Za potrebe razmatranja problematike upravljanja investicijama u našim preduzećima mi ćemo ovde, pre

svega, posmatrati investicije kao proces ulaganja i dobijanja efekata, znači kao celovit proces
investiranja. Definisanje investicija kao ulaganja u realna proizvodna dobra (gde nisu uključena tzv.
trajna potrošna dobra) se u teoriji smatra definisanjem investicija u užem smislu. Definisanje investicija u
širem smislu obuhvata i ulaganja za nabavku robe, sirovina, potrošnih materijala, a isto tako plaćanje
usluga.”4 ^esto se za definisanje investicija u širem smislu navodi i francuski autor G. Depallens koji pod
investicijama podrazumeva pored nepokretnosti i sve operacije kojima se neki novčani iznos pretvara u
neki element koji se može koristiti u preduzeću tokom kraćeg ili dužeg perioda.5 Depallens pod
investicijama podrazumeva:

1. nepokretnosti (zemljište, zgrade, materijal i opremu, transportna sredstva, uređaje, instalacije,

licence, patente i fabrički znak);

2. hartije od vrednosti koje predstavljaju participaciju;

3. neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeća;

4. obim kredita odobrenih klijentima u određenoj, stalnoj visini; 5. intelektualne investicije (troškovi
organizacije i usavršavanja osoblja);

6. “sive” investicije (troškovi istraživanja, naučnih ili tehnoloških); 7. tehničke investicije (istraživanje i
realizacija novih proizvodnih procesa i troškovi prototipova); 8. komercijalne investicije (razvoj
sopstvene trgovačke mreže). Iako se u teoriji pod investicijama najčešće podrazumevaju ulaganja u
prozvodna dobra-objekte, mašine i opremu, i dr, ipak

treba reći da investicije, u širem smislu, obuhvataju: 1. ulaganja u objekte, opremu, instalacije,
postrojenja, sredstva, uređaje i dr; 2. ulaganja za obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava; 3. ulaganja u
hartije od vrednosti; 4. ulaganja u nove konstrukcije i prototipove i uopšte ulaganja u poboljšanja
postojećih i razvoj novih proizvoda;

4 Prema - Peumans H.: Theorie et pratique des calculs d’investissements,

Dunod, Paris, 1965.

U odnosu na tretman ulaganja u proizvodna dobra, može se zaključiti da se ne pridaje dovoljan značaj
ostalim investicijama - u organizaciju, istraživanje tržišta, obuku kadrova, i posebno investicijama u
naučnoistraživački rad. S obzirom da naučnoistraživački rad zauzima dominantnu ulogu u poslovanju
preduzeća i da će njegov uticaj biti sve veći, treba očekivati da će i investicije u naučnoistraživački rad
uzeti značajnije mesto.

Nedovoljna ulaganja u naučnoistrživački rad dovode do prekomernog oslanjanja na tuđa znanja i

kupovinu licenci, pa time vode u sve veću tehnološku zavisnost. Takav način naravno ne daje izgledne
mogućnosti za sopstveni razvoj koji je uslov opšteg napretka. Veoma dobar primer za gornje zaključke
predstavljaju ulaganja u računarsku opremu. Ova ulaganja su, u nas, veoma velika, dok ulaganja u vezi
uvođenja i primene ove tehnike ne odgovaraju ni neophodnom minimumu. Naše organizacije su
spremne da izdvoje veliku sumu za kupovinu računara, ali su zato veoma skeptične za izdvajanje daleko
manje sume za obuku kadrova ili izgradnju informacionog sistema. Proučavanje investicija u
naučnoistraživački rad, posebno njihovo ocenjivanje i izbor, predstavlja veoma kompleksan problem,
najviše zbog toga što su efekti ovih investicija obavijeni velikom neizvesnošću, pa samim tim teško
sagledivi i merljivi.

Međutim značaj koji ove investicije danas imaju, nužno zahteva da teorija investicija posebno prouči ovu
klasu investicionih problema. Treba napomenuti da su danas investicije u naučnoistraživački rad, i u
nekim granama industrije, značajnije od investicija u samu proizvodnju. Investiciona problematika se
može posmatrati i proučavati sa dva osnovna aspekta.

Makroekonomski aspekt obuhvata razmatranje problematike investicija na nivou nacionalne privrede,

dok mikroekonomski aspekt obuhvata ukupnu problematiku planiranja i realizacije investicija na nivou
osnovnih privrednih subjekata. Mi ćemo se ovde zadržati na nešto širem razmatranju upravljanja
investicionim projektima u preduzećima, znači na istraživanju i analizi osnovnih karakteristika procesa
realizacije investicionih projekata.