POJAM MITOLOGIJE (MISTIKE I MAGIJE)

Mitologija je oseajno saznanje, iskustvo sa racionalnim i injenikim elementima za koje

je kljuno verovanje ili uverenje. Izvorno znaenje potie od grke rei mythos to znai pria, a
to je pria o postanku svet, ljudi i njihovom poloaju u odnosu na spoljne sile. U njoj je uvek re
o mati koja nastaje usled nedostatka i praznina u stvarnom saznanju, odnosno o fantastinim
ostvarenjima ljudskog duha.

VRSTA MITOLOGIJE MISTIKA I MAGIJA

Mitologija se sastoji od mistike i magije. Mistiika dolazi od grke rei Mystikos to znai
tajnovit, obavijen tajnom, odnosno sve to ne moe da se objasni racionalnim putem. To je
primitivno verovanje u realnosti nevidljivih sila skrivenih u biljkama, ivotinjama, nebeskim
telima. Magija takoe ima izvor u grkoj rei Mageia to znai arolija, a odnosi se na skup
materijalnih inioca kojima se deluje pre svega na prirodne sile da bi se osigurao uticaj na njih.
Postoje dve ideje koje su vane u magiji, jedna je ideja o uzronosti sila iz koje se raa verovanje
da je mogue da se utie na sile, a druga da postoji prenoenje snage na daljinu, te se javlja
uverenje o njihovom korienju.

MIT U MISLI STARIH GRKA

Grkom mitologijom naziva se skup svakojakih usesnih pria i legendi iji nam tekstovi i
slikoviti prikazi prikazuju da su nastale u zemljama grkog jezika, izmeu IX i XVIII veka pne.,
dakle od doba u koje nas prenose homerski spevovi pa do kraja paganizma, tre ili etvrto
stolee posle Hrista. Re je o ogromnoj grai, koju je prilino teko definisati, krajnje
raznovrsnog porekla i svojstava, a za koju se ispostavlja da je u duhovnoj istoriji sveta igrala-i
jo igra-znaajnu ulogu.
U odreenom trenutku svog razvitka svi su narodi stvarali legende, tj. udesne prie u koje
su izvesno vreme, bar u nekoj meri, verovali. Poto prizivaju u pomo sile ili bia koja se
smatraju nadmonim nad ovekom, legende najee spadaju u oblast religije. Tada se one
javljaju kao manje ili vie vrsto povezani sistem objanjenja sveta, budui da je svako delo

junaka iji se poduhvati pripovedaju stvoriteljski in, bremenit posledicama od kojih odjekuje
itav univerzum. Junak se zadovoljava krupnim ratnikim poduhvatima, smiljanjem
nezaboravnih lukavstava, putovanjima u udesne zemlje, pa ako i nadmauje ljudsku meru,
sutinamu je i dalje ljudska.
Mit u grkoj as biva obojen istorijom, pa pojedinim gradovima ili porodicama slui da bi
opravdali svoje plemenito poreklo, as se pazvija u spev. Katkad, opet, priskae u pomo da bi
podupro ili objasnio raligijska verovanja i obrede. Grka re kojom se mit oznaava, ,
odnosi se na svaku priu koja se pripoveda-kako na radnju tragedije ili zaplet komedije, tako i na
predmet Ezopove basne. Mit se suprotstavlja logosu, kao mata razumu, kao re koja pripoveda
onoj koja dokazuje. Logos i mythos su dve polovine jezika, dve podjednako bitne funkcije
duhovnog ivota. Budui da podrazumeva umovanje, logos tei da ga ubedi; sliaoca on navodi
na potrevu da donese sud. Logos je istinit ako je ispravan i u skladu sa logikom; pogrean je
ako prikriva kakvu tajnovitu prepredenost(Sofizam). No, mit je cilj samome sebi. Veruje mu se
lil ne, ve kako ko hoe, inom vere, ako se smatra lepim ili verovatnim, ili naprosto ako se
oveku hoe da u njega veruje. Tako se ispoljava da u svoje okruenje mit privlai sve ono
iracionalno u ljudskoj misli: on je srodan umetnosti u svim njenim ostvarenjima. Moda se
upravo u tome i sastoji ono to je u grkom mitu najprivljanije: nalazimo da je stopljen sa svim
duhovnim delatnostima. Za Grka, mit nema granica on se posvuda uvlai. Njegovoj misli on je
potreban ba kao vazduh ili sunce samom njegovom ivotu.
Kao zaliha misli, mit je najzad poeo da ivi sopstvenim ivotom, na pola puta izmeu vere
i razuma, odnosno ire. Iz njega je poteklo svekoliko umovanje Grka, a posle njih umovanje i
njihovih udaljenih batinika; tragini pesnici obraali su mu se u ptrazi za predmetom svojih
dela; a lirski pesnici su u njemu nalazili svoje slike.

MITOVI I MITOLOGIJA
Rad starih pisaca i naunika koji su se koristili podacima iz legendi ili ih prikupljali sami za
sebe ne bi smeo da nam prikrije njihovu neobinu raznovrsnost, pa ak i nepovezanost. Istina,
Homer Hesiod, Pindar ili Eshil ostavljaju utisak da se povezuju na jedan vrsto definisan mitski
sistem, u kojem bogovi i junaci pokazujujednom za svagda utvrena svojstva i kao da
ispunjavaju jednu legendu s poznatim epizodama. U pogledu neeg tako bitnog kao to je,
oigledno, roenje Zevsa, najveeg meu bogovima, postoje najraznovrsnija predanja. Po
najpoznatijim od njih mesto Zevsovog roenja je planina Ida, na Kritu; no, planina Dikta na
2

istom ostrvu polagala je pravo na istu ast, a na jugu Peloponeza, nedaleko od Mesene , postoji
izvor po imenu Klepsidra, pored kojeg je navodno roeno boansko dete.
Sve su to razliita svetilita i legende koje su poele jedna drugoj da protivree tek kada su
se ljudi dosetili da meusobno poistovete kritskog Zevsa, boanstvo sa planine Ida ili Dikta,
mesenijskom Zevsu s brda Itoma. Protivrenost postoji samo u sklopu jedne panhelenske
mitologije. No oigledno je da takva mitologija nipoto nije prvobitna ve proizilazi iz potonjeg
razmiljanja o mitu.
Mit nije nezavisna stvarnost ve da se razvija u skladu sa istorijskim i etnikim delovima i
katkad, uva u sebi neoekivana svedoanstva o inae zaboravljenim stanjima. U tom pogledu se
ispostavlja da je on dragoceno istraivako sredstvo, te da iako vie ne verujemo onako naivno
kao pre vek ili dva da je legenda uvek iskrivljivanje istorije, dalje znamo da je propitami i
izdejstvujemo priznanje o onom to ona zadrava od vremena i mesta na kojem je ponikla.
Moderni mitolozi su osetljiviji od svojih udaljenih prethodnika na retke varijante pojedinih
legendi.
Obrada mitova zapoela je vrlo rano, pa ono do ega u tekstovima dopiremo najee je
plod dugotrajnog razvoja. Klasini izvori mitologije su upravo takvi. Jo u VI veku pne. Hekotej
iz Milesa je napisao etiri knjige Rodoslovlja od kojih su nam preostali samo fragmenti, ali je
njihovo uenje preuzeto u delima Hekotejevih nastavljaa. Ono proima pekulacije prvih
istoriara-Akusilaja iz Arga, Ferekida Atinjanina-koji su prikupljali legende, tada smatrane
"prvim poglavljima " nacionalne istorije. Ferekidu, po svemu sudei, dugujemo prvu razradu
mitova koji se odnose na poreklo Atine, kao i uspostavljanje "kanonskog" popisa tamonjih
krajeva, u kojem se drevni demoni zemlje (poput Eihtonija i njegovog parnjaka Erehteja) tesno
prepliu sa po svemu sudei istorijskim linostima.
Krupni okviri legendi su, s poetkom klasinog doba, ve utvreni, a nedoslednosti koje
prosipaju ostae i u budue. Istorija legendarnih vremena smetra se konano potvrenom, pa je
glavna brig bolje je upoznati. Poev od III veka pre nove ere pojavljuju se zbirke, iji su nam
saeci ponekad ostali ouvani pod pogreno sauvanim imenom njihovog prvog autora. Neki od
tih zbornika specijalizovani su za odreeni tip legendi. Na primer, Eratosten iz Kirene je u drugoj
polovini III veka pne. napisao knjiguPretvaranje u zvezde (Catasteris moi) u kojoj je objedinio
sve poznate primere u kojima su heroji ili heroine, posle svog zemaljskog ivota, postavljaju u
sazvea. Taj posao bie nastavljen u toku itavog starog veka, te emo dobiti priru;nike o
ljubavnim pustolovinama i zbirke metamorfoza: tako e Grk Nikandar, posuiti kao neposredan
model za dugaku poemu koju je pod tim naslovom Ovidije objavio u doba Avgusta. No, nekad
e litografi biti i ambiciozniji a neki e se potruditi da obuhvate sveukupnost legendarnih

predanja. Najznaajniji takav pokuaj je delo pozanto kao Apolodrova biblioteka. Tu nalazimo
sreenu mitologiju poev od stvaranja stbari i bogova, koji se potom, po pokolenjima, nastavlja
sve do vremena koja su usledila zauzimanjem Troje. Mitologija je odsad samo balsamovana
leina, puka je grae za rad znalaca, odseena od svojih ivih izvora.
Grka mitologija je prilino raznovrsnog porekla: fragmenti koje je esto teko uklopiti u
vetake sinteze, dakle o grai okojoj se-polaganim radom naunika, pisaca i pesnika-po miloj
volji dodavalo i oduzimalo, ali u kojoj se ponekad prvobitni podaci jo mogu razlikovati od
mate i narodske pobonosti. Modernoj nauci pripada ast to je preduzela analizu koja jo ni
izdaleka nije dovrena, ali ve omoguuje da se bolje razume istinsko znaenje i domaaj jednog
naina miljenja koji je od sutinskog zaaja za ljudski duh.
Ako klasinu mitoligiju sada razmotrimo ne vie s obzirom na njeno uobliavanje i
razvoj ve kao vrstu celinu, dakle u kanonskom obliku, ustanoviemo da svi mitovi koje nam
ona nudi nemaju ni isto znaenje na istu formu. Jedni su zapravo pripovesti o nastanku sveta i
raanju bogova. Upravo bi njima pristajao izraz mit u najuem smislu rei.
Pored mitova u pravom smislu te rei, nailazimo i na boanske i herojske cikluse. To su
nizovi epizoda ili pria koja objedinjuje samo linost junaka. Za razliku od mitova, te pripovesti
nemaju nikakvo posmiko znaenje. Ciklus se ne raa posve uoblien; plod je dugotrajnog
razvoja u toku koga se prvobitno meusobno nezavisne epizode slau kako-tako jedna do druge i
integriu u jednu celinu.
Trei tip legendarne prie ponekad nazvia novelom. Ovaj tip je smeten na odreenom
mestu; ni on ne poprima ni kosmiku ili simboliku vrednost; jedinstvo novele je esto knjievno
i zacrtani je jedinstvom zapleta.
Mitska graa se moe razvrstati u odreen broj kategorija koje olakavaju analizu.
Kosmogorijski mit se moe izroditi u ciklus i novelu; etioloka legenda se u jedno ili drugo vrlo
lako ukljuuje.

MITOVI KAO PREDMET MODERNE NAUKE

Lieni sjaj otkrivene istine, mitovi pred nas postavljaju jedan problem. Kako se moglo
dogoditi samo da ljudi poveruju tako budalastim priama nego da one budu uopte smuljene?
Tvrditi, poput zapadnjakih filozofa XVIII veka, da je ljudska mata kadra da se uputi u
svakojake ludosti kada nije prosveena razumom, znai odbaciti problem i opasno zapostaviti

onu funkciju ludosti koja je injenica, pa i samamora da bude objanjena. Tek su u XIX veku
antikom mitologijom ljudi poeli da se bave ozbiljno, kao predmetom saznanja i analize.
Velikom lingvistu Maksu Mileru treba zahvaliti to je egzegeza mitova izala iz
tradicionalnog koloseka. Usredsreen na izuavanje sanskritskih pesama, Miler je pomislio da je
u najstarijoj indijskoj knjievnosti, a pre svega u Vijama, pronaao prvobitne oblike verovanja i
mitova, te mu se uinilo da su bogovi u poetku bili imena nadenuta prirodnim silama.
S radovima J.V.E. Monharta, a naroito D.G. Frejzera, mitoloka egzegeza ula je u novu
fazu. Jedan grki ili rimski mit mogue je objasniti u svetlu kakvog polineanskog ili
bontuanskog mita. I jedni i drugi odgovaraju dubokim tenjma ljudskog miljenja: uroeno
verovanje u besmrtnost i poricanje smrti javljaju se Frejzeru kao neto to je za oveka sutinsko.
Grki mitovi nisu nestali kao plod nekakvog uda. Tako je folkloristikim istraivanjima
preduzetim na Frejzerovom tragu, kojima je cilj da iznau ne samo narodske obiaje i legende
kod

primitivnih

naroda

nego

i njihove

ostatke

i razvijene

oblike

u naizgled

najciviliyovanijim zemljama idvojeno nekoloko velikih teme oko kojih su se legende obino
formirale: obredi prelaze iz jedne u drugu drutvenu klasu, obredi inicijacije, magijski obredi...
Najugledniji predstavnik socioloke metode, or Dimezil je osvetliolegende klasine
mitologije. .Dimezil je pokazao da sva indoevropska podruja sadre tradicije koja se odnosi
na pripremanje i konzumiranje napitka besmrtnosti. Te su se tradicije grupisale u takve
ambroyiske cikluse, koje susreemo kako u Vedama tako i u ironskoj Avesti, ili kod Grka u
Hesiodovoj Teologiji. Najzad, Savremeni filozofi takoe su razmiljali o nitu. U oima nekih
psihoanalitiara, mit se ukazao kao povlaeno pribelite sublimacija i simbola. U tom svetlu,
mitologija bi bila istinsko podsvesno antikih naroda, u kojem se oslikavaju njihove tenje,
strahovi, sve ono to svesni moral sa uasavanjem odbija. I zaista, u mitovima ima dovoljno
nemoralnih dogodovtina, incesta I ubistva da bi bio zadovoljen I najrevnosniji Frojdov uenik.
Icestuozna ljubav, mrnja prema ocu ili majci, sve je to, moda ukljueno u stare legendarne
teme, ali kao i svakoj ljudskoj svesti u prikrivenom i nesvesnom obliku. Ostaje pak da mitovi
poprimaju povlaene vrednosti: oni donose jasno definisana stanja i na neki nain stilizovane
drutvene stavove.

Literatura:

LA MYTHOLOGIE GRECQUE

Pierre Grimel

SOCIOLOGIJA za III razred strunih kola i IV razred gimnazije

Milovan Mitrovi
Sreten Petrovi

Sociologija i sociologija poslovanja

Prof.dr Miroslav Peujli

Prof.dr Vladimir Mili
Prof.dr Slavoljub Vukievi