Гимназија Смедерево

МИТОЛОГИЈА ШИРОМ СВЕТА

Ментор: Душан Петричић Радиле: Ена Божановић

Наташа Ђорђевић 3-3

Смедерево, октобар

2021
 Садржај

УВОД..........................................................................................................................................................3
ШТА ЈЕ МИТОЛИГИЈА?.........................................................................................................................4
1.1 Митови и истина..............................................................................................................................4
1.2 Значај митова...................................................................................................................................5
БОЖАНСТВА КРОЗ МИТОЛОГИЈУ......................................................................................................6
2.1 Божанства љубави...........................................................................................................................6
2.2 Божанства рата.................................................................................................................................6
2.3 Божанства месеца............................................................................................................................7
МИТ О САВИТРИ И САТЈАВАНУ.........................................................................................................8
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................11

2
 УВОД

Како је свет почео? Да ли сте се икада запитали? Ово питање се поставља милионима
година; објашњење за овакву тематику давали су људи различитих доба, који су ове теме
тумачили кроз митологију. Заинтересованост за ову тему ту и почиње, енигме природних
појава и начин на који су антички грци, народ маја и народи широм света тумачили и
обашњавали недоумице тадашњице. У овом есеју покушаћемо да Вас уведемо у свет
митологије и њенoг постанка, као и проширење и културни значај који она доприноси.
Гледајући шта је митологија, категорије митологије, регионе главних митова, неке од
кључних актера митова и коначно сличности култура. Тиме ћемо започети свој рад и до
краја ћете имати дубље знање о митологији.

3
 ШТА ЈЕ МИТОЛИГИЈА?

Митови — приче о боговима, херојима и великим космичким догађајима — причају се у

многим културама света. Баве се најдубљим, најосновнијим питањима: стварањем
универзума и људске расе, природом богова и духова, шта нам се дешава када умремо и
како ће се свет завршити. Испитују љубав и љубомору, рат и мир, добро и зло. Митови
истражују ова кључна питања са интригантним заплетима, живописним ликовима,
незаборавним сценама и концептима који додирују наше најдубље емоције; и тако су
постали вечно фасцинантни. Митови су почели као приче које су око ватре причале
узастопне генерације, а понегде се и даље преносе усмено. Касније, са проналаском
писања, људи су почели да записују своје митове и прилагођавају их на нове начине -
претварајући их у драме, песме или романе.

1.1 Митови и истина

У свакодневном говору, када кажемо „то је мит“, мислимо на „то није истина“. Мит и
истина се често виде као супротности. Дубљим истраживањем о самој митологији научиле
смо компликованију концепцију мита.

Митска прича није једноставна тврдња која се може оценити као истинита или лажна или
чак низ истинитих или нетачних пропозиција. Уместо тога, митска прича покушава да
схвати наше перцепције и осећања унутар нашег доживљаја света у наративном формату.
Свакако, многи аспекти митова нису буквално истинити. Грчки богови заправо нису
живели на Олимпу и мешали се у људска бића. Међутим, митови се односе на врло
стварна људска искуства, иначе не би имали смисла. Разумемо приче о грчким боговима
јер деле неке наше емоције и амбиције. Приче о Икару и Дедалу одјекују са нама јер смо
видели или искусили у себи младеначке склоности да покушамо да полетимо превисоко,
само да бисмо се срушили и изгорели. Мит није ни потпуно истинит ни потпуно лажан.
Добар мит је онај који вешто представља људско искуство. Ипак, ниједан мит не може у
потпуности да представи целокупно људско искуство јер је људско искуство толико
вишедимензионално и разнолико. У најбољем случају, мит обухвата неке важне аспекте
домена људског искуства које треба да представља. Баш као и мапа, која обухвата само
битне карактеристике терена, а не сваки детаљ терена који представља.

4
1.2 Значај митова
Митови јачају културни идентитет људи који их причају. За Абориџине Аустралије,
митови о пореклу сваког племена говоре не само о прецима, већ и о путевима које су
морали прећи када су настала природна обележја: земља, њени људи и њихови митови су
нераскидиво уједињени. Митови су били подједнако важни и за старе Грке, који су свој
највећи град, Атину, назвали по богињи заштитници Атини; Инкама, који су веровали да
њихови владари потичу од самог бога сунца; и нордијцима, чији су ратници покушавали
да опонашају свог великог бога Одина. Виталност и важност митова се види не само у
њиховим безбројним препричавањима, већ и у начину на који су њихови богови, хероји и
створења инспирисали уметнике. Од Кине до старог Рима, уметници су сликали и
резбарили слике богова, активност која је понекад сама по себи чин обожавања, понекад
једноставније прослављање божанстава и њихових дела. Митови настају из интимног
односа између људи и природе и духовних светова — нешто што су многи од нас
изгубили. Они делују на границама између стварности и фантазије, славе необичност и
неизвесност и описују застрашујуће космичке силе. Али они се такође носе са великим
узбуђењем и инспирацијом. Митови су најзанимљивије приче које имамо, јер додирују
наша срца и умове и допиру до саме сржи нашег бића.

5
 БОЖАНСТВА КРОЗ МИТОЛОГИЈУ

2.1 Божанства љубави

Већина светских митологија има божанства одговорна за љубав, од којих су неки започели
живот као богови плодности или богиње. Многа љубавна божанства баве се сопственим
љубавним аферама, као и охрабрују оне других—понекад праве несташлуке изазивајући
заљубљивање нескладних парова. Друга љубавна божанства се више баве вођењем жена
кроз трудноћу и порођај. Хинду бог Шива се понекад посматра као аскета, али је такође
повезан са еротском љубављу и обожаван. Купидон Римски еквивалент Ероса, син бога
рата Ареса и богиње љубави Афродите, Ерос је био грчки бог еротске жеље. Одапео је
златне стреле због којих су се људи заљубљивали. Једна од његових намерних жртава,
смртница Психа, била је толико лепа да се и сам заљубио у њу. Ирски бог Аонгус је био
познат као бог који помаже заљубљенима. И сам се заљубио у прелепу девојку лабуда и
узео облик лабуда да би је посетио. Кама син Вишнуа и богиње Лакшми, хиндуистички
бог љубави Кама је згодан млади стрелац који јаше на леђима папагаја. Ожењен је Рати
(„страст”).

2.2 Божанства рата

Пре него што су кренули у битку, стари војници су често позивали своје богове у заштиту.
У већини култура постојало је специфично ратно божанство које су могли призвати. Ово
би могла бити фигура која би их могла наградити — као што је нордијски бог Один — или
бог који је и сам био храбар ратник, можда се борио у митском рату између натприродних
раса. Једна од кључних улога богова рата била је заштита људских ратника. То су могли
да ураде или директно интервенишући у људске животе, као што је Один волео да ради,
или користећи своје божанске моћи да промене ток битке, као што су то понекад чинили
грчки и римски богови рата. Ратници би подстицали подршку својих покровитеља тако
што би давали понуде или жртве у њихово име. Богови рата могу водити војске богова у
ратовима за контролу космоса, или херојски преузети натприродне дивове и демоне који
угрожавају стабилност универзума или животе људи. Ове борбе могу укључивати много
крвопролића, али космички ратници чине свету велику услугу ослобађајући га таквих
чудовишта. Мудра Атени била је заштитница грчких хероја. Носећи Горгонину главу, њен
штит је људе који су је погледали претворио у камен. Марс обожаван шире од грчког бога
рата Ареса, римски бог рата био је заштитник не само римске војске већ и читавог

6
римског царства. Один Владар нордијских богова Асгарда, Один је био пријатељ храбрих
ратника, којима је дао много оружја. Хероји погинули у бици живели су са њим у његовој
дворани . Кали жестока хиндуистичка богиња победила је демона Рактабија, који је могао
да се репродукује из сопствене крви.

2.3 Божанства Mесеца

Већина, ако не и све културе, имају божанства повезана са Земљиним месецом — што не
би требало да буде превише изненађујуће, пошто је положај Месеца на небу предзнак
сезонских промена. У грчкој митологији, бог сунца је првобитно био Хелиос и богиња
месеца Селене, али се временом то променило. Артемида је постала повезана са Селеном.
Хенг-о или Цх'анг-о је велико лунарно божанство, које се у разним кинеским
митологијама назива и "Месечева вила" (Yуех-о). Ишел ( Ixchel ) је име богиње месеца
Маја, која се појављује у два обличја, младе, сензуалне жене повезане са плодношћу и
сензуалношћу, и моћне старе жене повезане са тим стварима и са смрћу и уништењем
света. Египатска митологија је имала низ мушких и женских божанстава повезаних са
аспектима месеца. Оличење месеца био је мушкарац — Иах (који се такође пише Јах) —
али главна месечева божанства су били Кхонсу (млади месец) и Тот (пун месец), такође
мушко.

7
 МИТ О САВИТРИ И САТЈАВАНУ

Краљ без деце ( Краљевства Мадра ), Ашвапати, живи аскетски много година и нуди
поклоне Богу Сунца ( Савитру ). Најзад, задовољан молитвама, јавља му се Бог Савитри и
казује му да ће ускоро добити ћерку. Рођена је и добила је име Савитри у част бога.
Савитри је рођена из оданости и ( аскетизма ), особина које ће сама практиковати.

Савитри је тако лепа и чиста да застрашује све мушкарце у близини. Када се удаје, ниједан
мушкарац не тражи њену руку, па јој отац каже да сама нађе мужа. Она креће на
ходочашће у ту сврху и проналази Сатјавана, сина слепог краља, који је изгубио све,
укључујући и вид, и живи у избеглиштву као шумски становник са женом и сином.

Савитри се враћа и затиче свог оца како разговара са Мудрацем Нарадом који је био
пророк и објављује да је Савитри направила лош избор: иако савршен у сваком погледу,
Сатјавану је суђено да умре годину дана од тог дана. Као одговор на очеве молбе да
изабере прикладнијег мужа, Савитри инсистира да ће мужа изабрати само једном. Након
што Нарада објави свој договор са Савитри.

Савитри и Сатјаван су венчани, а она одлази да живи у шуми. Одмах након венчања,
Савитри носи одећу пустињака и живи у савршеној послушности и поштовању према
мужу и његовим родитељима.

Три дана пре предвиђене Сатјаванове смрти, Савитри се заветује на пост и бдење. Њен
свекар јој каже да је преузела престрог режим, али Савитри одговара да се заклела да ће
извршити ове мере.

Јутро када је Сатјаванова предвиђена смрт, Савитри тражи дозволу свог свекра да отпрати
свог мужа у шуму. Пошто за читаву годину коју је провела у испосници никада ништа
није тражила.

Они одлазе и док Сатјаван цепа дрва, он изненада постаје слаб и спушта главу у
Савитрино крило. Слуге Јаме, бога смрти, долазе и враћају се без душе Сатјавана због
Савитрине светости. Тада сам Јама долази да затражи душу Сатјавана. Савитри прати Јаму
док он носи душу. Када покуша да је убеди да се врати, она нуди узастопне формуле
мудрости. Прво, она хвали послушност Дарми, затим самог Јаму због његове праведне
владавине, затим Јаму као краља Дарме, и на крају племенито понашање без очекивања

8
повратка. Импресионирана самим говором, Јама хвали и садржај и стил њених речи као и
оданост свом мужу, због којег нуди било коју жељу, осим живота Сатјавана. Она прво
тражи обнављење вида свог свекра. Јама мислећи да је ту био растанак са Савитри
наставља својим путем до подземља. После дугог пута осврће се да затекне Савитри која
их још увек прати, запањен њеном одлучношћу и упорношћу нуди јој још једну жељу.
Савитри је пожелела да се обнови краљевство њеног свекра, што Јама и испуњава. Јама
мислећи да је ово био прави растанак наставља где је и кренуо. При уласку у подземље
примећује да га Савитри још увек прати, затечен Јама никада није видео оволику
приврежност и оданост одлучује да јој испуни још једну последњу жељу. Савитри која се
пре годину дана заклела да ће бити одана једину Сатјавану, зажелела је да има децу, не
знајући то Јама случајно ослобађа Сатјавана од неизбежне смрти.

-Прича како је принцеза надмудрила смрт

9
 ЗАКЉУЧАК

Митови су стално релевантни за друштво. Митови нас везују за трансцендентне основе нашег
постојања. Они се развијају са променама у култури, пејзажу и језику, али нас увек повезују са
оним што је веће од нас, подржава наше духовно биће и даје смисао нашем постојању - за оне
који су склони да истражују оно што је нематеријално, али витално важно за наше психолошко
утемељење. Важност коју митови имају у нашим животима углавном утиче на културу и држи
људе заједно као део групе. Свака култура има своје митове и легенде, деци причају различите
приче и уче о различитим натприродним претњама како би их натерали да се лепо понашају.

Митови додају ниво интриге у животе људи. Заиста би наши животи били досадни и усамљени
без митова.

10
 ЛИТЕРАТУРА

Wilkinson, Philip ( 2009 ), Myths & Legends: An illustrated guide to their origins and meanings

Wikipedia, https://en.wikipedia.org/wiki/Savitri_and_Satyavan

Psychology Today, https://www.psychologytoday.com/us/blog/cui-bono/201704/what-mythology-

reveals-about-the-mind

11