епских пјесама, које је Гиљфердинг наводио, не доживљавамо
само као поетски украс његовог путописа, већ као и идентификацију предјела
кроз које је пролазио, али и као епску потврду историјских догађаја, које је он
спомињао. У исте сврхе је наводио српска народна предања и легенде са чувених
наших простора, као што су Косово, Призрен, Дурмитор и други. Није изостављао
ни оне личности из наше прошлости за које су везана бројна предања и приче
(Свети Сава и деспотица Јерина, на примјер).
Поводом овога Гиљфердинговог путописа, у нама се јављају бројне асоцијације,
па и потреба да се шире наведу неки његови карактеристични дијелови. Али, у
овом тренутку је то за нас неизводљиво, јер би знатно увећало овај наш текст.
Неопходно је да се што више сведемо на оно што је наш основни задатак, а то
је: Пива и њено Шћепан Поље, као и њихово пљеваљско и дробњачко залеђе у
виђењима овога путописца.
У Пљевљима и Дробњаку, на Дурмитору и у Пиви Гиљфердинг је боравио
у завршној етапи свога шест недјеља дугог путовања, чија је крајња тачка био
Призрен. Као што су биле различите његове импресије и доживљаји у спомену-
тим мјестима, тако је и различит обим појединих поглавља у његовом путопису.
За нашу основну тему незаобилазно је XXI и XXII поглавље ове књиге. А то је,
прецизно речено, Гиљфердингов опис путовања од Милешеве, преко Пљеваља,
212
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

Колашина и Дурмитора, до манастира Пиве, а онда продужавање према Шћепан

Пољу и низ долину Дрине до Фоче и Устиколине, да би се коначно зауставио у
Сарајеву.
Између ових граничних тачака он је видио и забиљежио веома бројне
богомоље, села, ријеке, потоке, исконске шумске просторе, висоравни и високе
планине. Путовање му је било врло напорно, иако је имао добре коње, поуздану
послугу и ревносне турске пратиоце. Спавао је у прљавим хановима и убогим
колибама, а и под ведрим и топлим љетним небом. Није скривао незадовољство
лошим изгледом појединих насеља, па и отворено негодовање због нељудског
понашања турских власти према православној раји и свештенству. Гдје год су
могли, Турци су му онемогућавали непосредне сусрете и разговоре са српским
живљем. И само његова смионост и упорност омогућили су му да стигне у оне
крајеве које је унапријед одредио и да тако оствари оно што је наумио.
Тешко стање српског народа под Турцима уочавао је Гиљфердинг на читавом
своме путовању, па и у предјелима од Лима до Таре и Пиве. Из више разлога се
издваја снажна, али и мучна импресија након Гиљфердингове посјете разруше-
ном манастиру Милешеви. Није заборавио да, у познатим историјским оквири-
ма, назначи пренос моштију Светог Саве из бугарског Трнова у овај манастир и
њихово касније спаљивање на Врачару по наредби немилосрдног Синан-паше.
У веома пријатном памћењу остао је Гиљфердингу дочек који су му приредили
Срби у Пријепољу. Њега је такође импресионирало мноштво српских манастира
из немањићког времена у долини Лима, од којих су већина били опустјели или
разрушени. Истицао је хришћанску приврженост пријепољских Срба и добро-
чинства појединих трговаца, чија је имена и навео, који су највише помогли да се
у томе граду подигне православна црвка и отвори основна школа.
Пошто су православне богомоље биле и главни Гиљфердингови путни
оријентир, он се из Пријепоља није директно упутио у Пљевља, већ је са пла-
нине Јабуке свратио у порушени манастир Дубочицу код Матаруга на извориш-
ном дијелу ријеке Ћехотине, који се управо обнављао. Срдачно га је дочекао један
свештеник и неколико пљеваљских хришћана, „који су дошли да поздраве милог
госта из Русије“.4
Гиљфердинг је био веома изненађен неочекиваним дочеком у Пљевљима,
тада граду са око 6000 становника и врло јаким турским гарнизоном. Он је
тврдио да су Пљевља, послије Мостара, најјача трговачка варош у читавој Хер-
цеговини. У свој путопис је унио ове ријечи: „Овдје ме дочекаше са необичном
чашћу. Хришћани су дочеком хтјели да манифестују своју наклоност према Русу,
а турски мудир Емин-ефендија, не желећи им противрјечити, сам је преузео
иницијативу у овом јавном изражавању расположења. Не само да ми је изјахао
у сусрет са многобројном пратњом, него је и извео ван града стражу и пуковску
музику. Масе хришћана стајале су мало даље. Сви су ученици били постројени у
ред. Како је то одвратно осјећање – бити предмет овакве пажње“.5
4 Исто, 275.
5 Исто, 277.
213
 Војислав Максимовић

Тај за Гиљфердинга неочекивани и непријатни дочек појачавала је чињеница

да му је одијело било неуредно од дугог и мучног путовања, а сада су га пратиле
стотине очију радозналог народа. У тој паради, на коњу који је поскакивао под
ритмом музике, прошао је кроз цијели град и стигао у манастир Света Тројица,
гдје су га калуђери такође врло срдачно дочекали. Није био импресиониран ни
спољним, а ни унутрашњим изгледом овог манастира, али га је веома пријатно
изненадила монашка приврженост духовном раду и строго и редовно обављање
богослужења.
Врло пријатно је био обрадован обиљем старих црквених књига и рукописа,
међу којима је нарочито био знаменит Шесонев Јована Егзарха, за који се зна да
га је 1649. године у томе манастиру преписао монах Гаврило Тројичанин, родом
са Шћепан Поља. Поводом тога Гиљфердинг је записао: „Ово је једини манастир у
западној Турској у коме се старе књиге брижљиво чувају и држе у реду на добром
и сигурном мјесту“.6
Главне мотиве за усмјеравање свога даљег путовања Гиљфердинг је образло-
жио на једном мјесту свога путописа, рекавши и ово: „Одлучио сам скренути од
Пљеваља на југ да би у Колашину видио два напуштена манастира, за која су ми
говорили да имају много старих књига и да обиђем у Херцеговини познат Пивски
манастир. Предстојао ми је тежак пут. Говорили су ми да ћу морати три дана пу-
товати од Пљеваља до Пиве, и то по брдима; даље, да тамо нема никаквих путева
и да је то један од најдивљијих крајева у цијелој Херцеговини. Што се тиче брда,
уздао сам се у провјерену снагу ногу својих коња, а од сурових становника ни-
сам се требао бојати, јер сам се већ на своме путу по албанским крајевима Старе
Србије увјерио да нема никакве опасности за Европљанина кога прате кавази“.7
Иако за обезбијеђеног дипломату Гиљфердинга није било непосредне опас-
ности, он је на путовању од Пљеваља до манастира Довоље на Тари морао да сав-
лада големе физичке напоре. Поред осталих, пратио га је млади калуђер Пахомије
Николајевић, познат касније као ревностан херцеговачки свештеник и добротвор,
кога су, уочи Гиљфердинговог доласка, протјерали из Довоље колашински Турци,
а манастирску земљу посвојили. Прије него што је описао манастир Довољу, до
којега је путовао од јутра до мрака, Гиљфердинг је са картографском прецизношћу
побројао низ топонима од Пљеваља до Таре и навео податке о броју становника у
појединим и ријетким селима. Ту му је била и прилика да нарочито истакне суро-
вост и вјерски фанатизам колашинских муслимана, словенског поријекла, али и
негативне особености њихових православних сусједа у Шаранцима:
„Становници Колашина и Шаранаца стално муђусобно ратују. Осим тога,
Колашинци су, до данас, водили сталне пограничне борбе са Црногорци-
ма. Ријетко се кад овдје успоставља примирје. Много народних пјесама опјева

6 Исто, 280.
7 Исто, 281.
214
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

догађаје из ових сукоба. На граници Колашина и Шаранаца престаје власт турске

администрације“.8
Своју литерарну даровитост Гиљфердинг је испољио на више мјеста свога пу-
тописа, па и у пластичном сликању манастира Довоље. То су разлози да наведемо
овај одломак: „Манастир је на самој обали Таре, али је понор тако дубок и стрм да
не видиш ријеку све док не дођеш на саму ивицу литице или стијене, како кажу
Срби. Потпуно је пуст. Његов домаћин, отац Пахомије, искористи моју пратњу да
би обишао своје напуштено добро, те нађе у близини бившег служитеља, у кога
су остали кључеви од ћелија. Пошто некако очистише једну ћелију од прашине,
смјестисмо се у њу. Није се могао одмах наћи црквени кључ: дуго су деверали
око браве и коначно је отворише помоћу ексера. Од прашине поцрњели зидо-
ви и прашњаве и буђом покривене иконе остављале су тежак утисак, али је све
говорило о томе да је црква напуштена изненада. У свјећњацима су још стајале
свијеће, а на једном налоњу је лежала отворена књига“.9
Веома мучан утисак оставио је на Гиљфердинга и манастир Светог Архангела
Михаила, који се такође налазио на обали Таре. Није дао детаљнији опис положаја,
већ је представио како је тренутно изгледала његова црква: „Нађосмо прилично
лијепу цркву разбијених врата, проваљеног крова на много мјеста, оштећеног
иконостаса, али у олтару, на сачуваној светој трпези, лежаше неколико рукописа,
док је велика количина других расута око пријестола. Похлепно прегледах не-
сретне књиге, које су, због влаге, представљале масу чврсто слијепљене хартије, и
на основу ius primi occupantis, изабрах оно што ми изгледаше најдрагоцјеније. На
жалост, нисам све могао понијети, јер не имадох теретних кола, а с друге стране,
да бих понио оно што сам изабрао, морао бих ангажовати слугу и каваза и цио
товар повезати за седла њихових коња. Морао сам зато оставити за храну мише-
вима и плијесни, или за плијен будућем путнику, пун круг минеја и других богос-
лужбених књига писаних у XVII вијеку“.10
Иако су описи православних светиња и сусрета са њиховим свештеницима
најуочљивији, па и најпотреснији у овом Гиљфердинговом путопису, веома се
запажају и неки конкретни пишчеви доживљаји. Они добро појачавају његову
садржину. Тако је остао незабораван Гиљфердингов сусрет са арнаутским То-
скама, који су га, по наређењу њихових претпостављених, дочекали и уљудно
примили на горама између Таре и Дурмитора, на граничном појасу према Црној
Гори. Ти турски плаћеници, родом из Јужне Албаније, били су најпоузданији при-
падници башибозука – нерегуларне и својеглаве турске војске. И поред уљудног
понашања према њему, Гиљфердинг Тоскама нија опраштао сурово и пљачкашко
понашање према домаћем српскоправославном становништву. Он се чудио како
не познају просторе у којима се налазе, иако годинама стражаре по дробњачким
планинама, у сталном опрезу и страху од могућих црногорских упада. Тоске су га
8 Исто, 282.
9 Исто, 283.
10 Исто, 284.
215
 Војислав Максимовић

пратиле све до Језера под Дурмитором и тако оставиле на легендарним и епским

предјелима, које је у правом усхићењу видио.
Из чувене српске епске пјесме Жениба краља Вукашина, већ је знао на-
родну легенду о војводи Момчилу и његовом крилатом коњу Ждралу, о граду
Пирлитору, о нечасном краљу Вукашину и о издаји Момчилове љубе Видосаве.
Гиљфердинг је препричао првих четрдесет стихова те пјесме, уз свој одушевљени
коментар за ванредну слику Пирлитора, коју је дао народни пјесник:
„Вјернијег, живљег и љупкијег описа природе нећете наћи ни у каквој народној
поезији, и ја смјело тврдим да је почетак пјесме о Момчилу најљепши цвијет
српског епоса. Осим хладне, сурове природе, која влада у подножју Дурмитора,
према топлом и свјежем ваздуху околине Скадарског језера, гдје је зликовац Ву-
кашин покушао да домами владарку Пирлитора, Видосаву, увијек ме привлачио
својом љепотом. А како сам се тек изненадио кад сам обишао та мјеста и својим
очима видио како је типично вјерно описана стварност“.11
Пред Црним језером под Дурмитором (а Жабљак као насеље и не спомиње,
већ само село Језера) Гиљфердинг је наставио препричавање легенде о војводи
Момчилу и његовом трагичном крају, како је то очувала народна пјесма. Овдје се
сјетио и легенде о Светом Сави, који је, набијеђен од неког игумана да му је украо
пијетла, проклео тај манастир, па се на њему појавило садашње Црно језеро. Из
њега су ноћу излазили крилати коњи, од којих је потекао и Момчилов легендарни
Ждрал. То предање је Гиљфердинг чуо од језерског кнеза, чије име није навео.
За вријеме боравка под Дурмитором, Гиљфердинга су готово подједнако
заносиле старе легенде и стварност, коју су му и даље одређивале необуздане
Тоске. Они су жељели да се покажу пред странцем, па су разигравали помам-
не коње, викали и пуцали из пушака. Он је добро спознао и њихову психу, а и
незавидно материјално стање, које их је тјерало на безобзирно пљачкање право-
славних хришћана. Сва та виђења на простору од Таре до Дурмитора дала су и
најпривлачније странице Гиљфердинговог путописа. Оне су се наставиле и на
његовом кратком путу, преко Седла, Студене и Николина дола, до Борковића и
ријеке Комарнице и Сињца. На томе путу сусрео се са дробњачким сточарима, од
чијих је жена чуо и ову добродошлицу: „Богами, кад смо те видјеле, као да нас је
сунце огријало“.12
Када је ступио у Пивски манастир, у његовом дворишту било је мноштво на-
рода. Славила се Велика Госпојина. Одмах му се јавило поређење са слављем које
је претходно доживио у манастиру Бања код Прибоја: „Манастирско двориште
бијаше пуно народа, али то није био заплашен, утучен, мршав и испијен свијет,
какав сам видио на Илиндан у кругу манастира Бања у Босни, него су то били
људи свјежи, високи, снажни, стасити, који поносно носе своје пушке и на чијим
се лицима још не бијаше изгубио израз слободе и достојанства. Међу Дробњацима
и Пивљанима, у мрким капутићима и црвеним повезима око главе, оштро су се
11 Исто, 286-287.
12 Исто, 291.
216
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

истицале бјелаче (бијела дугачка мушка горња хаљина) и црне капе Никшићана,
који су дошли у манастир с југа, и Црногораца, који су прешли границу, јер је
било примирје“.13
И свештенство и народ били су изненађени када су чули да се међу њима
налази тако важан гост из Русије. Гиљфердингов долазак је био неочекиван и
ненајављен, па је његова појава била равна чуду. Он то и каже: „Чувши да је дошао
руски путник, цијела гомила је похрлила мени с радосним лицима и поздравима.
Желећи се ослободити масе, брзо упитах гдје је игуман. Он се не појави, али ми
кроз неколико минута рекоше да ме чека у цркви. Пођох у цркву, гдје ме је игу-
ман, као руског госта, дочекао с крстом и јеванђељем“.14
Тако се у порти Пивског манастира завршила једна од дугих етапа
Гиљфердинговог путовања и почињала нова. Он је из више разлога осјећао по-
требу да баш ту започне и посебно, XXI поглавље свога путописа. Његови утисци
су били снажни и разноврсни, а издвојио је оно што му се чинило и најбитнијим.
То поглавље није обимно, али је испуњено низом занимљивих детаља, па је тешко
издвојити оно што је за нас најинтересантније. Након што је забиљежио долазак
и дочек у манастиру, ново поглавље је започео описом његове цркве.
Одмах је тврдио да је црква Пивског манастира „највеће и најљепше здање
у цијелој Херцеговини. Саграђена је од црвенкастог тврдог камена, који изгледа
као гранит. Њен обим је, у односу на друге храмове у овом крају, прилично велик:
широка је 50 ступњева, дугачка 88, од којих 20 захвата трпеза, која је зидом пот-
пуно преграђена од главне цркве, а с њом се спаја само малим дверима. Прозори
су мали. Црква нема кубета, него је над сводом изграђен зид (као да је доњи дио
недовршеног широког кубета) покривен испупченим оловним кровом. Због тога
грађевина има изглед нечега недовршеног, а црква одозго неосвијетљена, унутра
је врло мрачна“.15
Гиљфердинг је обратио пажњу и на живопис на црквеним зидовима, али
је закључио да умјетничка љепота фресака далеко заостаје иза оних у древним
црквама у Старој Србији, које је видио на своме путовању. Запазио је да је Пива
богатија одеждама и сасудама од свих других херцеговачких цркава, а то треба
захвалити поклонима који су стигли из Русије. Он није знао тачну годину када је
Пивски манастир подигнут, па је навео да је то било од 1604-1606, а тада је његова
црква само живописана. Црква је, према подацима историчара, саграђена између
1573. и 1586. године, у вријеме херцеговачког митрополита Саватија Соколовића,
каснијег пећког патријарха.
Географски положај Пивског манастира наметао се Гиљфердингу као право
мјесто да ту буде и средиште православног живота полунезависних нахија, у које
је сврстао Колашин, Шаранце, Језера, Дробњак и Пиву. У том циљу је, као до-
бар примјер, навео духовну улогу херцеговачког манастира Дужи. Незадовољан
13 Исто.
14 Исто.
15 Исто, 292.
217
 Војислав Максимовић

компарирањем Дужи и Пиве, Гиљфердинг је закључио: „Али, на жалост, Пив-

ски манастир нема тако благотворног уплива на своју околину какав има (или,
какав је имао до прошле године, када га порушише Турци) манастир Дужи.
Пивски калуђери још нису осјетили потребу за образовањем, нити судјелују у
просвјећивању народа. Мада су манастирска средства, у односу на друге херце-
говачке манастире, солидна, али ипак се братија још није позабавила питањем
отварања школа у свом кругу. Образованост пивских монаха је на врло ниском
степену“.16
Путописна форма није дала Гиљфердингу да се и шире бави историјом Пиве
и њеног знаменитог манастира, иако претпостављамо да је и у том погледу имао
солидно знање. Још више изненађује што нигдје не спомиње чувене свештенике
и јунаке, који су потицали из пивског краја, а о којима је могао нешто дознати од
људи које је овом приликом сусрео или из народних пјесама. Није забиљежио ни
једно пивско предање, причу и пјесму. Чини нам се да је био превише заморен
од напорног путовања, а и препун претходних утисака на путу од Лима, преко
Таре до Пиве. Био је веома обузет савременим стањем народа, а провјеравао га је
у опрезном разговору са хришћанима, који из страха нијесу смјели да отворено
говоре, чак и о најобичнијим стварима. Чинио је то и у сусрету са пивским муди-
ром (односно намјесником гатачког мудира, тј. среског управитеља).
Гиљфердинг је ријетко наводио имена људи са којима се сусретао, па тако не
знамо ни име пивског игумана и војводе, као ни овог мудира. О њему Гиљфердинг
каже и ово: „Овај Турчин не бијаше ни по чему интересантан, и ја га не бих ни по-
менуо да ме није изненадио његов однос према хришћанима. У другим мјестима
хришћани дрхте и савијају се пред мудиром, док су у Пиви (а и у другим погранич-
ним нахијама) они с њим добри пријатељи, сједају поред њега без церемонијала,
тапшу га по раменима и гордо пред њим носе своје оружје. Заједно са мудиром
уђоше и два хришћанина, војвода пивски и војвода дробњачки – од народа из-
абране старјешине оба племена. Одмах примјетих да се мудир боји војвода као
огња и да им се ниско клања“.17
Гиљфердингу је изгледао разложан однос хришћана и турске власти око
убирања обавезног пореза. Турци се нијесу грубо мијешали у управу племена, али
су тражили стриктно испуњавање пореских обавеза према држави и агама, који
су живјели у Никшићу. Недалеко од Пивског манастира био је смјештен мањи
турски гарнизон у коме је живио и споменути мудир. За данашње наше поимање
изненађује Гиљфердингово тврђење да „Пивљани и Дробњаци нису живјели са
Црногорцима у добрим односима. Имали су са њима честе пограничне спорове и
сукобе и радије су вољели остати мирни под султановом влашћу. Али, на несрећу,
Турцима пада на памет да у ове крајеве поставе гарнизоне албанских башибозу-
ка, и ја сам већ рекао како су се ти гости односили према својим домаћинима.
16 Исто, 293
17 Исто.
218
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

Устанак, који изазваше башибозуци, повуче за собом велику биједу и сам ће бог
знати шта ће бити са несретним хришћанима у Пиви и Дробњациама“.18
Нама је ипак схватљиво ово Гиљфердингово укупно запажање, па и забрину-
тост једног разборитог човјека и усто дипломате. То су историјски детаљи казани
рационалним ријечима. Њима се придружују штури статистички подаци о броју
домаћинстава, као и о начину одржавања племенских зборова, који чине само
виђенији домаћини, када се бира племенски војвода. Како је то чинио и прили-
ком пролаза кроз друге крајеве, и овдје Гиљфердинг поименице наводи гдје се у
Пиви и Дробњацима налазе богомоље. Данас су корисни ови његови подаци:
„У пивској нахији, сем манастира, има једна црквица у Орашју. У Дробњацима
има, како ми рекоше, око 18 сеоских цркава и два манастира: Св. Ђорђа Подма-
линског и Св. Арханђела у Бијелој, али је и ово у највећем опадању. У Бијелој се
служила служба, али 1856. године умрије једини монах који је тамо живио и од
тога времена свештеници из оближњих села ријетко одржавају богослужење у ма-
настиру. У Подмалинском живи један калуђер, али се тамо богослужење не врши.
Све су сеоске цркве, изузев једне, оскрнавили Турци за вријеме Омер-пашиног
похода на Црну Гору (1853. године) и у њима се не врши богослужење“.19
Наше представљање Гиљфердинговог виђења Пиве и врло битне његове ути-
ске не бисмо довољно показали, ако не наведемо и ове ријечи, које овом писању
дају и посебну аутентичност: „Мој положај у Пиви бијаше врло непријатан. До-
шао сам овамо, како рекох, на дан црквене славе и у манастиру затекао огромну
масу народа. Одвели су ме у малу ћелију. Народ је навалио, јер је свако хтио да
види госта из Москве и да се с њим поразговара. Међу тријезним свијетом чуо
сам и пијане гласове, који су пред вече бивали све чешћи и чешћи. Морао сам у
ходнику поставити свога слугу на стражу, да бих се како-тако сачувао од радозна-
ла свијета. Био је такав метеж и неред да нисам могао ни са ким разговарати, ни са
монасима нити са богомољцима... А у мојој соби, и поред мог личног настојања,
стално је била гомила и гурњава. То ми је коначно додијало, па се закључах и
почех прегледати гомилу рукописа, које ми, по наређењу сусретљивог игумана,
донесоше из цркве“.20
Од Пивског манастира до Шћепан Поља Гиљфердинг је са својом пратњом пу-
товао два дана. Није шире говорио о својим доживљајима, јер су га више занима-
ле рељефне карактеристике земљишта, а јављала су му се и историјска подсјећања
на доба чувеног Херцега Стефана. Као истраживачу који је претходно боравио у
дубровачком архиву и био упознат са врло значајним зборником старих докуме-
ната Monumenta serbica Фрање Миклошића (1813-1891), објављеном у Бечу 1858.
године, Гиљфердингу је била солидно позната историја старе Херцеговине.
На овом дијелу његовог путовања било је врло мало насеља, па и сусрета са
људима. Кретао се по камењару, преко висова и правих планинских масива. Иако
18 Исто, 294.
19 Исто.
20 Исто, 293.
219
 Војислав Максимовић

није давао и пуне податке о предјелима кроз које је пролазио, ипак није тешко
идентификовати његов пут од Пивског манастира до Шћепан Поља. Описи су
кратки, без маштовитих и литерарних захвата, али су ипак занимљиви. Наводимо
овај дио из његовог путописа: „Цио дан смо се кретали по каменитим гребенима
и висоравнима. Ријетко смо наилазили на мање комплексе обрађеног земљишта.
На висоравни су се ту и тамо простирали пашњаци са љетним катунима. У селу
Црквицама, на врло високом и влажном терену, ноћили смо под ведрим небом,
смјестивши се око ватре на којој су нам испекли јагње за вечеру“.21
Други дан његовог хода испуњен је пролазом кроз густе шуме и у спуштању
са брда Хум до ријеке Таре. Иза тога напорног силаска, успио је да посебно запази
и запуштену богомољу: „Силазећи са Хума, на пола пута опазили смо уза сам пут
цркву у густом честару. Дођосмо до ње и нађосмо врата и прозоре разбијене, по-
рушен иконостас и св. пријесто, а фреске на зидовима оштећене. Зграда је лијепа,
али је малих размјера и изгледа ми прилично стара. Сада она служи муслиманима
као обор за стоку. Ништа о њој нисам могао сазнати. Мјесто се назива Градина.
У подножју брда наишли смо на обрађена поља, прекривена стаблима бујно из-
раслог кукуруза, који припадају селу Заграђу. Народ прича да је овдје, у старо
доба, био град по имену Стјепан Поље. Народно сјећање није овдје изневјерило
историјски факат“22 – закључио је Гиљфердинг и потврдио то сачуваним угово-
ром, закљученим 1419. године између Сандаља Хранића, „великог војводе босан-
ског“, и посланика Дубровачке Републике, на Стјепан Пољу под Соколом.
Гиљфердинг није заборавио да спомене и Соко град изнад Шћепан Поља,
иако се до њега није попео, па му и не даје шири опис, али каже и ово: „Поред
Хума уздиже се друго брдо по имену Соко, на чијем се кршевитом врху виде оста-
ци старога града или замка. Рекоше ми да је овдје живио храбри Херцег Стјепан,
по чијој је титули читав крај добио име. Овај крај био је његово власништво. Град
Соко се стварно помиње у српским повељама XV вијека. По граду се и цијела око-
лина назива Соко-нахија“.23
На Шћепан Пољу се Гиљфердинг задржао кратко, ако судимо по његовим
утисцима. Ту није ноћио, већ је скелом прешао на десну обалу Таре и коначио у
празној кући неког старца Муслимана, највероватније у данашњем селу Дучела.
Није га импресионирао почетак Дрине, јер је Пиву схватио само као лијеву прто-
ку Таре, која тек, када прихвати и Сутјеску, добива назив Дрина. Ту географску
омашку (у данашњем смислу) он је показао већ онда када је у Вишеграду угледао
Дрину и тврдио да она извире у сјеверној Албанији, уз црногорску границу, и да
се у горњем току зове Тара. Понешто од описа Дрине код Вишеграда, поновио је и
у представљању Таре и Сутјеске.
Тако он истиче да је прешавши Тару, неко вријеме путовао њеном (а запра-
во Дринином) обалом, „уском, лијепом и добро обрађеном долином насељеном
21 Исто, 295.
22 Исто.
23 Исто.
220
 Пива и Шћепан Поље у виђењу Александра Фјодоровича Гиљфердинга (1831-1872)

већином муслиманима. На супротној обали ријеке наднијеле су се огромне сиве

камене масе над чаробну загасито зелену површину воде. На једном мјесту, про-
бивши ове масе, улијева се у Тару брза ријека Сутиска или Сутјеска, названа по
томе што је у читавом свом току стиснута међу хридине. Са супротне, високе
обале Таре поглед далеко продире у кањон којим се ковитла и пјени Сутјеска.
Литице тога кањона с обје стране као да ће сад ући у само Тару, не пуштајући на
слободу стиснуту ријеку. У води се мирно брчкају дивље патке не марећи много
за пролазнике“.24
Овим ефектним описом горских предјела, Александар Ф. Гиљфердинг се
опростио од Пиве, Таре и Шћепан поља, продужујући низ Дрину према другим
насељима, од којих су највећа била Фоча и Устиколина, гдје је преноћио, да би –
након четири дана путовања – предахнуо у своме сарајевском станишту.
Иако је протекло близу 150 година од појаве Гиљфердингових путних
биљежака, и данас се може рећи да су оне без премца међу страним путописима о
нашим крајевима. Кроз њих су у XIX вијеку прошли многи путници и на свој на-
чин видјели и наше предјеле и наш народ. Међу њима је, поред добронамјерних,
било и друкчијих особа. Ипак, нико од њих није, као Гиљфердинг, толико знао
о историјској судбини нашег народа, нити је, као он, имао такву способност
уочавања, а ни стваралачку литерарну снагу. Не само из научне радозналости,
већ и из потребе да сазнамо обиље чињеница о нашој прошлости, треба се чешће
подсјећати на оно што је Александар Ф. Гиљфердинг унио у свој путопис. Ово је
за то била добра прилика.

Prof. PhD Vojislav Maksimović

PIVA AND ŠĆEPAN POLJE

REVIEWED BY
ALEXANDER FIODOROVIČ HILFERDING (1831-1872)
Summary

In this work is presented a part of considerable wider content of the book The voyage
through Hercegovina, Bosnia and Old Serbia, written by Alexander Fiodorovič
Hilferding (1831-1872), Russian scientist and diplomat, first published in St Petersburg
in 1859. Hilferding was very talented writer and expert diplomat, who showed his many
characteristics, especially curiosity and observation ability, as well as an exceptional
knowledge of Serbian history, tradition and folk literature.
From Sarajevo, where he served as the first Russian consul, A. F. Hilferding started
his journey on July 16th in 1857, making Prizren as his destination. Like he did at his
arrival from Dubrovnik, Trebinje and Mostar to his service in Sarajevo, he continued
to make notes of his impressions on his journey through mountains, over rivers and
24 Исто, 295-296.
221
 Војислав Максимовић

settlements known from our history. On return from Prizren, he arrived to Lim valley,
visited Mileševa and Prijepolje and ended one of these travels in the monastery Holy
Trinity in Pljevlja.
For this occasion, an especial attention is given to the chapters XXI and XXII in
Hilferding’s itinerary, where are described adventures and roads from Lim to Piva. There
are memorable pictures of ruined monasteries and impressive descriptions of mountain
landscape above which rises legendary Durmitor. Hilferding spent the night in Piva
monastery during the celebration of the Ascension, and so he had the opportunity to
meet many people. There he was interested likewice in historical past and tradition, in
old manuscript books, but also in actual situation of enslaved people. Leaving monastery,
he passed over mountains, and from Crkvice, where he spent the night, he came down
to Šćepan Polje, passing by a ruined church and the fortress of Soko. He crossed Tara
and stayed the night in some village on the right bank of Drina River. He travelled
through Foča and had the second stay in Ustikolina. Then he returned to his dwelling
in Sarajevo.

222
 Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове,
Зборник радова са научног скупа (Плужине, 24–25. септембар 2006),
Беране: Свевиђе – манастир Заграђе 2010, 223–227.

Милица РАДОВИЋ–ТЕШИЋ

Пива у омаћој речничкој лиераури

1. Позната је чињеница да речи које уђу у лексикографске приручнике обезбеде

себи вечност. Оне, међутим, које из било којих разлога не нађу своје место у реч-
ничким алфабетским порецима, често у протоку историјског времена, нестану и
затури се сваки помен о њима и њиховим значењима. Кад је у питању ономасти-
ка, ствари су мало другачије. Дешава се да неки топоними, па и они који значе чи-
таве области или државе – промене име. У различитим историјским периодима и
при често мењаним друштвено-политичким уређењима, под многобројним вла-
дарима, велможама, царевима, краљевима – многе су државе, покрајине, регије
и области, градови и села мењали своја имена. Сведоци смо измењених имена
градова и држава и у наше време (Поорица – Тиора – Поорица, Фоча –
Србиње, Иванра – Беране, а на ту појаву указују и називи Сара Црна Гора,
Сара Херцеовина и др.). Но, има места и предела који под једним именом живе
вековима. Међу таквима је и властито име области Пива. Не знамо шта је старије
у именовању – Пива река или Пива област. Знамо поуздано само да је значење
Пива област (предео/регија/висораван) дало и неколико изведених речи. Хидро-
нимно значење ни Пиве ни Таре (осим префиксалне изведенице Заара, ређе
Заарје и Поарје, ово последење углавном у историјско-научним текстовима)
није дало нове творбене деривате.
Извесне индикације о временском аспекту именовања даће нам речничке
одреднице везане за реч Пива. У невеликој лексикографској литератури српског
језика одредница Пива је добијала своје стално место. (Свакако да јој је ту
заступљеност обезбеђивала више историја, важност стварања српске државе у
пределима река Пиве и Таре, него сами језички разлози). У даљем тексту даћемо
преглед речничких одредница.
2. Најстарије податке о речи-одредници Пива налазимо у Рјечнику из
књижевних сарина срских (I–III) Ђуре Даничића (Биоград /Београд/, 1863). У
њему се појављује одредница Пива и етник Пивљанин. За Пиву се каже: „крај у
Херцеговини“ са потврдом употребе (на српскословенском језику, штампаним
старословенским „црним“ слогом, „болдом“ које ми овде дајемо у транскрипцији):
У Пиве на планине на Пишчу био је херцег Стјепан 1453 (Monumenta serbica, 460,
463). За Пивљанин се каже „човјек из Пиве“ са примером: Бише се дробњаци и
никшићи и пивљани с Дервиш бегом на Гацку 1597 (Љетописи српски П. Ј. Шафа-
рика, Праг 1851, 85). Будући да Даничићев Рјечник доноси први пут сабрану, по-

223
 Милица Радовић-Тешић

ред осталог, и историјско-географску грађу из старих српских рукописа, логично

је што се имена овога типа дефинишу енциклопедијски, са краћим тумачењем,
а посебну вредност представљају тачно наведени примери из текста штам-
паних старина, чиме се постиже потпун ефекат и пружа могућност за додатне
историјско-културолошке анализе.
2. 1. У Даничићеву Рјечнику појављује се, иначе, под одредницом сокол, falco,
и синтагма ра Сокол (у Конавлима) односно само Соко, и топоним Шћепан Поље
у синтагми: на Сиан Пољу о Соколом (Monumenta serbica, 291). Осим Соко
раа, резиденције властеоске породица Косача, планина, у чијем се доњем делу
близу подножја данас налазе остаци престоног града, зове се такође Соко (висока
нешто преко 1500 м). Познато је у историјској науци да се ово помињање Шћепан
Поља везује за повељу, издату 24. јуна 1419. године на Шћепан Пољу, којом војвода
Сандаљ Хранић са браћом уступа Дубровнику своју половину Конавала.
2. 2. Занимљиво је да исти речник не даје податке за Пиву реку. Као река,
међутим, у њему се појављује одредница Тара. Реч-одредница гласи: Тара, ријека
у Херцеговини: узеше на Таре наше трговце (Споменици српски, преписао кнез
Медо Пуцић, у Биограду 1862, 22).
3. Пола века раније Вук Караџић у Срски рјечник (Беч, 1818. прво издање
и 1852. друго допуњено и измењено издање) уноси одреднице Пива, Пивљанин,
Пивљанка и ивљански. Вук има и реч Тара.
За Вука је Пива f. (на немачком језику: Fluss, Kloster und Gegend in der
Hercegowina и на латинском: fluvii, monasterii et regionis nomen) тј. „име за реку,
манастир и регију“.
Етник Пивљанин је код Вука „човек из Пиве“ Einer von Piva.
Пивљанка је Eine von Piva „жена из Пиве“ с тим што се ова одредница допуњује
егземплификацијом из народне песме: „Он ми вата Пивљанке Српкиње“.
И одредницу ивљански, -ка, -ко von Piva „од Пиве“ прати пример из народне
песме: Ао Бајо Пивљанско копиле.
3. 1. За разлику од Пиве, реч-одредница Тара се у Вукову речнику дефинише
нешто прецизније. Тара је на немачком протумачена: eine der beiden Flusse, die
nach ihrer Berei ninung dei Drina ausmachen што значи „једна од две реке које пра-
ве Дрину. Дефиниција на немачком језику поткрепљује се примерима из народне
песме: Наша Тара не боји се турскога цара: / Мутна тече Тара валовита.
4. Историјски Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (I–XXIII) Југославенске
академије знаности и умјетности (Загреб 1883–1976) такође бележи Пиву (и
Тару) као одредницу, сходно својим концепцијским пропозицијама. Осим њих у
Рјечнику се појављују (IX том обрадио је 1924–1927. хрватски граматичар вуковске
оријентације – Томислав Маретић, аутор иначе познате Грамаике и силисике
хрваскоа или срскоа језика,), са изузетно богато потврђеним употребама из
релевантних текстова, још и одреднице: Пивљанин, Пивљанка, ивљански (које су
дате и у Вуковом Рјечнику), али и посесивни придев пивски, кога нема код Вука.
За Пиву се у овом речнику каже да је то „име ријеци, манастиру и предјелу
у Црној Гори (некад у Херцеговини). Постање тамно.“ Тиме аутор сугерише да

224
 Пива у домаћој речничкој литератури

етимологија речи Пива није прозирна, о чему у претходним речницима није било
говора. За значење хидронима а) река, дају се три нетекстуалне потврде: Јукић Ф.,
Земљопис и повјестница Босне; Милићевић М. Ђ., Кнежевина Србија; Летопис
Матице српске 153, 46. За значење б) манасир даје се реченица у старој графији
из записа с краја 18. века из Рада Југославенске академије знаности и умјетности
1, 182. Највише аутентичних примера употребе забележено је за значење под
ц) реео („предјел“), поглавито из народних песама. Осим потврде коју има и
Даничићев речник из 15. века (Monumenta serbica) ту је и један старосрпски при-
мер из Светостефанске хрисовуље (коју је В. Јагић издао у Бечу 1890). Остале упо-
требне потврде су из народних песама. Из тих примера, које ћемо редом цитира-
ти, могу се извући занимљиви закључци о атрибутивним својствима Пиве:
– Док дођоше у Пиву росрану (Пјеванија црногорска и херцеговачка,
скупио Чубро Чојковић, Лајпциг 1837, 27);
– Јесте Пива моја саревина (Исто дело, 144);
– Књигу пише ... те је шаље Пиви камениој (Српске народне пјесме, III књ.,
465, скупио Вук Караџић, Беч 1846;
– Како купи по Пиви хараче (Исто, IV књ., 381, Беч 1862);
– То кад чују од Пиве лавари (Исто, 489 );
– Но одметну све Васојевиће ... Дробњак, Пиву, Гацко до Мостара (Исто, V
књ., 309, Беч 1865);
– Трећи бјеху конак направили у лијеој Пиви оочљивој код бијелог пивског
намастира (Српске народне пјесме из Босне, II књ., 609, скупио Б. Петрановић,
Сарајево 1867).
Пива је у народним песмама, значи, најчешће: росрана, саревина.
камениа, леа, оочљива. У осталим примерима дају се неки други подаци: да
народ плаћа харач, да постоји пивска власт, да се дижу Пивљани на буну итд.
Међутим, можда је данас, за савременог читаоца, најзанимљивији део у одред-
ници Пива у загребачком Рјечнику онај који се даје под „d) nejasno je postanje
dubrovačke uzrečice Piva i Tara, t. j. naloga, mnoštvo ljudi (Tara je rijeka i predjel u
Crnoj Gori; rijeka Piva utječe u Taru i kad se sastanu, onda se zovu Drina“. Овај комен-
тар састављача Рјечника поткрепљује се уз то и примерима:
„U Rječniku Stulićevu /Joakim Stulli Dubrovčanin, Rječosložje ... Illir.-ital.-lat.,
Dubrovnik 1806/ (Пива и Тара, concursus, frequentia, multitudio). Skupiše se lupeži,
komardari, ribari, Piva i Тara. M. Držić 210. Crničanin Rizvan bijesni srne i š njime Piva
i Tara. Gundulić 521.“
Чини се да би се стари дубровачки фразелогизам Пива и Тара могао и
другачије, семантички експресивније детерминисати, али се ми овом приликом
не бисмо у то упуштали, тим пре што нам није познат шири контекст његове упо-
требе.
Одредница Пивљанин је у овом речнику приметно богатија од претходних:
„човјек из Пиве или који живи у Пиви“. С позивом на заступљеност у речницима
Вука и Даничића, Маретић даје још две употребне потврде:

225
 Милица Радовић-Тешић

– Он ми (х)вата Пивљане јунаке (Срске нароне пјесме, Вук Караџић, IV књ.,

381);
– Но је многе Србе избавио, све Дробњаке и ш њима Шаренце и Пивљане до
широка Лима (Исто, V књ., 471).
Сви остали примери из народних песама, не само Вукових (а њих је укупно 7)
односе се на Баја Пивљанина за кога се каже „харамбаша и јунак неких народних
пјесама“.
Одредница Пивљанка је представљена као и у Вуковом Рјечнику, са истим
примером из народне песме у коме се помињу „Пивљанке Српкиње“, и с позивом
на њега.
Посесивни придев ивљански као реч-одредница у Рјечнику Југославенске
академије, осим примера из Вукова Рјечника, потврђен је још једним: A и цури
веће додијало низ ивљанске погледати вале (Grgo Martić, Osvetnici I, Zagreb 1861,
55).
Девета књига Рјечника хрватскога или српскога језика употпуњује изведени-
це са мотивном речју Пива још једним посесивним придевом – ивски, данас у
стандардном језику једино заступљеним (ивљански свакако има архаичан при-
звук). Поред констатације да је ивски посесивни адјектив од речи Пива и да га не
бележи ниједан речник, даје се још пет потврда из народних песама различитих
скупљача:
– Кад је ивски Бајо ударио (Олеало србско, Београд 1845);
– У бијелу ивском манастиру (Срске нароне јесме, IV књ., 472, Вук
Караџић);
– Шарене ће књиге оправити, ситне књиге на пивске главаре ... ивску рају
дићи на оружје (Исто, 489);
– Па појури ивске плењенике (Г. Мартић, Освеници III, 49, Загреб 1865);
Код бијела ивско намастира (Срске нароне јесме из Босне, II, 609, Б.
Петрановић).
4. 1. Одредница Тара у загребачком Рјечнику даје се у десет хомонимних
варијаната. Наша река Тара је осма по реду. За њу се каже да је „географско име
а) ријека ... б) предио уз ријеку Тару у Црној Гори“ (с потврдом за б) значење из
Јукићевог Замљописа, стр. 59. и Гласника српског ученог друштва књ. 40, стр.
27). За значење хидронима, уз дефиницију из Вукова Српског рјечника и при-
мере из Даничићева Рјечника, дају се још две потврде – из народне песме: Мутна
тече Тара валовита (као и код Вука) и из Вукових Народних пословица (стр. 192):
Наша Тара не боји се турског цара.
5. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (I–IV) (Загреб, 1971–1974)
Петра Скока, нажалост, не покушава да одреди етимологију Пиве нити Таре.
Остаје нам да се надамо да ће се тиме свакако забавити израђивачи Еимолошко
речника срско језика (чије су две свеске А-АШ, БА–БД већ објављене, Београд
2003. и 2006) који, под руководством Александра Ломе, издаје Српска академија
наука и Институт за српски језик САНУ.

226
 Пива у домаћој речничкој литератури

5. 1. Оно што сада већ знамо кад је у питању етимологија назива већих и
средњих река јесте да су њихова именовања по правилу античка, предримског по-
рекла. У такве Павле Ивић (Језик и њеов развој о руе оловине XII века, Историја
српског народа, књ. 1, Српска књижевна задруга, Београд 1981, стр. 131) наводи
између осталих Дрину и Тару. Он још каже: „Иако не располажемо писменим све-
дочанствима из старог века, можемо са сигурношћу сматрати предсловенским
и имена као: Корана, Босна, Пива, Лим ...“ (стр. 131). О пореклу имена Тара, пак,
како у значењу реке (у Црној Гори) тако и у значењу планине (у Србији) детаљнију
анализу налазимо код Александра Ломе (Тоономасичка шења ланином Та-
ром, у зборнику: Туристичка валоризација Таре, Београд 2006, 27–37).
6. Савремени шестотомни Речник срскохрваско књижевно језика Мати-
це српске (Нови Сад, 1967–1976), сходно својим методолошким начелима, није
обрађивао ономастичке појмове.
7. Речник језика Пера II Перовића Њеоша, књ. I–II (Београд – Титоград
– Цетиње, 1983) доноси одредницу пивски „који се односи на Пиву, који је из
Пиве“ (из Писама), а у делу Власиа имена одреднице: Пива „област у северној
Црној Гори богата пашњацима, окружена планинама Дурмитором, Војником,
Голијом и Маглићем“ са две потврде из Оглeдала српског и одреднице Пивљанин
Бајо (Пивјанин Бајо) са потврдама из више Његошевих дела и Пивски Бајо (једна
потврда из Олеала срско). Одредница Тара потврђује се једним примером из
Огледала српског.
8. Уместо закључка – додали бисмо још само следеће. Данас, у време разли-
читих раскола и језичких раслојавања свих облика и накана, чини нам се корис-
ним подсетити се и на место Пиве и Пивљана у досадашњим речницима српског
(српскохрватског) језика, онога језика којим су житељи Пиве увек говорили и
којим и данас говоре.

Милица Радовић-Тешић

ПИВА У ДОМАЋОЈ РЕЧНИЧКОЈ ЛИТЕРАТУРИ

РЕЗИМЕ
Ауторка у прилогу анализира како се назив Пива и изведенице од те речи обрађују
у историјским речницима српског (српскохрватског) језика. Тај преглед показује
од када датирају најстарије потврде употребе те речи (15. век) и како се развијају
њени деривати – етници и ктетици. Посебно је занимљив архаични дубровачки
идиом Пива и Тара у експресивном значењу „мноштво људи“

227
Организацију научног скупа „Шћепан Поље и његове светиње кроз вјекове“
(Плужине, 24−25. септембар 2006) и штампање овог зборника финансијски су
помогли:
Минисарсво вера Реублике Србије
Скушина ошине Плужине
Василије Блечић
Саниша Бакрач

•Фоорафија манасира Зарађа на насловној срани (и на форзеци-

ма) јело је Живое Ћирића

• Форзеци: Tрасе срењовековних уева на урмиорском оручју

(реконсруисао Милош Луковић на олози исоријске каре у изању
Исоријско инсиуа у Беорау)

CIP - Каталогизација у публикацији

Централна народна библиотека Црне Горе, Цетиње

930.85(497.16)

ШЋЕПАН Поље и његове светиње кроз вјекове :

зборник радова са научног скупа Плужине, 24-25.
септембар / уредник Гордана Томовић. - Беране :
Свевиђе, Часопис епархије Будимљанско-никшићке :
Манастир Заграђе, 2010 (Подгорица : АП Принт). -
227 стр. : фотогр. ; 25 cm

Тираж 1000. - Биљешке уз текст.

ISBN 978-9940-9227-1-9
1. Томовић, Гордана [уредник]
а) Културна историја - Шћепан Поље
COBISS.CG-ID 15245328