UNIVERZITET U ZENICI

ISLAMSKI PEDAGOŠKI FAKULTET

Zbirka književnih tekstova

(Priĉe, pjesme, redalice, brojalice, bajalice, zagonetke, poslovice)

Halilović Elma
Sadržaj
Priče za djecu ......................................................................................................................................5
Zlatokosa i tri medvjedida ...............................................................................................................7
Mala crvena koka i zrno pšenice ......................................................................................................8
Mrav dobrog srca ............................................................................................................................8
Umišljene jabuke Tri se jabuke naguravale u jednoj staklenoj zdjeli na stolu. ..................................9
Djed i repa ......................................................................................................................................9
Lisica i grožđe..................................................................................................................................9
Lav i miš ..........................................................................................................................................9
Paun i čavka .................................................................................................................................. 10
Medvjed i pčele............................................................................................................................. 10
Lav i vuk ........................................................................................................................................ 10
Lav, magarac i lisica ....................................................................................................................... 10
Vuk i ovca ..................................................................................................................................... 11
Slavuj i jastreb............................................................................................................................... 11
Lav i magarac ................................................................................................................................ 11
Pjesme.............................................................................................................................................. 13
Abeceda........................................................................................................................................ 15
Čemu služe roditelji....................................................................................................................... 16
Četiri najvažnije male riječi............................................................................................................ 17
Majka............................................................................................................................................ 17
Vrtidi ............................................................................................................................................. 18
Šuma se budi ................................................................................................................................ 18
Brojalice............................................................................................................................................ 19
Brzonogi zec.................................................................................................................................. 21
Eci peci pec ................................................................................................................................... 21
Jež ................................................................................................................................................ 21
Pliva patka .................................................................................................................................... 21
Ringe ringe raja ............................................................................................................................. 21
Taši taši tanana ............................................................................................................................. 22
Điha điha ...................................................................................................................................... 22
Prsti .............................................................................................................................................. 22
Brzalice ............................................................................................................................................. 23
Zagonetke......................................................................................................................................... 27

3
Priče za djecu

5
Zlatokosa i tri medvjedića
Nekada davno ţivjela u šumskoj kolibici tri medvjeda. Jedan je bio velik, drugi nešto manji, a
treći najmanji. Svaki od njih imao je svoj krevet za spavanje, stolicu za sjedenje i zdjelicu za
kašu.Jednoga dana kada je kaša već bila gotova i pušila se iz zdjelice, krenuše medvjedi u
šetnju dok se kaša ohladi. U kućici pored šume stanovala je sa svojim roditeljima djevojĉica
Zlatokosa. Imala je plave oĉi, malen nosić i dugu zlaćanu kosu. Po njoj je i nazvaše
Zlatokosa. Voljela je švrljati i po ĉitav dan skitati po livadi..
Ljutila se mama: „Ne idi daleko, Zlatokosa! Igraj se pred kućom! Ĉuvaj se!“
Jednoga jutra izaĊe Zlatokosa iz kuće i krene prema šumi. Htjela je nabrati samo malo cvijeća
i odmah se vratiti. I tako, idući za cvijećem, djevojĉica je sve dublje ulazila u šumu. Postade
tiho. Svjetlo sunca oslabi. Drveće je bivalo sve više i sve gušće.
Odjednom se Zlatokosa naĊe pred nekakvom kolibicom. Proviri kroz prozor i ugleda zdjelice
s hranom na postavljenom stolu. Ne razmišljajući puno, Zlatokosa podigne zasun i uĊe u
kućicu. Kašica je mirisala, a Zlatokosa priĊe najvećoj zdjelici i malo okusi. Bijaše još
prevruća. PriĊe srednjoj zdjelici, ali je jelo u njoj bilo već hladno. Zato i nju ostavi i uze
zalogaj iz najmanje zdjelice. Ta je bila baš kako treba, pa djevojĉica pojede svu kašu.
Zlatokosa se pokuša popeti na jednu stolicu, ali je ona bila previsoka. Bila je to stolica
najvećega medvjeda. Zatim se zavali u stolicu nešto manjeg medvjeda, ali joj ni ta nije
odgovarala. Tek je treća stolica bila kao napravljena za nju. Bila je to stolica najmanjeg
medvjeda. Ali, kada je ustajala, stolica puĉe. Oĉi joj se sklapale od umora, pa Zlatokosa krene
na kat, gdje naĊe tri kreveta. Prvo skoĉi na krevet velikog medvjeda, ali on joj bijaše odveć
tvrd. Potom leţe na krevet srednjeg medvjeda, ali joj se on uĉini odviše mekan. Konaĉno se
pruţi po krevetu najmanjega medvjeda, jer joj je tu bilo baš kako treba. Potom legne i zaspa.
Dok je ona tako spavala, u kolibicu se vratiše njezini stanovnici: veliki medvjed, drugi nešto
manji i treći najmanji. Kada veliki medvjed ugleda ţlicu u svojoj zdjeli, reĉe dubokim
glasom: „Netko je dirao moju kašu!“ I nešto manji medvjed vidje u svojoj zdjeli ţlicu, pa reĉe
glasom ni tankim ni dubokim: „Netko je dirao i moju kašu!“ A kad najmanji medvjedić vidje
svoju zdjelicu praznu, zaplaka i povika: „Netko je pojeo moju kašu!“
Onda medvjedi pogledaše uokolo, pa redom povikaše: veliki medvjed dubokim glasom:
„Netko je sjedio na mojoj stolici!“, srednji medvjed ni dubokim ni tankim: „Netko je sjedio i
na mojoj stolici!“, a najmanji medvjed zaplaka i povika: „Netko je sjedio na mojoj stoliĉici i
svu je polomio!“
„Zgromit ću ga!“, grmio je veliki medvjed, „Uši ću mu išĉupati“, prijetio je srednji, „Za nos
ću ga povući“, plakao je najmanji. I tri ljutita medvjeda krenuše uz stepenice.
Veliki je medvjed vidio kako je netko dirao njegov krevet, pa povika dubokim glasom:
„Netko je leţao na mom krevetu!“. Onda i srednji medvjed opazi kako je i na njegovu krevetu
netko leţao, pa povika glasom ni dubokim, ni tankim: „Netko je leţao i na mom krevetu!“.
A kad najmanji medvjed priĊe svom krevetiću, povika slabašnim glasom: „Netko je zaspao u
mom krevetu i još uvijek spava!“
Na te se rijeĉi Zlatokosa probudi, uspravi se u krevetiću i na svoj uţas spazi tri ljutita
medvjeda. Uplašena skoĉi, pa jurnu niz stepenice koliko god je brţe mogla, projuri kroz
otvorena vrata i poĉe trĉati tako da je ostajala bez daha, ali nije stajala dok nije ugledala svoju
kuću na kraju šume.
Poslije toga nikada više nije lutala šumom, niti je nepozvana ulazila u tuĊu kuću, niti je jela
kašu namijenjenu drugima. A tri medvjeda: jedan veliki, drugi nešto manji i treći najmanji,
napraviše novu kašu, popraviše polomljenju stolĉicu, poravnaše svoje krevete i više nikada
nisu ostavljali kašu samu da se hladi.

Mr. sc. Snježana Majdandžić-Gladić

7
Mala crvena koka i zrno pšenice
Mala crvena koka ĉeprkala po dvorištu i našla zrno pšenice.
– Gledajte, gledajte – veli koka. – Našla sam zrno pšenice. Tko će ga odnijeti u mlin? Bit će
kolaĉa.
– Ja ne – veli miš.
– Ni ja – veli patka.
– Onda ću ga odnijeti sama – reĉe crvena koka. Uzme zrno pšenice i odnese ga u mlin.
– Tko će brašno donijeti kući? – pita koka.
– Ja ne – veli miš.
– Ni ja – veli patka.
– Onda ću ga donijeti sama – veli koka.
– Tko će tijesto umijesiti? – pita koka.
– Ja ne – veli miš.
– Ni ja – veli patka.
– Onda ću ga umijesiti sama – veli koka.
– Tko će peći kolaĉ? – pita koka.
– Ja ne – veli miš.
– Ni ja – veli patka.
– Onda ću ga ispeći sama – veli koka.
– Tko će jesti kolaĉ? – pita koka.
– Ja – veli miš.
– I ja – veli patka.
– Ne vi – reĉe koka – pojest ću ga sama.

Zlatna djeca – Mr. sc. Snježana Majdandžić-Gladić

Mrav dobrog srca

Tri miliona i jedan mrav ţive, rade i spavaju u mravljem gradu, ispod velike kruške u
hladu.Oni imaju kuće na kat, na tri, na pet, na devet katova, oni navijaju budilice na pet da bi
se na vrijeme probudili. Taĉno u pet zazvoni milion satova, tada mravi ustaju, galame, prave
zbrku, oblaĉe se, peru zube u trku.Kad zazvoni u šest nema nikog u gradu. Svi su na radu.
Ujutru mravlje starješine po spiskovima prozivaju: “Mrav taj i taj.”
Mravi se po imenima odazivaju, svak mora da kaţe: “Tu sam!” i “Zdrav!” Kada se jave tri
miliiona i jedan mrav, tada je spisku kraj. Prije tri dana, tek što je jutro zaplavilo, mravi se
triput u ĉete prestrojavalii i tri puta prebrojavali. Starješine su iz spiskova prozivali: . “Mrav
taj i taj.” Mravi se po imenima odazivali. Kako god okreneš: Tri miliona mrava. I kraj! Šta je
s tim jednim mravom? Zar spava? Sutradan isto, i prekosutra isto, tri miliona mrava tresu
glavom: Tu ima nešto ĉudno! Tu nešto nije ĉisto! To zanimljivo postaje, zašto i koji mrav
nedostaje? Nema mrava koji je najviše pjevao i galamio, on se zbog neĉeg osamio.Što mu je?
– ĉude se tri miliona mrava, u mravljem gradu, ispod velike kruške u hladu. Šta mu je, zašto
samuje? Tri dana nije ni rijeĉ prozborio. I mravi, koji s posla kući hitaju, njegovu majku
pitaju: “ Je li se udobrovoljio, je li već progovorio?” Tri dana nije ništa ruĉao, sam je po
gradu lutao I zamišljeno ćutao, ili na stepeništu ĉuĉao. Svi se pitaju šta mu je? Zašto samuje?
Sve je u mravljem gradu zbunio, mrvicu keksa su mu u nudili, a on se uzjogunio, nije ni
prstom maknuo, nije ju taknuo. A jutros, tek što se dan zaplavio, netko je buĉno prozor
otvorio i mravljem gradu javio: “Progovorio je, progovorio!” Zašto je mrav tri dana ćutao?
Što nije ruĉao? Što je zamišljen gradom lutao? Na stepeništu ĉuĉao?“Prije nekoliko dana”,
veli, “ moj je tata gladnog cvrĉka otjerao s vrata. I sad neću ni da maknem. Dok ne dovedete
cvrĉka da sa mnom ruĉa, neću ništa da taknem!” Pa sada u mravljem gradu, ispod velike
kruške u hladu, tri miliona mrava trĉka i traţe cvrĉka. A jutros tek što se dan zaplavio, netko
je u dubok bunar zavirio, i skrivenom cvrĉku objavio: “IzaĊi slobodno, nisi ništa skrivio!”
Pa sada cvrĉak i tri miliona i jedan mrav skaĉu i kliĉu u mravljem gradu. Svak hoće da vikne:
“ Cvrĉak je ţiv i zdrav!” Kada se jave tri milijuna i jedan mrav, tada je priĉi kraj.Ispod velike
kruške u hladu, u mravljem gradu, cvrĉak i tri miliona i jedan mrav provode vrijeme on- u
pjesmi, oni – u radu.

Branislav Crnčević

Umišljene jabuke
Tri se jabuke naguravale u jednoj staklenoj zdjeli na stolu.
– Ja sam najljepša, ţutim se kao sunce- reĉe prva.
– Pogledaj mene. Još sam ogrnuta zelenom haljinom proljeća-uskoĉi druga.
– Što se toliko nadmećete? Pogledajte moje rumenilo. Pucam od zdravlja i soĉnosti-bahato će
treća jabuka.
Uto se s igrališta vratio Marko. Opere ruke i priĊe zdjeli. Prsti su mu neodluĉno lebdjeli iznad
jabuka.
– Lijepe su sve tri- promrmlja pa pojede i ţutu i crvenu i zelenu.

Zvonimir Balog

Djed i repa
Posijao djed repu. Izraste repa golema, pregolema. Stade djed repu ĉupati iz zemlje: povuci,
potegni, repu išĉupati ne moţe. Pozove djed u pomoć baku. Baka za djedu, djed za repu:
povuci, potegni, repu išĉupati ne mogu. Pozove baka u pomoć unuku. Unuka za baku, baka za
djedu, djed za repu: povuci, potegni, išĉupati ne mogu. Pozove unuka u pomoć psića Ţuću.
Ţućo za unuku, unuka za baku, baka za djedu, djedo za repu: povuci, potegni, repu išĉupati ne
mogu. Pozove Ţućo u pomoć macu.
Maca za Ţuću, Ţućo za unuku, unuka za baku, baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni,
repu išĉupati ne mogu. Pozove maca u pomoć miša. Miš za macu, maca za Ţuću, Ţućo za
unuku, unuka za baku, baka za djeda, djed za repu: povuci, potegni, išĉupaše repu.

Ruska narodna

Lisica i grožĎe
Lisica, videći groţĊe na jednoj visokoj lozi, pokuša ga na sve naĉine dohvatiti. Nikako nije
mogla doći do njega. Kad je sve probala, ona se okrene i ode govoreći: - Još je kiselo. Ništa
ne valja. Trnu zubi od njega.

Lav i miš
Lav je bio umoran. On leţe u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš odluĉi pretrĉati
preko lava. MeĊutim, lav se probudi i šĉepa miša.
- Je li, maleni ? Zar se ti, kraj toliko prostora, usuĊuješ pretrĉavati preko mojih leĊa? Što
ćemo sada, govori? - viknu lav.

9
- Moćni lave - odgovori miš umiljato. - Pogriješio sam, priznajem. Molim te da mi oprostiš.
Nikada više neću to uĉiniti, ovo je prvi i posljednji put. - Uostalom, pomisli: Kakva bi to slava
bila za lava da ubije miša?
Lav se nasmije i pusti miša ţivog i zdravog. Poslije nekoliko dana, lav se nesretno uhvati u
jaku mreţu koju su postavili lovci. Nije se mogao izvući pa je rikao od jada i srdţbe.
To je ĉuo miš. Odmah je dotrĉao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreţi, nije gubio
vrijeme. Poĉeo je gristi uţad i malo po malo naĉinio je dovoljno veliki otvor kroz koji se lav
izvukao i tako spasio.
- Kakve se ĉudne stvari dogaĊaju na ovom svijetu! - reĉe lav. - Ko bi ikad pomislio da i miš
moţe spasiti lava od smrti!

Paun i čavka
Ptice se skupile u zbor da izaberu sebi poglavara. Najviše se meĊu njima šepurio paun ţeleći
da izaberu njega zato što je najljepši.
- Uzalud se širiš i koĉoperiš - reĉe paunu ĉavka - Od kakve će nam pomoći biti tvoje perje kad
se budemo tukli sa orlom? Trebamo izabrati najslobodnijeg, najhrabrijeg, najjaĉeg, a to nisi t i,
mada ti je rep šaren.

Medvjed i pčele
Jednog dana medo se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće s medom i poĉne ga jesti.
Izleti pĉela pa ga ubode u njušku. Medvjed se rasrdi, podigne košnicu i udari njome o zemlju.
Tada izlete sve pĉele i razdraţene navale bosti medvjeda bez milosti. Zalijetale su mu se u
oĉi, uši te medvjed poĉne bjeţati braneći se koliko je mogao.
˝Zar mi ne bi bilo bolje da sam pretrpio ubod jedne pĉele˝ brundao je on, ˝nego što sam ţeleći
osvetu izazvao protiv sebe cijeli roj.˝

Lav i vuk
Vuk ugrabi ovcu iz stada. PoĊe, noseći je dalje od pastira i pasa, da je na miru pojede. Lav
sretne vuka i otme mu ovcu. Stojeći podalje i promatrajući lava kako jede plijen, vuk mu reĉe:
- Nije u redu što si mi oteo ovcu. To je nepravedno.
- Gle, molim te ! - nasmije se lav. - A jesi li je ti s pravdom stekao.

Lav, magarac i lisica

Lav, magarac i lisica poĊu zajedno u lov. Dogovorili su se da ĉasno podijele sve što ulove.
Kada su dovoljno nalovili, lav reĉe magarcu da pametno razdijeli dobitak. Magarac podijeli
sve na tri dijela, rekavši onda da prvo biraju lav i lisica, a da će on uzeti trećinu koja poslije
njih ostane.
- Zar je to pametna podjela? - reĉe ljutito lav - Sad ću ja tebe nauĉiti pameti! - Zatim tresnu
magarca o zemlju.
- Dijeli ti sad - reĉe lav lisici.
Lisica natovari sve na jednu gomilu, a za sebe ostavi samo jednog zeĉića.
- He, he, premudra lisico! Tko te nauĉio da dijeliš tako pametno? - upita je lav.
- Magareća glupost - odgovori lija.
Vuk i ovca
Vuk, kojega su psi izgrizli, leţao je na obali rijeke. Tada u blizini ugleda ovcu pa je zamoli da
se smiluje i donese mu malo vode.
- Rado bih to i lako uĉinila - odgovori ovca - no, iako si sav izgriţen i ranjen, ipak si vuk.
Bojim se da si i sada više gladan nego ţedan. -

Slavuj i jastreb
Sjedio slavuj na visokom hrastu i po obiĉaju pjevao. Opazi ga jastreb pa, kako je oskudijevao
u hrani, sleti i zgrabi ga. U ţelji da se spasi, slavuj poĉne moliti jastreba da ga ne pojede,
govoreći kako je odviše malen da ispuni jastrebov ţeludac, a on, ako u hrani oskudijeva, neka
hvata veće ptice. Tu mu jastreb upadne u rijeĉ: “Zaista bih bio lud kad bih ostavio hranu koju
već drţim u pandţama i krenuo u potjeru za neĉim ĉega još nema ni na vidiku.

Lav i magarac
Lav i magarac poĊu u lov. Svojom vikom i drekom magarac je plašio ţivotinje i one su
bjeţale iz šume, a lav ih je doĉekivao, napadao i hvatao. Ponoseći se, magarac upita lava:
- Reci sada: kako ti se sviĊa moj glas?
- Još pitaš! - odgovori lav.
- Da te ne poznajem i ja bih se prestravio kada bih ĉuo tvoj glas.

11
Pjesme

13
Abeceda

Ĉuj, Ivice, ti već ideš u prvi razred, a ja ću tek iduće godine.

Reci mi, molim te, što se to u školi uĉi?
Svaki dan se uĉi slovo, svako slovo nešto novo,
nauĉili smo po redu cijelu abecedu:
A B C Ĉ Ć D DŢ Đ E F G H I J K L JL M N NJ O P R S Š T U V Z Ţ.
A – AUTO KOJI JURI
B – BROD NA VJETRU BURI
C – CVRĈAK KOJI CVRĈI
Ĉ – ĈAROBNJAK ŠTO TRĈI
Ć – ĆUK ŠTO NOĆU ZIJEVA
D – DEVA KOJA PJEVA
DŢ – DŢIP ŠTO VOZI ĐAKE
Đ – ĐAKE VESELJAKE
Svaki dan se...
E – ELISA MOTORA
F – FARMA PORED MORA
G – GROŢĐE KOJE ZRIJE
H – HRĈAK ŠTO SE SMIJE
I – INDIJANAC MALI
J – JELEN ŠTO SE HVALI
K – KLOKAN KOJI SKAĈE
L – LISICA ŠTO PLAĈE
Svaki dan se...
LJ – LJULJAĈKA ZA DJECU
M – MRKVA FINA ZECU
N – NOSIĆ MALOG KLINCA
NJ – NJUŠKA BERNARDINCA
O – ODJEĆA OD KONCA
P – POKLOPAC OD LONCA
R – RADIO ŠTO SVIRA
S – SLIKA BEZ OKVIRA
Svaki dan se...
Š – ŠUMA TAMNA, HLADNA
T – TORTA ĈOKOLADNA
U – UDICA NA ŠTAPU
V – VUK ŠTO PRUŢA ŠAPU
Z – ZVONO KAD ZAZVONI
Ţ – ŢABA KAD ZARONI
Eto, slova nema više,
znati ćemo sve što piše.

15
Čemu služe roditelji

Snijeg sluţi za snjegovića,

San je za to da se spava,
Jaje sluţi za pilića,
A šeširu sluţi glava.
Suza sluţi da se plaĉe,
Da nazebu sluţe uši,
Usta sluţe za kolaĉe,
A peć sluţi da se puši.

Ali ĉemu sluţi mama,

Ali ĉemu sluţi tata ?
Rukama, kad padne tama,
Da te grle oko vrata.
Rukama, kad padne tama,
Da te grle oko vrata.
La la la la, la la la la,
La la la la, la la la.

Suza sluţi da se plaĉe,

Da nazebu sluţe uši,
Usta sluţe za kolaĉe,
A peć sluţi da se puši.

Ali ĉemu sluţi mama,

Ali ĉemu sluţi tata ?
Rukama, kad padne tama,
Da te grle oko vrata.
Rukama, kad padne tama,
Da te grle oko vrata.
La la la la, la la la la,
La la la la, la la la.

Zvonimir Golub
Četiri najvažnije male riječi

Ĉetiri najvaţnije
male rijeĉi,
lako je od srca
iskreno reći!

One su samo
zato male
da bi u djeĉje
srce stale.

Dobrog su srca
najbolji gosti:
MOLIM, HVALA,
IZVOLI, OPROSTI.

Aleksandar Kalamar

Majka

Noću ĉesto kad već zaspim

i kad soba već opusti,
ko laticu ruţe, mama
na moj obraz cjelov spusti.

Ona moje male tuge

zagrljajem toplim tješi,
a svakoj se mojoj sreći
ko najljepšem daru smiješi.

Njeni prsti kao lahor

preĊu preko moje kose,
a njene me priĉe lako
u daleka carstva nose.

Njena ljubav mene grije,

njeno srce za me bije,
znam: nada mnom uvijek bdije majka
- biće najmilije.

Ratko Zvrko

17
Vrtići

Vrtići su zabavišta,
vrtići su igrališta,
vrtići su prvo mjesto
gdje se raĊa prijateljstvo,
vrtići su prvo mjesto
gdje se raĊa - prijateljstvo.

Vrtići su djeĉja carstva

koja djeca silno vole,
to su škole, prve škole
prijateljstva i drugarstva,
to su škole, prve škole
prijateljstva i drugarstva.

Šuma se budi

Pogledaj, šuma se budi

i stavlja zeleni šal,
a ptice se već spremaju
za prvi proljetni bal.

Bude se i patuljci,
korjenĉuljci, travuljci..

Gljivice stidljivo vire,

povjetarac im ljulja
šešire.

Gle, medo tiho brunda:

''Zima je iza nas.''
A oĉi još mu ţmirkaju
i pospan mu je glas.

Jadranka Čunčić-Bandov
Brojalice

19
Brzonogi zec

Jedan zeko duga uha,

brzih nogu, dobra sluha,
zelen kupus jako voli
pa ga jede i bez soli.

Eci peci pec

Eci peci pec

ti si mali zec
a ja mala vjeverica
eci peci pec.

Jež

Boc, boc, iglicama

ne diraj ga ruĉicama!
Bode, bode jeţ,
bit će suza, bjeţ!

Pliva patka

Pliva patka preko Save,

nosi pismo na vrh glave,
u tom pismu piše,
ne volim te više.

Pliva patka preko Save,

nosi pismo na vrh glave,
a u drugom javlja
da te zaboravlja.

Preplivala patka Savu,

namoĉila glavu,
donijela pismo,
da zajedno nismo.

Ringe ringe raja

Ringe, ringe, raja

Puna zdjela jaja,
Jedno jaje – muć!
A mi djeco ĉuĉ'.

21
Taši taši tanana

Taši, taši-tanana
i svilena marama
u marami šećera
maloj bebi veĉera.

Điha Ďiha

Điha, Ċiha ĉetiri noge

sve ĉetiri krute,
Ċiha, Ċiha mi idemo
na daleke pute.

Sedlo mi je od marame,
uzde od konopa,
a biĉ mi je od oĉevog
prebijenog štapa.

Rago jedna baš si lijena,

zašto nećeš skakati,
ako nećeš skakat samnom
ja ću skakat sam!

Prsti

Prvi prst je palac,

pravi radoznalac.

Drugi pravo kaţe

i nikad ne laţe,

a srednjak je treći,
on je ponajveći.

Ĉetvrti - domali
prstenom se hvali,

a malić je najmanji,
najslabiji, najtanji.

France Bevk
Brzalice

23
Riba ribi grize rep.

Ture bure valja, Ture bure gura. Brţe Ture bure valja, nego Ture bure gura.

Ture bure gura, bula bure valja, bolje ture bure gura nego bula bure valja.

Na vrh brda vrba mrda.

Igla igra igru igle.

Na štriku se suši šosić.

Suši se, suši se šosiću moj!

Cvrĉi, cvrĉi cvrĉak na ĉvoru crne smrĉe.

Ĉiĉa ĉvorak ĉuva ĉetu ĉavki.

Miš uz pušku miš niz pušku, nasred puške vodu pije.

Kralj Karlo i kraljica Klara su krali klarinet.

Svraka svraku preskakala,

svaka svraka skaka na dva kraka.

Uz krušĉić niz krušĉić.

Usiriše li ti se sir?

Pitala metla metlu, gdje je metla metlu.

Metla metla metlu iza vrata.

Medo medi ne da meda, ne da medo medi meda.

25
Tri tigra, tri tigrice, tri tigrića.

Šaš se suši, suši se šaš.

Škaf i škafnjak.

Jare lajalo i prolajalo.

Na kantaru katran, kantar mjeri katran.

Brsti bršljan brdska koza, jarac jare jarkom voza.

Pekar peĉe pite u peći.

Grk sa grma mrko gledi.

Mrk je Grk, i brk mu mrk.

Kad misliše na te, razveseliše li te?

Odosmo u kotlokrpa, kad kotlokrp kotle krpi sa svojih devet kotlokrpica,

a stara im kotlokrpovka kotlokrpavim kotlovima vodu nosi.

Ĉetiri ĉavĉića na ĉunĉiću ĉuĉeći cijuĉu.

Zagonetke

27
Velike ima oĉi,
lovi rado baš po noći,
poslije svakog dobrog lova,
spavati ide ....
(sova)
U polju ljeti,
sjajna iskra
zrakom leti,
u tamnoj noći
svijetli.
(krijesnica)
Nema noge, brzo bjeţi,
od nje svaki stvor se jeţi.
(zmija)
Osam nogu ima,
to poznato je svima.
Brzo mreţu plete,
da muhe u nju slete.
(pauk)
Bodlje ima, kaktus nije,
kad uplašiš ga,
u klupko se svije.
(jež)
Odijelo raznih boja
ova buba ima,
al' crveno s toĉkicama
najdraţe je svima.
(bubamara)
Kuću gradi u šumici,
u šuplini starog hrasta,
sva je hitra, brza, laka,
na tjelu joj meka dlaka.
(vjeverica)
Ide brzo, pa još brţe,
kad se javlja on - zarţe.
(konj)
Kitnjast ima rep,
velik i lijep,
lješnjaci su njena hrana,
dom joj je svaka grana.
(vjeverica)
Kuća mu je bara,
draga iznad svega,
u njoj ţivi, rado pjeva,
rega, rega, rega!
(žabac)
Škare ima, krojaĉ nije,
u vodi ţivi, riba nije,
oklop nosi, vojnik nije.
(rak)
U jesen kreće prema jugu,
gdje ostaje zimu dugu.
Kada doĊe proljeće,
opet nama dolijeće.
Draga nam je ova ptica,
a zove se .........
(lastavica)
U šumi ţivi
al' ĉesto selu ide,
šulja se tiho,
da koke je ne vide.
(lisica)
Dva šarena krila,
livadama rado lete,
pa na cvijeće slete.
(leptir)
Po zemlji skaĉe, po vodi pliva,
a cijele zime dugi san sniva.
(žaba)
U velikoj šumi mrka zvijer se skriva,
kada doĊe zima, u pećini sniva.
(medvjed)
29
Sve da na stol neki staneš
i uspiješ se istegnuti,
opet nećeš moći
glavu dosegnuti.
Dugokraka, dugovrata,
a plosnate glave,
gleda kao s prvog kata
ima li gdje trave!
(žirafa)
U lepezu širim rep,
ponosito šećem.
Znadem da sam lijep,
oholo se krećem.
Kad izgubim pero,
ne tugujem za njim;
narast će mi drugo!
(paun)
Po leĊima crne,
po trbuhu bijele,
u jesen na jug sele.
Zrakom stalno lete,
zna ih svako dijete.
(lastavice)
Po krošnjama šećem
i veselo skakućem.
Volim šumski mir.
Da zimi ne prosim
u kućicu nosim
lješnjake i ţir.
(vjeverica)
Bockava lopta u travi stoji,
da je dodirne svatko se boji.
(jež)
Dugi kljun i duge noge,
hranu traţi pored vode.
(roda)
Grane dvije
razgranane
razigrane
na proplanku.
Grane dvije
razgranane
iznad glave
uzdigao
u modrine plave.
(jelen)
Savije se, zakoluta,
iz potaje pazi
pod kamenom pokraj puta
il' na šumskoj stazi.
Gladna, hladna, ali otrov
njezin ljuto pali.
Što susreće, to ujeda,
nikoga ne ţali.
(zmija)
Velik sam ko kuća
a miša se bojim.
Nos mi je do poda,
teška mi je noga.
Trubim jako ko trombon,
ime mi je ....
(slon)
Malen sam ko zrno riţe,
radišan i jak,
uvijek nas je puno braće,
ne plaši nas ĉak ni lav.
Crni, ţuti ili bijeli,
mi ko vojnici pravi.
Što smo? Tko smo?
Mi smo .....
(mravi)
Voli kruške, voli med,
kao djeca sladoled.
Kaţu brunda, samo brunda...
Pred zimu zakljuĉa stan
i spava zimski san.
(medo)
Polako ide svima je drag,
za sobom ostavlja srebrni trag.
(puž)
Kratke noge, dugi kljun, U staji stanuje,
tijelo mi je kao ĉun. mlijeko nam daruje,
Kada hodam, nije varka, travom se hrani,
ja se ljuljam kao barka. rogovima brani.
(patka) (krava)

Hitra i laka, ĉuva je šuma svaka, Ja sam djeco šumska kuma,

negdje ispod grane, hitrih nogu, bistra uma.
ĉeka je malo lane. Kabanica moja riĊa,
(srna) svakome se lovcu sviĊa.
(lija)

Malen sam i volim sir. Nit je riba,

A bojim se maĉke. nit je ptica.
Krzno mi je kao pliš, Mrkva mu je poslastica.
pogodite. Ja sam ... Ima krzno meko
(miš) a zovu ga ....
(zeko)

Zelen mu je ogrtaĉ, Njeţan i lijep kao cvijet,

košulja i hlaĉe. veseli je njegov let.
Poput buhe on visoko skaĉe. Gdje je cvijeće
Kuća mu je bara tamo lijeće...
draga iznad svega Ima krila, nije ptica,
u njoj ţivi a bio je gusjenica.
rado pjeva (leptir)
rega, rega, rega.
(žabac)

Imam igle Svileno krilce

ne znam šiti, skriveno rilce.
tko će mene Kad te ubode
pogoditi? eto nezgode.
(jež) Ali i slasti
kad te poĉasti.
(pčela)

Crno ruho ima Imam dlaku nisam maca

repom rado klima. pijem vodu nisam ţaba
U gaju skakuta strašan sam a nisam lav
frula mu je ţuta. nego idem vav, vav, vav.
(kos) (pas)

Po glasu – ţivko. Šumom ide, šumom šetka,

Po perju – sivko. jedna jako ĉudna ĉetka.
Skakućem, virkam, Al' to prava ĉetka nije
posvuda zirkam. nje se boje ĉak i
Ĉuvam se praćke zmije.
i bjeţim od maĉke. (jež)
(vrabac)

31
Ore kao oraĉ,
Crn je kao kovaĉ,
a nije ni oraĉ,
a nije ni kovaĉ.
(krtica)
Ĉudne šare, divne boje,
na krilima mojim stoje.
(leptir)
Kuću nosim na leĊima,
puzim, puzim danima.
Spor sam i polako idem,
ali uvijek svugdje stignem.
(puž)
Travu pase, nije prase.
Ima roge, nema noge.
I bez nogu poljem šeće,
a bez kuće nikud neće.
(puž).
Ima brke, djed nije.
Mlijeko pije, dijete nije.
(maca)
Zujalica, vrijednica,
kuća joj je košnica.
(pčela)
Šap, šap, šaponja,
Zub, zub, zubonja,
trb, trb, trbonja,
brund, brund, brundonja.
Ide šumom, njuši, gleda,
ima li negdje meda.
(medo)