У грчкој митологији Селена (грч. Σελήνη, „месец“; мод. грчки изговор: /sɛ'liː.

niː/) је била богиња

и персонификација Месеца, ћерка титана Хипериона и Теје, сестра бога Сунца Хелија и
богиње зоре Еос. Према Платону, њој су се клањали само варвари. У римској
митологији богиња месеца се називала Луна. Замишљана је као прелепа жена која се вози у
кочији коју вуку коњи или волови. Касније ју је заменила Артемида, а у римској
митологији Дијана.

Љубав[уреди | уреди извор]
Селена је са Зевсом имала кћерку Пандију, а по неким митовима њен потомак је и Немејски
лав. Селена је имала везу и са Паном. Најпознатији је мит о њеној љубави са Ендимионом.

Селена и Ендимион[уреди | уреди извор]

Према легенди заљубила се у Ендимиона. Замолила је Зевса да га заувек успава да би остао
вечно млад и да је никада не остави. Сваке ноћи је Селена силазила к њему да га пољуби.
Селена је са Ендимионом имала 50 кћерки.