FILOZOFSKI FAKULTET U NIŠU

DEPARTMAN ZA SOCIOLOGIJU
PREDMET: KULTUROLOGIJA

MIT, MAGIJA, RELIGIJA

 MIT I MITOLOGIJA

 Stvaranje i prenošenje mitova: kulturna tradicija koja povezuje pretke i potomke

 Napušteno stanovište: mitsko mišljenje svojstveno samo primitivnim narodima

MITSKO I NAUČNO (FORMALNO) MIŠLJENJE:

• Ova suprotnost nije istorijski prevaziđena;

• Nije reč o hijerarhijski različitim
stupnjevima mentalnih procesa
• Dva različita načina mišljenja (imaju
različite funkcije u životu svakog naroda);
• Dve različite sfere ljudske egzistencije, na
koje ljudi reaguju ili mitološki ili
racionalno!
 MIT I MITOLOGIJA

MIT (grč. mŷthos - reč, govor; priča,

legenda) znači:

• priča, verovanje starih naroda o poreklu MITOLOGIJA se određuje kao:

sveta, o prirodnim pojavama, o
bogovima i legendarnim herojima,
zagrobnom životu;  skup mitova i legendi o božanstvima,
polubogovima i herojima određene
• nastaje usmenom predajom kulturne etničke grupe.
tradicije (sa kolena na koleno)

 „nauka” koja sistemski sakuplja i

proučava sadržaj, oblik, značenje i
poreklo mitova.
Polje mitskog je „bezdan empirijski
neuhvatljive stvarnosti“ (B. Malinovski)

 Mit se odnosi na ono večno i

nepojmljivo, da bi se odbranilo od haosa
i uspostavio kosmos.

 Funkcija mita je u uspostavljanju

samosvesti jedne epohe ovekovečenjem
prošlosti i tradicije. To je čin
uspostavljanja identiteta utvrđivanjem
porekla.
Arnold Gehlen
 Mitom se svakodnevna stvarnost
pretvara u epohalnu u očima novih
generacija.
Rolan Bart
 Mit o Prometeju

MITOLOGIJA I ISTORIJA

Mit izražava kakav je svet u čovekovoj

predstavi, šta on za njega znači;
Mit ne izražava istinu o svetu kakav on
jeste.
Mit o Sizifu

 Mit nije prosta priča već određeno shvatanje sveta, zamišljena

prošlost zasnovana na kultu predaka.

 Emocionalno doživljena stvarnost, svet se ne posmatra

ravnodušno, bezlično (participacija i animizam).

 Priroda je personifikovana (Frankfort)

 Ne pita se ŠTA je uzrok nečemu, već KO je proizveo neku pojavu.

 Ernst Kasirer
“Esej o čoveku: uvod u filozofiju ljudske kulture”
(1944)

 Mitsko mišljenje se zasniva na ideji o neprekidnosti

života (veza između predaka i potomaka);

 Osnova mita je fluidnost sveta, metamorfoza;

 Podloga mita nije priroda, nego društvo kao istorijski

model mita;

 Oblast mita je iza pojavnog sveta, to je oblast

nesaznatnog sveta, sveta punog tajni.
Ernst Cassirer
(1874 – 1945)
 FUNKCIJE
PSIHOSOCIJALNE
• Savlađivanje „misterije života“;
• Podrška između straha i nade;
• Pruža izlaz verovanjem i ritualom;
• Ohrabruje čoveka uveravajući ga u sopstvenu
moć (ritual i magija);
• Pruža odgovora na emocionalne napetosti
(rađanje, pubertet, smrt);
• Uzdizanje svakodnevne stvarnosti u epohalnu;
• Obezbeđuje identitet pojedinca kroz identitet
grupe čiju tradiciju mit obnavlja i produžava.
MITA
DRUŠTVENO-
-KULTURNE
• Obezbeđuje jedinstvo čoveka i njegovog sveta
verovanjem u moć magične sile, duhovne sile
predaka;
• Povezuje žive članove zajednice sa umrlima
(mentalni integritet pojedinca)
• Obezbeđuje kontinuitet kulture i morala;
• Doprinosi koheziji i održanju zajednice (čuva
dr. institucije i kontroliše kolektivna osećanja);
• Obezbeđuje prenošenje tradicije opravdavajući
prošlost (Kosovski mit kod Srba).
• Mitovi vrše integrativnu kulturnu funkciju
premošćavanjem jaza u važnim aktivnostima
koje čovek još nije u potpunosti savladao
(Kasirer).
 MAGIJA

 Ritualno sredstvo pomoću koga čovek

pokušava da utiče na determinizam
sredine (Levi Stros)
 Vera u moć čovekove „želje“ (u hindu
jeziku magija se označava rečju koja znači
radnju);
 Pomoću magije čovek nastoji da prisili
tajnovite sile da sarađuju sa njim,
verujući da i čovek učestvuje u moći tih
sila;
 Magija je potreba da se uspostavi
kontrola nad stvarima i pojavama
pomoću reči (vradžbina).
 Stvaranje mitova nije karakteristično samo za prednaučnu
epohu kulture, već ima korene u svim kulturama.

REMITOLOGIZACIJA – oživljavanje mita u savremenosti

Upotreba i zloupotreba mita u Srba

Osloncem na tradiciju predaka, zajednice popunjavaju
praznine u društveno-kulturnoj evoluciji.

Osnovu mitskog mišljenja u savremenim društvima

čine

 TRADICIONALIZAM
 ETNOCENTRIZAM
Oživljavanjem prošlosti učvršćuje se (nacionalni,
verski) identitet zajednice, pojedinca i društvene
(etničke) grupe.
 MITOLOGIJA I RELIGIJA

Dominacija ne-materijalne,
duhovne, nad-prirodne sile oličene
Svet je jedinstven u svojoj u apstraktnoj kategoriji boga
materijalnosti (nema dualizma (svevišnji, svemoćni);
materijalnog i duhovnog);
Svet je strogo podeljen na
Svet se povezuje kao jedinstvo ovostrano (svetovno) i onostrano
svih njegovih snaga (sveto), a zemaljski svet je
privremen i priprema je za večni
život.
Ista osnova:

 VEROVANJE (ne saznanje)

 IZVANEMPIRIJSKI TEREN
(ono što je racionalno neobjašnjivo)
 MITOLOGIJA I FILOZOFIJA

Bavi se onim što je saznatljivo i

Mitsko mišljenje je
što se može racionalno pojmiti
zasnovano na verovanju, ne
(razmišljanje o karakteru sveta i
na sumnji.
svrsi života);
Ne može se racionalno Predmet su problemi
pojmiti, nastaje kao egzistencije i univerzuma koji
nadoknada takvom se razumevaju i objašnjavaju
nedostatku. razumevajući samog sebe
(čoveka uopšte).

Počiva na skepsi, polazeći od

Različita osnova na kojoj se stava da ništa nije apriori dato
izgrađuju u saznanju.
(iako je i u filozofiji osnova
ne-empirijsko)
 MITOLOGIJA I NAUKA

Osnova je empirijski svet, ono što je

pojavno/činjeničko;
Osnova je izvanempirijska; Utvrđuje uzročno-posledične veze i
zakonitosti;
Predmet nije nešto što se može
meriti, niti proveravati; Njen predmet je realnost u kojoj se
otkrivaju pravilnosti reprodukcije
Verovanje, a ne saznanje pojava, MERLJIVO I PROVERLJIVO.
Funkcija nauke je saznajna
(objašnjava pojave i njihovo
funkcionisanje) i pragmatička (teži da
ovlada pojavama)

RAZLIKUJU SE I PO OSNOVI I
PO PREDMETU
 MITOLOGIJA I IDEOLOGIJA

Po nekim svostvima bliža mitologiji

nego nauci (iako je njen predmet empirijski
Opšta integrativna funkcija
zajednice;
Obrazac života je širi jer se
odnosi na celinu društva.
svet u funkciji saznanja i objašnjenja).
Ideologija je često iskrivljeno saznanje
jer je u funkciji potvrđivanja vrednosti
određene društvene grupe
(parcijalizovano, interesno usmereno,
neopravdano generalzovano).
Taj obrazac je sužen, jer se parcijalna
slika sveta (klase, grupe) nameće kao
opšta celoj zajednici.

POSTULIRAJU ODREĐENI OBRAZAC ŽIVOTA, NA

OSNOVU VERE U AUTORITETE.
Doc. dr Jelena Petković