Територије освојене у другом морејском рату (1714-18).

Границе неаквистичких земаља – територија аустријска историографија представила као

северна Србија , али тај назив нема нигде у изворима – провинција краљевина Србија
(назив зато што су читали ,, краљевство словена ,, Мавра Орбина ,, дело које штампано
1601.године), Милош Кобилић у Јањеву 1688.године се спомиње , Косово у виду српског
великаша који је убио Мурата првог , спомињали рудникеНово брдо).

Аустријанци дефинишу срж једне државе после 250 година назив Србија.

Србија провинција настала од 15 дистриката – највећи је Београдски по попису

становништва и порезу који су плаћали , имали су око 6000 сесија(50-60 000 становника),
део провинције предат на управу Бачком дистрикту.

Први попис 1721.године (наводи и Душан Поповић)

Свако ко се насели има право да три године не плаћа порез и да користи дрва за изградњу
кућа.

Управа до 1720.године војна управа на челу са Јозефом фон Вајер (ирско порекло ,
командант у аустријској војсци).

Дистрикт управљају провизори – чиновници царске службе у окрузима .

Ишпане или гешпане нижи чиновници , као помоћници провизора морали да знају српски
језик (били Чеси, Словаци, Хрвати).

Иберајтер човек за везу између дистриката и администрације , важну улогу у пограничним

дистриктима чији је задатак био чување путева , да се заустави кријумчарење робе .

Београдска администрација основана 1720.године први штатхолдерје био Александар фон

Виртемберг-плата 6000 форинти , подела на неколико сектора.

Подела на војну и цивилну власт.

Цивилна управа се дели на секторе

- Државна каса
- Главна царинска управа
- Управа за контролу монопола соли , одређивала одакле ће се увозити со (у том
периоду Ердељ или Олтенија)
- Управа за контролу шума – дрва се користила за огрев, фортификацију, изградњу кућа
- Акционарско друштво за руднике , организација која држи природне акције једне
земље ( Рудник, Авала, Кучајна )
- Трговачке компаније – царска оријентална трговачка компанија у Београду
1721.године циљ да зарађује новац.

Становништво се делило на две друштвене групе коморски становници и граничари

(подређени дворском ратном савету).

Београд био подељен на немачки и српски део.

У краљевство Србија су долазили они који су били на властелинствима у Угарској ,

коморско становништво плаћало контрибуције , десетак (жировнина , такса за прављење
пива ) то узимали Јевреји као аренду (за закуп пореза), у провинцији су живели Цинцари,
Јермени, Срби ,Немци , Јевреји. Војни гарнизоно су се налазили у Смедереву, Београду
Шапцу, а Параћин је био стециште прикупљања војске 1736.године.

1737.године офанзива из три правца аустријске војске Видина ,Параћина и ка Новом

Пазару , заузет Ниш (бранио га је касније Домсат де Морез који је вршио фортификацију
београдске тврђаве , погубљен због тога што је предао Ниш , одрубљена му је глава у
Београду).

1739.године Београдски мир – границе на Сави иДунаву , Аустријанци треба да поруше

све војне грађевине, једини остаци аустријског присуства је Капија Карла шестог , кућа на
Дорћолу 1725.године, римски бунар.