Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

OAS Scenska arhitektura, tehnika i dizajn

Seminarski rad
Arhetip Device kroz istoriju umetnosti

Predmet:

Uvod u studije arhitekture i vizuelnih umetnosti

Profesorice:
Dr. Mia David
Dr. Dragana Konstantinović Student:
Sanja Bunjevac SA-24/2019
 Nije potrebno pratiti ovu strukturu (poglavlja), ali je
potrebno da rad ima Uvod, poglavlja razrade i
Sadržaj: Zaključak.

Prapočetak………………………………………………………………………………………1
Teorijsko istraživanje…………………………………………………………………………...2
Artemis i druge device………………………………………………………………….2
Devica Marija……………………………………………………………………………3
Jungfrau………………………………………………………………………………….3
Studije slučaja…………………………………………………………………………………...4
Artemidin hram…………………………………………………………………………..4
Artemida i jelen………………………………………………………………………….6
Madona na mladom Mesecu u Hortus Conclusus-u………………………………...7
Junge-frau………………………………………………………………………………..8
Zaključak…………………………………………………………………………………………9
Literatura………………………………………………………………………………………..10
Prapočetak

Evropa neolitskog doba nije bila politeistična, već je u većini zajednica bila
slavljena jedna Majka boginja, pod različitim imenima. Materinstvo je bilo prva misterija,
a svest o očinstvu još nije postojala. Ovoj boginji muškarci su se pokoravali i obožavali
je. Vreme se merilo po mesečevim menama, a Lunarni kalendar je brojao trinaest
meseci od dvadeset i osam dana, koliko traje i ženski ciklus. Žena je vladala i bila
centar od kog se polazilo u pokušajima razumevanja pojavnog sveta, zajedno sa
Mesecom čija se veza sa ženskim telom prepoznaje. Određeni autori govore o Trojnoj
boginji Meseca koja se sastoji od tri aspekta koji podsećaju na faze razvoja žene:
Devica (devojka) - mlad Mesec, nevina mlada devojka u simbolici proleća, zatim Nimfa -
pun Mesec, zrela realizovana i plodna žena u simbolici leta, i Starica - opadajući Mesec,
mudra stara žena, zima. Sa ovom tvrdnjom se ne slažu svi antropolozi i istoričari, pa
drugi autori pojavu ovakve boginje pripisuju neopaganističkim uverenjima. Ipak, veza
Device i Meseca ostaje snažan motiv kroz čitavu istoriju.
Ljudska svest se postepeno razvijala i ostvarena je spoznaja “da vetrovi i reke
nemaju moć da oplode ženu”1. Način na koji je ova spoznaja psihološki i emotivno
izmetabolisana od strane potčinjenih muškaraca tog doba, može se smatrati
praiskonskom ranom muškog identiteta u kolektivnom nesvesnom, i direktno je vezana
za pojavu patrijarhata i način na koji žene od tada žive. Pojavom patrijarhata prvi put se
pojavljuje i zavet nevinosti.

Rad pisati naučnim jezikom, u punim rečenicama (a ne taksativno). Koristiti interpunkciju i

konsultovati pravopis! Pismo ćirilica ili latinica, po izboru.
Dužina teksta nije definisana. Rad terba da bude fokusiran i da temu iznese sa
argumentacijom.
Izvore koristiti kao oslonac za informacije, ali težiti originalnoj postavci rada i originalnom
odabiru teme, koja se pažljivo argumentuje.

Obratiti pažnju na navođenje izvora informacija! Mogu se

koristiti i drugi načini (autor, godina), i drugi

1
Robert Grevs, Grčki mitovi, Nolit, Beograd, 1995.,str.5

1
Teorijsko istraživanje

Artemida i druge device

“Olimpijski porodični poredak bio je nekakav sporazum između helenskih i

prehelenskih shvatanja; to je bila božanska porodica šest bogova i šest boginja, na čelu
sa združenom vladavinom Zevsa i Here, tako da je to bio savet bogova u vavilonskom
stilu. Ali posle gušenja pobune prehelenskog stanovništva, koja je u Ilijadi opisana kao
zavera protiv Zevsa, Hera se potčinila Zevsu, Atina se izjasnila »potpuno za oca«, a
Dionis je najzad zaveo mušku prevlast u savetu time što je izbacio Hestiju.”2
Grčke boginje sa ratničkim, dakle, na neki način neobuzdanim karakteristikama,
koje su istovremeno zaštinice prirode, životinja i znanja, su device. Patrijarhalno
nametanje institucije braka kojom bi se obuzdala ženska seksualnost, ali i sloboda, za
žene je vekovima imalo svoju alternativu u zavetu nevinosti. Artemida je boginja lova,
prirode i divljine, divljih životinja, proleća, plodnosti,Meseca i nevinosti. Ona je bila
zaštitnica mladih devojaka, ali i primarna boginja rađanja i zaštitnica babica. Njeni
simboli su strele i luk u obliku mladog meseca, lovački psi, jeleni i Mesec sam. Njen
ekvivalent u rimskom panteonu bila je boginja Dijana.Atina je bila grčka boginja
mudrosti, zanatstva i rata, zaštitnica mnogih gradova u Staroj Grčkoj i zaštitnica grada
Atine, po kojoj je grad i dobio ime. Ptica koja vidi noću, sova, povezana je sa ovom
boginjom mudrosti, a njeni drugi simboli su maslina, zmija, oklop, šlem i koplja. Bila je
poznata kao Athena Parthenos - Atina Devica. Boginja koja se takođe zaklela na
nevinost je i Hestija, boginja nevinosti, srca, domaćinstva, porodice,doma i države.
Neudate boginje često su bile nosioci i negativnih osobina, poput Hekate, koja se
pojavljivala i u trojnoj formi, a bila je zaštitnica raskršća, svetla, magije, veštičarenja,
prizivanja duhova i proroštva.
Termin devica koristio se za mlade nevine devojke, ali i za starije neudate žene,
a boginje koje su se odlučile da ostanu neudate žrtvovale su majčinstvo da bi ostale
slobodne. Devica zapravo ostaje zarobljena u ranoj razvojnoj fazi žene, kako bi se

2
pod 1, str.8

2
sačuvala od patrijarhalne prevlasti, i za tu slobodu žrtvuje ostvarenje u ulozi majke i
prelazak u sledeću fazu.

Devica Marija

Prva kojoj polazi za rukom da postane simbol majčinstva a da i dalje ostane

devica, je Devica Marija, Bogorodica, Majka božija, Sveta Marija, majka Isusa Hrista,
koji je začet posredstvom Svetog Duha, a ne fizičkim kontaktom sa muškarcem,
ostavljajući je tako devicom i u trudnoći. Prema Novom Zavetu i Kuranu, bila je jevrejka
iz Nazareta, nevina i verena za Josipa, koji je bio starac. Jedna je od najvažnijih figura u
hrišćanstvu, a u Islamu je takođe veoma cenjena i ima titulu “naša gospa”, što je
pandan terminu “naš gospodar” koji je rezervisan za proroke.
Zašto je Marija toliko važna? Zašto je patrijarhat prepoznaje kao najveću
vrednost? Da li se iz nje, kao svojevrsnog simbola, može učitati žena koja se nije
potčinila muškoj volji, a uspela je da transcendira žrtvu koju je takva odluka
podrazumevala? Da li se njoj muškarci klanjaju kao prvobitnoj boginji Majci za koju su
njihovi preci verovali da je nadmoćna i da egzistira i reprodukuje se bez njihovog uticaja
i intervencije? I zašto baš ona rađa božijeg sina? Ovo ostaju otvorena, ali važna pitanja,
a Marija i njena nevinost će kroz vekove hrišćanske patrijarhalne vladavine svakako
imati svoju zlokobnu materijalizaciju u nametnutom idealu nevinosti i kultu čistoće.
Možda se baš ovde patrijarhalna težnja za kontrolom svakog aspekta života žene,
prenosi i na teritoriju onog koji je do tada jedini ostao netaknut. Nevinost više nije
slobodan izbor, već nametnuta volja patrijarhata, koja ako je doživotna mora
podrazumevati kompletno odricanje od svetovnog i brak sa bogom.

Jungfrau

K.G.Jung u svojoj klasifikaciji arhetipa prepoznaje Devicu kao Jungfrau, mladu devojku,
devu, devicu, koju poistovećuje sa Persefonom u grčkom mitu, čija je etimologija imena
slična. Ona se ovaploćuje u simbolici nevine i bespomoćne devojke, koju otima Had i
odvodi je u svoje podzemno carstvo, te ostvaruje sa njom prisilan brak. Ova Devica ima
3
karakteristike bespomoćnosti i može se prepoznati kao simbol nagrade muškarcu koji je
spreman na rizične poteze, poput raspleta bajki u kojima heroj nakon pobede nad
različitim antagonistima, za nagradu dobija zlato ili devojku koja za vreme njegovih
putešestvija pasivno spava ili čeka da je on izbavi iz zarobljeništva. Pretpostavlja se da
joj heroj tada oduzima nevinost, jer kada je “osvoji” oni najčešće stupaju u brak. Jung
kaže: “Device su uvek osuđene da umru, zato što njihova ekskluzivna dominacija
feminine psihe ometa proces individuacije, tj sazrevanja ličnosti.”3

Studije slučaja

Artemidin hram

Slika 1: Artemidin hram, bojena gravura, Martin van Hemskerk, XVI vek

3
K.G.Jung, Gerhard Adler, Collected Works of C.G. Jung: The First Complete English Edition of the
Works of C.G. Jung, Kindle edition, str.3076, prevod autora : “...these maidens are always doomed to die,
because their exclusive domination of the feminine psyche hinders the individuation process, that is, the
maturation of personality.”

4
Slika 2: Nalazište Artemidinog hrama danas, Efes, Turska

“Video sam zidove i Viseće vrtove drevnog Vavilona, statuu Zevsa u Olimpiji,
Kolosa sa Rodosa, moćne Velike piramide i grobnicu Mauzolusa, ali kada sam video
hram u Efesu kako se uzdiže ka oblacima, sva ova druga čuda bila su bačena u senku.”
4Ovim rečima Filo Vizantijski, arhitekta i inženjer i jedan od ljudi koji su sastavili listu
ondašnjih sedam svetskih čuda, opisuje Artemidin hram.
Hram je projektovao grčki arhitekta Herosifron. Pravougaone osnove, poput
većine hramova tog doba, ali za razliku od ostalih, ovaj je bio sagrađen od mermera.
Izbor mermera spram kamena, već sugeriše koliko je Artemida bila važna boginja doba.
Fasada je bila oslikana, a mermerni stepenici vodili su od osnovne platforme ka visokoj
terasi, dugačkoj sto trideset metara i širokoj osamdeset. Sto dvadeset sedam stubova
bili su visoki po dvadeset metara, sa jonskim kapitelima, a hram je bio ukrašen

4
Robert P. Vande Kappelle, Into Thin Places: One Man’s Search for the Center, Wipf and Stock
Publishers, Eugene, Oregon, 2011. Str.111 prevod autora: “I have seen the walls and Hanging gardens of
ancient Babylon, the statue of Olympian Zeus, the Colossus of Rhodes, the mighty work of the high
Piramides and the tomb of Mausolus, but when I saw the temple at Ephesus rising to the clouds, all these
other wonders were put in the shade.”

5
bronzanim statuama koje su izvajali najveći umetnici doba, Fidija, Polikleit, Kresilas i
Fradmon. Prema zapisima Sv.Pavla hram su krasili zlatni stubovi i srebrne statue, a
zidovi su bili dekorisani slikama. Ovakva građevina u čast Artemide priča o tome koliko
je važnu ulogu zauzimala u životu antičkih Grka i pre svega kakav hram su mislili da
ova boginja zaslužuje. Iako hram nije postojao dugo, Artemida je jedina ženska figura u
okviru sedam svetskih čuda starog sveta.

Artemida i jelen

Slika 3: Artemida i jelen, nepoznat autor, anoniman vlasnik

U Nju Jorku 2007. na Sotbijevoj aukciji, stranice novije istorije bile su ispisane
kada je bronzana statua Artemida i jelen, iz okvirno I veka pre nove ere, prodata za
dvadeset osam miliona šesto hiljada dolara, postajući tako najskuplja skulptura ikada
prodata na aukciji. Prema Jungu “lov na jelene jedna je od bezbrojnih simboličkih ili
alegorijskih slika seksualnog čina”5, a pored toga, Artemida je ovde prikazana bez luka i

5
K.G.Jung, Čovek i njegovi simboli, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1996. str.26

6
strela kako je najčešće slučaj, što je lišava ratničkih karakteristika i ostavlja u okvirima
njenih nežnijih osobina. Možda je baš to razlog zašto je ova nenaoružana i razigrana
Artemida dostigla tako visoku cenu, i iako je kupac anoniman, možda se može naslutiti
da je muškarac.

Madona na mladom Mesecu u Hortus Conclusus-u

Motiv Device Marije na mladom Mesecu potiče iz Jovanove Knjige otkrovenja,

poslednje knjige Biblije i Novog zaveta, gde on o svojoj viziji u 12. poglavlju piše: “žena
obučena u Sunce, i Mesec pod njenim nogama, a na glavi joj venac od dvanaest
zvezda, i beše trudna i vikaše od porođajnih bolova i muka….i njen (aždajin) rep povuče
trećinu nebeskih zvezda, te ih baci na zemlju.”6

Slika 4: Madona na mladom Mesecu u Hortus Conclusus-u, nepoznati autor, oko 1450.
Gemäldegalerie, Berlin

6
Novi Zavet, Biblijsko društvo, Beograd, 1992. Str. 504 12:1, 12:2, 12:4

7
 Hortus Conclusus je latinski izraz čije je značenje “zatvoreni vrt”. Lingvistički, obe
reči odnose se na termin zatvorenosti. Ovaj izraz je i znak i naziv za Devicu Mariju koji
se pojavljuje u srednjem veku i renesansnoj poeziji i umetnosti, i prati pojavu Marije na
mladom Mesecu. Na ovoj slici nepoznatog autora, svi navedeni elementi iz Jovanovog
Otkrovenja predstavljeni su unutar Hortus Conclusus-a, čineći zajedno jednu
sveobuhvatnu predstavu doživljaja Device Marije u srednjem veku.
Motiv Device Marije na mladom Mesecu može se naći u gravurama, skulpturama,
vitražima, slikama i u heraldici. Logično je zapitati se zašto je ona u svakom prikazu baš
na mladom Mesecu, a ne samo na Mesecu, jer Jovan ne definiše koja je faza meseca u
pitanju. U neoklasicizmu, Dijana se često prikazuje sa mladim Mesecom iznad čela.

Junge-frau

Slika 5: Junge-frau, Gustav Klimt, 1913. Nacionalna galerija, Prag

8
 Poznato je da je Klimt bio upoznat sa Frojdovim i sa Jungovim radom, da su on i
Frojd bili sugrađani, i da je definisanje psihoanalize i nesvesnog imalo snažan uticaj na
umetničko stvaralaštvo, iako su umetnici zapravo koračali nesvesnim hiljadama godina
unazad. Jung hvali Klimtov rad: “Klimt oslikava psihološke prilike čovečanstva,
otkrivajući mračna i ružna obeležja nesvesnog, skrećući pažnju na krajnje istine
prekrivene konvencionalnim moralom. Klimtove slike, čini se, tvrde da moderan život
traži moderne pristupe.”7
Klimtova Junge-frau, istoimena Jungovoj, deli sa njom simboliku proleća, floralnog i
nežnog, ali iako je naziv u jednini, na slici se nalazi sedam isprepletenih žena u kružnoj
formi. Svaka žena predstavlja određenu fazu života, i Klimt izgleda želi da kaže da
nevinost i nežnost pripadaju ženama svih životnih doba, uvek, i da se ciklična priroda
života ogleda u regeneraciji mladosti kroz seksualnost i rađanje.

Zaključak

Arhetip Device je, čini se, doživeo radikalnu transformaciju u XX veku, ali tako snažan
arhetip nikako ne može umreti, kako je Jung sugerisao, ili nestati. Devicu danas
možemo čitati kroz modernu, slobodnu i samosvesnu ženu, onu koja sama upravlja
svojom nevinošću i nežnošću, koju bračni status ne definiše i takođe je stvar slobodnog
izbora. Možda je Devica danas konačno slobodna i može zakoračiti u svoju sledeću
fazu...ili ne.

7
K.G.Jung, Modern Man in Search of a Soul. New York: Harcourt, Brace & Co, 1933. prevod autora:
“Klimt portrayed the psychological state of humanity, unveiling the dark and ugly features of the
unconscious, and drawing attention to the ultimate truths that had been covered by conventional morality.
Klimt’s paintings seem to state that modern life demands a modern approach.”

9
Obavezno je navođenje korišćenih izvora (knjige, članci, internet izvori. Pogledati kako se navode
izvori:
https://casopisbibliotekar.files.wordpress.com/2011/05/chicago_style_bibliografskog_citiranja.pdf
Literatura

Knjige: Robert Grevs, Grčki mitovi, Nolit, Beograd, 1995.

K.G.Jung, Čovek i njegovi simboli, Narodna knjiga, Alfa, Beograd, 1996.
K.G.Jung, Gerhard Adler, Collected Works of C.G. Jung: The First Complete
English Edition of the Works of C.G. Jung, 1975. from Routledge, Kindle edition

Članak: John F. Makowski, Persephone, Psyche, and the Mother-Maiden Archetype,

Loyola University Chicago, Loyola eCommons, 1985.
https://ecommons.luc.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1041&context=classicalstudies_facpubs

Slika 1: Artemidin hram, bojena gravura, Martin van Hemskerk, XVI vek
https://en.wikipedia.org/wiki/File:Temple_of_Artemis.jpg preuzeto 30.1.2020.
Slika2: Nalazište Artemidinog hrama danas, Efes, Turska
https://en.wikipedia.org/wiki/File:Templo-Artemisa-Efeso-2017.jpg preuzeto 30.1.2020.
Slika 3: Artemis i jelen, nepoznat autor
https://www.pinterest.com/pin/438467713690956164/ preuzeto 30.1.2020.
Slika 4: Madona na mladom Mesecu u Hortus Conclusus-u, nepoznati autor, oko 1450.
https://commons.wikimedia.org/wiki/File:15th-century_unknown_painters_-
_Madonna_on_a_Crescent_Moon_in_Hortus_Conclusus_-_WGA23736.jpg preuzeto
30.1.2020.
Slika 5: Junge-frau, Gustav Klimt, 1913.
https://www.passionforpaintings.com/en/art-gallery/gustave-klimt-painter/junge-frau-oil-
painting-reproduction preuzeto 30.1.2020.

10