БИБЛИОТЕКА "ХРОНИКА СЕЛ "

ЈОВАН ЈАКШИЋ

ХАШАНИ

Београд, 1991.
 I 91_БИ~ЛИОТЕКА "ХРОНИКА СЕЛА"

ЈОВАН ЈЛКШИЋ

ХАШАНИ
И
ХАШАНЦИ
/1Лсt,Щ j1;-I.t-1tИ 1 ~'У!1tt!-у A1-1-C~~
.:;аlим?vI~ --и !U(C,-!7' ~уИј~~( ~ЉYI ~~I-<
C'-~J k-':J Ј pctk ?-:'иtfii ~, t«c<tv;"~ 1"
гс ~(. t~ е- ./tНC4 •

Београд, 1991,
Јован Јакшић

ХАШАНИ И ХАШАНЦИ

Уреhuвачкu одбор
Академик Радомир Лукић, председник

Бегенишић мр НИКО, ;Ј.гроеКОНОАПоЈста

Владн сзnље вић Никола , новинар
ооковиh П. Милрјко, публициста и новинар
Букић мр Ратко
Живковић мр Милов,~н, еЈ(QIЮl\шста
Јовзновић мр Душан , агроном
Марковић др Петар , професор Београдс ког униперлпет а
Мартиновић Милан, граф. ин ж.
Немањиh др Милош, СОЦИОЛОГ културе
ПаDловић Миливоје, књижевник
Петровиh др Радмила, етномузИ1ЮЛОГ
РадмаНОDић др Душан, агроекономиста
Раићеловић др Видан , професор Београдског УНИПСРЗИТСl ј.\
Релић ЈЬуба. етнолог
СТЗllић др Радомир, исторпчар уметн ости
СтојЗ!iОВ др Младен, професор Н ОDосадског универзитета

УредниИlтво:

Проф. МаРКОDиti др Петар, Г.!'Јавни и одговорни у редню<

Боковић П. Милојко, публициста и новинар

Немањић др Милош , социолог културе
РадмаНОDић др ДушаlI, агроеконом:иста
Ракас др Смиља, социолог
Ралић ~илосап, социолог
Маркопић М. Милица, социолог, секретар

Рецензентu

Академик Радомир Лукић

Проф. др Петар Марковић

ЈЈектор
Др Смиља Ракас

Технички уредник и KopelCТOp

Ј овичић Драган
Никола Владисављевић

Тuраж
1000 ПРИЈ\lерака

Шrамnа:
,,JIнтопanиp", Чачак

ISBN 86-81529-08-0
Нздавачtl

Институт за економ:ику пољопривреде, Београд

Завод за проучавање културног развоја Србиј~
Одбор за проучавање села САНУ, Београд

Суuздавачu

"Дневник" , НИШП , ревија за село - .Добро јутро", Нови См

Етнографски музеј Србије , Београд
Задружни савез Србије
ИНсТиЧ'Т за економику пољопривреде, НОВИ Сад
" l\ултурно-просветна зајеДНlща Србије, Београд
"Литопапир", Чачак
Матица Српска, Нови Сад
МИНllстарство пољопривреде Србије
Народна библиотека Србије
Народни музеј, Београд
"Порсчје" друштвено пољопривредно предузеће, Вучје
Радио-новинска организација "Ј асеюща", Смед. Паланка
Рспублички завод за ззштиту споменика културе Србије
Републички завод за статистику Србије
Специјализопана пољопривредна башса - Агробанка, .ид, Беоrpад
Српско географско друштво, Београд

• • •
Објављивање хроника ССl1а финансијски помажу 11 Вукова эадужБШ:lа
Беоrрад и Фонд за културу Србије.
 ПРЕДГОВОР

Српско село иАШ боzату иаорију ои llасе..ъавања које је по·

'Јело још у VlI СТО.1ећу. У тој дуzoј историји смењивали су се
nериоди њеzовoz успона 11 падова. Вели/ш 11рисредни и културни
просперитет nостшнут је у средњове/Совll0ј држави Немањића.
Он ја био испред дocTиzнyћa тадашњих европских земаља. Чar,
и поСле косовске битке, срnс/Са држава под владавином Стефана
Лазаревиhа, а наРО'lиlО Бурћа БраllК06иhа спадала је у ред нај·
боzатијих држава тадашње Европе. А то боzaтство је било у селу
са обиљем nољоnривредНIIХ "роизвода и рудющима. ЗаПlА' нас·
,'аје nетовековни период ·сурско, терора и оnштеz nустошења и
деzрадације свих облика живота, Нови период наааје крајем се·
дамнаестoz столеhа, новим /юкретима cpncKoz народа а нарочи·
ТО nочетlCОМ деветнасстоz столећа, ПОСЛе два српска устаНКа u
Ilзвојевања национаЛllе слободе. Два столеhа, уzлавном слободноz
живота, српско село имало је бурну културу, привредну, слобо·
дарску историју. Настаје конаЧllО насељавање, формирање села,
l;еких на старим Ol1-ЬUШПlА1.а од пре 7-8 столећа, а u нових. Ве­
лиКи материјални и културни напредак учињен је после 1945.
zодине. Подиzнуте су МНОU< НОве стамбене зzраде, у сеоске домо·
ве је стuzла електрuчна струја, светло, телевизија, бела техника
" др, Трактори су заменили сточну заnреzу. Масовно је заnочело
школовање и др,
Проучавање историје села и ceocKOZ живОта заnочето је
крајел. nРОШЛOZ стол еhа, истраживањима Јована Цвијића и кас·
није њеzoвих ученика, али је убрзо и престало орzаю/зовано ис·
траживање настајања и историје села, као 11 појединих породица.
Измећу два рата, ретки су nоједшщи /Соји су писали исто·
рију, односnо ХРОНUlСУ села. Најче,иће су ·10 чинили сал.и, као
ентузијасти, из љубави према заоичају. У колико су и успели да
наnишу хронику, она је остајала у РУICО/1IIСУ јер нико није хтоо,
"ити ЛlOzaо иа финансира њено објављивање. MHoza села су во·
дила летоnuсе. Ови леТОI1LlСll, УЈСОЛUКО су сачувани, су zpaha не­
nроцењиве вредности за писаље хронtlIсе села.
После 1945. zoдине више се nо,слања nажња унаnрећењу
орzанuзационих форми nроизводње и IштаЊима технолozије, из·
,радње села, а zoтово да није постојала и"'ра Ilницијатива да се
llстра.жује и описује историја села, демozрафски и културни про·
блел1.U, еТНОЛОluја, аН1'роnоzеоzрафuја, соцuолоutја. Више су се
nроучавали проблеми орzанизације nроизоодње, удруживања Il
эадруzаРС'idU, teXi-lULtко-техн.олошка, орzанuзацuо1-tо-еU:ОНО.мска
rlитања, а заnостављала се д руштвено-социолошка сад ржина се·
љачке nроuзводње и nроу·ювање социолоzије села. Ретки су би.
ли uстра:JlСllоачu села u ceocKOZ :Ј1Сивота попут Сретена Вукосав.
љевића, који је водио ИНСТИ'сут за село у САНУ, Милана Влајин,
ца, HeYMopHoZ сакуnљача народних обичаја и умотворина и др.
у Л%НОZUлt селuма неnаJtСЊОiН u незнањем њеноz значаја ни·
су сачуване боzaте архиве, MHoza важна документа КОРИIићена
су за nОТl1аљивање вт'РО у l1ећима и nРОC"l"оријама оnштинске
сеоске управе и бирократије. Брзо је настајала стара архитек­
тура, старине. ЗШ70стављала се иС'горuја, соцuолоzuја, етнолоzu·
ја и све оно Ш,'О 'lUни значајне вредности YKYnHoz npozpeca, па и
технолошкоz. То је и доnриносuло МНОUlм nромашајима у az-
рарној 110лиТllЦИ, а ,отово да није ни било I1ланске 110ЛИПI!':е у
односу на село, fbezoao просторно урећвње и орzанизацију сео­
Ci'OZ Эlсuаота .
Град је увек био у првом плану као · и пољопривредне де­
ла'f/iОСТИ у њему. Пренаzлашено демоzрафско nражњење села,
праћено девитализацијом, били су само последица политике јед·
HocтpaHOz развоја, zашења MHOZUX вредности села, заnостављања
боzа'се културе· села, fbezoae историје. А историја села и њеzoва
култура су у основи и историја народа.
Из села се распламсавала СРПСКа револуција 1804. и 1815_
,одине за одбрану слободе срnско, народа, fbezoaoz достојанства,
културе и вере. Преко 90'1. YKYnHoz састава српске ослободилач­
Јсе војске у ослободила'lки.w ратовима 19)2. и 1914-1918. ,одине
б,LЛИ су храбри синови сељака. У ослободилачким ратовима 1914
-1915. zодине већи део борацкоz састава и старешина јединица
чинили су такоће сеља'1lCи синови.
Сељак се увек борио за слободу и стварање државе, али
држава му није увек nружала услове да сачува и искаже и дру.
ze врдносги, сем ратничких. То је и разли што измећу два рата
није било домова културе у селу, а сељак је живео у беди и си­
ромаИLТву, у блату и nрашини, у трошним кућама од дрвета и
илата којв су осветљаване :JtCHJtCOA1. или nетролејом, спавало се на
земљаНОAl ' 110ду, користио nРИМIlI'ивни алат у пољопривреди и
домаћинству, радио заl1реZOAt zoведа, са српом и мотиком Haz-
нут над земљом по сунцу и кuши. Али, и тај је период значајан
за историју села.
После 1945. zодине оформљено је неколико десетина науч­
н.их установа за nроучавање села - azpoeKOHOMCKUX, azpoHOMCKO-
-технолошких и неколико аzросоциолошких. Ниједна научна УС·
танова, није се, А,еЬутим, бавила nроучавањем историје села а
израдом ХРОНиЈсе села. Нешто је nокушано радом Института ко·
ји је водио Сретен Вукосављевић, али је Институт био кратко,
века.

После више од четири деценије, та I1разнина у науци и на­

uюј народној баштини, nОl1уњена је иницијативом Одбора за
nроучавање села САНУ (председник академик Радомир Лукић)
да се орzанизовано оточне за l1исањем хронике села. Иниција-
тиву за nисање хрониЈ<:а села даје Милојко П. Боковић, nубли.
циста, члан Одбора за село. Почетком 1989. ,одине Одбор за про·
учавање села СpnСЈ<:е академије наука и уметности у заједници
са Заводом за nроучавање културноz развоја Србије, орzaнизо·
вао је састанаЈ<: потенцијалних писаца хроника села. На састанку
)' САНУ ОЈ<:уnило се 67 писаца из целе Србије, као и из српских
села из дpyzиx публика. Настављено је даље Ilријављивање, и
сада на хроникама ради пре ЈСО 500 писаца. За целокупну актив·
IЮС'Г Одбора за село у вези са XpoHUKlL"a задужен је проф. др
Петар МаРЈ<:овић, члан Одбора.
ХРОНUlсе села обухвm'ају развој и живот села од IЮС'гаmCQ
па до данашњux дана. Описују се сви значајнији доzаhаји из
nривредно, и друиtтвеноz живота села, обичаји, посебно развој
utЈСолства, задруzа, спорта, учеutће ,раћана у ослободилачким
ра'говима од nрво. сpnСЈ<:О' устаНЈ<:а, па до народноослободилачЈСе
борбе, и све друzо што је значајно.
Одбор свим писцима доставља упутство за nисање ХРОНUlсе,
литерm'уру, као и све друzо што је потребно, а nосвбно ће nру·
жити nомоћ за објављивање хроника,
Хронике села ЈСоје су до сада написане оправдавају напоре
писаца и Одбора за село. Оне су својеврсна историоzрафСЈСа, де­
моzрафија, социолоzија, етнолоzија, етноzрафија, aHTponozeozpa.
фија срnско, народа,
Залаzањем писаца и уз свестрану znомоћ ,раћана, месних
заједница, а у појединим 011штинама и фондова за културу, обез·
беhују се средства за објављивање хроника.
Уз ову аЈ<:цију, nОЈСренуто је и више дpyzиx аЈ<:ција Ј<:оје
имају за циљ ревитализацију сеосЈСО' живота, народне културе
и стваралаштва. ТаЈ<:О је у једном броју села покренута иници·
јатива nисања леТОl1иса села, а отварају се етно или завичајни
музеји. Формирана је и Библиm'е Ј<:а хроника села, смештена у
Институту за еЈ<:ономиЈСУ пољопривреде (Цара Уроша 54, Бео·
,рад), ,де се налазе хронике села, рукописи или Kњиze које су
до сада објављене. Тако ће од сада УЈ<:УnНО народно стварала ш-
160 бити на једном месту.
Писање хроника села је трајна alCТивHocT. СваЈ<:им даном
се јављају нови аутори, али и разне установе желе да се УlCључе
у аlCцију nисања хрониЈ<:а села и cBeza друzоz што прати ову
аЈСТивн.ост.
Нарочито је значајна одЛУlCа ВУЈ<:ове задужбине да финан.
сијСЈ<:и nомоте штамnање хроника. Затим, Геozрафски фаlCултет
у Беоzраду се, такоће, УЈ<:ључује у аЈ<:цију nисања хроника, а на·
рочито Секретаријат за образовање СР Србије.
Заиста, био је nоследњи час да се обезбеде од заборава
MHoza вредна дОЈ<:умента, nамћења старих људи, MHOZU алати,
уреЬаји и 11редмети са Ј<:ојима је српски народ столећима радио
и живео.
СICУn свих хроника чини, заиста, основу за израду историје
Србије, веома објеlCТивно и арzументовано.
УреЬиваЧlCи одбор
 БРАНКУ fiОПИfiУ С ЉУБАВЉУ

Драги Бранко,
Теби с љубављу посвећујем ову књигу о Хашанима, љепоти
природе твога и мога родног села, људима, њиховим обичајима и
љубави према Теби и Твојој према њима, условима у којима су
некада живјели и како живе данас. Чиним то због Твоје хумане и
поштене ЛИЧНОСТИ и МНОГО jOlII чега.
У писму 3ији Диздаревићу, рекао си да знаш да оно не може
стићн своме адресанту. И ја знам да ово писмо никада неће стићи
Теби.
Познајем Те од раног дјетињства II друговање с Тобом напи­
сао сам и објавио. Био си задовољан и нашалио се на мој и свој
рачун. Признајем да не располажем толиким фондом ријечи да
бих могао изразити своје осјећање љубави и поштовања према Теби
као хуманој ЛИЧНОСТИ и неуморном књижеВНQМ ствараоцу, НИТИ
доносити суд о мјесту које си Ти и Твоја летиратура заузели у
историји иаше и свјетске књижевности. Ипак, усућујем се да Ти
бар нешто кажем. Јер, Ти то заслужујеш, а ја Ти посебно дугујем
за све оно што си учинио за моје образовање. Сјећам се како си
ме подстицао да завршим гимназију послије рата и радовао се мо-

7
ме успјеху. На студијама си ме често питао: "Заврши ли годину,
који СИ испит положио, гурај само, доћи ће вријеме када те неће
питати за ПРОШЛОСТ, него за диплому" , и све у ТОМ стилу. Много је
тога, драги Бранко , ШТО сам од Тебе на учио, дивећи се Твоме пам·
ћењу детаља из историје кљижевности.
у народни устанак 1941. Ти си кренуо пушком али и пером
у руци. И баш из Твога пера проговорили су борци и сви Краји­
шници, проговорили су знани и незнани, живи и мртви. Због тога
се Твоја књи:жевна дјела, поред велике књижевве, ОДНОСНО ли­
терарне вриједности, могу назвати највећим литерарним спомени­
ком времену у коме СИ живиа и стварао. Ако се и летимично при­
сјетимо Твоје прве збирке прича "Под Грмечом", штампане 1938.
године, до романа ,Делије на Бихаћу", "Башта сљезове боје" и збир­
ке приповеДaI<а "Скити јури зеца", запазићемо јед ну живу, конти­
нуирану и стваралачку Твоју кљижевну дјелатност који никада IШ '
си посустао, нити на окукама застао . Био си ч~вјек стваралац који
се историји ниси замјерио. Замјерио си се само властољубивим
примитивцима који су Те прогонили.
Ти си, на себи својствен литерарни начин, ПРОНlIкао у д уше
својих Крајишника, тих добродушних, помало наивних, али борбе­
них, дружељубивих и тврдокорних људи дуге борбене традиције
и слободољубља. Јунаци Твојих кљижевиих дјела су младићи и дје­
војке Босанске Крајине у којој народ вјековима није скидао пу­
шку са рамеиа, одољевајући двјема царевинама - Турској и Ау·
строугарској. Јунаци Твојих дјела су у стварности исти онакви
какве си их Ти описао. И данас се живо сјећам када си, како и у
којим ратним условима створио лик свОга јунака Николетине Бур­
саћа и ко Ти је био узор. Заједничко је за скоро спе јунаке Твојих
дјела патриотизам , али и наивност, храброст, понос, ПQштење И
дружељубље, баш све оно у чему Твоји Крајишници не оскудјевају .
Литерарно описујући учеснике битке за ослобоћеље Бихаћа
1942.годиие, Ти си своје дјело назвао ,Делије на Бихаћу". Аналогно
наведеном Твоме роману, Твоји Те Хашанци називају литераРJlИМ
делијом нашег времена. Свој тапенат и читаво своје биће ставио
си у службу духовних потреба човјека и својим кљижевним дјели­
ма постигао синтезу свега онога што је племенито и добро, лијепо
и поштено у нашем човјеку. Али ииси заборавио ни да људске сла­
бости подвргнеш критици, смјеху, хумору и сатири, због чега си
од власти имао проблема.
Твој приповједачки и уопште литерарии таленат, смисао и моћ
да на једноставан литерарни начин, у својим дјелима, прика.~кеш
врло сложене и компликоване ситуације и људске судбине, да врло
тешку збиљу у рату претвориш у хумор, прибавили су Ти неизмјер·
иу љубав и поштовање Твојих чит!).лаца у Југославији и свијету.
Септембра мјесеца 1983. године последљи пут си био у Хашани·
ма. Видио си школу У коју Те је први пут увео Твој дјед Раде, спо·
је комшије, ратие другове и учеиике основне школе, Твоје драге
читаоце у чије си се ћачке торбе смјестио.
Сваки Твој долазак у Хашане био је за Твоје земљаке, а по­
себно иајмлаће, радостаи доживљај. Били су то сусрети смијеха,

8
luале, хумора и располо)кења у којима се забораве све бриге и днев­
ни проблеА.IИ. Твоји ХаШШ·ЩII су те добро познавали као и Ти љих .
па су шале и хумор на Твој и њихов рачун доживљаване као ду­
ховно освежење које је, по Твоме одласку, дуго препричаванu у селу.
Љубав и поштовање својих земљака нарочито си емотивно
доживио приликом прославе 60-годишњице Твога роьења и 40-го­
дишњице књижевног стваралаштва 1975_ године у Хашанима . Твој
јубнлеј Хашанци су осјсћалн н Дожнвјели као свој и Твој догаћај.
Био сам задужен да Ти се, као "домаћин" обратим са малим гово­
ром, а ТИ СИ мс почастио са "Браво, комшија".
Иако смо свјесни да Твоје КЊИ)l(еDНО стваралаштво при п ада
културноЈ ризници читавог човјечанства, ипак, ми Хушанци даје110
себи за право да Те највише својатамо, онако ИНТИМНО, земљачки.
Тиме покушавамо да Ти бар дјелимичио узвраТIIМО љуб,ш коју си
Ти гајио ПрБIa својим Хашанцима .
Примао си награде и признаља али се никада нису удаљио од
својих Хашана.

"Пребројавам nотоnљене дане

I1 враlшм се у моје Хашане".

Овај Твој литерарни тестамент је испуњен. Твоја бронзана би­

ста у дворишту хашанске школе подсјећа Хашанце на Твоје чу"ено
дјело "Не тугу ј бронзаиа стражо". Одољеваш свим бурама и вје­
ТрОВШIa, као што си одољевао бурама и ударима које си у животу
подносио ОД оних чије си понашање хумористички и сатиричн.и
описивао.
Ти си у себи складно сјединио лик борца и умјетника, ратни­
ка и писца по чему ћеш остати снажна фигура у југословенској и
свјетској литератури, трајан и непоновљив . Чак н када би пали у
заборав свн Твоји ликови, што је IIемогуће, остаће заувјек Твоје ста­
зе дјетињства у Твоме завичају које ће Твоји земљаци љубоморно
чувати и везати своје драге успомене за Твоје име. Ух, како ми ту­
жно звуче Твоје ријечи које си мени 11 Ратку Новаковићу, пред
смрт, IlЗговорио! "Ја нећу да чекам смрт да доье по ме, ја идем пред
њуfl. И отишао си да би вјечно живио.
Ти ниси био само великан југословенске литературе, него и
СLlзионар времена које долази, у коме ће идеали Твојих јунака и
Твоји, бити обезпрећеllИ, а они понижавани. То вријеме, које си Ти
у писму Зији Диздаревићу наслутио, сада је дошло. Твоја црна слу-
1'ња се остварује.
Упозорио си своје читаоце да се у свијету умножавају црни
Ј(ОЊИ И црни коњаници, ноћни и дневни вампири. Црни коњаници н
џелати вратили су се из бијелог свијета, са и без пасоша. Оштре ка­
ме, своје опробано оружје 11 пријете репризом давно прошлог вре­
мена. Њиховим прецима Ти си умакао 1941. године. Хоћемо ли се
поново морати латити оружја, видјећемо. Јер, они који су одвели
Зија и Горана спремили су нове тамне џелате у људском лику који
пуне своје оружје муницијом мржње, с циљем да наставе "посао"
који су започели прије 50 година. Надамо се и вјерујемо да им то
неће поћи за руком.
Јован Јакшић

9
 ПРЕДГОВОР АУТОРА

Одавно сам почео размншљати како да практично нзразим сво·

ју љубав према родном селу Хашани, становницима и природним
љепотама свога родног мјеста. Изворну граl5У прикупљам више од
петнаест година, што је веома мукотрпан посао. Вјерујем да има
још граl5е из које би се могли узети неки подаци за Хашане из
даље прошлости али за мене је била довољна литература наведена
на крају ове књиге.
Хашани су заслужили да се о њима више зна. И до сада су
познати свијету по књижевнику и академику Бранку Rопићу који
је РОl5ен у Хашанима. Његово књижевно стваралаштво је дио кул·
турне ризнице човјечанства, што зна сваки ученик. Ј а сам се тру'
дио да читаоцима прнближим Бранкове Хашане, њихову истори·
ју, природне љепоте, обичаје, људе. Колико сам у томе успио оци·
јениће они сами. А о томе колико је Бранко волио своје Хашане
написао сам посебан прилог у овој кљизи.
Моји Хашани живе у мени тако снажно да из ЊИХ никада не
могу отићи. И када физички одем мислим на моје родне Хашаие.
Када сам се "ИЗ свијета" јављао мојима, прије рата, исписивао сам
на коверти "Хашани" са осјећањем жеље када ћу их опет видјети.
Хашанн су билн у мени читавог рата, пратили су ме на тешком и
дугом ратном путу. Кад сам прешао преко ријеке Сане мислио сам
на моје Хашане. Врбас, Босна, још су даље, а услова за повратак
у Хашане било је све маље. Кад сам био на леденој Дрини, Хашани
су и тада самном били. Удобно се смјестили у мом срцу и души и
зову ме да ДОl5ем када ову земљу у рату проl5ем. Романија ни Ко·
њух, Јахорина ни Звијезда нису ме одвојили од роднога гнијезда.
Ни љепоте Санџака, ни поносне Црне Горе, ни снијеговити Копао·
ник, ни сремске и славонске равнице, чаробне љепоте Загорја, Це·
ља ни Дравограда нису из мене истјерали Хашане. Знам шта ме
на крају чека, али док имам снаге и здравља остаћу у Хашанима.
Захваљујем се сарадницима и консултантима, чија сам имена
навео у овој књизи, који су ми омогућили да евентуалних пропуста
и грешака буде што мање. То се нарочито односи на реконструкци,
ју броја становника 1941., погинуле борце и изворе питке воде. )1(ао
ми је и извиљавам се сродницима погинулих и живих бораца које
нисам записао, ако таквих има. То је само због тога што о њима
нема података. Захваљујем се Општинском одбору СУБНОР·а Бо·
санске Крупе на помоћи у прикупљању и срећивању података о по·
гинулим И преживјелим борцима и жртвама фашистичког терора
у Хашанима.
Сматрао сам правичним и ПОIIЈтеним да читаоце из Хашана упо­
знам са храброшћу Мике Угарчиие и то само онолико колико су о
ој други написали и објавили.
. Увјерен сам да ми Хашанци неће замјерити што сам посветио
мало простора н учитељици Јели Перовић, чијих ученика има још
доста живих.
Пламтеће родољубље , идеализам и романтизам, својствени па·
триотима и младим људима, који су красили омпадииу Хашана иа·

10
шли су мјеста у чланцима посвећеним омладинској организације и
њеној активности.
Што се тиче коицепције књиге, она није шаблон сличних мо­
!Iографија. Трудио сам се да читаоца на прикладан и сажет начин
,,доведем", преко даље прошлости, и предратних друштвевих усло­
ва живота у селу до народног устанка 1941. године и до ослобоће·
ња 1945. године.
Да би активност омладине и народа Хашана у НОР-у била све­
страније и у континуитету приказана преузео сам у ову књиту члан­
ке неких аутора који су раније објављени у другим књигама и то:
"ЛИКВИДАЦИЈА УСТАШКОГ УПОРИШТА У ВЕЛИКОМ ДУ­
БОВИКУ", аутор Светозар fiулибрк.
,,АКТИВ СКОЈ-а У ХАШАНИМА 1941. ГОДИНЕ", аутор Невенка
Новаковић из Хашана;
"ФОРМИРАЊЕ АФЖ-а У НЕКИМ СЕЛИМА КРУПСКОГ СРЕ­
ЗА 1941. и 1942. ГОДИНЕ", аутор Соја fiопић из Хашана.
Значајан допринос свестраном приказу борбе омладине и на­
рода Хашана дали су и Хашанци: Мика Кончар - Шајин, чланком
"АКТИВНОСТ ОМЛАДИНЕ ХАШАНА У НОБ"; и Бошко Васиљевић
чланком, "ВОЈНО-ТЕХНИЧКА РАДИОНИЦА У ХАШАНИМА".
Наведеним чланцима аутори су допринијели да књига буде
истинско свједочанство о једном времену и људима у њему, а по­
себно омладини.
У припреми монографије остварио сам увид у богату граl5у за
све периоде које она садржи, а нарочито документа из НОР-а. Ка­
зивања појединаца "са терена" и њихове забиљешке такоl5е су била
значајаи допринос да књига буде што обухватиија и потпунија. Уз
!юмоћ сарадника, покушао сам да једноставно прикажем с каквим
су се жаром Хашанци борили за слободу отаџбине, како су јуна­
чки гинули широм Југославије и давали несебичне жртве, како у
првом, тако и у другом свјетском рату.
Њихов патриотски и слободарски дух можемо пратити, нај­
прије, у Босанском устанку против турске власти 1875-1878., под
воћством војводе Тривуна Бундала из Хашана, добровољним долас­
ком Хашанаца из Америке на Солунски фронт у првом свјетском
рату, борећи се у српским дивизијама од Солуна до Трн глава, а на­
рочито масовннм учешћем у народноослободнлачком рату 1941-1945.
године.
Трудио сам се, такоће, да читаоци у овој књизи бар неIIПО на·
l5у од оних природних љепота и романтике коју Бранко fiопић спо­
миње или описује у својим дјелима, као што су воденице (деда Три.
шии млин), млин поточар, Јапра, бројнн извори и рељеф. Надам се
да ће то поглавље кљиге послужити Бранковим читаоцима а наро­
чито младим, као својеврсни туристички водич за све оно што ИХ
интересује у Бранковим Хашанима.
Свјестан сам да све што човјек у животу уради може бити бо­
ље, па и ова књига.
Ја сам је писао са скромним знањем историје, али са добрим
познавањем Хашана и Хашанаца, њихових нарави и обичаја, врли­
на и навика, храбрости и патриотизма.
ПИсао сам је из срца и душе, са једином жељом да моји Ха-
шанци буду њоме задовољни. Аутор

11
N

Топографска карта Хашана са ОКОЛИНОМ

 ОЗНЗI{е ТТ на брду .,метла" постављена 1880. roдине

1. ОПШТИ ПОДАЦИ О СЕЛУ

1.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Село Хашани је српско село које се II<1лази двадесетак кило­

метара источно од ОПШТИI-IСКОГ цнтра Босанска Крупа и гранично
је насеље ове општине према општини Сански Мост. По конфигу­
рацији земљишта спада у брдовито равничарске терене, погодне за
земљорадњу и сточарство. 3емљорадња је главна грана пољопривре­
де, а заТIН1 сточарство. Воћарство заузима треће мјесто у привре­
hивању, иако се гаје све врсте воћа сем јужног.
Равиичарски дио села, Жупу, чине простори куда тече ријечи­
ца Јапра и њене притоке Козинчић и Ријека, која тече КРОЗ истои­
мени засео". Надморска висина овога простора је 195-300 метара.
Измећу њих је брдо Црквииа (397 м) које се у облику самара бла­
го спушта према истоку на чијем се ниж_ем дијелу налази центар
села звани Когиновац (335 м). Ту је школа, црква, гробље и трго­
вина. Брдо се скоро вертикално спушта према Јапри и групи кућа
6ургузи. Од Јапре даље на истоку, скоро вертикалио се уздиже шу­
ма звана Брина (475 м) према засео ку Кознн и Сланац.
Шире подручје Хашана чине још и засеоци: Сланац са JIэјDИ'
шом Dисоравии Громиле (523 м); Бекез са иајвиши" брдом Лисин-

13
ска Греда (500 М); Ријека са брдом Будимирова Главица (479 М) и
КОЛИШТ;;l (470 м) које граничи западно са селом Поткалиње; Живо·
скуп са највишим узвишењем Грабеж (529 м) и Метла (474 м). На
западу Хашана је равиичарски терен села Поткалиње изиад кога
се уздиже мања планина Rулумак (627 м). Са јужне стране Хашани
се граниче са Мајкић Јапром која припада општини Сански Мост.
На истоку је заселак Козин.
На Грабежу, Метли, Колиштима и Црквини и другим највишим
узвишењима налазе се обиљежена највиша l\,.l jecTa са укопаним ка­
меном. Тај камен се у иароду зове "машала", а иа топографским
картама обиљежен је као Т.Т. (тригонометријска тачка). Фотогра.
фисао сам овај каменп стуб на Метли иа коме је читљиво уклесана
година његовог постављања (1880.). Тачно двије године послије ау·
строугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године.

По ГУСТИНII иасељености Хашанн припадају расутом типу на·

сеља на површини од око 35 км'. Куће су расуте по читавом селу
и само дјелимично груписане у засеоцнма, најчешће по презиме·
нима.

у средишњем дијелу села, поред центра, гдје се налази шко·

ла, црква , амБУ.'lанта, аутобуска станица и продавница, налази се
група кућа Rургуза. Читав заселак Бекез чинила је група кућа Уг·
реновићи, а у засеоку Сланац Марчете. У засео ку Ријека највећу
групу кућа чиие Вукомановнћи, а у засеоку )!{ивоскуп Раилићи.
Ову групу кућа у селу зову Ранлнћа варош . Заједничко свим наве·
ДНИМ групама кућа је то што су груписане, а прилаз им је из истог
правца свима. Дворишта им се додирују. Скоро по правилу, кори·
сте воду са истог извора.

Ни расуте куће по узвишицпма нису много удаљене ОД IIзјбли­

жег ком шије. Могу се дозват!! и виде се мећусобно.

1.2. ТРАГОВИ ПРВИХ НАСЕЉА

На трагове првих насеља у Хашанима указују наэиви неких

простора и објеката. Назив Варошиште ПОТIIче из римског доба на
коме се могу примјетити остаци вароши која је ту некада постоја·
ла . Налази се изнад ушћа потока Калин у Јапру на платоу на десној
обали Јапре.
На сјевероистоку села налази се шума и градина Јапар на де·
сној обали Јапре, која тече кроз кањон измећу Јапра и Грабежа.
Келтско,илирско племе Јаподи, прије Римљана, допирало је до сре·
I-Iњег Поуња па је највероватније градина Јапар добила име по кел·
тско·илирском nлемеиу Јапади које је можда и градило ову твр·
ћаву.' Не!ш извори називају ову тврћаву "Град Јапар". Римљани су
потисли Јаподе и вјер оватно користили ову тврћаву за одбрану. И
данас су видљиви остаци ове тврћаве, коју народ зове Јапар.

1. Име ријечице Јапра, ШУ!l.'Iе Јапар, тврћаве Јапар, кањона Јапар кроз
који тече Јапра, не исюъучује вјероватноћу да су добили име баш по ксл­
тскcrИЛИРСКО1о1 племену Јаподи - напомена аутора .

14
 Археолошки налази металног новца, стријела и других метал­
них ознака указују да су ову тврћаву користили и можда дограћи­
вали Келти .' Неки га истраживачи-археолози називају праисториј­
ском градином, а други средњевјековним градом.
,Лроисторијска гради на. Налази се на брежуљку над Јапар­
-градом, оријеитисана је С-Ј, им адужину сса 40 м; ilШрину сса 13 м,
а једном терасом ширине сса 8 м дуж источне стране. На сјеверној
ивици платоа остаци оБРУlпеног бедема. Налази: ситни УЛОМЦИ праи­
историјске керамике и кућног лијепа. Вјероватно жељезно доба."3
"Средњовековни град на сјеверном обронку Јапар брда у ве­
ликој окуци Јапре. То је мањи али чврсто граћени град на прегле­
дном положају (димензија 22Х1б м). Састоји се од ј аке округле ку­
ле (Р. око 9 м) и дугуљастог дворишта (16Х9 М) с бедемом висине
5-6 м. Јужна (улазна) страна бедема је ојачана (до 3 м). Спомиње
се 1490. године као посјед кнезова Благајских, односно Ивана Крви­
на. Турци су га заузели 1514.'"

Град у Јапару

Професор Милан Карановић у своме дјелу "Поуње у Босанској

Крајини" само констатује: "Рушевине средњевјековног града виде
се више Јапре на стр мој коси."S

2. Чедо Кнежевић, Босан ска Кр упа, истраживач аматер, приватна HY~

мизматичка збирка.
3. Бранко Рауник, археолог, Архе олошки лекс икон Босне и: Херцегови­
не, ТОМ 2, стр. 19.
4. Иво Бајановски, исто, страна 21 .
5. Милан Карановић : наведено дјело, стр. 491 .

15
 Половином 15. вијека тврЬаву Јапар држали су грофови цељ­
ски, а затим су је преузели хрватски кнезови ФраIIкопаНII. Нисаl\1
наишао на доказе да су је Турци користили као војно утврЬење.
И ЈШ Жнвоскопу се, шшоди професор Милан Карановпn, л!Огу
примјепlТН остаци врло стпрог насеља.

1.3. ИМЕ СЕЛА

Није познато како се село звало прије доласка Турака, одно,

сно турског освајача Босанске Крајин е и простора ЈЈзмећу Уне и
Грмеча. У CBojoi књизи "Поуње у Босанској Крајиии", професор
Милан Карановић наводи да име села потиче од турске ријечи "за­
хашати' • што значи затурити, забацити.
l
Село које је "захашано"
па се за његп није знало. ПО СВЙЈ\.I географском положају ХашаНII су
занста били далеко од караванских путева у турско вријеме, заба­
чени и тешко приступаЧIIИ турској власти V почетку љене консоли­
дације у Подгрмеч у у првој половини 16. Јјијека.

У књизи Хамдије Крешевљановића "Хаиови и каравансерајн

у Босни и Херцеговини" приложена је карта караванских путева у
Босни и Херцеговини на којој нема ни једног пута који поди кроз
сјеверни дио Босанске Крајине. Подручје од Баље Луке, Кључа, Пе·
тровца п БЈЈхаћа, rдje се завршава карапански пут који пролази кроз
наведена MiecTa, па све до ушћа Уне у Саву код Јасеновца и даље
до Босанске Градишке , је без караванских путева, ханова и караван­
сераја. У предговору аутор каже: "У овој радљи нису обраЬени ха­
нови свих мјеста Босне и Херцеговине, нити би то данас било мо­
гуће због недостатка израза и традиције, као и због њихова преве·
ликог броја."6 "Карта са хановима у Босни и Херцеговини не прн­
lf

казује ни један пут кроз наведено подручје на коме се налазе гра·

дови, градине, тврЬаве саграЬене прије доласка Турака, а богато је
шумом и рудним благом. Тешко је вјеровати да их није било, али
су сигурио били ријетки па је могуће да је село Хашани добнло
име по својој "захашености •
lt

Није се могло установити да ли је име села ХШIIани у вези с"

арамонским племенима Ашанима .
Мећутим, име села Хашани МаЈке да се изведе и из ријечп
"хас" (врста посједа). У турско вријеме нека насеља и у Србији по·
чињала су са словом "Х", на пример Хазбуковица. Пошто у СРПСКОМ
јеЗ>lКУ нема слова "Х" на почетку ријечи, Хазбуковица је "изгуби ·
ла" слово "Х" и постала Азбуковица. Или: Хливио (Ливио - Лијев­
но) у 16. вијеку.'

6. Хамдија Крешевљановиић: наведено дјело. Издавач: Научно друштво

Босне и Херцеговине, Сарајево 1957. Библиотека "Петар Кочић", Босанска
Крупа, ИНВ. бр. 12631.
Богићепић Војислав: !1нсменост
7. V Босни и Херцеговини (од појаве
словенске писмености у IX в. до краја Аустроугарске окупације у Босни и
Херцеговини 1918. године) , "Веселин Маслеша" , Сарајево 1975., стр. 113.

16
 1.4. ХИДРОГРАФСКО СТАЊЕ

Хидрографију Хашана чине, поред Јапре и њених притока, још

11 многи I1ЗВОРИ питке воде. Скоро свака кућа, или група кућа, има
свој извор . Хашани су водом најбогатије село у општини Босанска
Крупа. Забиљежио сам 123 извора (могуће је да их има више) који
служе за пиће, напајање стоке и за ХИГI!јенске потребе становниш­
тва. Неки су извори тако јаки да, на стотињак метара од мјеста
rдje се појављују, покрећу llоденице. Такав је, на пример, извор Ко­
зин, који се, као јачи поток улијева у Јапру. Ову притоку Јапре на­
род зове "Козинчић". Сви су извори хладни, а неки су тако хладнн
у љетно доба, да су по томе добилн име, на пример "Студенац" у
Сланцу.
Љепота природе гдје се извори показују је изванредна, а на­
рочито у њиховом даљем току до ушћа у иеки поток или поиирања.
Неки се потоци даљим током губе, поииру, али извор не пресушује .
Мањи број извора љети, када дуго времена нема кише, пресуше и
народ их зове "времењак". Потоци извора су, по правилу, обрасли
шумом и разним коровским биљкама које цвјетају разнобојним
цвијећем што, уз жубор потока , ствара осјећање изванредног ужи­
пања, оnyштеиости и психичкаг одмарањ<1..

Данас су многи извори каптирани и пластичним цијевима до­

ведеии у дворишта и куће корисника.
Највећи водоток у Хашанима је рјечица Јапра која протиче
кроз средишии дио села и напушта га у кањону Јanар у правцу
Будимлић Јапре и Благаја , гдје се ул ијева у ријеку Сану . У своме
току кроз Хашане пр>"'''- притоку Калин (Калишница) и Ријеку с
лијеве и Козинчић с десне стране . Тече кроз равничарски и веома
ПЛОДНИ дио села и лоzодна је за купање љети:, напајање стоке и по­
гон водсница. Погодна је и за наводњавање, нарочито поврћа, али
сељаци немају навику да је више користе у те сврхе .
У рано прољеће и у јесен, може да поплави велике површине
обрадивог земљишта и нанесе знатну матернјалну штету. Од риба
у њој се могу наћи пастрмке, самави и кленови, а има и ДИВЉИХ
1IaТЮ<'3.

1.5. ПОШУМЉЕНОСТ ХАШАНА

Шуме заузимају око трећине територије села. Шумски компле·

кси су на стрмим теренима, а измећу њих су обраДlше површине и
воћњаци . Шуме су на земљишту које се, када се шум а искрчи, мо­
же обраlјивати. Само је Брина и дио Јапра каменито . Највећи шу­
мски комплекси су у Сланцу, Козину, Јапру и дијелу терена који
се зове Брина. Мање површине шуме налазе се и измећу обрадивих
површина у средишњем дијелу села. Највише је заступљено листо'
падно дрвеће као што су: буква, храст, граб, јасен и јавор. Има и
разног грмовног дрвећа (лијеска, глог, дрен, смрека и др.). Рјећи
су кестен и бреза.
У шумама се могу примјетити: вук, лисица, дивља свиња, сриа,
зец, вјеnерица и поиека куна.

17
 2. СТАНОВНИШТВО

2.1. ПОРИЈЕКЛО СТАНОВНИШТDА И РАСЕЉАВАЊЕ

Прије турског освајања Босне у Подгрмечу је, па и у Хашани·

ма, живјело словенско становништво које је још у вријеме првих
налета турске војске почело напуштати ове Ј<рајеве и исељавати се
преко Уне на Запад. Предања указују да је мањи број Хрвата при·
мио Ислам и остао на својим посједима. Нема података колико је
исламизираних Хрвата остало у Подгрмечу. Зна се да је простор од
Каменграда до Крупе заједно са тврЬавом Јапар, 1530. године био
пуст, што указује да су и Хашани, којима ПРIшада Јапар, били пу·
сти, без народа, да је народ побегао пред Турцима. Турцима није
требала пуста земља, па су насељавали исламизирано становниш­
тво, а многи Срби су бежали пред турском најездом и склањали се
у Подгрмеч. Муслимани су били ислужени турски војници и чи­
новници, чији су потомци трајно остали у насељеним мјестима. Би·
ли су то исламизирани Јужни Словени из Босне и других раније
освојених српских покрајина, као и Срби из унутрашњости Босне
и Србије који су насељавали опустјела села. Тако су Хашане насе·
лили Срби.
Због чега су хришћани бјежали пред војском освајача Босне
султана Мехмеда II и касније? Има мишљења да су то чинили због
масовне насилне исламизације становништnа освојених крајева. Ис·
торија не потврЬује нити масовно, нити насилно примање исламске
вјере. Историја потврЬује само да су од почетка турског освајања
и пада Босне и Херцеговине (Хума) нека властела добровољно при·
мала Ислам да би сачували своје властелинске привилегије.
"Нарочито је властела добровољно прелазила у Ислам ради
бољега јемства за очување своје баштине, а осим тога хришћани ни­
су могли добити на уживање владарских и државних имања. Тако
од некадашње хришћаиске властеле постадоше "бегови" Куленови,
ћи, Херцеговићи, Бранковићи, Филиповићи итд.; а за ратне заслуге
(ратовали су само муслимани) војници су добивали земљу, те тако
постаде нова врста посједника који се назваше "спахије". слично
нашим добровољцима.'"
"Тек од пада сребреничке (1512.) и јајачке (1528.) бановине ја·
вљају се поједини случајеви насилног исламизнрања н других нево·
ља код хришћана, који су узрок и сеоби српско-православног :ш­
рода из унутрашњости Босне у њезине западне крајеве и у Хрватску
гдје прије 1463. и 1560. године никада није била познат аправослав­
на вјера ... "9

8. Прота Светислав Давидовић: Српска православна црква у Босни и

Херцеговшrn (од 960. до 1930.) - Монографија, Сарајево 1931., стр. 29-30.
9. Исто сТр. 31.

18
 Историја о преласку хришћана у исламску вјеру под прити­
ском још није дала коначан суд. У своме дјелу ,Дисменост у Босни
и Херцеговини (од појаве словенске писмености у IX вијеку до
краја аустро-угарске владавине у Босни и Херцеговини 1918. годи­
не)" Војислав Богићевић пише да о питању исламизације наука још
пије дала своју одлучну и последњу ријеч.
"Различита су мишљења како је спроведена исламизација, при­
силно ИЛИ добровољним преласком на Ислам. Главни извори за
проучавање ОВОГ питања су турски и латински извори, записи и
натписи тога времена" ,10

Јер "примјена било какве силе била би у опречности изричи­

ТО исламски.!'/[ принципима пјерске толеранције."11 Привилегије које
су Хришћани добивали преласком на Ислам биле су привлачне, па
су то MHOГlI добровољно чинили_ "Преласком на Ислам нови Му­
слимани су самим ТИМ долазили у повољнији поло;кај као припа­
дници владајуће вјере", а ие нације. Престајали су бити кметови и
добијали разне положаје у турској држави_
У времену од 1683. до 1790. године воnена су четири турско­
-аустријска рата у укупном трајању од 23 године. У наведено ври­
јеме Срби су се из Подгрмеча па и из Хашана селили у Хрватску.
Највећи број Срба из Хашана пресељен је у Хрватску за вријеме
последњег аустро-турског рата 1788-1';190. године познат као дубн­
чки или Лауданов рат. Поп Стојан Драгишић из Хашана, засеок
Л(ИВОСI<УП, одвео ј е у Банију око 60 пород!ща. Исељавања српског
становништва у Хрватску, и досељавање Срба из других крајева у
Подгрмеч вршена су за читаво вријеме турске владавине која је
трајала више од 400 година.
Турска војска у своме освајаЧl<ОМ походу кретала се веома спо­
ро. Иако се падом Босне под турску управу сматра освајање Кљу­
ча 1463_ ' године и погибија босанског краља Стјепана Томашевића,
требало им је више од 100 година док су освојили Крупу 1565. го­
дине. Ниј е познато које су године, прије освајања Крупе, заузели
Хашане и порушили православну цркву на брду Црквина. По пре­
дању, Турци су опколили збор код цркве и посјекли много глава,
а ухваћене мушкарце закопали су живе у земљу у стојећем ставу
ДО врата и на њих пустили хртове (псе). Цркву су срушили. Остацн
темеља цркве, гробови, као и шанчеви око цркве који су служили
за одбрану и данас су видљиви. "Није искључено да је црква и
гробље оних српских породица које је поп Стојан Драгишић одвеn
у Банију за Лауданова рата.""

2.2. ПОНОВНО НАСЕЉАВАЊЕ И ПОРИЈЕКЛО

ДАНА ШЊЕГ СТАНОВНИШТВА

Када је поп Стојан Драгишић са Живоскупа одвео 60 породи­

ца преко Уне у Банију (скоро да их и није било више), село је ос­
тало пусто. Почетко" 19. вијека први су се населили Раилићи из

10. Наведено дјело, стр. 96-97.

11. Исто дјело, сТр. 98.
12. Манојло Грбић: "Карлопачко Владичанство", књига I, стр. 113.

19
Грахова, Марчете, Бундале I! Вејииовићи из Далмације; Гаврнловићи
од 3мијања; Вургузи из Бјелајског поља; Давидовићи из Лушци
Паланке; Вукомановнћи из Мајкић Јапре, rдje су се звали Мај кићll;
Дењак и Угорчиие су из Далмације, али се сматрају "старосједио·
цима" што упућује на закључак да се нису селили са попом Драги·
шићем у Бsиију. Мрћа је доселио са Липника, као и Ољаче и Ста­
нићи; из Лике су се доселили и Јакшићи. Шајини, Кончари, Кала·
њи и Угреновићи; Грбићи из Поља, ВејИНО!Јићи из Далмације и Кр·
иете из Дубровиика. Наведене српске породице населиле су у Ха­
шаие прије окупације Босие и ХерцеГО!Јине 1878. године од стране
Аустроугарске монархије. У то вријеме (прије окупације) у Хаша­
не су доселиле и двије мvслиманске пороJtице, Беширевићи и Ибра­
химпашић из Острошца. Хашански бег је био из породице Бешире·
вић. Послије Лаудановог рата 1788-1790. године нису опустили са·
мо Хашани, него читав Подгрмеч. Само 1[З Рујишке је Борћо Гак
одвео у Банију 120 породица. Ево )<аКО Васо Пелагић описује спа·
љени простор западне Босне: "Пуиих пет дана пута у пречац Босне
од Костајнице до Тишковца, путоваће путник по земљишту саврше·
Н
НО порушеном н пустом. !] Пуста земља није требала Турцима, па
су подстицали повратак Срба из Хрватске као кметова у опустјела
села из економског интереса (узи .. ање беглука и других дажбина).
Аустрија је такоће имала своје интересе да се на исељена подручја
насели хришћански живаљ на који ће се ослањати када доће ври­
јеме за окупацију Босне и Херцеговине. И муслиманско становни­
штво се насељавало у Подгрмеч из дијела Лике, Кордуна и Баније
које су Турци морали уступнти Аустрији.
Послије окупације 1878. ГОДlIне насељавање подгрмечких села
је настављено, па су се V Хашане населили из Лике: Вукови, Но­
ваковићи, БУДИМИ]1И, Радииовићи (сада Ратковићи), Родићи, lIlкрби­
ћи, Стојисављевићи, Богуиовићи, Рашете, Прице, Балаћи, Бабићи,
Дивјак, Сучевић, Џакvлс .деснице. Узелци, Вопићи, Мудрииићи, Ке­
че, Вјештице, МаРllчићи, Пејићи. Драгосавац, Штиковци, Вигњевићи,
дамјановићи 11 3авише. Гамбироже и Букарице доселили су се из
Далмације.
Обавезе сељака кметова (а Срби су сви били кметови) биле су
кулучење на спахијским, ОДНОСНО беГОВСЈ(Иi\f имањима бесплатно.
Мужу крава, оваца и коза, прављење сире ва итд. вршиле су жене
и девојке из кмеТОВСКIIХ породица, док су обраду земље и сабирање
плодова вршили мушкарци. Бесплатно кулучење на беговским има·
њима звало се беглук п било је обавеза сваке кметовске породи­
це два дана седмично_ Они су морали .. својим господарима не са·
мо земљу бесплатно обраћипати, него ради послуге слатн у њихове
куће и млаће жене и дјевојке, што је било врло опасно за њихов
морал. Било је случајспа да су обнјесни бегови и други насилници
отимали хришћанске пјевојке или младе, које би остајале дан или
дуже у њихов"" кућама, а иеке су на силу турчене"."

13. "Писци Босне и Херцеroвиине", стр. 149.

14. Светислав Давидовић: Српска православна црква у Босни и Хср·
цеговини (од 960. до 1930.), Сарајево. 1931, стр. 50.

20
 Према предању, кметови су морали, поред материјалних и рад·
них обавеза, удовољавати и крајње понижавајућим захтјевима бе·
гова, као што је право прве ноћи у случају женидбе неког члана
кметовске породице. У случају неудовољења захтјеву бега породица
је морала побјећи другом бегу. Тако је, по предању, породица Мар·
чета из Бјелајског Поља, убивши бега, пребјегла преко Грмеча
у Хашане, заселак Сланац, чнји су потомци данашњи Марчете у
Сланцу. Наиме, за управе капетана убица је могао побјећи у другу
нахију и да промјени презиме па да не одговара за почињено убиј·
ство . Али је због тога читав крај, у коме је убиство извршено, мо·
рао плаћати тзв. крварину.
Све наведено указује да је расељавање хришћанског становни·
штва и бјежање испред Турака било УЗРОКQ.вано превасходно обес·
прављеним, теш.ким економским положај ем и неизвесношћу за оп­
станак, што је узроковало буне и устанке који се јављају у 19. ви·
јеку.
Саферском уредбом 1859. године Турци су укинули беглучки
систем кулучења на већнм спахијским имањима и завели давање
трећине у натури. Кметови су плаћали и друге дажбине као што је
мељавина у воденицама, свадбарина, мостарина итд ., карактеристич·
не и за друге феудалне земље у Европи. Кметови су били потпу но
бесправна раја . Турци су им порушили њихове богомоље, цркве, а
било је примјера и трговања са кметовима, куповања и препродавања.
Тек у првој половини 19. вијека Турци су, под притиском Беча
и незадовољне раје почели дозвољавати српској раји да прави своје
цркве. Ферманом (указом) Султана 1838. године дозвољена је градња
цркве у Хашанима, али не на мјесту гдје је била она коју су пору,
шили него на неком другом мјесту у селу. Саграћена је на мјесту
гдје се и сада налази.

2.3. ХАШАНИ У БОСАНСКОМ УСТАНКУ 1875-1878.

Устанак у Невесињу 1875. године (тзв . Невесињска пушка) имао
је одјека и на обесправљено сељаштво у Босанској Крајини. Узро·
кован је повећаним обавезама сељака према држави која је пропи·
сима о реформи управљања државним пословима оптеретила сељака
до крајње границе издржљивости. "Поред покушаја да се правно
регулишу питања друштвених односа, реформисање турске државе
имало је за последицу још и то да је она укупно поскупела. Пораст
државних издатака осјећа најбоље сељак."" Почео је августа 1875.
на Козари и убрзо се проширио на остале крајеве Босанске Крајине.
Хашанци су масовно учествовали у устанку, што се може закључити
по броју устаника којима је командовао четовоћа Тривун Бундмо из
Хашана који је био мећу најпознатијим устнаичким четовоћама.
у неким изворима Тривуна Бундала називају војвода, што указује
да је био веома храбар и познат устанички воћа који је своје уста·
нике предводио и у биткама даље од Хашана. У прољеће 1876. го­
дине чета Тривуна Бундала налазил а се у Рисовцу са око 200 уста·

15. Милорад Екмечић : Устанак у Босни 1875-1878., "Веселин Маслеша",

Сарајево 1973., стр. 21 .
21
ника. До краја исте године борио се са својом "етом, заједно са че·
тама Триве Амелице и попа Карана на подручју Босанског Петров·
ца, Унца (Дрвара) и Босанског Грахова.
Војвода Тривун Бундало био је члан "Привремене народне бо·
санске владе" коју су формирали устаници и потписник Прогласа о
уједињењу са Србијом.
Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину 1878. године ,
али није мијењала феудалне односе какви су били за вријеме тур·
ске власти. Привилегије бегова, ага и спахија остале су нетакнуте ,
па су кметови и даље давали земљопосједницима трећину пољоприв,
редних производа .

Нова окупаторска власт омогућила је кметовима да купују зем·

љу од Муслимана који су се селили у Турску и од поједнних ага н
бегова који су продавали своја имања . На тај начин су се поједини
кметови ослободили обавезе давања трећине земљопосједницима и
постали власници земље коју обраћују. Мећутим, већина кметова
нису били кадри да откупе земљу коју су обраћивали, па су и даље
плаћали трећину.
v суштини је окупација за босанског сељака значила само про·
мјену господара и повећање обавеза, јер је, поред трећиие турским
феудалним земљопоседницима, морао плаћати и десетину аустријској
власти. "Бегу бегово, цару царево", говорили су сељаци. Уведени су
и нови намети којих није било под турском управом: монопол на

Зграда бuвше Српске земљорадНИ1Jl{е задрvrе у ХашаШL\-1а (удружења са

неограниченим јамчењем)

22
со и дуван, таксе на тужбе, молбе, тестаменте, уговоре, пуномоћја и
други облици фискалних прихода које су сељаци морали плаћати
држави.

Измијениле су се, дакле, само форме експлоатације и економ,

ске зависности СИТНОГ сељачкаг посједа од банкарског и эеленашкаг
капитала који је све више продирао у босанска села. Анексија Босне
и Херцеговине 1908. године наметнула је нову обавезу служења у
аустријској војсци и још је више појачала експлоатацију сељака
који су одбрану својих интереса видјели једино у удруживању у
задружне организације.

2.4. ПОПИС СТАНОВНИШТВА У ХАШАНИМА ЗА ВРИЈЕМЕ

АУСТРОУГАРСКЕ ВЛАДАВИНЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНи

Према сачуваним подацима о попису становништва 1885. године,

који је вршен по вјерској структури, у Хашанима је било 135 ку­
ћа у којима је живјело: Мухамеданаца (муслимана) 21 и источно­
православних 834. Укупно 855."
Попис становништва 1910. године извршен је по социјалној
структури, по аграрном звању. Према наведеном попису, у Хашани­
ма је тада било:

1. Земљопосједника са кметовима 9
2. Слободних сељака 33
3. Кметова 77
4. Кметова и сељака 17

У к у п н о: 136 породич­
них Домаћннстава!1
Попнс становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца
1921. године одражавао је национално-вјерску структуру. У Хашани­
ма је регистровано 944 становника и сви су православни Срби."
И 1931. године покис становништва вршен је по национално­
-вјерској структури и то по општинама, тако да нема увида у ре­
зултате пописа по селима. У општини Велика Рујишка 19 којој су
припадали Хашани, исказани су збирни резултати за цијелу општи­
ну, и то:

16. Статистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине по попису из­

рода 1. маја 1885. године, Сарајево 1886., Архивски фонд Музеја Поуња, Бихаћ.
17. Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини ОД 27. септем­
бра 1910. године, Земаљска штампарија, Сарајево 1912., Архивски фонд Музеја
Поуња, Бихаћ.
18. Дефинитивни резултати пописа стаНОВНШllтва ОД 31 . јануара 1921.
године, Државна штампарија, Сарајево 1932, Архивски фонд Музеја Поуња,
Бихаћ.
19. Дефинитивни резултати пописа станQвништва ОД 31. марта 1931. го­
дине, Државна штампарија, Београд, 1933.
* Радиновићи су познати у селу данас као Ратковићи и тако их већина
становника у Хашанима зове. Нпр., Петра Радюiовић, удата Вопић и Рат·
ковић Миле, њен брат.

23
 1. Православних 8.407
2. Римокатолика 4
3. Муслимана 704

у к у п н о: 9.115
Због неисказивања резултата пописа становништnа 1931. го­
дине по селима, порећење броја становништва 1941. године могуће
је само са званичним резултатима поџиса 1921. године, када је број
становника у Хашанима износио 944 а 1941. године 1.289, што за
двадесет година чини повећање за 345 становника.

2.5. СТАНОВНИШТВО СЕЛА ХАШАНИ ПО ДОМАRИНСТВИМА

И ЧЛАНОВИМА ДОМАRИНСТВА 1941. ГОДИНЕ

средиш ни дио села са центром Коzuновац

1. 1. Бабић Лаза
2. Бабић Петра, супруга Лазина
3. Бабић Драго, брат Лазин од стрица
4. Бабић Миољка, супруга Драгина
5. Бабић Лазо, син Драге и Миољке
6. Бабић Петра, сестра Драгина
7. Бабић Илија (Ишо), стриц Лазин
8. Бабић Перица, отац Лазин
9. Калањ Петар ("Прпић"), сестрић Лазин
10. Калањ Мићо, сестрић Лазин, брат Петров
11. Калањ Јованка, сестра Петрова и Мићина
12. Јанковић Вид, најамник Лазин

2. 1. Бундало Периша
2. Бундало Милица, супруга Перишина
3. Бундало Милан, син Перише и Милице
4. Бундало Илија, син Перише и Милице
5. Бундало Душан, син Перише и Милице
6. Бундало Стоја, супруга Миланова
7. Бундало Милка, супруга Илијина
8. Бундало Стана, супруга Душа нова
9. Бундало Божо, син Милана и Стоје
10. Бундало Босиљка, ћерка Милана и Стоје
11. Бундала Бранко, син Милана и Стоје
12. Бундала Даница, супруга Божина
13. Бундало Перо, син Милана и Стоје
14. Бундало Буја, ћерка Илијина из првог брака
15. Бундала Душанка (Душа), ћерка Илијина из првог брака
16. Бундала Зора, ћерка Илијина из првог брака
17. Бундала Јелка, ћерка Илијина из првог брака
18. Бундало Драго, син Илијин из првог брака
19.. Бундало Мl<ле, син Боже и. Данице
20. Косовац Деса, пасторка Илијина

24
 21. Бундало Смиља, ћерка Илијина из првог брака
22. Бундало Милка, ћерка Душана и Стане
23. Бундало Јово, син Душана и Стане
24. Бундало Раде, син Душана и Стане

3. 1. Бундало Богдан
2. Бундало Даница, супруга Богданова
3. Бундало Милка, ћерка Богдана и Данице
4. Бундало Анка, ћерка Богдана и Данице
5. Бундало Сока, ћерка Богдана и Данице
6. Бундало Мићо, син Богдана и Данице
7. Бундало Стево, син Богдана и Данице

4. 1. Бопић-Бук Соја
2. Бопић Бранко, син из брака са Видом Бопићем
3. Бопић Рајко, син из брака са Видом Бопићем
4. Бук Драган, син из брака са Стеваном Буком
5. Бук Здравко, син из брака са Стеваном Буком
6. Бопић Симо, дјевер Сојин

5. 1. Бук Бураћ, звани Бу јан

2. Бук Мика, супруга Бурћева
3. Бук Милан, син Бурћев и Микин
4. Бук Милка, супруга Миланова
5. Бук Тривун (Триша), син Милана и Милке
6. Бук Никола, син Милана и Милке
7. Бук Смиља, ћерка Милана и Милке
8. Бук Милева, ћерка Милаиа и Милке

6. 1. Бургуз Перо - Бијели

2. Бургуз Милица, супруга Перина
3. Бургуз Душа н, син Пере и Милице
4. Бургуз Милан, син Пере и Милице
5. Бургуз Даница, ћерка Пере и Милице
6. Бургуз Никола, син Пере и Милице
7. Б.ургузЈован (Јојко), син Пере и Милице
8. Б.ургуз Триво, син Пере и Милице

7. 1. Бургуз Марко
2. Б.ургуз Сока, супруга Маркова
3. Бургуз Милка, ћерка Марка и Саке
4. Бургуз Марко (Брацо), син Марка и Саке
5. Бургуз Сава, ћерка Марка и Саке

8. 1. Бургуз Крсто
2. Бургуз Бука, супруга Крстина
3. Бургуз Бранко, син Крстии из првог брака
4. Бургуз Милка, супруга Бранкова
5. Бургуз Ранко, син Крсте
6. Бургуз Деса, ћерка Крстина
7. Бургуз Никола, отац Крстин

25
 9. 1. Б.ургуз Вељко
2. Б.ургуз Љубица, супруга Вељкова
3. Б.ургуз Мара, ћерка Вељка и Љубице
4. Б.ургуз Буро, син Вељка и Љубице
5. Б.ургуз Јелка, ћерка Вељка и Љубице

10. 1. Б.ургуз Перо (Црни)

2. Б.ургуз Крстина - Кића, супруга Перина
3. Б.ургуз Бошко, син Пере и Крстине
4. Б.ургуз Урош, брат Перин
5. Б.ургуз Смиља, супруга Урошева
6. Б.ургуз Милка, ћерка Уроша и Смиље
7. Б.ургуз Борће, син Уроша и Смиље
8. Б.ургуз Перо , син Уроша и Смиље
9. Б.ургуз Боја, супруга Малете (умро 1939.)
10. Б.ургуз Милан , син Боје и Малете
11 . Б.ургуз Васо, син Боје и Малете
12. Б.ургуз Буро - Бата, син пок. Миле

11. 1. Дењак Периша

2. Дењак Ружа, супруга Перишина

12. 1. Дивјак Јован

2. Дивјак Стана, супруга Јованова
3. Декић Драгица, усвојеница
4. Декић Раде, супруг Драгице, прижењен
5. Декић Јован, син Раде и Драгице
6. Декић Мара, ћерка Раде и Драгице

13. 1. Грбић Триво

2. Грбић Мира, супруга Тривина
3. Грбић Никола, син Триве и Мире
4. Грбић Савета, ћерка Триве и Мире
5. Грбић Вера, ћерка Триве и Мире
6. Грбић Нада, ћерка Триве и Мире

14. 1. Грбић Јован

2. Грбић Мара, супруга Јованова
3. Грбић Светозар син, Јована из првог брака
4. Грбић Бранко, син Јована и Маре
5. Грбић Јово, син Јованов

15. 1. Јакшић Вајкан

2. Јакшић Милица, супруга Вајканова
3. Јакшић Јован, син Вајканов из првог брака
4. Јакшић Буро, син Вајканов из првог брака
5. Јакшић Милан (Мићо), син Вајкана и Милице
6. Јакшић Бранко (Брано), син Вајкана и Милице
7. Јакшић Роса, ћерка Вајкана и Милице
8. Јакшић Јованка, ћерка Вајкана и Милице
9. Јакшић Драго, син Вајкана и Милице

26
16. 1. Јакшић Тоде
2. Јакшић Боја, супруга Тодина
3. Јакшић Мара, ћерка Тоде и Боје
4. Јакшић Душан (Дуле), син Тоде и Боје
5. Јакшић Васо, син Тодин из лрвог брака

17. 1. Јакшић Илија

2. Јакшић Мика, супруга Илијина
3. Јакшић Гавра, син Илијин из првог брака
4. Јакшић Душан, син Илијин из првог брака
5. Јакшић Никола, син Илије и Мике
6. Јакшић Стево, син Илије и Мике
7. Јакшић Јека, супруга Николина

18. 1. Јакшић Миле

2. Јакшић Латина, супруга Милина
3. Јакшић Вид, син Миле и Латинке
4. Јакшић Милан, син Миле и Латинке
5. Јакшић Јово, син Миле и Латинке
6. Јакшић Ратка, супруга Миланова
7. Јакшић Јела, супруга Видова
8. Јакшић Драго, син Вндов из првог брака
9. Јю<шић Смиља, ћерка Видова из првог брака
10. Јакшић Бура, син Вида и Јеле
11. Ј акшић Раде, син Вида и Јеле
12. Јакшић Милена, ћерка Милана и Ратке
13. Јакшић Јела, ћерка Видова
14. Јакшић (Вида) Лаза
15. Шупут Душан, син Латинкиног брата Јове Шупуте, који је
одрастао у овој кући (породици Миле и Латинке)

19. 1. Калањ Јово

2. Калањ Ика, супруга Јовина
3. Калањ Душан, син Јове и Ике
4. Калањ Милка, ћерка Јове и Ике

20. 1. Кончар Глишо

2. Кончар Милан, син Глишин
3. Кончар Јулка, супруга Миланова
4. Кончар Душан, син Милана и Јулке
5. Кончар Мика, ћерка Милана и Јулке
6. I<ончар Зара, ћерка Милана и Јулке
7. Кан чар Смиља, ћерка Милана и Јулке
8. Кончар Божо, син Милана и Јулке

21. 1. Мудрннић Стево

2. Мудрннић Никола, снн Стевин
3. Мудринић Јака, супруга Николина
4. Мудрннић Бура, син Николе и Јаке
5. Мудринић Божо, син Николе и Јаке
6. Мудринић Стево, син Николе и Јаке

27
22. 1. Мудринић Душан
2. Мудринић Милка, супруга Душанова
3. Мудринић Бранко (Брано), син Душана и Милке
4. Мудринић Драган, син Душана и Милке
5. Мудринић Јованка, ћерка Душана и Милке
6. Мудринић Савка, ћерка Душана и Милке
7. Мудринић Стевка, ћерка Душана и Милке

23. 1. Мр!;а Бура!;, звани Јурица

2. Мр!;а Милка, супруга Бур!;ева
3. Мр!;а Милан, син Бур!;а и Милке
4. Мр!;а Божо, син Бур!;а и Милке
5. Мр!;а Босиљка, ћерка Бур!;а и Милке
6. Мр!;а Стоја, супруга Миланова
7. Мр!;а Гојко, син Милана и Стоје

24. 1. Новаковић Андрија

2. Новаковић Јелена, супруга Андријина
3. Новаковић Нада, ћерка Андрије и Јелене
4. Новаковић Ратко, син Андрије и Јелене
5. Новаковић Момир, син Андрије и Јелене

25. 1. Новаковић Јован

2. Новаковић Сава, супруга Јованова
3. Новаковић Никола, син Савин и Јованов
4. Новаковић Данка, ћерка Савина и Јованова
5. Новаковић Милка, ћерка Савина и Јованова
6. Новаковић Смиља, ћерка Савина и Јованова

26. 1. Ољача Јово

2. Ољача Буја, супруга Јовина
3. Ољача Мирко, син Јове и Бу је
4. Ољача Јелка, ћерка Јове и Бу је
5. Ољача Милка, ћерка Јове и Бу је
6. Ољача Богдан, син Јове и Бу је
7. Ољача Бор!;е (Боко), син Јове и Бује
8. Ољача Перо, син Јове и Бу је
9. Ољача Зора, ћерка Јове и Бу је

27. 1. Пејић Буро

2. Пејић Сока, супруга Бурина
3. Пејић Милка, ћерка Буре и Соке
4. Пејић Буро, синовац Буре Домаћина

28. 1. Пејић Буро, звани Бурина

2. Пејић Цвијета, супруга Бурина
3. Пејић Милан, син Буре и Цвијете

29. 1. Пејић Лаза

2. Пејић М"рија, супруга Лазина, звана Мања

28
 З. Пејић Никола, брат Лазин
4. Пејић Зарка, ћерка Лазе и Марије
5. Пејић Мара, ћерка Лазе и Марије
6. Пејић Лаза, син Лазе и Марије

ЗА . 1. Пејић Илија, звани Иличић

2. Пејић Сока, супруга Илије
З. Пејић Тодор , син Илије и Саке
4. Пејић Јово , син Саке и Илије
5. Пејић Јела, ћерка Илије и Саке

Зl. 1. Поповић Петар (Брацо)

2. ПOflовнћ Зарка , супр у га Петрова
З . Попопић Милан , син Петра !I Зорке
4. Попопић Борка, ћерка Петра и Зорке
5. Поповић Зара, сестра Петрова

З2. 1. Рашета Вид

2. Рашета Сока, супруга Видова
З . Рашета Никол а, син Видов из првог брака
4. Рашета Милан, син Вида и Саке
5. Рашета Љубица, ћерка Вида и Саке
6. Рашета Милка, супруга Николина
7 . Рашета Илија, син Николе и Милке
8. Рашета Јован (Јојко), син Николе и Милке
9. Рашета Бранко (Брана), син Николе и Милке
10. Рашета Бака, син Николе и Милке
11. Рашета Милева, ћерка Николе и Милке

зз . 1. Шајин Јапан
2. Шајин Буја, супруга Јованова
З. Шајин Лаза, син Јована и Бу је
4. Шајин Бранко , син Јована и Бу је
5. Шајин Сав ка, ћерка Јована и Бу је
6. Ша.iии Мика, ћерка Јована и Бvје
7. Шајин Олга, ћерка Јована и Бу је
8. Шајин Драго, син Јована и Бу је
9. IIIајии Милева, супруга Лазина
10. Шајин Ср!:;ан, брат Јованов
11. Шајин Тривуна, супруга Ср!:;анова

З4. 1. Угарчина Лаза

2. Угарчина Буја, супруга Лазина
З . Угарчина Миле, син Лазе и Бу је
4. Угарчина Сава, супруга Милина
5. Угарчина Мика, ћерка Лазина и Бујина
6. Угарчина Бура, син Миле и Саве

З5. 1. Угарчина Бранко

2. Угарчина Стаиа, мајка Бранкова
З. Угарчина Ан!:;а, сестра Браикова

29
36. 1. Вјештица Буро
2. Вјештица Душанка, супруга Бурииа
3. Вјештица Бранко, брат Бурин

37. 1. Вукомановић Никола

2. Вукомановић Стоја, супруга Николина
3. Вукомановић Петар, син Николе из првог брака
4. Вукомановић Милка, ћерка Николе из првог брака
5. В укомановић Милан, син Николе и Стоје
6. Вукомановић Марко, син Николе и Стоје
7. Вукомановић Тривун, син Николе и Стоје
8. Вукоманопић Марија, ћерка Николе и Стоје

Засеок Бекез

1. 1. Угреновнћ Јојин
2. Vгреноnић Јека, супруга Јојинова
3. Vгреновић Борка, ћерка Јојина и Јеке
4. Vгренопић Богдан, син Јојине и Јеке
5. Vгреновић Бурћија, ћерка Јојина и Јеке
6. Vгреиовић Душаика, ћерка Јојииа и Јеке
7. Vгреиовић Војин, син Јојииа и Јеке

2. 1. Vгреновић Гавро
2. Vгреиоnић Буја, супруга Гаврина
3. Vгреиовић Никола, сии Гавре и Бу је
4. Vгреновић Милева, ћерка Гавре и Бу је
5. Vгреиовић Боро, син Гавре и Бу је

3. 1. Vгреновић Теодор
2. Vгреновић Сава, супруга Теодорова
3. Vгреновић Милан (Мићо), син Теодора и Саве
4. Станић Јованка, усвојеница

4. 1. Угреновић Мићан
2. Vгреновић Ружа, супруга Мићанова
3. Vгреновић Мнлка, ћерка Мнћана и Руже
4. Vгреновић Зорка, ћерка Мићана и Руже
5. Vгреновић Марко, син Мићана и Руже
6. Vгреновић Миланко, син Мићана и Руже

5. 1. Vгреновић Буро
2. УгреНОВIIћ Петра, супруга Бурн на
3. Угреновић Бранко, син Буре и Петре
4. Vгреновић Лазо, син Буре и Петре
5. Vгреновић МарИIШО, син Буре и Петре
6. Угреновнћ Олга, ћерка Буре и Петре

6. 1. Угреновић Обрад
2. Угреновић Аница, супруга Обрадова

30
 3. Угреновић Милан, син Обрада и Анице
4. Угреновић Марија, супруга Миланова
5. Угреновић Мирко, син Милана и Марије
6. Угреновнћ Анћа, ћерка Мнлана и Марије
7. Vгреновић Невенка, ћерка Милана и Марије
8. Vгреновић Слободан, син Милана и Марије

7 1. Угреновић Данило
2. Угреновић Смиља, супруга Данилова
3. Угреновић Проко, снн Данила и Смиље
4. Угреновић Милица, супруга Прокина
5. Угреновић Јелка, ћерка Данила и Смиље
6. Угреновић Душан, син Данила и Смиље
7. Угреновнћ Илија, син Данила и Смиље
8. Угреновић Перо, син Данила и Смиље
9. Угреновић Милица, ћерка Данила и Смиље
10. Угреновић Стоја, ћерка Данила и Смиље
11. Угреновић Душан (Дудо), син Проке и Милице
12. Угреновић Здравко, син Проке и Милице
13. Угреновић Ратко, син Проке и Милице

8. 1. Угреновић Миле
2. Угреновић CToja,~ супруга Милина
3. Угреновић Бошко, оин Миле и Стоје
4. Угреновић Стојка, ћерка Миле и Стоје
S. Угреновић Миља, ћерка Миле и Стоје

9. 1. Угреновић Сава
2. Угреновић Боја, супруга Сави на
3. Угреновић Јанко, син Саве и Боје
4. Угреновић Цвијета , супруга Јан кова
5. Угреновић Босиљка, ћеРI{а Саве и Боје
6. Угреновић Душан, син Јанка и Цвијете
7. Угреновић Славко, син Јан ка и Цвијете
8. Угреновић Миле, син Јанка и Цвијете
9. Угреновнћ Милена, ћерка Јанка и Цвијете

10. 1. Угреновић Бураћ

2. Угреновић Јека, супруга Бурћева
3. Угреновић Жарко, снн Бурћа и Јеке
4. Угренопић Драго (Драгиша), син Бурћа и Јеке
5. Угренопић Веселка, ћерка Бурћа и Јеке
6. Угреновић Милан, син Бурћа и Јеке
7. Угреновић Јелка, супруга Миланова
8. Угреновнћ Момчило, син Милана и Јелке
9. Угреновић иМлка, ћерка Милана и Јелке

31
I

ЗасеоlC Сланац

1. 1. Бундало Михаило
2. Бундало Милица, супруга Михаилова
3. Бундало Душа н, син Михаилов из првог бракrt
4. Бундало Милка, ћерка Михаила и Милице
5. Бундало Ружа, ћерка Михаила и Милице
6. Бундало Јела, ћерка Михаила 11 Милице

2. 1. Бундало Триво
2. Бундало Сава, супруга Тривина
3. Бундало Лаза, син Триве и Саве
4. Бундало Бура, син Триве и Саве
5. Бундало Драго, син Триве и Саве
6. Бундало Урош, брат Тривин
7. Бундало Јован, отац Тривин и Урошев

3. 1. Бундало Миле
2. Бундало Дева, супруга Милана
3. Бундало Јоја, син Миле и Деве
4. Бундало Марко, син Миле и Деве
5. Бундало Саво, син Миле и Деве
6. Бундало Душанка, ћерка Миле и Деве

4. 1. Давидовић Перо
2. Давидовић Марија, супруга Перина
3. Давидовић Милаи (Мића), син Пере и Марије
4. Давидовић Јован (Јаја), син Пере и Марије
5. Давидовић Славко, син Пере и Марије
6. Давидовић Ружа, супруга Јојина
7. Давидовић Боја, супруга Милана (Миће)
8. Давидовић Мара, ћерка Пере и Марије
9. Давидовић Миле, син Миће и Боје
10. Давидовић НИI<ола, син Јоје и Руже

5. 1. Кеча Илија
2. Кеча Мара, супруга Илијина
3. Кеча Драгиња, ћерка Илије и Маре

6. 1. Марчета Милан
2. Марчета Вида, супруга Милована
3. Марчета Душан, син Миланов из првог брака
4. Марчета Милена, супруга Душанова
5. Марчета Аика, ћерка Милана и Виде
6. Марчета Смиља, ћерка Милана и Виде
7. Марчета Милка, ћерка Милана и Виде
8. Марчета Јока, ћерка Милана и Виде
9. Марчета Буја, ћерка Милана и Виде
10. Марчета Ана, маћеха Милаиова

32
 7. 1. Марчета Никола, зваНlI Николчин
2. Марчета Анћа, супруга Николина, ззаиа АнЬуша
3. Марчета Лазо, син Николе н Анће
4. Марчета Мара, супруга Лазниа
5. Марчета Миханло (Кај а) , сии Николе и Аиће
б. Марчета Јака, супруга Михаилова
7. Марчета Ратко, син Лазе и Маре
8. Марчета Жарко, син Лазе и Маре
9. Марчета Јела, ћерка Лазе н Маре

8. 1. Марчета Бураћ
2. Марчета Милица, супруга Бурћева
3. Марчета Слободан (Брацо), син Борћа и Милице
4. Марчета Слободаllка, ћерка Бурћа и Милице
5. Марчета Деса, ћерка Бурћа и Милице
б. Марчета Даница, ћерка Бурћа и Милице

9. 1. Марчета Васо (Васу ка)

2. Марчета Зарка, супруга Васина

10. 1. Марчета Буре, званн Бурејица

2. Марчета Дева, супруга Бурииа, звана Девуша
3. Марчета Бошко, син Буре и Деве
4. Марчета Мнлан, син Буре и Деве
5. Марчета Бранко, син Буре и Деве
6. Марчета Душаи, син Буре и Деве
7. Марчета Гојко, син Буре н Деве
8. Марчета Јака, ћерка Буре н Деве
9. Марчета Љуба, супруга Гојкова
11 . 1. Марчета Вајкан
2. Марчета Сава, супруга Вајканова
3. Марчета Данка, ћерка Вајка"а и Саве
4. Марчета Јака, ћерка Вајка"а н Саве
5. Марчета Милка, ћерка Вајкана и Саве
б. Марчета Душаllка, ћерка Вајкана и Сапе
7. Марчета Стоја, ћерка Вајкана и Саве
8. Марчета Драго, снн Вајкана н Саве
9. Марчета Рајко , син Вајкана 11 Саве
10. Марчета Триво, брат ВајКаЈЈО3
11. Марчета Бокан, брат В«јканов

12. 1. Марчета Петар звани (Петрак)

2. Марчета Буја, супруга Петрова
3. Марчета Бранко, син Петра и Бу је
4. Марчета Тоде, син Петра и Бу је
5. Марчета МиЛIШ, супруга Бранкопа
б. Марчета Миле, син Бранка и Мнлке

33
13. 1. Марчета Стојан
2. Марчета Дева, супруга Стојанова
3. Марчета Јока, мајка Стојанова
4. Марчета Петар, син Стојанов из првог брака
5. Марчета Душанка, ћерка Стојанова из првог брака

14. 1. Марчета Светозар (Светко)

2. Марчета Стоја, супруга Светозара
3. Марчета Мићо, СИН Светозара и Стоје
4. Марчета Борће, син Светозара и Стоје
5. Марчета Мирослав, син Светозара и Стоје

15. 1. Марчета Анћа, супруга Славкова, погинуо прије рата

2. Марчета Мирослав, сии Анћин
3. Марчета Јованка, звана Јоја, сестра Славкова

16. 1. Марчета Јошо

2. Марчета Буја , супруга Јошина

17. 1. Марчета Ана, удовица пок. Стевана - Теје

2. Марчета Доста , свекрва Анина
3. Марчета Милан (Мићо) , син Ане и Стевана
4. Марчета Милена, ћерка Ане и Стевана
5. Марчета Смиља, ћерка Ане и Стевана
6. Марчета Буро, син Ане и Стевана
7. Марчета Сава, супруга Миланова
8. Марчета Милован, син Милана и Саве

18. 1. Обрадовић Стеван

2. Обрадовић Марица, супруга Стеваиова
3. Обрадовић Јово, син Стевана и Марице
4. Обрадовић Марко, син Стевана и Марице
5. Обрадовић Мика, ћерка Стевана и Марице
6. Обрадовић Роса, ћерка Стевана и Марице

19. 1. Обрадовић Лука

2. Обрадовић Марија, супруга Лукина
3. Обрадовић Милан, син Лукин из првог брака
4. Обрадовић Смиља, супруга Миланова
5. Обрадовић Милка , ћерка Лукина из другог брака
6. Обрадовић Анћа, ћерка Лукина из другог брака
7. Обрадовић Божо, син Луке и Марије
8. Обрадопић Борка, ћерка Милана и Смиље
9. Обрадовић Босиљка, ћерка Милана и Смиље
10. Обрадовић Душанка, ћерка Милана и СМllље
11. Обрадовић Јоваика, ћерI<В Лукина и Маријина
12. Обрадовић Стана, ћерка Лукина и Маријина
13. Обрадовић Буја, ћерка Лукина и Маријина
14. Обрадовић Стоја, ћерка Милана и Смиље
15. Обрадовић Зора, ћерка Милана и Смиље

34
20. 1. Станић Бура
2. Станић Стоја, супруга Бурина
3. Станић Илија, брат Бурин
4. Станић Перо, брат Бурин
5. Станић Дева, супруга Перина
6. Станић Миле, брат Бурин
7. Станић Лаза, брат Бурин
8. Станић Душан, брат Бурин
9. Станић Јанка, син Бурин
10. Станић Славко, син Бурин
11. Станић Смиља, ћерка Пере и Деве
12. Станић Рада, ћерка Пере и Деве

.~ 1. 1. Шајин Јово
2. Шајин Сока, супруга Јовина
3. IПа.iин Милан (Миланка), син Јове и Саке
4. Шајин Јелка, ћерка Јове и Саке
5. Шајин Душан, син Јове и Саке
6. Шајин Милка, ћерка Јове и Саке
7. IIIа.iин Ковиљка, ћерка Јове и Саке
8. Шајин Бура , син Јове и Саке

22. 1. Шајин Перо, самац

23. 1. Тополић Миланка

2. Тополнћ Станка, супруга Миланкова
3. Бундало Мира, пасторка Миланкова

Засеок Ријека

1. 1. Будимир Урош
2. Будимир Јела, супруга Урошева
3. Будимир Бранко, син Уроша и Јеле
4. Будимир Мара, ћерка Уроша и Јеле
5. Будимир Јаја, ћерка Уроша и Јеле
6. Будимир Деса , ћерка Уроша и Јеле
7. Будимир Милан (Мићо), син Уроша и Јеле
8. Будимир Бура , син \'рошев
9. Будимир Мика , супруга Бурина
10. Будимир Рајко, син Буре и Микс
11. Будимир Рада, ћерка Буре и Мике

2. 1. Будимир Јово
2. Будимир Милка, супруга Јоnина
3. Будимир Бака, снн Јове и Милке
4. Будимир Никола, син Јове и Милке
5. Будимир Раде, син Јове и Милке
6. Будимир Бука, ћерка Јове и МlIлке
7. Будимир Пера, син Јове и Милке

35
3. 1. Будимир Душан
2. Будимир Марија, супруга Душа нова
3. Будимир Стево, син Душана и Марије
4. Будимир Богдан, син Душана и Марије
5. Будимир Драган, син Душана и Мари ј е
6. Будимир Сава, ћеРЈЮ Душанаи Марије
7. Будимир Слободан, син Душана и Марије
8. Будимир Мара , ћерка Душана и Марије

4. 1. Богуновић Јово
2. Богуновнћ Сава, супруга Јовина
3. Богуновић Милан, син Јове н Саве
4. Богуновнћ Бранко, син Јове н Саве
5. Богуновић Мил ка, ћерка Јове и Саве
6. Богуновић Анка , ћерка Јове и Саве
7. Богуновић Мара, ћерка Јове и Саве
8. Богуновнћ Мићо, син Јове н Саве

5. 1. Вук Јован
2. Вук Милка, супруга Јованова
3. Вук Павле, унук Јоваиов
4. Вук Зорка, супруга Павлова
5. Вук Јела, ћерка Павла и Зорке

6. 1. Дамјановић Илија
2. Дамјаиовић Мика, супруга Илијина
3. Дамјановић Раде , приводак , усвојеник Илијии
4. Дамјановић Мара, супруга Радина
5. Дамјановић Деса, ћерка Раде и Маре

7. 1. Дамјановић Мане
2. Дамјановић Стана , супруга Манина
3. Дамјановић Урош, брат Манин
4. ДамјаН08ић Јелка, супр уга Урошева
5. Дамјановић Бранко, брат Манин
6. Дамјановић Љубиша, син Мане и Стане
7. Дамјановић Бошко, снн Урошев из првог брака
8. Дамјановић Јека, мајка Манина, Урошева и Бранко ва

8. 1. Дамјановић Дане
2. Дамјановић Мара, супруга Данина
3. Дамјановић Славко, син Дане и Маре
4. Дамјановић Јово, син Дане и Маре
5. Дамјановнћ Олга, ћерка Дане и Маре
6. Дамјановић Милан , син Дане и Маре
7. Дамјановић Душанка , ћерка Дане и Маре

9. 1. Дамјановић Душан
2. Дамјано оић МИЛl( а , супруга Душа нова
3. Дамјановић Мика , супр уга Мићпна

36
 4. Дамјановић Вукица, синовка
5. Дамјановић Борка, сестра Душанова
6. ДамјаНОDић Богдан, синовац Душанов
7. Дамјановић Јела, ћерка Душанова

10. 1. Десница Буро

2. Десница Боја, супруга Бурина
3. Десница Бранко, син Буре и Боје
4. Десница Лазо, син Буре и Боје
5. Десница Реља, син Буре и Боје
6. Десница Илија, син Буре и Боје
7. Десница Олга, ћерка Буре и Боје
8. Десница Милка, ћерка Буре и Боје
9. Десница Сава, ћерка Буре и Боје

11. 1. Десница Стојан

2. Десница Јека, супруга Стојанова

12. 1. Кеча Петар

2. Кеча Мика, супруга Петрова
3. Кеча Стана, ћерка Петра и Мике
4. Кеча Дане, син Петра и Мике
5. Кеча Никопа, син Петра и Мике
6. Кеча Мићо, син Петра и Мике
7. Кеча Јово, син Петра и Мике
8. Кеча Буја, ћерка Петра и Мике

13. 1. Маричић Петар

2. Маричић Даница, супруга Петрова
3. Маричић Милан, брат Петров
4. Маричић Милка, супруга Миланова
5. Маричић Зора, сестра Петрова и Миланова
6. Маричић Буро, син Петра и Данице
7. Маричић Марко, син Петра и Данице
8. Маричић Гојко, син Петра и Данице
9. Маричић Стеван, син Милана из првог брака
10. Маричић Илија, син Милана и Милке
11. Маричић (Илије) Симо
12. Маричић Зора, ћерка Милана и Милке
13. Маричић Сава, ћерка Миланова

Ј4. 1. Новаковић Стојан

2. Новаковић Јованка, супруга Стојанова
3. Новаковић Буја, мајка Стојанова
4. Новаковић Невенка, сестра Стојанов а
5. Новаковић Стево, син Стојана и Јованке
6. Новаковић Дара, ћерка Стојана и Јованке
7. Новаковић Мићо, стриц Стојанов

15. 1. Новаковић Божо

2. Новаковић Зорка, супруга Божина

:Н
 3. Новаковић Драгица, ћерка Боже и Зорке
4. Новаковић Никола, син Боже и Зорке
5. Нопакопић Душанка, ћерка Боже и Зорке

16. 1. Новаковић Никола

2. Новаковић Сава, супруга Николина
3. Новаковић Дмитар, син Николе и Саве
4. Новаковић Јања, супруга Дмитрова
5. Новаковић Бранко, син Дмитра и Јање
6. Новаковић Вељко, син Дмитра и Јање
7. Новаковић Јованка, ћерка Дмитра и Јање
8. Новаковић Сава, ћерка Дмитра и Јање
9. Новаковић Буро, син Николе и Саве
10. Новаковић Јела, супруга Бурина
11. Новаковић Невенка, ћерка Буре и Јеле
12. Новаковић Милка, ћерка Буре и Јеле

17. 1. Новаковић Дане

2. Новаковић Сава, супруга Данина
3. Новаковић Драго, сии Дане и Саве
. 4. Новаковић Лазо, син Дане и Саве
5. Новаковиh Јово, син Дане и Саве
6. Новаковић Вида, супруга Јовина
7. Новаковић Слободан, син Јове и Виде
8. Новаковнћ Мирко, син Јове и Виде
9. Новаковић Милева, ћерка Јове и Виде
10. Новаковић Нада, ћерка Јове и Виде

18. 1. Новаковић Миле

2. Новаковић Стана, супруга Милана
3. Новаковић Никола, син Миле и Стане
4. Новаковић Марко, син Миле и Стане
5. Новаковић Бранко, син Миле и Стане
6. Новаковић Пајо, брат Милин
7. Новаковић Анка, супруга Пајина
8. Новаковић Гојко, брат Пајин и Милин

19. 1. Сучевић Јова

2. Сучевић Милка, супруга Јовина
3. Сучевић Драгиња, сестра Јовина

20. 1. Сучевић Исо

2. Сучевић Смиља, супруга Исина
3. Сучевић Петар, син Исе и Смиље
4. Сучевић Драгиња, ћерка Исе и Смиље
5. Сучевић Јања, ћерка Исе и Смиље
6. Сучевић Олга, ћерка Исе и Смиље
7. Сучевић Милица, ћерка Исе и Смиље
8. Сучевић Невенка, ћерка Исе и Смиље
9. Сучевић Борћо, син Исе и Смиље

38
 10. Сучевић Никола, син Исе и Смиље
11. Сучевић Јово, син Исе и Смиље
12. Сучевић Боро, син Исе и Смиље
13. Сучевић Мићо, син Исе и Смиље
14. Сучевић Бране, син Исе и Смиље
15. Крчмар Радојка, сестричина Јовина

21. 1. Шајин Стево

2. Шајин Стана, супруга Стевина
3. Шајин Мара, зв . Магеља, мајка Стевина
4. Шајин Мирко, синова Ц Стевин
S. Шајин Сава, супруга Миркова
6. Шајин Славко, син Стевин
7. Шајин Милан, син Стевин
8. Шајии Маринко, син Стевин
9. Шајин Триво, син Марков
10. Шајин Зора, ћерка Миркова
11. Шајин Борка, ћерка Стеве и Стане
12. Шајии Даринка, ћерка Стева и Стане
13. Шајин Невен ка, ћерка Стеве и Стане

22. 1. Вејновић Лазо

2. Вејновић Јока, супруга Лазина
3. Вејновић Буро, син Лазе и Јоке
4. Вејновић Сава, ћерка Лазе и Јоке

23. 1. Вејновић Милан

2. Вејновић Милка, супруга Миланова
3. Вејновић Перо, син Милана и Милке
4. Вејновић Марко, син Милана и Милке
5. Вејновић Душанка, ћерка Милана и Милке

24. 1. Вејновић Вељко

2. Вејновић Сока, супруга Вељкова
3. ВејНОDић Вајко, брат Вељков по оцу

25. 1.Вигњевић Миле

2. Вигњевић Јања, супруга Милина
3. Вигњевић Илија, син Миле и Јање

26. 1. Вигњевић Петар

2. Вигњевић Милка, супруга Петрова
3. Вигњевић Никола, син Петра и Милке
4. Вигњевић Марија, ћерка Петра и Милке
5. Вигњевић Рајко, син Петра и Милке

27. 1. Вјештица Миле

2. Вјештица Марија, супруга Милина
3. Вјештица Милан, син Миле и Марије

28. 1. Вјештица Лука

2. Вјештица Мара, супруга Лукина

39
 3. Вјештица Душан, син Луке и Маре
4. Вјештица Душанка, ћерка Луке и Маре

29. 1. Вјештица Лазо

2. Вјештица Драгиња, супруга Лазина
3. Вјештица Чедо, син Лазе и Драгиње
4. Вјештица Рајко, син Лазе и Драгиње
5. Вјештица Богдан, син Лазе и Драгиње
6. Вјештица Никола, син Лазе и Драгиње
7. ВјеШТИЦ:l Стојан, син Лазе и Драгиње
8. Вјештица Радојка, ћерка Лазе и Драгиње

30. 1. Вјештица Јово

2. Вјештица Марија, супруга Јовина
3. Вјештица Драго, син Јове из првог брака
4. Вјештица Стана, ћерка Јове из првог брака
5. Вјештица Милка, ћерка Јове и Марије
6. Вјештица Невенка, ћерка Јове и Марије

31. ] . Вјештица Стево

2. Вјештица Мара, звана Мика, супруга Стевина
3. Вјештица Симо, син Стеве и Мике
4. Вјештица Буја, ћерка Стеве и Мике
5. Вјештица Милка, ћерка Стеве и Мике

32. Ј. Вукомановић Дмитар

2. Вукомановић Петра, супруга Дмитрова
3. ВукомаIIовић Михаило, син Дмитра и Петре
4. Вукомановић Зорка, супруга Михаила
5. Вукомановић Симо, син Дмитра и Петре
6. Вукомановић Стана, супруга Симина
7. Вукомановић Рајко, си н Симе и Стане
8. Вукоманоnић Милица, ћерка Снме и Стане
9. Вукомановић Стојан, син Михаила и Зорке, звани Стојко
10. Вукомановић Обрад, син Михаила и Зорке
1] . Вукомановић Миле, син Михаила и Зорке
12. Вукомановић Петар, син Михаила и Зорке
13. Вукомановиt\ Јованка , супруга Стојанова
14. Вукомановић Борћо, син Снме н Стане

33. 1. Вукоманоnић Илија

2. ВукомаIIовић Буја, супруга Ил ије
3. ВукомаIIовиli Пајо, сии Илије и Бу је
4. Вукомановић Степо, син Илије и Бу је
5. Вукомаиовић Савка, ћерка Илије и Бу је
6. Вукомановић ДушаII, син Илије и Бу је

34. 1. Вукомановић Никола: удоnац

2. Вукомановић Лазо, син Николин
3. Вукомановић Марија, супруга Лазина

40'.
 4. Вукомановић Милан, син Лазе и Марије
5. Вукомановић Милка, супруга Миланова
б. Вукомановић Јованка, ћерка Лазе и Марије
7. Вукомановић Стана, ћерка Лазе и Марије
8. Вукомановић Петар, син Милана и Милке

ЗасеоlC КОЗИ1l

1. 1. Будимир Никола
2. Будимир Стоја, супруга Николина
3. Будимир Мика, ћерка Николе и Стоје
4. Будимир Јела, ћерка Николе и Стоје
5. Будимир Мићо, син Николе и Стоје
б. Будимир Боја, ћерка Николе и Стоје

? 1. Будимир Марко
2. Будимир Јово, брат Марков
3. Будимир Мићо, брат Марков
4. Будимир Смиља, сестра Маркова
5. Будимир Јованка - Јоја , сестра Маркова

3. 1. Билбија Буро
2. Билбија Милка, супруга Бурина
3. Билбија Смиља, ћерка Бурина
4. Билбија Никола (Никица), син Бурин
5. Билбија Триво , брат Бурин

4. 1. Билбија Перо
2. Билбија Анеа, супруга Перииа
3. Билбија Илија, син Пере и Анее
4. Билбија Драго, син Пере и Анее
5. Билбија Ана, ћерка Пере и Лнее
б. Билбија Милка , ћерка Пере и Анее
7. Билбија Деса, ћерка Пере и Анее
8. Билбија Лазо, брат Перин

5. 1. Букарица Илија
2. Бука ри ца Катарина - Ката, супруга Илијина
3. Букарица Илија, син Илије и Катарине
4. Букарица Стеван, син Илије и Катарине
5. Букарица Никола, син Илије и Катарине
б. Букарица Стана , ћерка Илије и Катарине
7. Букарица Јованка, ћсрка Илије и Катарине

б. 1. Бопић Даница, удова пок . Вељка

2. Бопић Дако, син Данице и Вељка
3. Бопић Перо, син Данице и Вељка
4. Бопић Мићо, син Данице и Вељка
5. Бопић Босиљка, ћерка Даиице и Вељка
б. Бопић Радинка, ћерка Данице и Вељка

41
 7. fiопић Буро, дјевер Данице, брат пок. Вељка
8. fiопић Милка, супруга Бурина
9. fiопић Вељко, син Буре и Милке
10. Бопић /lЛИl'ослав (Миро), син Буре и Милке
11. Бопић Владо, син Буре и Милке

7. 1. Дашщовић Милан (Тагарин)

2. Давидовић Смиља, супруга Миланова
3. Давидовић Душанка, ћерка Милана и Смиље
4. Давидовић Буја, ћерка Милана и Смиље
5. Давидовић Јованка, ћерка Милана и Смиље
6. Давидовић Милка, ћерка Милана и Смиље
7. Давидовић Борће, син Милана и Смиље

8. 1. Давидовић Јован
2. Давидовић Смиља, супруга Јованова
3. Давидовић Јово, син Јована и Смиље
4. Давидовић Драго, син Јована и Смиље
5. Давидовић Милка, ћерка Јована и Смиље
6. Давидовић Невен ка, ћерка Милана и Смиље
7. Давидовић Перо, брат Миланов и Јованов
8. Давидовић Петра, сестра Јованова

9. 1. Давидовић Марија, супруга пок. Пере

2. Давидовић Михаило, син Пере н Марије
3. Давидовић Мара, супруга Михаилова
4. Давидовић Милка, ћерка Пере и Марије
5. Давидовић Дмитар, син Пере и Марије
6. Давидовић Бранко, син Пере и Марије

10. 1. Давидовић Боко, удовац

2. Давидовић Светозар, синовац Бокин
3. Давидовић Талка, супруга Светозара
4. Давидовић Бранко, синовац Бокин
5. Давидовић Миле, синовац Бокин
6. Давидовић Буја, снаха Бокина, удова Триве, брата БОКIIШ

11. 1. Давидовић Давид

2. Давидовић Сока, супруга Давидова
3. Давидовић Лазо, син Давида и Соке

11. 1. Џакула Симо (Симица)

2. Џакула Милева, супруга Симина
3. Џакула Милка, ћерка Симе и Милеве

1. Гамбирожа Дако, удовац

2. Гамбирожа Боко, син Дакин
3. Гамбирожа Марко, син Дакин
4. Гамбирожа Проко, син Дакин
5. Гамбирожа Стоја, супруга Прокина
6. Гамбирожа Илија, син Проке и Стоје

42
14. 1. Гамбирожа Тома, удовац
2. Гамбирожа Гојко, СИН Томин
3. Гамбирожа Милка, супруга Гојкова
4. Гамбирожа Душан, син Гојка и Милке
5. Гамбирожа Лазо, син Гојка и Милке
6. Гамбирожа Дара, ћерка Гојка и Милке
7. Гамбирожа Мара, ћерка Гојка и Милке

15. 1. Гамбирожа Вид

2. Гамбирожа Дева, супруга Видова
3. Гамбирожа Марко, син Вида и Деве
4. Гамбирожа Бранко, син Вида и Девс
5. Гамбирожа Радојка, ћерка Вида и Деве

16. 1. Гамбирожа Милан

2. Гамбирожа Зорка, супруга Миланова
3. Гамбирожа Тома, СИН Милана и 30рке
4. Гамбирожа Божо, син Милана и Зорке
5. Гамбирожа Никола, син Милана и Зорке
6. Гамбирожа Душан, син Милана и Зорке
7. Гамбирожа Перо, син Милана и Зорке
8. Гамбирожа Миле, син Милана и Зорке

17. 1. Гамбирожа Обрад

2. Гамбирожа Олга, супруга Обрадова
3. Гамбирожа Милка, ћерка Обрада и Олге
4. Гамбирожа Боја, ћерка Обрада и Олге
5. Гамбирожа Петар (Перо), син Обрада и Олге
6. Гамбирожа Рајко, син Обрада и Олге

18. 1. Гавриловић Остоја

2. Гавриловић Марија, супруга Остојина
3. Гавриловић Никола, син Остоје и Марије
4. Гавриловић Мика, супруга Николина
5. Гавриловић Урош, син Николе и Мике
6. Гавриловић Милева, ћерка Николе и Мике
7. Гавриловић Јован, син Николе и Мике
8. Гавриловић Бранко, син Николе и Мике
9. Гавриловић Невенка, ћерка Николе и Мике
10. Гавриловић Милан, син Остоје и Марије
11. Гавриловић Миља, супруга Миланова
12. Гавриловић Милка, ћерка Остојина
13. Гавриловић Борћо, син Остојин

19. 1. Гавриловић Перо

2. Гавриловић Бурћија, супруга Перина
3. Гавриловић Стојан, син Пере и Бурћије
4. Гавриловић Јоваи, син Пере и Бурћије
5. Гавриловић Милан, син Пере и Бурћије
6. Гавриловић Бранко, синовацПерин

43
 7. Гавриловић Божо (Бојан), синовац Перин
8. Гавриловић Јока, супру га Стојанова
9. Гавриловић Душанка, ћерка Стојана и Јоке
10. Гавриловић Душан, син Стојана и Јоке
11. Гаврнловић Невенка, ћерка Стојана и Јоке
12. Гавриловић Милка, ћерка Стојана и Јоке

20. 1. Микић Милан

2. Микић Јока, супруга Миланова
З. Микић Крсто, син Милана и Јоке
4. Микић Бранко, син Милана и Јоке
5. Микић Милка , ћерка Милана и Јоке
6. Микић Јоваика, ћерка Милана и Јоке
7. Микић Деса, ћерка Милана и Јоке

21. 1. Павлица Марко

2. Павлица Сока, супруга Маркова
З. Павлица Ан!;а, ћерка Марка и Соке
4. Павлица Мил ан (Мића), син Марка н Соке
5. Павлица Славко, син Марка и Соке
6. Павлица МиЛIШ, ћерка Милоша и Јоке, брата и сиахе Марковс
7. Џакула Анћелија, мајка Сокина
8. Џакула Миле, снн Анћелије

22. 1. Узелац Миле

2. Узелац Марија, супруга Милана
3. Узела ц Ика , ћерка Миле и Марије
4. Узелац Милан , син Миле и Марије
5. Узелац Славко, син Миле и Марије
6. Узелац Невенка, ћерка Миле и Марије
7. Узелац Душан , син Миле н Марије
8. Узелац Душан, брат Милин

23. 1. Узелац Миле (Милић), удовац

2. Узелац Обрад, син Милићев
3. Узелац Бука, супруга Обрадова
4. Узелац Раде, син Милићев
5. Узелац Милка, супруга Радина
6. Узелац Бранко, син Раде и Милке
7. Узелац Милка, ћер ка Милићева
8. Узелац Јања, ћерка Милићева
9. Узелац Мара, ћерка Обрадова и Букина
10. Узелац Јела, ћерка Обрадова и Букина
11. Узелац Стана, ћерка Обрадова и Букина
12. Узелац Мирко, син Обрадов и Букин

24. 1. Узелац Обрад

2. Узелац Роса, супруга Обрадова
3. Узелац Буро, син Обрада и Росе
4. Узелац Јово, син Обрада и Росе

44
 5. Узелац Милка, ћерка Обрада и Росе
6. Узелац Јоја, ћерка Обрада и Росе
7. Узелац Милан, син Обрада и Росе
8. Узелац Бошко, сии Обрада и Росе

25. 1. Узелац Павле

2. Узелац Јања, супруга Павлова
3. Узелац Драго, син Павла и Јање
4. Узелац Стана, ћерк" Павла и Јање
5. Узелац МИЛItа, ћерка Павла и Јање
6. Чубрило Мика, пасторка Павлова

26 . 1. Вукомановић Буро
2. ВУ I<омаиовић Мика, супруга Бури!!а
3. ВУI(ом:ш-ювић Марко, СИН Бурин И МИКИ:Н
4. ВукомаИОDић Перо, сии Бурин н МиКlШ
5. ВукомаИОI3ић Марија, ћерка БУРШЈа и МIIIШIIi1
6. Вукомаиовић Јово, брат Бурии
7. Вукомановић Стоја, супруга Јовниа
8. Вукомаиовић См иља, ћерка Бурина
9. Вукомановић Јања , ћерка Бурина
] О. Вукомановић Бука, ћерка Бурина
11. Вукомановић Стојан, син Бурнн

27. 1. Вукомановић Тома

2. Вукомановић Дева, супруга Томина
3. Вукомановнћ Бранко, син Томе и Деве
4. Вукомановић Душан, син Томе н Деве
5. Вукомановић Милка, ћерка Томе и Деве
6. Вукомановић Стана, ћерка Томе н Деве
7. Вукомановић Илија, син Томе н Деве

Засеок Жuвоскуn

1. 1.Балаћ Јово
2. Балаћ Петра, супруга Јовнна
3. Балаћ Петар (Перо), син Јове и Петре
4. Балаћ Стеван (Стево), син Јове и Петре
5. Балаћ Марко, син Јове и Петре
6. Бал .. ћ Стана, ћерка .то ве н Петре
7. Балаћ Анћа, супруга Перина-Петрова
8. Балаћ Мила, ћерка Петрова и Анћина
9. Балаћ Невен ка, ћерка Петрова и Анћина

2. 1. Балаћ Јованка
2. Балаћ Јован, брат Јованкин

3. 1. Богуиовић Перо
2. Богуновић Буја, супруга Перина
3. Богуновнћ Миле, син Пере и Бу је

45
 4. Богуноnић Стево, син Пере и Бу је
5. Богуновић Мара, ћерка Пере и Бу је
6. Бorуновић Јово, брат Перин
7. Бorуновић Стана, сестра Перина и Јовина

4. 1. Богуновић Стево
2. Богуновић Мика, супруга Стевина
3. Богуновић Јака, ћерка Стеве и Мике
4. Богуновић Јела, ћерка Стеве и Мике

S. 1. Вук Миле
2. Вук Стака, супруга Милина
3. Вук Милан, син Мнле и Стаке
4. Вук Милева , ћерка Миле и Ста", '
S. Вук Боко, син Миле н Стаке
6. Вук Стево, син Миле и Стаке
7. Вук Јован, синовац Милин
8. Вук Душан, син Миле и Стаке

6. 1. Вук Петар
2. Вук Саnа, супруга Петрова
3. Вук Милан, син Петра и Саве
4. Вук Стоја, супруга Миланова
5. Вук Буро, син Петра и Саве
6. Вук Ннкола, син Петра и Саве

7. 1. Вук Јоnо
2. Вук Мика, супруга Јовина
3. Вук Душанка, ћерка Јове и Мике
4. Вук Никола, син Јове и Мике
5. Вук Јован, син Јове и Мике
6. Вук Дмитар, син Јове и Мике

~. 1. Вук Марко
2. Вук Боја, супруга Маркова
3. Вук Саво, син Марка и Боја
4. Вук Мара, ћерка Марка и Боје
S. Вук Лаза, син Марка и Боје
6. Вук Милан, еин Марка и Боје
7. Вук Бура , сии Марка и Боје
8. пук Смиља, ћерка Марка и Боје

9. 1. Вук Којо
2. Вук Анћа, супруга Којина
3. Вук Никола, сииовац Којин
4. Вук Душан, СИН Које и Лиће
-'. Вук Миланка, син Које и Анће
6. Вук Невен ка, ћерка Које и Анће
7. Вук Мане, син Којин и Анћин

46
]0. 1. Букић Милан
2. Букић Милица, супруга Миланова
3. Букић Боја, мајка Миланова
4. Букић Дева, ћерка Милана и Милице
5. Букић Дара, ћерка Милана и Милице
6. Букић Јованка, сестра Миланова
7. Букић Бранко , брат Миланов
8. Букић Сава, супруга Браикова
9. Букић Мирко, син Бранка и Саве
]0. Букић Милка, ћерка Бранка и Саве
11. Букић Бошко, брат Миланов
12. Букић Цвијета, ћерка Милана и Милице

11 . 1. Букић Перо
2. Букић Софија (Сока), супруга Перина
3. Букић Стојан, син Пере и Софије
4. Букић Зора, ћерка Пере и Софије
5. Букић Богдан (Боро), син Пере и Софије

12. 1. Букић Марко

2. Букић Мика, супруга Маркова
3. Букић Славко, син Марка и Мике
4. Букић Стана, супруга Славкова
5. Букић Петар, син Марка и Мике
6. Букић Јелка, ћерка Марка и Мике

13. 1. Букић Миле

2. Букић Петра, супруга Милина
3. Букић Миља, ћерка Миле и Петре
4. Букић Дева, ћерка Миле и Петре
5. Букић Буро, син Миле и Петре

] 4. ]. Гавриловић Стојан
2. Гавриловић Вукосава (Ву ја), супруга Стојанова
3. Гавриловић Петар, син Стојана и Вукосаве
4. Гавриловић Војин, син Стојана и Вукосаве
5. Гавриловић Светозар, син Стојана и Вукосаве
6. Гавриловић Мира, ћерка Стојана и В укосаве
7. Гавриловић Борка, ћерка Стојана и Вукосаве
8. Гавриловић Милијана, ћерка Стојана и Вукосаве
9. Гавриловић Милица, мајка Стојанова

15. 1. Гавриловић Алекса

2. Гавриловић Милка, супруга Алексина
3. Гавриловић Јанко, син Алексе и Милке
4. Гавриловић Петар, син Алексе и Милке
5. Гавриловић Урош, син Алексе и Милке
6. Гавриловић Милан, син Алексе и Милке
7. Гавриловић Деса, ћерка Алексе и Милке
8. Гавриловић Јово, брат Алексин

47
 9. ГаВРИЛОDић Дева, ћерка Јовина
10. Гавриловић Вид, брат Јовин и Алексин

16. 1. Гавриловић Триво

2. Гавриловић Стаиа, супруга Тривина
3. Гавриловић Милка, ћерка Триве и Стане
4. Гавриловић Томо, синовац Тривин
5. Гавриловић Владо, синовац Тривин
6. Гавриловић Даница, синовица Тривина
7. Гавриловић Зора, синовица Тривина
8. Гавриловић Стана, снаха Тривина по брату Томи

17. ]. Гавриловић Буро

2. Гавриловић Борће, син Бурин
3. Штиковац Бошко, пасторак Бурин
4. Штиковац Мара, пасторка Бурина, сестра Бошкова

]8. 1. Грубиша Стево, самац, без породице, умро 1943.

19. 1. Грбић Миле

2. Грбић Аића, супруга Милина
3. Грбић Ил инка, ћерка Миле и Анће
4. Грбић Душанка, ћерка Миле и Анће

20. 1. Грбић Никола

2. Грбић Сава, супруга Николина
3. Грбић Јелка, ћерка Николе и Саве
4. Грбић Буја, ћерка Николе и Саве
5. Грбић Илија, син Николе и Саве
6. Грбић Светозар, син Николе и Саве
7. Грбић Мара, ћерка Николе и Саве
8. Грбић Петар, брат Николин

21. 1. Грбић Јово

2. ГрБIlћ Јока, супруга Јовина
3. Грбић Лазар, син Јове и Јоке
4. Грбић Буја, ћерка Јове и Јоке

22. 1. Кеча Пајо

2. Кеча Сава , супруга Пајина
3. Кеча Јово, син Паје и Саве
4. Кеча Никола, син Паје и Саве
5. Кеча Никола - млаћи СИН Паје и Саве
6. Кеча Олга, ћерка Паје и Саве
7. Кеча Борка, ћерка Паје и Саве
8. Кеча Милка, ћерка Паје и Саве

23. 1. Кеча Раде

2. Кеча Јања, супруга Радина
3. Кеча Мика, ћерка Раде и Јање

48
 4. Кеча Смиља, ћерка Раде и Јање
5. Кеча Стана, ћерка Раде и Јање
6. Кеча Госпава, ћеркаРадеи .Јање·
7. Кеча Сава, ћерка Раде и Јање
.
24. 1. Мачкић Сава, супруга Стеве, умрлог прије 1941",· ·
2. Мачкић Стана, ћерка Саве и ПОН:. Стеве
3. Мачкић Зорка, ћерка Саве ]Ј пок. Стеве
4. Мачкић Милка, ћерка Саве и пок. Стеве

25. 1. Маријановић Милица, роћеиа Балаћ, удова

2. Маријановић Светозар, CIIН Милице
3. Маријановић Ковиљка , ћерка Милице
4. Маријановић Радојка, ћсрка Милице
5. Балаћ Аића, мајка Милице

26. 1. Новаковић Тодор '

2. Новаковић Мара, супруга Тодорова

27. 1. Радиновић (Ратковић)* Душан

2. Радиновић (Ратковић) Анћа, супруга Душаиова
3. Ратковић (Радиновић) Да вица, ћерка ДушаIIа и AHћ~ '
4. Ратковић (Радиновнћ) Јелка, сестра Душанова
5. Ратковић (Радиновић) Стана, сестра Душа нова
б . Ратковић (РаДИIIовић) Мара, сестра Ду шанова
7. Ратковић (Радиновић) Петра, сестра Душанова
8. Ратковић (РаДИIIопић) Петар , брат Душанов

28. 1. Радииовић Стојан

2. Радиновић Буја, супруга Стојанова
3. Радиновић Миле, син Стојана и Бу је .
4. Радиновић Зора, ћерка Стојана н Бу је

29. 1. Радиновић Перо

2. Радиновић Роса,супругаПерина
3. Радиновић Богдан, син Пере и Росе
4. Радиновић Анка, ћерка Пере и РОСе

30. 1. Радиновић Марко

2. Радиновић Буја, СУПРУ'Ћ Маркова
3. Радиновић Лазо , стриц Марков
4. Радиновић Стана, супруга Лазина
5. Радиновић Лазар, син ЈЈазе и Стане
б. Радиновић Јован, син Марка и Бу је
7. Радиновић Милан, син Марка и Бу је

3 1. 1. Раднновић Ристо
2. Радиновић Ру>ка, супруга· Ристица
3. Радиновић Милан, син Ристе и Ру>ке
4. Радиновић Буро, сии Ристе и Ру>ке
5. Радиновић Петра, ћерка Ристе и Ру>ке

'49
32. 1. Раилић Бура
2. Раилић Стеванија, супруга Бурииа

33. 1. Раилић Стојан

2. Раилић Анћа, супруга Стојанова
3. Раилић Гојко, син Стојана и Анће
4. Раилић Марко, син Стојана и Анће
5. Раилић Милан, син Стојана и Анће
6. Раилић Сава, ћерка Стојана и Анће
7. Раилић Душанка, ћерка Стојана и Анће
8. Раилић Стоја, ћерка Стојана и Анће
9. Раилић Мара, ћерка Стојана и Анће

34. 1. Раилnћ Перо

2. Раилић Јела, супруга Перина
3. Раилић Петар, син Перин из првог брака
4. Раилић Миле, син Перин и Јелин
5. Раилић Глишо, брат Перин
6. Раилић Ружа, супруга Глишина
7. Раилић Смиља, ћерка Глише и Руже
8. Раилић Јованка, ћерка Глише и Руже
9. Раилић Бранко, син Глише и Руже
10. Раилић Триво, син Глише и Руже
11 . Раилић Вељко, син Глише и Руже
12. Раилић Анћа, мајI<а Пере и Глише

35. 1. Раилић Јово

2. Раилић Боја, супруга Јовина
3. Раилић Јован, син Јовин
4. Смиља, пастор ка Јовина, ћерка Бојина из првог брака

36. 1. Раилић Марко

2. Раилић Бојана, супруга Маркова
3. Раилић Јован, син Марков из првог брака
4. Раилић Бранко, син Марка и Бојане
5. Раилић Миља, ћерка Марка и Бојане
6. Раилић Милка, супруга Јованова

37. 1. Раилић Лазо, званн Мартин

2. Раилић Буја, супруга Лазина
3. Раилић Лаза, син Лазе и Бу је
4. Раилић Јака, ћерка Лазина и Бујина
5. Раилић Олга, ћерка Лазина н Бујина

38. 1. Раилић Бура (Буркан)

2. Раилић Милица, супруга Бурина
3. Ранлић Васиљ, снн Буре и Милице
4. Раилић Дмитар, син Буре и Милице
5. Раилић Мирко, син Буре и Милице

50
 6. Раилић Станиша, син Буре и Милице
7. Раилић Костадин, син Буре и Милице
8. Раилић Даница, ћерка Буре и Милице
9. Раилић Јованка, ћерка Буре и Милице
10. Раилић Бука, супруга Васиљева
11. Раилић Бака, син Васиља и Буке
12. Раилић Лаза, син Васиља и Буке
13. Раилић Манда, ћерка Васиља и Буке
14. Раилић Јованка (Јаја), супруга Дмитрова
15. Раилић Сава, ћерка Дмитра и Јованке
16. Раилић Петар, син Дмитра и Јованке
17. Рmшић ){(арко, син Дмитра и Јованке
18. Раилић Драго, син Васиља и Буке
19. Раилић Дева, мајка Бурина - Бурканова

39. 1. Раилић Мићан

2. Раилић Стана, супруга Мићанова
3. Раилић Борћо, сии Мићана и Стане
4. Раилић Никола, отац Мићанов

40. 1. Раилић Милан (Миланчић)

2. Раилић Сава, супруга Миланова
3. Раилић Никола, син Милана и Саве
4. Раилић Миле, син Милана и Саве
5. Раилић Деса, ћерка Милана и Саве
6. Рmшић Роса, ћерка Милана и Саве

41. 1. Раилић (Пеулић) Миле

2. Раилић (Пеулић) Стоја, супруга Милина
3. Раилић Триво, сии Миле и Стоје
4. Раилић Јованка, ћерка Миле и Стоје
5. Раилић Стана, ћерка Миле и Стоје

42. 1. Раилић Мићо

2. Раилић Ружа, супруга Мићина

43. 1. Раилић Давид

2. Раилић Јака, супруга Давидова
3. Раилић Славко, син Давида и Јаке
4. Раилић Бранко, син Давида и Јаке
5. Раилић Рајко, син Давида и Јаке
6. Раилић Роса, ћерка Давида и Јаке
7. Раилић Анка, ћерка Давида и Јаке
8. Раилић Ранко, син Давида и Јаке

44. 1. Раилић Миле

2. Раилнћ Сава, супруга Милина
3. Раилић Лаза, син Миле и Саве
4. Раилић Анка, ћрка Миле и Саве
5. Раилић Јела, ћерка Миле и Саве

51
 6. Раилић Јаја, брат Милин
7. Раилић Анћа, супруга Јојина
8. Раилић Јања, ћерка Јај е из првог брака
9. Ранлић Мl!лева, ћерка Јаје из првог брака
10. Раилић Петар, брат Миле и Јаје
11. Раилић Лепосава, супруга Петрова
12. Раилић Сава, ћерка Петра и Лепосаве
13. Раилић Јова нка, ћерка Петрова и з првог брака
14. Раилић Стана, ћерка Петрова из првог брака
15. Раилић Бошко, син Петров из првог брака
16. Раилић Марко, син Петров из првог брака
17. Раилић Остоја, синовац Петров
18. Раилић Стана, супруга Остојина
19. Предојевић Драrиња, пасторка Петрова , ћерка Лепосавина
из првог брака

45. 1. Станић Јово

2. Стаиић Босиљка, супруга Јовина
3. Станић Мирко, син Јове и Босиљке
4. Станић Стево, син Јове и Босиљке
5. Станић Илија, син Јове и Босиљке
6. Станић Милева, ћерка Јове и Босиљке
7. Станић Јока , ћерк;} Јове и Босиљке

46. 1. Стојисављевић Никола

2. Стојисављевић Мика , супруга Николина
3. Стојисављеви ћ Никола, син Никол е и Мике
4. Стојисављевић Радојка, ћерка Николе "и Мике
5. Стојисављевић Драгтьа, ћерка Николе и Мике

47. 1. Стојисављевнћ Илија

2. Стојисављевић Стоја , супруга Илијина
3. Стојнсављевић Бож о, син Илије и Стоје
4. Стојисављевић Јован, син Илије и Стоје
5. Стојисављевић Мирко, син Илије и Стоје
6. Стојисављевић Бура, снн Илије и Стоје

48. 1. Стоiисављевић Симо

2. Стојисављеви ћ Јања, супруга Симин а
3. Стоiисављевић Јела, ћерка Симина из првог брака
4. Стоiисављевиli Мара , ћерка Самина из првог брака
5. Стојисављевић Анћа, ћерка Симин а из првог брака

49. 1. Стојисављевић .тово

2. Стојисављевић Маида, супруга Јовина
3. Стојисављевић Лаза , син Јове н Манде
4. Стојисављеви ћ Сава, ћерка Јове и Манде
5. Стојисављевић Мара, ћерка Јове и Манде
6. Стојисављеви ћ Миле, сии Јове и Манде
7. Стојисављевић Дане, снн Јове и Манде

52
 8. Стојисављевић Стево, син Јове и Манде
9. Стојисављевић Драго, син Јове и Манде
10. Стојисав:ьевић Саво, син Јове и Маиде
11. Стојисаnљевић Мара, супруга ЛаЗljна
12. Стојисаnљевић Душанка, ћерка Лазе и Маре
13. Стојисапљевић Саво, брат Јовии
14. Стојисављевић Мика, супруга Савииа
15. Стојисапљевнћ Душан, син Сапе и Мике
16. Стојисављевић Вељко, сии Сапе и Мике
17. Стојисапљепић Раде, син Саве и Мике
18. Стојисављевић Војо, син Саве и Мике
19. Стојисаnљеnић Петар, брат Јовии
20. Стојисављепић Миља, супруга Петрова
21. Стојисављевић Никола, син Петра и Миље
22. Стојисављевић Бранко, син Петра и Миље
23. Стојисаnљепић Радојка ћерка Петр" и Миље
24. Стојисављевић Јелка, ћерка Петра и Миље
25. Стојисаnљевић Милеnа, ћерка Петра и Миље

50. 1. Стојисављевић Илија

2. Стојисављепић Јека, супруга Илијина
3. Стојисављевић Лука, син Илије и Јеке
4. Стојисављевић Милка, ћерка Илије и Јеке

51. 1. Стојисављевић Душан

2. Стојисављевић Сока, супруга Душанова
3. Стојисављевић Стево, син Душана и Соке
4. Стојисављевић Никола, брат Душанов
5. Стојисављевић Дева, супруга Николина

52. 1. Стојисављевић Јован, звани Веша

2. Стојисављевић Анћа, супруга Јованова
3. Стојисављевић Буро, син Јована и Анће
4. Стојисављевић Рајко, син Јована и Анће

53. 1. Штиковац Љубо

2. Штнковац Марија, маћеха Љубина
3. Штиковац Љубица, сестра Љуби на
4. Штиковац Душан, брат Љубин
5. Штиковац Раде, брат по оцу Љубин
6. Штиковац Јово, брат по оцу Љубин
7. Штиковац Дева, сестра по оцу Љубииа
8. Штикоnац Миља, сестра по оцу Љубина

54. 1. Штиковац Перо, погинуо . на Бадићу 2. августа 1941.

2. Штикоnац Мика, супруга Перина
3. Штиковац Јован, син Пере и Мике
4. Штиковац См иља, ћерка Пере и Мике
5. Штиковац Јела, ћерка Пере и Мике

5:1·
 6. Штиковац Вељо, син Пере и Мике
7. Штиковац Рајко, син Пере и Мике
8. Штиковац Лаза, брат Перин
9. Штиковац Даница, супруга Лазина

55. 1. Штиковац Стоја, домаћица

2. Штиковац Душан, син Стојин

56. 1. Шкрбић Анl5а

2. Шкрбић Милан, син Анl5ин
З. Шкрбић Петар, син Аиl5ии
4. Шкрбић Мара, супруга Миланова
5. Шкрбић Илија, син Милана и Маре

57. 1. Шкундрић Петар

2. Шкундрић Мара, супруга Петрова
З. Шкундрић Пајо, син Петра и Маре
4. Шкундрић Душан, син Петра и Маре
5. Шкундрић Миле, син Петра и Маре

58. 1. Завита Стево

2. Завиша Јања (Јага), супруга Стевина
З. Завита Сава, сестра Стевина
4. Завиша Бранко, син Јањин и Стевин

59. 1. Завита Јања

2. Завиша Вид, син Јањин
З. Завиша Сара, супруга Видова, звана Манда
4. Завиша Марко, син Вида и Саре
S. Завиша Бура, сии Јањии

60. 1. Завиша Душан

2. Завиша Ружа, супруга Душанова
З. Завиша Бура, син Душана и Руже

61. 1. Зорић Марко

2. Зорић Миле, син Марков
З . Зорић Стоја, супруга Милина
4. Зорић Петар, син Миле и Стоје
S. Зорић Душан, син Миле и Стоје
6. Зорић Никола, син Миле н Стоје
'7. Зорић Стана, супруга Ннколина
8. 3орић Јово, син Марков
9. Зорић Сава, супруга Јовина
10. Зорић Дане, сии Марков
11. Зорић Бука, супруга Данина

54
 2.5. СТАНОВНИШТВО ХАШАНА 1991 . ГОДИНЕ

Средишни дио сма са центром Кozиновац

1. 1. Бундало Дparo
2. Бундало Миља, супруга Драгина

2. 1. Билбија Лаза
2. Билбија Милева, супруга Лазина
3. Билбија Рада, ћерка Лазе и Милеве
4. Јакшнћ Ратка, мајка Милевнна, ташта Лазина

3. 1. Вук Бураћ, звани Бурица

2. Вук Даница, супруга Бурћева
3. Вук Милка, мајка Бурћева
4. Вук Горан , син Бурћа и Данице
5. Вук Милан, син Бурћа и Данице
6. Вук Гордана, ћерка Бурћа и Данице

4. 1. Вук Рајко
2. Вук Невенка, мајка Рајкова
3. Вук Раде, син Рајков

5. 1. Вургуз Браико
2. Вургуз Милка, супруга Бранкова

6. 1. Вургуз Милева

7. 1. Вургуз Буро
2. Вургуз Тонка, супруга Бурина
3. Вургуз Раде , син Буре и Тонке
4. Вургуз Бранка - Бранкица, ћерка Буре и Тонке
8. 1. Вургуз Перо
2. Вургуз Мара, супруга Перина
3. Вургуз Миле, син Пере н Маре

9. 1. Волић Мнћо
2. Вопић Деса, супруга Мићина
3. Вопић Слободанка, ћерка Миће и Десе

О. 1. Волић Петра, удова Перина

1. 1. Јакшић Дparo
2. Јакшић Смиља, супруга Дрarина
3. Јакшић Рајко, син Драге и Смиље

2. 1. Јакшић Душан - Дуле

2. Јакшић Сава, супруга Душанова
3. Јакшић Брано, син Душана и Саве
4. Јакшић Боја, мајка Душанова

55
13. 1. Ј акшић Јово
2. Јакшић Јела, супруга Јовина

14. 1. Јакшић Милорад

2. Јакшић Милева, супруга Милорадова
3. Јакшић Зара, син Милорада и Милеве .
4. Јакшић Горан, син Милорада н Милеве
. '_ .;. '
15. 1. Ј акшић Лазо
2. Јакшић Душанка, супруга Лазина

16. 1. Мудринић Брана

2. Мудринић Миља , супруга Бранина
3. Мудринић Милка, мајка Бранина

17. 1. Ољача Богдан

2. Ољ ача Смиља, супруга Богданова
3. Ољача Брацо, син Богдана и Смиље
4. Ољача Боро, син Брацин
5. Ољача Ранко , син Брацин
. ... . ..

18. 1. Ољача Борће - Боко

2. Ољача Сава, супруга Ворћева
3. Ољача Душко, син Борћа и Саве

19. 1. Пејић Тодор

Псјић Даница, супруга Тодорова
. .
2. С'

3. Пејић Миле, син Тодора и Данице

20. Ј. Раилић Лаза

2. Раилић Пава, супруга Лазина
3. Раилић Слобо)iан, · с·ин Лазе и Паве :
4. Раилић Ратко, син Лазе и Паве
21 . 1. Шајин Брана ..
2. Шајин Ду ја , супруга Бранина
3. Шајин Јован, син Бране и . Дује

22. 1. Шајин Миле

2. Шајин Нада, супруга МliЛина
3. Шајин Сретен, син МИЈ1е и Наде
4. Шајин Весна, ћерка Миле и Наде
5. Шајин Савка, ћерка Миле и · Над"··

23 . 1. Угарчина Бранко, удов

24. 1. Вукомановић Милан

2. Вукомановић Дева, супруга МилаRОljа . - ~ .

3. Вукомановић Милка, сестра Миланова

4. Вукомановић Марко, брат. Миланов
5. Вукомановић Драго, син Мштанаи Деве

56
 6. Вукомановић Рада, супруга Драгина
7. ВУl<омановнћ Стојанка, ћерка Драг!;' н Раде
8. ВУl<омановић Mapl<o, син Драге и Раде

ЗасеоlC БеlCез

1. 1. Угреновнћ Бошко
2. Угреновнћ Сава, супруга БОШl<ова

2. 1. Угреновић Драго - Драгиша

2. Угреновић МИЛl<а, супруга Драгина
3. Угреновић ЖаРl<О, син Драге и Милке
4. Угреновић 3драВl<0, син Драге и МИЛl<е
5. Угреновић Симо, син Драге и МИЛl<е
6. Угреновић Снежана, ћерl<а Драге и МИЛl<е
7. Угреновић Мира, ћерl<а Драге и МНЛl<е

Напомена: У овом засеОl<У било је 1941. године

девет ДО1\1а ћИl-Iстава.

ЗаселаlC Сланац

1. 1. Бундало Урош
2. Бундало Борка, супруга Урошева

2. 1. Давидовић Миле
2. Давидовић ДушаНl<а - Ду ја, супруга Милнна

3. 1. Марчета JOl<a
2. Марчета МИРl<О, син JOl<e и ПОl<. Михаила

4. 1. Марчета Слободан - Брацо

2. Марчета Миља, супруга Слободанопа
3. МарчетаЂуро, син Слободана и Миље
4. Марчета Мићо, син Слободана н Миље
5. Марчета Раде, син Слободана и Миље
6. Марчета ДУШl<О, син Слободана и Миље
7. Марчета МИЛl<а - Миља , ћерка Слободана и Миље
8. Марчета Деса, сестра Слободанова

5. 1. Марчета Јела, удова nOl<. БраИl<а

6. 1. Марчета Петар
2. Марчета Стана, супруга Петрова

7. 1. Марчета Јованка - Јока, удова пок . Буре

2. Марчета Мишо, снн Јоке и ПОl<. Буре

8. 1. Обрадовић Mapl<o
2. Обрадовић Мара, (:упруга MapKo~a

57.
 9. 1. Станић Јанко
2. Станнћ Мара, супруга Јан кова

10. 1. Станић Славко

2. Станнћ Миља, супруга Славкова

11. 1. Станић Илија, удов

12. 1. Станнћ Смиљка, удова пок. Душана

2. Станић Драго, син Смиљке и пок. Душаиа
3. Стаиић Зора, супруга Драгииа
4. Станић Душан, син Драге и Зоре
5. Станић Душанка, ћерка Драге и Зоре

13. 1. Шајин Јово

2. Шајин Смиља, супруга Јовина

14. 1. Шајин Душан

2. Шајин Буја, супруга Душанова

Засео к Ријека

1. 1. Богуновић Мићо
2. Богуновић Деса, супруга Мићина
3. Богуновић Бранка, ћерка Миће и Десе
4. Богуновић Жељко, син Миће и Десе

2. 1. Будимир Бранко
2. Будимир Зора, супруга Бранков!,
3. Будимир Милорм, син Бранка и Зоре
4. Будимир Сава, супруга Милорадова
5. Будимир Борка, ћерка Милорада и Саве
6. Будимир Дмитар, син Бранка и Зоре
7. Будимир Бранко, син Милорма из првог брака

3. 1. Будимир Никола
2. Будимир Роса, супруга Николина
3. Будимир Јово, син Николе и Росе

4. 1. Будимир Рме
2. Будимир Миља, супруга Радина
3. Будимир Слободан, син Раде и Миље
4. Будимир Ковиљка, супруга Слободанова
5. Будимир Рмослав, син Слободана и Ковиљке
6. Будимир Радмила, ћерка Слободана и Ковиљке

5. 1. Дамјановић Милан - Миле

2. Дамјановић Стана, супруга Миланова
3. Дамјановић Бранко, син Милана и Стане
4. Дамјановић Здравко, син Милана и Стане
5. Дамјановић Раико , син Милана и Стане

58
 6. 1. Гавриловић Триво
2. Гавриловић Стана, супруга Тривина
3. Гавриловић Триво, син Триве и Стане
4. Гавриловић Роса, супруга Триве - млаћег
5. Гавриловић Снежана, ћерка Триве и Росе
6. Гавриловић Зоран, син Триве и Росе
7. Гавриловић Горан, син Триве и Росе

7. 1. Кеча Петра Миле, звани Мићо

2. Кеча Милева, супруга Милина
3. Кеча Милан, син Миле и Милеве
4. Кеча Петар, син Миле и Милеве

8. 1. Кеча Петра Никола

2. Кеча Борка, супруга Николина

9. 1. Новаковић Боја, удова пок. Бранка

2. Новаковић Драгомир, син Боје и пок. Бранка

Ја . 1. Новаковић Буро, удов

2. Новаковић Рајко, син Бурин и пок. Јеле, удов
3. Новаковић Драгана, ћерка Рајкова
4. Новаковић Мирјана, ћерка Рајкова
5. Новаковић Данијела, ћерка Рајкова
6. Новаковић Драган, син Рајков

11 . 1. Новаковић Јања, удова пок. Буре - млаћег

2. Новаковић Душан , син Јање и пок. Буре
3. Новаковић Деса, супруга Душанова
4. Новаковић Снежана, ћерка Душана и Десе
5. Новаковић Гордана, ћерка Душана и Десе
6. Новаковић Ненад, син Душана и Десе

12. 1. Маричић Жарко

2. Маричић Ружа, мајка Жаркова
3. Маричић Јованка, супруга Жаркова
4. Маричић Божана, ћерка Жарка и Јованке
5. Маричић Горан, син Жарка и Јованке

13. 1. Софиљ Миле

2. Софиљ Смиља, супруга Милина
3. Софиљ Зоран, син Миле и Смиље
4. Софиљ Душанка, ћерка Миле и Смиље

14. 1. Сучевић Милка, удова пок. Јове

15. 1. Шајин Триво

2. Шајин Душанка-Душа, супруга Тривина

59
16. 1. Узелац Јово
2. Узелац Боја, супруга Јовина
3. Узелац Марко , син Јове и Боје
4. Узелац Гордана, ћерка Јове и Бој е
5. Узелац Љиља, ћерка Јове и Боје

17. 1. Вејновић Буро

2. Вејиовић Стоја, супр уга Бурина
3. Вејновић Драго, син Буре и Стоје
4. Вејновић Роса, супруга Драгина
5. Бејновић Радован, син Драге и Росе
6. Бејновић Душко, син Драге и Росе
7. Вејновић Драгана, ћерка Драге и Росе
8. Вејновић Сава , сестр а БУРIlна

1. 1. Вигњевић Никола
2. Вигњевић Милева, супруга Николина
3. Вивњевић Никола - Брацо, син Ню<Оле и Мtшеве
4. Вигњевић Рада, супруга Николе - млаћег - Браце
5. Вигњевић Ивана, ћерка Браце и Раде
6. Вигњевић. Биљана, ћерка Браце и Раде

19. 1. Вукомановић Пајо

2. Вукомановић Јованка, супруга Пајина

20. 1. Вукомановић Јованка - Јока , удова пок. Стојана - ..

ст ј,, · ,
2. Вукомановић Стеван - Баја , СIlI! Јованке и Стојана

21. 1. Вукомановић Буро

2. Вукомановић Софија - Сока, супруга Бурина

22. 1. Вукомановић Мира, супруга Миланова

2. Вукомановић Мира, супруга Миланова
3. Вукомановић Жељко, син Милана и Мире
4. Вукомановић Горан, син Милана и Мире
5. Вукомановић Бојан, син Милан а и Мире

23. 1. Вукомановић Славко - Брацо

2. Вукомановић Дара, супруга Славкова
3. Вукомановић Славица, ћерка Славка и Даре
4. Вукомановић Душан, син Славка и Даре
5. Вукомановић Дарко , син Славка и Дарс

24. 1. Вукомаиовић Рајко

2. Вукомановић Јела, супруга Рајкова
3. Вукомановић Бран ко-Бране, син Рајка и Јеле
4. Вукомановић Радица - Рада, супруга Бранкова
5. В укомановић Радован, с нн Бранка и Радице
6. Вукомановић Бранка , ћерка Бранка и . Радице-Раде

60:
 3асеок Козин

1. 1. Билбија Анћа, удопа пок. Пере

2. Билбија Драго, син Анће и Пере
3. Билбија Ана, ћерка АНDина

2. 1. Давидопић Бранко
2. ДаВИДОВII!; Драгица, супруга БраШШВ::t
3. Давидови!; Миле, брат Бранков

3. 1. Давидовић Борl:iе, сии пок . Милана

2. Давидовић Мира, супруга Борl:iа
1. Давидовић Драгица, ћерка Борћа и Мире
4. Давидови!; Остоја, син Борl:iа и Мире

4. 1. Давидовић Лазо, син пок. Давида

2. Давидовић Милка, супруга Лазина
3. Давидовић Милорад, син Лазе и Милке
4. Давидовић Миле, син Лазе и Милке
5. Давидовић Драгана, ћерка Лазе и Милке

~. 1. Гамбирожа Буро, син пок. Гојка

2. Гамбирожа Анl:iа, супруга Бурина
3. Гамбирожа Милан , син Буре и Анl:iе

6. 1. Гамбирожа Душан , син пок. Гојка

2. Гамбирожа Босиљка, супруга Душанова
3. Гамбирожа Рајко, син Душана и Босиљке
4. Гамбирожа Душко, син Душана и Босиљке

7. 1. Гамбирожа Миле, син пок . Милана

2. Гамбирожа Мара, супруга Милина
3. Гамбирожа Драган, син Миле и Маре

~. 1. Узелац Бошко, самац

()
1. Узелац Милан
2. Узелац Боја, супруга Миланова

ЈО. 1. Узелац Милан

2. Узелац Милена, супруга Миланова
3. Узелац Драган, син Милана и Милене

11. 1. Узелац Славко

2. Узелац Милка, супруга Славкова

12. 1. Узелац Бранко

2. Узелац Мира, супруга Бранкова
3. Узелац Мирјана, ћерка Бранка и Мире

61
 ЗасеоlC Жuвоск;уn

1. 1. Богуновић Јово, удов

2. Богуновић Милан, син Јовин
З. Богуновић Предраг, син Јовин
4. Богуновић Ненад, син Јовин

2. 1. Вук Лазо, син пок. Марка

2. Вук Јела, супруга Лазина
З. Ву" Драган, син Лазе и Јеле

З. 1. Вук Миланка, син пок. Које

2. Вук Невенка, супруга Миланкова
З. Вук Радован, син Миланка и Јеле

4. 1. Вук Анка, удова пок. Николе

5. 1. Ву" Драго, син пок. Душана

2. ћук JOBaHl<a, супруга Драгнна
З. BVK Борћо, син Драге н JOBaHl<e
4. Ву" Рада, ћерка Драге и Јованке
6. 1. Вук Јован, син пок. Јове
2. Вук Драгнња, супруга Јованова
З. Вук Мира, супруга пок. Николе, сина Јовина
4. Ву" Слободан, син Мире и пок. Николе
S. Вук Драго, син Мире и пок. Николе

7. 1. Букић Милица, удова пок. Милана

2. Букић Брацо, син Милице и ПОI<. Милаиа

8. 1. Букић Стојан
2. Букић Милка, супруга Стојанова

9. 1. Букић Богдан
2. Букић Јака, супруга Богданова
З. Букић Мирослав, син Богдана и Јоке

10. 1. Букић Стана, удова пок. Славка

10. 1. Букић Дева, удова пок. Миле

2. Букић Вељко, син Деве и Миле
З. Букић Миља, супруга Вељкова
4. Букић Веселка, ћерка Вељкова и Миљина
S. Букић CaBl<a, ћерl<а Вељкова и Миљина
6. Букић Деса, ћерка Вељкова и Миљина

11. 1. Гавриловић Владо

2. Гавриловић Смиља, супруга Владина
З. Гавриловић Драго, син Владе и Смиље

62
 4. Гавриловић Милутин, снн Владе и Смиље
5. Гавриловић Душко, син Владе и Смиље

12. 1. Гавриловић Милка, удова пок . Алексе

2. Гавриловић Чедо, унук Мнлке и пок. Алексе
3. Гавриловић Славица, супруга Чедина

13. 1. Грбић Илинка, сама

14. 1. Кеча Миле, протјеран са Косова

2. Кеча Мара, супруга Милина

15. 1. Раилић Сока, звана Јоја, удова

16. 1. Раилић Јања, супруга пок. Борће

2. Раилић Драго, син Јање и пок . Борће

17. 1. Раилић Бранко, син пок. Давида

2. Раилић Сојка, супруга Бранкова
3. Раилић Славко, син Бранка и Сојке
4. Раилић Рајко, син Бранка и Сојке
5. Раилић Станка, ћерка Бранка и Сојке

18. 1. Раилић Бошко, снн Петров

2. Раилић Радојка, супруга Петрова

19. 1. Раилнћ Марко, звани Матула, снн Петра

2. Раилнћ Боја, супруга Маркова
3. Раилнћ Милорад, звани Мима

20. 1. Раилић Марко, син пок. Јована

2. Раилић Милка, мајка Маркова
3. Раилић Анка, супруга Маркова
4. Раилић Радмила, ћерка Марка и Анке
5. Раилић Мирјана, ћерка Марка и Анке
6. Раилић Радован, син МаРI(а и Анке

21. 1. Раилнћ Миле Триво

2. Раилић Боја, супруга Тривина
3. Раилић Милаи, син Триве и Боје
4. Раилић Невен ка, супруга Миланова
5. Раилић Мирко, син Милана и Невенке

22. 1. Раилић Душан

2. Раилић Марија, супруга Душа нова
3. Раилић Јела, мајка Душанова

13. 1. Раилић Јован, звани Јоцо

2. Раилић Боја , супруга Јованова
3. Ранлић Ранко, син Јованов

63
 4. Раилић Зоран, син Јованов
5. Раилић Биљана, ћерка Јованова

24. 1. Раилић Душанка, удова пок. Миће

2. Раилић Мнлка, ћерка Душанке н Мнће
3. Раилић Драго, син Душанке и Миће
4. Раилић Љуба, супруга Драгина
5. Раилић Слободанка, ћерка Драге и Љубе

25. 1. Ратковић Миле

2. Ратковић Јела, супруга МИЛИlra
3. Ратковић Славица, ћерка Миле и Јеле
4. Ратковић Мира, ћерка Миле и Јеле
5. Ратковић Жељко, син Миле и Јеле

26. 1. Стојиљковић Стоја, удова Петра

2. Стојисављевић Бранко, син Стоје и пок. Петра
3. Стојисављевић Ковиљка, супруга Бранкова
4. Стојисављевић Душан, син Бранка и Ковиљке

27. 1. Стојисављеnиh Лука

2. Стојисављевић Зора, супруга Лукина
3. Стојисављевић Здравко, сии Луке и Зоре

28. 1. Стоiисављевић Миле

2. СТОЈисављеnић Радојl(а, супруга Милина
3. Стојисављевић Милан, син Миле и Радојке
4. Стојисављевнћ Душанка, супруга Миланова
5. Стојисављевић дР31'ан, син Милана и Душанке
6. Стојисављевић Предраг, син Милана и Душанке

26. 1. Шкундрић Милка, удова пок. Петра

2. Шкундрић Бране, син Милке и Петра
3. Шкундрић Драгиња, супруга Бранииа
4. Шкундрић Драгослав, син Бране и Драгиње
5. Шкундрић Милена - Леша, ћерка Бране н Драгиње

27. 1. Штиковац Марија, удова пок. Милоша

2. Штиковац Раде, син Марије и Милоша
3. Штиковац Јово, син Марије и Милоша
4. Штиковац Драгиња, супруга Јовина
5. Штиковац Ненад, син Јове и Драгиње

'64
 центар Хашана - Коrиновац. Крајње лево је 3aдpyra

3. ЗАДРУГДРСТВО

3.1. ПРВА ЗАДРУГА У ХАШАНИМА

Оригинални подаци о задрузи у Хашанима у приличној мје­

r" бацају свјетлост на карактер и развитак задругарства у селу до
Првог свјетског рата ("за вријеме Фраље") и постепено претварање
задруга у инструмент политичких размимоилажења измећу разних
странака V бившој Југославији.
у Хашаншш је 5. јуна 1910. године СТIЗорена прва задружна
организација са званичним називом "СељаЧЮl каса<l, чији је оеин·
пач бво Стојан Новаковић и Лазар Котур, учитељ из Хашана. За­
друга је шшла свој управни одбор од пет и контролни одбор o~
три члана, као и СЈ30га предсједника и благајника. "Сељачка каса"
је била н:ратког 13ијека, јер су љени оснивачи одмах по оенивању
"Сељачкс касе" успоставили везу са "Савезом српских земљорадни·
чких задру га" у Сарајеву од којег су тражили регистрацију и учла­
њење у саDСЗ. ,Сељачка н:аса" IIмала јс II спој а правила. На једној
скynштrrни задругара донијета су нова правила задруге, а вјерова-

65
ТНО је тада и промјењено име IIСељачка каса" У званичан назив
"Српска зимљорадничка задруга у Хашанима (удружење са нео­
граниченим јамчењем)"_ Правилима задруге одрећен је циљ органи­
зације, права и дужности чланова, услови учлањења у задругу и
изласка из ње, начин пословаља задруге, итд. Ова правила су ус­
војена на конституирајућој скупшпши задругара 15. јуна 1910. го­
дине. Послије усвајаља на скупштини, правила је одобрила Земаљ­
ска влада у Сарајеву 19. августа 1911. годиие под бројем 192870 као
и заједничко Царско и Краљевско Мииистарство у Бечу од 22. ав­
густа 1911. године. Окружни суд је 11. иовембра 1911. године донио
одлуку о упису задруге "у овосудни трговачки регистар ..." и од­
редио јој званични назив "Српска земљораДНИЧI(а задруга у Хаша­
нима (удружеље са неограниченим јамчењем)". У одлуци се од­
рећује као главни задатак задруге "да на темељу узајамиости уна­
прећује кредит, привреду и газдинство чланова, да прима новчане
улоге на штедљу од задругара и незадругара, а нарочито да откуп­
љује чланове који су кметови". Затим се у одлуци констатује да се
управни одбор задруге састоји од пет чланова од којих је један
предсједник и један подпредсједник, а за чланове управног одбо ­
ра изабрани су: Стојан НОВаЈ<овић, Глишо I(ончар, Стеван Вукома­
новић, CTeliaH Мудринић и Раде Бопић, сви из Хашана . За пред­
сједника је изабран Стојан Новаковић, за подпредсједника Глишо
I(ончар, а за пословоћу Лазар Котур. Даље се у одлуци одреЬује
подручје дјелатности задруге на село Хашанн, I<рупу, Поткалнље н
Дубовнк, а сједиште задруге је у Хашанима.
О Одлуци о регистрацији задруге одмах су били обавнјештенн
порески уред у Босанско ј Крупи и Занатска и Трговачка ко"ора у
Сарајеву. Тиме је, по ондашљим прописима, задруга постала легал­
на и на закон заснована организација, чији је статус одрећен по­
менутом одлуком.

Први улог новог члана задруге износио је 2 круне. На овај

улог задруга није давала камату јер је ова сума бllла нека врста
чланског - обавезног улога и услов да би неко постао члан задру­
ге. Када би неко престао бити члан задруге, он је повлачио, одно­
сно добивао натраг своје 2 круне. На улог већи од 2 круне задруга
је давала камату. Штедни улози су примани од задругара и неза­
другара.

Ситуација створена Балканским ратом 1912. године отежала је

рад и довела у питаље опстанак задруге. Услови дјеловаља задруге
за вријеме Првог свјетског рата били су јОЈП тежи, тако да је за·
друга била принућена да обустави рад у ратним приликама. Ме­
ћутим, задруга је правно и даље постојала, јер није била формално
укинута.

Одлука Окружног суда у Бихаћу бр. Ф. 147/2-11 од 11. нове­

. мбра 1911. године гласи:
"У ријешењу управнога одбора Српске земљорадничке задру­
ге у Хашанима (удружење са неограниченнм јамчељем) уписује се
у овосудни трговачки регистар за друштвене твртке на темељу пра­
вила дато Хашани 5. јула 1910. установљени на конституирајућој

66
главној скупштини одржаној дана 15. (28.) јуна 1911. у Хашанима те
одобрених отписом земаљске владе у Сарајеву од 19. августа (1. се­
IIТембра) 1911. број 192870 иа Te~!eљy отписа Ц. К. заједничког ми­
нистарства у Бечу од 22. августа 1911. број 12249/Б. Х. а која је овај
суд ЗaI<ОНУ одговарајућа пронашао твртка: Српска земљораДНlIчка
задруга у Хашанима (удружење са неограниченим јамчењем) којој
вријеме трајања је неодрећено, а задатком исте је да на темељу
узајамности унапрећује кредит, привреду и газдинство чланова да
прима новчане улоге иа штедњу од зад ругара и незад:ругара, а на­

рочито да откупљује чланове који су кметови.

Твртку потписиват ће заједиички предсједник и подпредсје­
дннк управнога одбора или један од њих двојице и пословоћа на
тај начин да испод неписаног или штамбиљем удареног наслова твр·
тке стављати ће своје потписе ћирилицом. Управии одбор састоји
се од 5 члаиова од којих је једаи предсједиик а једаи подпредсје­
ДНИI(.

Сједиште задруге је у Хашанима, а дјелокруг у подручју Ха­

шана, Крупе, Подкалиња и Дубовика.
Објава задруге прилепљује се у стану Задруге иа видном мје­
сту, а могу се објавити по мјесном обичају."

Иза цитираиог текста дописано руком:

"За Српску земљорадничку задругу (удружење са неограниче­
иим јамчењем) иа руке претсједника Стојана Новаковића у Ха­
llIЮ·ПIма Крупа.'f

"СваЮI члан ј амчи неограничено за све обавезе задруге . Чла·

иови управнога одбора јесу: Стојан Новаковић, Глишо Кончар, Сте­
daH В,ткомановић, Стеван Мудрииић и Раде fiопић, сви из Хашана
од којих први претсједииком а други потnредсједником дочим по­
словоћом је Лазар Котур из Хашана.
О том упису издаје се оглас који се имаде у смислу 9. трг. за­
кона обнародовати у службеним новинама Сарајевски лист, у коју
сврху се управни одбор позива да до 8 дана под претњом оврхе по­
шаље овоме суду још 2 к. 10х. пошто је спремио овоме суду своту
од 5 к. 40х. дочим уврстбена пристојба изиаша 7 к. 50х.
Један rrримерак потписивања ТВРТI<.е повраћа се равнатељству
с тиме да за потписивање твртке ОDлзtuћени чланови Стојан Нова·
ковић и Глишо Коначр као и послово!)а Лазар Котур се упозорују
да свој пословни потпис при потписиваљу твртке удесу ју свагда у
сугласном облику дочим се други примјера" твртке у збирци испра­
па КОД овога суда оставља.

О томе се обавјештавају:
1. Српска земљораДНИЧI<а задруга у Хашанима (удружење са
неограиичеиим јамчењем) на руке предсједника Стојана Новаковића
из Хашана котар Крупа .
2. Порезни уред у босн. Крупи.
3. Обртна трговинска комора у Сарајеву."

67
 3.2. 3АДРУГАРСТВО У ХАШАНИМА ПОСЛИЈЕ
ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Одмах послије рата 1918. године, задруга је наставила са ра­

ДОМ ПОД истим именом и бнла је протоколисана на пет села: Хаша­
ни, Поткалињс, Велики ДуБОБIШ. , Мали Дубо ВIШ. и Средњи Д убовик.
Тада је задруга повећала број својих члаI!О13а, а нарочито "амери·
I<аНЦЊ'Ја/'. ОВП:М: именом су сељаци звали оне који су се враћали и.3
Америке са добром зарадом у џепу. Сељаци су тада у већем броју
давали улоге V зад ругу, ПОШТО је она даоал а нешто всћу камату
него банка. Зајмове је давала само својим tНШНОВilма н ТО СЭ'\10 за
пољопривредне сврхе, јер јој је био ГЛЗВНll задатак развнјање и
јачање пољопривреде. Строго је DОД Ilла рачу "Zt да њени чланови
одобрени кредит троше искључиво у lI ~HijcHcKe сврхе (подизање сточ­
них стаја. набавка пољопривредних а.Л ~.ТI(П итд .) . "Дајемо кредит за
шталу, аЈЈЈ ! не и за кућу", говорили су тада ЉУДI! у задрузи. Ено им
је циљ да члан задруге економски што више ојача, јер "када f<l по­
могнеыо да направи шталу , купи приплод н~, стоку. са в реЈ\1еннј у алат­
КУ н друго , тиме ОН своје господарство јача, а за кућу ће се поста­
ра..r,и сам". Неки су, наиме "амеР!lКШ-ILtи" утрошили паре V градњу
"ућа па су и у добрим кућама слабо жиnјели, јер често нису имали
КЈ1уха "ни ДО БожиЛа .
lf

Од заједничког инвентара задруга је имал а свој ДОМ, магацин,

вршалицу и два тријера, а имала је и један nоћњак. Са вршалицом
и тријером служили су се задруга ри и остали сељаци, с тим што
су задругари имали права првенства услуге. И једни и други за ус·
nyry су давали одреlJени у ј ам (ушур).
Поред задружних продавница. постојале су и три приватне тр·
говине , дућана , мјешовите робе које су држали Андрија Новаковић ,
Триво Грбић и Стојан Ноnаковић. Уз разну робу, потребну сеоским
Домаћинствима, продавана је и алкохолно пиће, па су ове продав­
нице биле и биртије у којима су се људи радо састајали, нарочито
JIед~љом и другим празницима.

Поред дућана, Андрија Новаковић имао је и своју пилану у

Јапру, на ријеци Јапри. Ова пилана била је значајан привредни об·
јекат не само за Хашане, него и за Поткалиње, Мајкић Јапру, Бена­
"ооац, Дубовик и друга села. У њој је резана граl5а за градњу кућа
и разних привредних објеката за сеоска Домаћинства, (штале. појате
и сл.). Јелови балоани, за резање граl5е, довожени су запрежним ко·
.ТПП' Ia lJЗ Грмеча, а букови и храСТОDИ из сеоских шума.

68
 Основна школа Хашани

4. ШКОЛСТВО И ПИСМЕНОСТ

4.1. ПИСМЕНОСТ

О писмености у Хашанима није могуће говорити издвојено од

О!lШТИХ услова развитка писмености у Босни за вријеме турске и
а устроугарске валдавине. Јер, око 400 година турске и 40 година
аустроугарске владавине оставило је дубок траг у просвијећености и
"ултури наших народа.

"Писменост босанскохерцеговачких Срба развијала се у дјело­

кругу црквених установа: манастир~, основних школа под стара­
њем црквених оnштина и саМОУЧI{И . . .. "Самоучно описмењавање
представља врло стари народни обичај учења, читања и писања. На­
рочито у селима без школа људи су прибјегавали самоучном опш;­
мењавању" .... "Народ је веома цијенио самоуке и писмене људе" ."
Онај КО научи азбуку црквенословенског писма, неколико молитава
и црквених обреда, могао је "да ' постане поп или учитељ, јер се за
то звање није тражила друга квашiфикација".2Ј

20. Војислав Богићевић: "Писменост у БоСНИ И Херцеговини ~oд . IIојаве. .

СЈ IOвенске писмености V IX вијеку ДО краја аустроугарске владаВИ!lе у Ео­
СђИ и Херцеговини 1918 ~ · године), !,Веселин Маслеша", Сарајево, 1975., стр. 162.
21. ИСТО дјело, СТР. 162.

69
 у конфесионалним (вјерским) Шl<олама, иначе врло ријетким,
учено је арапско писмо (арабица) које су учили и хришћани и му­
слимани. ApancKo писмо није било употребљиво у свакодневном жи­
воту нити у администрацији. И сами Турци су га морали прилаго­
ћавати за турски језик, па је тако настало турско писмо.
Што се тиче писмености у Хашанима скоро да је није ни било .
Прва описмењавања вршили су православни свештеници, чије су се
куће постепено претварале у прве зачетке будућих школа у селима.
Пошто је описмењавање дјеце требало платити, већина дјеце кме­
това у турско и аустријско вријеме владавине остајало је неписме·
но. Описмењавање дјеце у Хашанима вршио је поп Лазар Ожеговић,
а послије њега Лазар Штековић.
Пред крај своје владавине, 1869. године, турска влада доиијела
је Школски закон који је важио за читаво царство, па и за Босну
и Херцеговину, а који није био примјенљив код хришћана јер је
нарећивао да се настава у свим школама изводи на утрском језику.
Тек послије аустроугарске окупације 1878. године долази до
прекретнице у развитку писмености. Учињен је крај манаСТИРСl<ОМ
описмењавању и почињу да се отварају школе на народном језику
за дјецу свих конфесија и учење ћирилице и латинице.
Влада је Уредбом 1885. године прецизирала назив школа које
је отварала држава називајућн их "народне школе". Долазн до из­
градње и отварања школа у већим мјестима, а затим и у селима. У
календару "Бошњак" сваке године је објављиван званични шемати·
зам (редослед) отварања школа у Босни и Херцеговини . Према томе
ш~матизму, основна школа у Хашанима отворена је школске 1910/11.
годин е.

Просветна политика Аустроугарске била је подрећена полити­

ци окупације.
"Државна основна школа требала је да привуче дјецу свих
конфесија како би се васпитала у духу оданости и вјерности Монар­
хији"." У духу те политике укинута је 1915. године ћирилица у јав­
ном писменом саобраћају, а затим и у настави у основним школа­
ма. Ипак, отварање државних школа и ширење писмености у Босни
и Херцеговини значило је прогрес, јер је окупатор затекао око 970/0
неписменог станаВНИllIТВЗ.

Забавни живот у Хашанима, пред крај турске и за вријеме ау­

Сl'роугарске окупације био је веома скроман. Састојао се у скупо­
вима на сеоским прелима, црквеним зборовима, свадбама на којима
се играло "нијемо" народно коло и кола уз тамбуру некога ко је
знао свирати. На скуповима било је бацања камена с рамена, кева­
ња 11 клисања. На прелима је било капања (скривања металног нов­
чића под капу) и мишања (ударање по длану усуканим пешкиром).

22. Љубомир Иванић и Жарко Живковић: "Сто година школства у оп­

ШТИНИ Сански Мост (1886-1986)", Издавач: РО ОСНОВНОГ и предшколског об­
разовања и васrштања, Сански Мост, 1987., стр. 7.

70
 4.2. ОСНОВНА ШКОЛА

Градња школе почела је 1909. године, а прве !5аке примила је

школске 1910/11. Као државна школа добила је првог професионал·
!!ог н од држ;:пе ПЛQћеног учитеља који се звао Лазар Котур.

Баци из Хашана, генерације 1930. године, са учитеЉИЦVJ\f и учитељом - ...

бр'."""
паром, Маријом н СИМОМ: Свјетлицом

У први разред уписана су само мушка дјеца од 7 до 17 годи­

на." Следеће школске године уписана су дјеца само од 7 година ста­
рости. Школовање је трајало 4 године. Неки старији ученици, који
су у први разред пошли са 17 година старости "завршили" су школу
раније, јер су се током школовања оженили. Тек након четири го·
дине узраст ученика по разредима био је ускла!5ен према години
ро!5ења. Настава је трајала читав дан, са ]<раћим паузама изме!5у
часова и дугим одмор ом У подне. Била је протоколисана за три
села: Хашане, Поткалиње и Дубовик.
У школски програм обавезно су улазили и часови вјеронауке
које је одржавао сеоски парох - поп Лазар Ожеговић. Тако је било
све до првог свјетског рата.
Почетак рада Основне школе у Хашанима значио је знатан
напредак у опнсмењавању и просвјећивању становништва, али је
био праћен и великим проблемима, почев од обезбећивања школског
прибора и литературе, до борбе за промјеном конзервативног схва·
тања заосталих сељака о потреби да своју мушку дјецу уписују у
школу. Законске обавезе да и женска дјеца поха!5ају основну шко­
лу није било. Учитељ Лазар Котур вршио је ту прву пионирску ми­
сију сеоског просветитеља.
Први свјетски рат узроковао је привремени прекид рада шко­
ле, па су се због тога у новој држави Краљевини Срба, ~pBaTa иСло·

23. Изјава Аћима Рашете, полазника првог разреда, роћеног 1903. године, живи
у Бањој Луци.

71
пеиаца нашле нове четири генерације ученика који су се уписали \'
први разред. Јер, они који су почетком рата морали да прекину ш;ш­
ловање н послије рата наставили да иду у школу, били су за четири
"одине старији од оних ученика кој\[ се редовно, ПРВИ пут упису ју
У први разред.
Школска година је трајала од 1. септембра до 28. јуна следеће
календарске године. То је Видовдан, дан пропасти српског царства
на Косову 1389. године. Тога дана ученици су давали приредбу, а на
эбор су долазили родитељи и остали одрасли. На приредби су дава·
НИ скечсви, рецитације и хорске пјесме l,-oje су изводили ученици.
Сви ученици су добивали "карте" које су биле нека врста свје­
дочанства о завршеном или незавршеном разреду. illтампане су на
чврстом папиру н свака оцјена је имала своју боју "карте". Тако,
на примјер, за оцјену 1 (слаб) ученик је добивао бијелу "карту" (НС­
прелазна оцјена). За оцјену 2 (довољан) добивала се зелена, за оц­
јену 3 (добар) плава, за оцјену 4 (врло добар) црвена, а за оцјсну 5
(одличан) тако!5е црвена ""арта", али изразито црвене боје, док је
"четворка" имала мало блажу црвену боју.
Програм је био константан и није мијењан ваљда за читаво
вријеме постојања Краљевине Југославије, што је било значајно за
сиромашне ученике који су куповали књиге од оних који су пре­
л азили у следећи разред, по нижој цијеии него иове. И у случају
премјештаја родитеља (учитељи, жандарми, свјештеници) није било
проблема за дјецу, јер је програм наставе био свуда исти.
Основни предмети школског програма били су: историја, зсм·
љопис, рачун, основни појмови хигијене, вјеронаука и лијепо писа·
ње, физичко васпитање и пјевање .
у првом разреду учила се азбука, састављање ријечи и рече·
Јilща и бројеви. Посебна пажња била је посвећена лијепом писаљу
слова и бројева.
3еМЉОIIИС су }јаци учили веома детаљно у трећсм и четортом
разреду. Рељефе, привреду, ријеке, језера, климу и саобраћај у зем­
љи знао је сваки ученик.
Национална историја, као предмет, заузимала је највећн дио
школског програма. Савла!5ивали су је ученици учећи важније до­
га!5аје у историји наших народа: турска освајања, буне и устанци ,
важније битке у балканским и првом свјетском рату, стварање Кра­
љевине Југославије и њена административна подјела и родослов кра­
љевске породице, уз складна допуњавања циклусима народних рО·

дољубивих пјесама.
Вјеронаука је била обавезан предмет, а часове вјеронауке др ­
жао је сеоски парох - свјештеник. Оцјена из вјеронауке утицала је
1Iа просјек оцјене сваког ученика на крају школске године.
Функција основне школе није се сводила само на реализацију
школског програма него је вршила и ширу општеобразовну и про­
светитељску улогу. Тако су за младе жене и дјевојке, тридесетих го­
дина, били организовани Домаћински течајеви, који су имали ве·
лики значај за подизање културе живљења у селу. Организовали су
их учитељице, чему је дала свој допринос и Јелена Новаковић. На·
ведени течајеви су били значајни за стицање знања О личној И кућ-

72
 Са спеl.lаl-tOг завршетка домаћинског тсчаја у Хашаюrма

ној хигијени, хигијени исхране и припремању разноврсних јела, што

је доприносило здравственој просвјећености полаз ница ових теча­
јева. Прош иривање ЗIlања из плетења, везења, еклања и шивења би­
;]0 је такоће значајно за сеоске снаше и дјевојке, јер им је то знање
подизало углед у кућ!! И селу _ Дјевојци која је завршила дом аћИI-lСКИ
течај, па још ако има шиваli.у машину, није се било тешко удаТII.
Према прикупљеиим подацим а, од 1911_ до 1941. године у шко·
л :r су радили следећи учитељи н учитељице:
Лазар Котур, који је 1914. отишао у рат и није се вратио,
Травањ, чије име нисам могао сазнаТII, био је први учитељ по·
с, пје првог свјетског рата,
Милан Ссојановић из села Шкаре код Госпића,
Мара ВУКОА1ановић, учила Бранка Iiопића,
Радмила Лазиh-Акулов." радила заједно са Марицом Твртко
nић. Премјештена је августа 1927. године, а на њено мјесто постав
.ъеи ј е :
Симо Свје'глица из Љусине. Закључио је брак са Марицом Тврт­
ковић и заједно су вршили учитељску дужност до 1934. године,
А"поннја НаЬ из Сарајева, до 1937. године,
Хусејин Мурадбеzовиh (Хуснија) који је 1941. био усташки
стожериик у Босанској Крупи. Послије ослобоћења осућен на смрт,
Јела Перовиh из Бања Луке радила од 1937-1941.,
Љубо Лајuћ, радио истовреыено са Јелом Перовић. Њега су
устаници 1941. стрељали I<ао непријатеља,
Бру"о, учитељ прије Симе Свјетлице. За њега нема ближих по­
,Ilдтака.

24.Писмо Радмиле Лазић-Акулов Јелени н Андрији Новаковићу ОД 18.

]2. 1957.године у коме моли Андрију да јој даде изјаву за радни стаж за
вријеме љеног учитељоnања у Хашанима.

73
 5. ЦРКВА У ХАШАНИМА

Због неких чињеница везаних за хашанску цркву, ова право·

славна богомоља је интересантна за даља истраживања чињеница.
у првој пОловини 16. вијека, према предању, Турци су пору·
шили православну цркву у Хашанима. Село је било без своје цркве
више од 300 година. Ипак је црква за Србе ..у првом вијеку турске
владавине остала поред народне предаје једини политички и нацио­
нални организам који је обесправљени народ још увијек повезивао
са прошлим временима државне самосталности и подгријевао му
наду у ослобоћење"."
Колико је Турцима било стало до непросвјешћености н гуше­
ња вјерских осјећања хришћанске раје, потврћује и наредба (канун­
-нама) Босанског санџака издата 1530. године која садржи врло стро­
ге "законске одредбе према којима хрншћани не смију без дозволе

25. Богићевић Војислав: Писменост у Босни и Херцеговини (од појаве

словенске писмености у IХ вијеку ДО краја аустроугарске владавине у Бо­
сни И Херцеговини 1918. године), Издавач: "Веселин Маслешз", Сарајево, 1975.,
стр. 94.

74
не само градити нове цркве него не смију ни старе и порушене об­
нављати и поправљати"Њ Канун-нама одрећује чак и површину црк­
ве и обавезу да свака наново саграћена или обновљена мора бити
"заведена у државни тефтер".
Султановим ферманом (дозволом) од 1838. године одобрена је
градња цркве у Хашанима, али не на мјесту гдје се налазила она
коју су Турци порушили. Брдо на коме се налазила порушена црк­
ва народ је назвао Црквина и то име је прихваћено и у географским
картама. Нова црква граћена је на мјесту гдје се и данас налази,
у центру села, а обновљена је 1938. године. Кровна конструкција је
промјењена, дрвени кровни покрнвач замијењен цријепом, а дрвени
дијелови (олтар и звоник) су озидани од тврдог материјала.
Ова православна црква разликује се од свих православних цр.
кава по томе што има годишње 10 народних зборова и толико вјер­
ских обреда, док све православне цркве имају само један - црквеиу
славу. ПоlјимО редом од почетка године:
Друщ дан Божuћа (Божји дан) свјештеник врши службу бо­
жију (тако се зове тај чин), а послије подне је збор, народно весеље,
Боzoјављање (19. јануара) исти обред и народни збор,
Свеш Саво (27. јануара) када и школска дјеца иду у цркву,
предвоћена учитељем. Послије службе у цркви, народни збор,
Сре1'е ње, црквени обред и народни збор,
Часне nокладе, црквени обред и народни збор,
Теодорова субота, прва седмица часног поста. Тада школска
дјеца иду у цркву на причешће, а послије подне је народни збор,
Цвијети, служба у цркви и причешће за омладину. То је шеста
седмица часног поста. Уочи цвијети, на Лазареву суботу, дјевојке бе­
ру цвијеће, стављају га у посуду са свежом изворском водом, да
преноћи и ујутру се, на цвијети, њоме умивају,
На Ускрс народ иде прије дана у цркву на причешће. Пролази
се три пута око цркве са литијама и иконама. Послије подне Ha~
родни збор,
10вањдан (Ивањдан), свети Јован (7. јула), црквена је слава .
Врши се служба божија, а послије подне је народни збор. Народ
ДОНОСИ јело и пиће и поставља га на импровизоване столове, наткри­
вене заштитним материјалом од сунчане припеке. Ту се може купи­
ти ракије, раног воћа и поврћа, играчака и друго,
Велuка locnojuHa (28. август) служба у цркви и народнн збор.
Овај феномен православне цркве у Хашанима је интересантан,
јер ни једна православна црква нема више од једног збора, а то је
даи када је црквена слава . У Епархији православне цркве у Бања­
луци, нити у Патријаршији српске православне цркве у Београду,
нисам наишао на изворе којима се објашњава узрок наведеие чиње­
нице. Од 1941. до ослобоћења 1945. године црква је била затворена.
Послије ослобоћења сви су наведени вјерски обреди и зборови на­
пуштени. Народ се сакупља само 7. јула и 28. августа и то без црк­
веног обреда.

26. Исто, стр . 96

75
 Од n O\.iCTKU 20. вијека, пре~·ш ЦРКВСНJl:..t маТИЧНИ]..' l књигама ра­
ЬС IIИ Х JI.1ory се УТВРДИТИ имена свештеника У Хашанима. То су: Ла­
зар ОжеlOвU/l, Лазар Ш-reкойuћ, Милан П о,ювuћ, БРQ1ШО Пайl1ћ !IЗ
СШ-JIJце, БРnllКО ВUlњевuli из П ученика If Гојко /Соаачеаuћ.
БРЗIШО Вигљевић је протјераrI 1941. године 0;.\ странс усташа
у Србију и као партизан убијен ЫУЧСНIIЧI{ОМ см рћу од стране чет­
ника." Гој:;о l(овачевић је послије ослобоlJеIЬа био службеник у
Бих аћу , а допунску зараду остварппао је I\[>штава њем српс ке дјеце
и вјеНЧЭDањем младенаца у цркви који су ;кеЉСЛ Il да се вјенчај у
" по nјерско" обреду.

27. Изјава Б оже В игњ евића, првоборца и пуковника ЈНА, брата Бра111(З
ВИГIЬ еп ића.

76
 МЛИlI (воденица) на реци Јапри

6. ПРИВРЕДНИ И ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ У

СЕЛУ У НОВОЈ ДРЖАВИ ЈУГОСЛАВИЈИ

6.1. ПРИВРЕДА

Умјерена континентална клима и повољни хидролошки услови

омогућују гајеље свих врста пољопривредних култура сем: јУ)f(НИХ,
односно приморс ких. Ипак, Основна привредна грана села је зем­
љорадња, сточарство и воћаРСТЈ30. Обрада зеЈ\-lље вршена је на при­
митиван l1~ЧПI-Ј, па су и приноси били врло скромни. Дрвене плу­
гове замјенили су гвоздени тек тридесетих година. СтаНОВНИШТI30 се
углавном подједнако бавило сточарством и ратарством. Воћарство
је имало знатног удјела у укупној пољопривредној производњи али
је воће, нарочито шљиве, КОРIIшћено скоро искључиво за производ­
њу ракије, а врло мало за искрану, као што су суве шљиве и пек­
мез. У неI<ИМ засеоцима села поће има значајан удио у укупној по­
љопривредној пронзводњи. Сланац, који је добио име по извору
слане воде , је изразито воћарски ДНО села у коме веома добро ра­
ћају шљиве, јабуке, крушке и ораси.
Узгој стоке је такоће био на ниском нивоу, али су биле заступ­
љене све врсте стоке: говеда, овце, козе, свиње и коњи. На пијаци
је стока била јефтииа, па су сељаци продајом стоке једва обезбје­
liивали средства за куповину нужних индустријских производа.

77
 Поред сиромаштва узроковано г примитивном обрадом земље,
која је давала ниске приносе, непостојања умјетног гној ива, н ве·
ћег знања за обраду земље, сељаке су притискале и велике фискал·
не обавезе према држави, као што су порези, прирези, таксе и гпо·
бе. Зеленашке камате су рапидно расле из године у годину, што је
све више оптерећивало ионако презадужене сељаке. Лоше или ско­
ро никакве саобраћајне везе са јачим тржним центрима на којима
би сељаци могли пласирати своје производе (стоку, жито, поврће)
још је више погоршавало економски положај сељака .
Пораст становништва се послије рата све више повећавао, тако
да је радне снаге, коју ситни сељачки посјед није могао запослити,
било на претек. Излаз из овога тешког економског стања млади
људи тражили су у запошљавању ван родног мјеста. Неки су од­
лазили у Америку и земље западне Европе, а већина на сезонске по­
слове у Војводину, шумске и граћевинске послове у Славонију, Ср­
бију и друге јавне радове у земљи. У свијет су одлазили без икакве
квалификације и зато су радили најтеже физичке послове уз слабу
исхрану и мизерне услове смјештаја, што је узроковало нарушавање
здравља, нарочито код физички њежнијих и мање отпорних. Ујесен
су се враћали кући са скромном зарадом да плате порез и подмире
друге кућне потребе. На прољеће би се поново враћали у печалбу.
Због велике понуде неквалификоване радне снаге и повремених кри­
за које су захватале привреду, они су иајтеже пролазили радеl\и
чаСНQ за веома ниску надницу.

Нису били ријетки примјери да су дјеца крајње сиромашних

родитеља , одлазила у најам код имуl\нијих сељака само за храну и
мизерну одјећу. Само три младића успјела су отићи у државну служ­
бу и тако напусте село. Перо Рmиета и БраlU'О Дамјановић примље­
ни су у жаидармерију, а Душан YzpeHoauh у подофицирску школу.
Мећутим, касније се ии у подофицире иити у жаидарме иије могло
са четири разреда основне ШКQле. О тешким економским и политич­
ким условима у којима су сељаци живјели говори и пјесма која се
пред рат и у иародном устанку 1941. пјевала у Хашаиима: ,Дај се­
љаче друже дОlCле ћеш TalCO, дОICле ће тебе zазити CBaICO".

6.2. ЗАНАТИ

У Хашанима су прије другог свјетског рата постојале све врсте

заната који су потребни сељацима. То су самоуки сељаци који су
имали смисла и склоности за одрећене занате . Стола ри , колари, ка­
чари, зидари , ковачи. Сви су они имали земљу коју су обраћивали,
али су вршили и занатске послове за себе и друге. Другима су ради­
ли за паре и тако поправљали економско стање свога Домаћинства.
То су били: СтаlU'О Шајин столар, Јован Шајин столар и колар,
Петар Виzњевић бачвар и зидар, Јово Вјештица зидар, Перо Вурzуз
столар и колар, Васо Марчета обућар, Периша Бундало колар и бач­
вар, Миле Bиzњeвић каменорезац и зидар, Стеван Ву" камеиорезац и
зидар, Урош Будимир колар и бачвар, MaplCO Ву" колар и бачвар,
Мићан Раилuћ столар и Обрад Узелац - Милићев, столар и колар.
Професиоиални ковачи били су: Илија Бундало, Дане Новаковuћ и

78
Јово Новаковић. Они су окивали дрвене точкове запрежних кола,
клепали l\10тике, крампове, лемеше плугова, правили обручове и став­
љали их на каце и бурад и вршили друге ковачке послове као што
је прав љеље потковица и поткивање коња.
Кројачки занат имала је само Јелена Но саковић, која је не
само шила својим муштернјама, него је у'шла млаЬе жене и девој­
ке овоме занату. Под њеним утицајем многе су купиле шиваће ма·
шине на којима их је Јелена учил~ шити .
Фотографа није било, па ј е те послове врши аматер Триа о
Грбuћ, трговац из Хашана. Фотографисао је разне догаћаје, као што
је завршетак школске годнне, приредбе ученика, сватове, народне
"борове , групе и појединце.

! 6.3. НАРОДНА РАДИНОСТ

Жене и дјевојке су саме прел е прећу за веш, чарапе, прслуке

JI џемпере, као и за покриваче (плате, биљце и шаренице). Платно
:Ја веш ткале су саме на разбоју (тари), ,шме .је основа била од ко·
нопље или лана (кетена) а потка од памука. Веш су шиле саме од
овако изатканаг платна. Мало је ко носио веш купљен V трговини.
За бнљце и шаре нице потку и основу преле су саме од вуне и фар·
бале у жељеној боји. За црну боју користиле су кору јасена кој у
су кувале у води, стављале у њу вунену прећу која се мало прокува
заједно са јасеновом кором, охлади се и вади црна. ТакоЬе су од
вунене преЬе саме плеле џемпере (мај е) , прслуке, чарапе и шалове .

6.4. НАРОДНА НОШЊА

Народна ношња у Хашанима не разл икује се од народне нош,

ње на територији других села у Подгрмечу коју чине насеља са срп­
ским и муслиманским стаНОВНИllIТВОМ. С обзиром на чи:њенинv да
српско становништво V Хашанима, ПО своме поријеклу потиче из
различитих крајева Југославије, природно је да је то утицало и на
народну ношњу.

Као и други обичаји и навике људи, тако је и народиа нош­

ња била подложна утицају промјењених политичких, еКОНОМ:Сl(НХ и
културних услова живљења . Трговина са Србијом лаћама Саном,
Уном и Савом, затим боравком као избјеглипе у Липи , Банији и
Славонији, за вријеме Босанског устанка 1875-1878., одласком у
европске и прекоморске земље и враћајући се, људи су доносили
утицаје на промјену ношње."
Не упуштајући се у опис свих дијелова народ не ношње раније
у 19. вијеку, довољно је навести како економски развој, а посебно
трговина, утичу на њену промјену. Тако, на примјер , послије првог
свјетског рата , нарочито се брзо мијења мушка одјећа. Купуј у се
у трговинама мушке кошуље од пам ука које потискују кошуље тка-

22а. Милан Карановић је у своме дјелу "Поуње у БосаНСКОј I(рајини" стр.

319-323 и 382-383 указао на различите утицаје на промјену народне ношње.

79
не ОД l\.онопљене или ланене основе и памучне патке . Све је више
КУПОDНИХ "лача" (панталона) ИЛll у селу сашивених од купљеног :ма·
теријала. Фес је замјењен шубаром, качкетом и шеширом . Потпасач,
кога су :носили стпрнјп ЉУДИ, З(lј\[јењен је "ћ.емером" од учиљене
гоnеlJе коже. "ПрипасипаЛ1i су се око паса, а на лећи:ма се закопча·
пали помоћу ДБа ужа кајиша и два "гпозденц::\" (шиале). Поред мај.
стара у граду било је и самоун:их сељака који су их израоивали
(Никола Макић из В. Рујишке)"."
)Кенска ношња у Х<1шанима још је више била подло·жна ПРОМ­
jeHO.~1. услова )IШDље ња , нарочито послије аустроу гарске окупације
када се у вели-кој мјери Iшсељапају Личани. Сукња, звана "царза"
која се од раније појЭВJfЛiJ. из ЛИI<е, сада се осавремењује . Рани.iе
просто скројена од ~ YHeIlOГ плаТ!-Ia, ла Д О.lаску Лllчана добllј а на-
60РС (фалтс) и карираlIН дсзеlI, ткају се II:} коцке у раЗЛИЧИТЮ1 бо·
јама. "Царзе" су се зад!)жале ДО послије првог спјетског рата, када
их ПОТlIСI\.ују "кикље" од фабричког материјала. Прегача је у Ха­
шанима била поз ната и HOlueHa је до првог свјетског рата, да бн из­
мећу дв а рата потпуно и:шчезла. Тридесетих ГОДIlна могла се ПРИ~, lје­
тити само на старијИј\1 женама које су носиле дутачке бијеле кош у·
.'Ђе, прсл ук 11 прегz.чу позади. "Вертун4/ су носиле и цуре и )I\.еие V
раЗЛIlЧИТИ!\{ бојама и шарама, ОД лаког материјала, а дјеловао је
као украс и заштита "КИЈ(ље" ОД евентуалног пр.ъшьа.2~ Дјевојке су
носиле жуте руrще, а удатс жене бијеле Gошче.

6.5. ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ

Политички ){(ивот У селу узрокован је еКОIIОЈ'IICКИi'.l стањем и у ти·

јесној је вези са политичким превирањима и страначки:м борбама у зем­
љи у то вријеме. Најочигледнији примјер странаЧI(ИХ борби за утицај
на сељачке :масе у Хашавима огледа се кроз задружне организације .
Српска земљорадниука задруга за пољопривредни кредит наставила је
свој рад послије Првог свјетског рата, у којој су се сучељавали ин·
тереси владајуће и ОПОЗИЦИОНИХ странака. Највећи политички ути·
цај граћанских странака вршили су богати ТРГОВЦИ из Босанске Кру·
пе. Политичке борбе ГР[lВанских странаЈ<а нарочито су се заоштра­
пале на изборима 1935. и 1938. године. Да би придобили сељаке на
страначко.i основи издвојили ИХ од ЗСi\!љорадничке з адруге, приста­
лице режима основале су 1935. године "Мјесну задругv за ПОЉОПРИЈЈ'
редни кредит". Ова задруга, коју је помагала држава, конкурисала
је земљораДНИЧЈсоi задрузи давањем: веће камате на улоге својим чла­
новима и до 16% И тако гушила земљорадничку задругу, која је
давала маље камате на улоге својих чланова и егзистирала ОД СКРОМ'
не камате на зајl\о'юве које им је давала. Најзад, 1939. године основа­
на је у Хашаниыа "Набавно-продајна задруга" са свега 35 чланова
из Хашана и Поткалиња. Оnа задруаг није ДD.13ала кредите својим
' члановима, него је само куповала од љих пољопривредне производе ,

23а. Мирослав В. Драшкић: "Народне lIошње севера-западне Босне". Му·

зеј БосаНСl(е Крјине - Баља Лука, ЕПlOграфско одјељење 1962., стр. 48.
24а. Опширније о народној Ј-IOШЊИ у Подгрмечу, наведено дјело, стр.
41-49.

80
" продавала им индустријске. Пословала је само са својим члано­
вима, што јој је давало печат изразито страначког карактера.
Наведени примјери указују да је 'режим и кроз задружне ор­
ганизације, као форме удруживања сељака, настојао да их политич·
ки веже за себе. Али, у томе никада није до краја успио. Политичке
је подјеле било и она је највише долазила до изражаја на избори­
ма 1935. и 1938. године, затим око избора сеоског кнеза, пољара итд.
Великн број сељака био је у опозицији према режиму, а не мали
број био је политички пасиван. Али и пасивни су, у већини, на из­
борима гласали за ОПОЗИЦионог кандидата.
То потврl5ују званични резултати избора 1935. године на који.
ма је за Владину странку (ЈНС) гласало 144, а за листу Удружене
опозиције 221 ."
"У раздобљу измеl5у избора 1935. и следећих избора крајем
1938. године уочљива је стабилизација граl5анских странака, али и
поступна политичка кретања улијево. Она се огледају у јачању утје­
цаја Земљорадничке и Самосталне демократске CTpaHI(e".26
Нема података како су Хашанци гласали на изборима 1938.
године, јер их статистика биље;ки: по срезопима. Према статистичким
подацима, у срезу Босаиска Крупа за Владину странку (ЈНС) гла­
сало је 4.759 а за листу УдружеIIе опозиције 3.367."
Већ 1939. године долази у Краљевини Југославије до заоштра·
вања националних, социјалних и политичких супротности, а у Хрват­
ској, Босни и Херцеговини до појаве усташког покрета. У Поуњу
усташки покрет предводи др BиlCТOp Гутић. Прву усташку групу
основао је 1939. године у Бања Луци, а 1940. у Бихаћу и Босанском
Грахову. По својим злочинима, извршеним над српским становни­
штвом, 1941. године у Босанској Крајини, а нарочито у Подгрмечу,
др Виктор Гутић је остао запамћен код српског народа и записан
rшо срамна личност у минулом рату.

Профашистичку политику владе Милана Стојадиновића, који је

добио на изборима 1935., сељацн су осјетили на својој кожи. Стално
повећање пореза, смањивање јавних радова а тиме и моryћности за­
раде ван сељачког посједа. Пад цијена пољопривредних и сталан
раст индустријских производа, све је више гурало сељаке у дугове
и зависност од хипотекарних банака, трговаца и других зеленаша.
3бат тога на изборима 1938. године скоро да и није било пасивних
сељака, па је већина Хашанаца гласала за опозицију .28

25а. Статистика избора народних посланика за Народну скупштину Кра·

љевине Југославије, извршених 5. маја 1935. године, Београд 1938. године,
Музеј Поуња, Бихаћ.
26а. Здравко Диздар: Раднички покрет Поуња 1929-1941 ., "Веселин Ма­
слеИЈа", Сарајево, 1980., стр. 31 .
27а. Резултати избора народних посланика за Народну скупштину Кра­
љевине Југославије извршених 11. децембра 1938. године, "Политика", 14. де­
цембра 1938., Београд.
28. Изјава Андрије Новаковнћа, трговца из Хашана, 1954. године.

81
 6.6. НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Неки народни обичај и везани су за религиозне обреде, а неки

имају своју традицију из прошлости. И у Хашанима до 1941. го­
дице народни обичај и били су везани за вјерске празнике, а неIШ
немају никакве везе с њима.

6.6.1. Божић

На "туцињдан" (5. јануара) коље се прасе - печеница, која

је посебно храњена и пече на ражњу.
Уочи Божића, на бадњи дан, припреман је бадљак и то не у
сваком Домаћинству. Негдје је бадњак највеће дрво на ОГlЫШIТу,
уочи Божића (на бадњи дан) на ко.је се ослањају ситнија дрва за
ватру, која се појачано ложи за спремање за Божић. У неким кра­
јевима је бадњак храстово суво лишhе на ситннм гранама које се
узима као симбол за божићне празнике.
у сваком Домаћинству се, уочи Божића, у једној просторији,
простире слама по којој се просипају ораси и љешници. а домаћица
имитира квочку која призива пилиће, дјецу као пилиће, да траже
орасе и љешиике у слами. Дјеца то радо чине и окупљају се око
,.квоч:ке" и колико које наЬе - његово је.
у рано јутро на Божић, доноси се свјежа вода са извора ко­
јом ће се умијесити погача која се зове чесница. Ова погача је до·
била име по томе што се мијеси за чест (част) или што се ломи на
чести (дијелове) колико има укућана. У чесници се умијеси метал­
ни новчић. За ручак на Божић обавезно се припреми цицвара, а
изнад цицваре мушки укућани ломе чесницу и пазе да ни једна
мрва од ње не отпадне. Ако отпадне, вјеровало се да ће се те године
нешто. лоше догодити у тој кући . СВaI<О чељаде добије по парче
чеснице, а у чијем се парчету насе новчић, вјеровало се да ће се
томе нешто лијепо догодити у тој години.
Цицвару сви пробају једном кашиком (жлицом) и понављају
ријечи: једна жлица, једна 'тица, реп у њиву, главу у шуму. Вје­
ровање да ће наведене ријечи одвратити птице са усјева у пољу и
да ће отићи у шуму, rдje не могу да чине штету усјевима. У неким
по.родицама цицвару пробају дршком од кашике.
Поред цицваре, на столу је и печеница која је печена уочи Бо­
жића, на бадњи дан. Прије почетка божићњег ручка Домаћин за­
пали свијећу, први се прекрсти, а затим се сва чељад мећусобно из­
љубе и честитају једни другима Божић и почиње ручак. Послије
подне младићи и дј евој ке састају се на брду Црквина на мјесту
гдје је некада била црква, по чему је брдо и добило име. Ту млади
играју коло., пјевају пјесме и веселе се до мрака. Исти такав скуп
млади су имали и у засеоку Козин, код гробља на узвишењу Ка­
мењак.
На мали Божић, православна Нова година, служи се печени­
ца и испече погача која је у средини шупља у промјеру веће чаше
и зову је ковртањ. Погачу носе на гувно (грман), ставе погачу на
стожер, око кога је прострта слама, ухвате се у коло и изговарају

82
стих: "Ово птици богомољци која птица бога моли да сељаку жито
роди!" Овај обичај практиковала су само нека Домаћинства.

6.6.2. Постави су били обичај који је Oiарочито поштовала си­

ротнља. Имућнији су то ријетко чинили. Поред сриједе и петка,
као "посних" дана у седмици, божићни пост трајао је шест, а часни
(ускршљи) седам недјеља. Госпојин пост је трајао три недјеље.
Баци су постили само прву седмицу часноl' поста и ИIШIИ су
на прнчешће прве суботе Iшја се зове Теодорова субота.
Причешће за омладину пршено је шесте суботе поста, на Ла­
зареву суботу, уочи цвијети.
Седме недјеље је ускрс н рано пред зору на прнчешће иду од­
расли. Можар својом детонацијом огласи почетак служеља у цр­
кви и почиље причешће. Затим сви иду око цркве, три пута иосећи
литије и иконе. При изиошељу литија и икона из цркве лицитира
се ко ћс их носити. Носе их они који су највише платили . Након
овог обреда почиље туцање куваним, фарбаним и шараним јаји­
ма. Затим се разилазе. После подне је народни збор.

6.6.3. Народно коло

Народно коло је играно на црквеним и другим народним збо­

ровима, у сватовима, а понекад и на прелима. Најпопуларније је
било коло звано "Бираље". Играно је уз тамбурицу, лаганим окре­
таљем кола у једном смјеру у круг уз пјесму момку и дјевојци ко­
ји се шећу у кругу кола. Најприје се пјесмом позива дјевојка по
имену коју пјевачи сами одаберу овим стихом: Хајде цура бирај
пара да видиАto да ли ваља. Ципеле ћеш nодерати нећеш пара иза­
брати"; или: "Бирај, бирај А,ала Koza теби драzо, ако нећеш IШЈСоzа
а ти бјежи из кола". Када дјевојка изаће и почне да шеће у круту
кола, гледајући кога ће изабрати, тада је из кола позивају стихом:
"Хајде мала (име) сад из кола изабери ти ко ће твоје црне очи мала
zледати" или "ЈСо ће твоје бјело лице мала љубити". Када цура иза­
бере момка с којим ће прошетати у кругу кола, прати је стих: "Сад
се види, сад се зна ЈСо се коме допада". Цура и момак, држећи се за
руке, шетају док пјевачи не понове стих: "Бирај, бирај... " изгова­
рајући име момка. Тада га цура напушта, хвата се у коло до кога
хоће, а момак бира. И њега прате исти стихови само на мушко име:
"Хајде Аюмче сад из кола uзабери ти ЈСО ће твоје црне очи момче
,дедати". Када момак изабере дјевојку и љега пјесма прати стихом:
"Сад се види, сад се зна ЈСО се ЈСолtе дОl1ада". Али и љегову изабраницу
прати пјесма стихом: "Ала илtаш бјело лице мала hаволе, ЈСо би био
јоште таЈСав да ,а не воле", или: Ала Шlаш црне очи цуро hаволе,
ЈСО би био јоште такав да их не воле".

6.6.4. Прело

Прело је сакупљање мјештана ноћу , док се смркне, до поиоћи

и дуже. То је, по правилу, моба за рад као: набијаље конопље, мо­
таље преће, преље, чијање перја, плетеље итд. Када цура опреде ку-

83
дељу вуне или друге преће, момак ЈОЈ држи вретено а она мота ]шу­
пко . Ако успије момак да ухвати крај преће на вретену, био је обн­
чај да од цуре добије јабуку. Радно прело је и један вид дружења
сељака, а нарочито жена и дјевојака, причају се разне приче из
сеоског живота Jf пјепају пјесыс. ОВаЈсва прела су и облик соли­
дарности са породицама које нмају ваше дјеце, јер је оно што се
урадн велика помоћ домаћици.
Прело без рада за Домаћина обично је скуп у кућама гдје има
цура . Дјевојке доносе свој ручни рад и плету илн еклају за себе.
Момци се капају ]Ј мишају, а пјевају заједно са цурама и на крају
прела прате цуре до ЊIIХОШIХ куl;а. Понеки родитељ доће по своју
кћерку, што момцима није ишло у рачун. Капање је скриваље ди­
нара ПОД Ю1ПУ, а !\Нllпање - уд араље по длану усуканим ланеним
пешки р ом.

6.6.3. Гајрет

Гајрет је турска ријеч, али веома лијеп обичај солидарности

и састоји се у бесплатном помагању ономе ко гради кућу, штапу,
појату или неки други важан објекат, затим оноые чији је хршrилац
у војсци или је болестан.
Најчешће су сељаци гајретилн оиоме ко прави кућу, нарочито
на пословима који захтјевају мајсторско знаље (постављање КРОВН С
конструкције и покривање ](уће). Гајретило се и домаћинстnима која
иемају теглећу марву, имају више дјеце, а мало земље.

6.6.4. Сватови

Сватови су били важаи догаћај како за кућу из које је младо­

жења,. тако и за ону из које се удаје дјевојка. Обичај је био да се
родитељи мом)(а и дјевојке договоре ако су момак и дјеnојка C[l -
гласни. Родитељи се договарају када ће бити свадба, колико ће б1l­
ТИ CB~TOBa и друге детаље. По младу се иде колима и кољаницима .
Младо){(ења је обавезно на кољу и барјактар. Коњаиици и ОСП1П11
спатови окићени су пешкирима ручне израде, а нарочито младо­
)кења и онај који носи барјак, Носи се и по lcoja ПУШКЭ из H: OjlТ~
се пуца при доласку и одласку од дјевојаЧI(е (младине) куће, као
l! при доласку младожењиној кућ]]. Када сватови доћу по дјевој"у,
изводи ј е брат и пита: ко се nрима ове моје сестре до воље 11 до не­
виље? Ако нема брата, изводи је најБЛЮЮ1 сродник. Тада се огласи
отац младо.жење и калсе: l1ри.мал! је се ја, lосnод БОl и мој син до
поље u до невоље. Ако HeMrl оца, то чини други сродник младожење
који је Домаћин. ДухоI3НТИ млэдићп покушапајv да подвале младо­
)кењи и:звоћењем друге дјевојке ИЛlr маскираног младића. Ова JlIaла
изазове смнјех спатова и тако почиње весе.ъе нсп у кући Домаћина.
Пошто су се угостили, сватови крсћу КОЊСКИ1\1 :Јапрегама и коњани­
IJ;има, јахачима, ОI<:ићени пеП.lкирнма, а барјактари и младо:ж.ења су
на челу колоне. Млада је у свсчано украшеној запрези, а за љом
њено рухо у посебиим колима. Када се сватови ПР'I'Аакиу кућ]] мла-

84
)жење неки се коља ници утркују ко ће прије стићи. Оиај ко први
гнгне добије дарове ручне израде (пешкир, чарапе и друго).
у неким домаћИНСТDима младу дочекују са малим дјететом на
{ кама (најчешће мушко) да би млада имала пород. Она га дарива
враћа. Када се сватови окупе и почне весеље, јави се "викала"
)ји виче на сав глас, да га · СВИ чују, ко је шта ПОКЛОНИО млади и
1ада у кућанима. Нарочито наглашава и показује шта је млада до­
Iјела свекрви, свекру, дјеверу, куму, куми итд. "Викало" (тако га
'род зопе) показује присутнима у дворишту сва/ш поклољени пред­
~T и име и презиме ПОКЛОJIодавца. Јер, послије свадбе у селу се
)епричава кatш су се поклонодавци ПОI(3З3ЛИ . Код куће младоже­
~ омладина игра коло, уз музику што за читава село чини право
.родно песеље које траје до ноћи.
Дешава се да родитељи бране својој ћерки да се уда за момка
>Га воли. Тада се она тајно договори са мом ком да побјегне за
"а и он са друговима доће ноћу да је "украду". Тада посредници
· чињу да мире родитеље момка и дј евојк е 11 д олази до 1\'1ирења.
) правилу "крадљивци" иду код "оштећених". Мајка дјевојке пи-
ћерку да ли је отишла својом вољом или на силу. Ако дјевојка
говори да је њена добра воља, долази до помиреља.

6.6.5. Коришhење воденица за мељаву

Обичај коришћења воденица је пример самосталног и заједни­

ог успостављања реда њиховог коришћења који утврћују сами
рисници без уплитања органа власти и то на начин који НИI<ад не
води до неспоразума измећу сељака. Ако, на примјер, воденицу
lрави седам Домаћинстава, свако има право да седмично користи

Гамбирожиn МЛИН (водсницз) поточар

8S
млии 24 сата, што они зову један "ред". Ако у неком Домаћинству
доће до диобе измећу браће, онда ће сваки од њих добити пола "ре·
да", ШТО значи да nе сваке седмице, на дан када је њихов "ред/(,
један да меље дању а други ноћу наизменично. Могу се договорити
да једне седмице читав "ред" меље један а следеће други. То се зове
пола преда", а корисници млина поредовници.
Одржавање воденице чине заједно и тај неписани закон, оби­
чај, веома је поштован. Нема самовласног коришћења млина ни
онда када не меље онај чији је тога дана "ред". Тај обичај кориш­
ћења воденица постоји и данас, само је све мање ортака због све
већег броја Домаћинства која имају своје млинове с погоном на
струју.

6.6.6. Молитва за кишу

Молитва за кишу је обичај који је прије другог свјетског рата

ишчезао. Састојао се у томе што би народ и поп недјељом, када је
сушна година, излазили на брдо Црквина и МОлили за кишу. Носили
су литије и иконе. Поп чита, а сви гледају у небо и моле, изгова­
рајући посебне стихове за ову прилику.

6.6.7. Вршидба и моба на вршалици

Вршидба жита обављана је на арману (гувну). Арман је равна

површина пречника око IS м на којој је мотиком ожуљана трава у
круг. На срединн се налази стожер око кога се слаже суво снопље
пшенице, ражи, зоби, јечма и проса (проје) тако да клас буде на
површини а трска (слама) до земље. По тако постављеном снопљу
трче упоредо два коња у круга, везани конопцем за стожер. Када се
конопац одмота коњи су стигли до ивице армана и настављајући тр­
чање почињу да се, замотавањем конопца око стожера да му се

примичу док не доћу до стожера. Онај ко тјера коње окрене их и

тако почиље одмотавање до ивице армана. То се понавља дОК жито
не испадне из класа. Тада се коњи изводе, отстрањује слама, жито
се купи у хрпу и почиње превијавање. Превијавање се врши тако што
се дрвеном лопатом, за ту намјену, баца жито увис, вјетар односи
пљевљу а жито пада на почишћен арман. Превијавање се не може
вршити без вјетра, било с које стране, па може потрајати дуже него
вршидба (трка коња по арману).
Појава тријера (превијачица) било је велико олакшање, јер
је учињен крај чекању на вјетар.
Почетком тридесетих година, појавила се прва задружна врша­
лица на којој је морало бити запослено више људи. Сваком корис­
нику вршалице помагали су сви они који су је тражили, исто као и
.у градњи куће и другим случајевима. Та солидарност звала се моба
на вршалици_

6.6.8. Слава

Слава је хиљадустогодишњи православни обичај_ Крсну славу

славило је свако Домаћинство без обзира на имовинско стање. Ри-

86
туал на слави подсјећа на вјерски карактер овога скупа само по
томе ШТО се пред ручак запали свијећа, а свештеник, ако га има,
очита молитву. Кад поп заврши читање, Домаћин одржи здравицу.
Сиромашни сељаци нису могли платити попа, па су славили без ње·
га . Тако је слава добивала све више карактер свечаног састајања
сељака, на коме су мајстори приповједачке ријечи слушани од при·
сутних, разговарало се о љетини, о минулом рату и доживљај има у
"туnем свијету", гдје су неки зараl5ивали хљеб. Неки старији људи
знали су енглески, француски, њемачки. Одлазак неком на славу
била је узајамна обичај на обавеза. Ако Домаћин не би вратио посје·
ту некоме од присутних Iшда они буду славили, идуће године овај
неће доћи њему на славу. Тиме се добри односи не ремете, али на
славу један другом не иду. На славу долазе пријатељи, кумови и
други сродници, али само узајамно.

6.6.9. Вучари

Када сељаци убију вука они га "препарирају" и ставе на дужи

колац да би изгледао као жив. Dилице му разглаве да му се виде
велики оштри зуби, да би изгледао што страшније. Затим се при·
преми група млаnих људи, који добро пјевају и крену по селу, но·
сећи вука од куће до куће. Када стигну Домаћину пред кућу, спу­
сте вука на ноге да изгледа као жив и почну да пјевају пјесме које
се само у тој прилици пјевају. Ево тих СТИХОБа:

,Домаћине доме мој ево вука пред твој дом.

Убили СЛ!О MPKOZ вука била нам јв срећна рука.
домаћине дару ј вука да нам село још не кука.
Дару ј вуку сланине да не иде са планине.
Дару ј ву ји сочице да не коље ов'lице.
Дајруј вуку шаку zpa да по тару не урла",

и још неке пјесме сличне садржине о вуку и стоци. Дјевојке и

млаnе жене китиле су вука пешкирима и марамицама ручне изра­
де, тако да је био сав окићен да га је било лијепо видјети. Домаћини
су га даривали са мало сланине "да не иде са планине" Ј са мало соли
(сочице) "да не коље овчице", па и са мало "гра да по тору не
урла", али све то у торбу групе пјевача који носе вука." За дјецу
је то била посебна атракција, која су пратила вука бар до следеће
куће. Храбрији су га и додиривали да се увјере да ли је, можда,
жив. Вучари су се појављивали само зими када нема опасности од
кварења вучје коже и смрада од ње.

6.6.10. Черолице

Черојице су обичај који се упражњавао само у неким крајевима

Босне, па и у Хашанима. То је група људи који добро пјевају и
који се намашкаре маскама које сами направе и Оlсите се разним

29. "Вук" је, уствари, кожа убијеног вука сашивена и натрпана сламом
да би га било лакше носити.

87
 предметима, као што су: звонца, клепке, прапорци и разна друга
звекетала . Своје капе и шешире оките разнобојним кићанкама, та­
](0 да изгледају као нека машкарада. Дан поласка черојица у села
био је на часне по кладе (почетак ус](ршњег поста). Када доћу пред
куnу Домаћина, почнњу да пјевају, звецкају, свирају. Сви из куће
излазе и са черојицама се веселе. Домаћин их дарује сувим месом,
сланином, пасуљем, а домаћица вуном, пешкирима, вуненнм чара­
пама итд. Ова својеврсна машкарада трајала је прву седмицу час·
!!ОГ (ускршњег) поста, а како се види била је II прилично уносна
за њене учеснике.

Скоро сви наведени обичај и су сада напуштени, осим неких

моба и гајрета, а неки су се садржај но измјенили. Нека су дома·
ћинства и славу напустила, а она која су задржала своју славу, чи·
не то без икаквог вјерског ритуала. То су обичне гозбе пријатеља,
I<омшија, кумова и родбине.

6.6.11. Сахрана

Црквено звоно оглашава сваки случај смрти у селу. Ако је

умро одрастао мушкарац звонар звони три пута, ако је умрла од·
расла женска особа - звони два пута, а у случају смрти дјетета
- звони једанпут. По томе се у селу одмах зна да ли је умро мушка·
рац, жена или дијете. По селу се брзо прочује ко је умро и ближе
комшије и родбина упућују се кући ожалошnене породице. Сахра.
на се врши следеnег дана. Током ноnи у кући ожалошћене породи·
це старији људи сједе читаву ноћ и препричавају живот покојника.
Ако је умро мушкарац њега купају мушкарци, а ако је умрла же­
на - купају је жене. Вјеровање је да се тиме с покојника спирају
гријеси које је чинио за живота. Мушкарца још и обрију, јер нео·
бријан не може Богу на исповјед. Истовремено се обавјештава све·
штеник који ће испратити умрлог II очитати му опјело.
Када се мртвац окупа и обрије, облаче га у чисту нову одје·
ћу и постављају на клупу. Покрију га чистим бијелим чаршафом
1I запале му свијеnу више главе и ставе босиљак. .
Сутрадан мајстори праве мртвачки сандук, обично од чамовог
дрвета и крст од храстовог или кестеновог дрвета, јер дуго траје.
Носила за мртваца такоће се посебно праве. Пред полазак на гроб.
ље стављају га у мртвачки сандук (шкрињу) и носе га на носипимз
без обзира на временске прилике. ЈО Када сандук спусте у гробницу,
обичај је да присутни баце шаку земље на љега .
Нарицаљке су из круга најближе родбине које својим нари·
цањем (бугарењем) прате покојника, наводећи његове добре особи·
не и навике, добра дјела по којима ће га памтити и моле га да по·
здрави, иа "ономе свијету" комшије, пријатеље и роћаке који су
. раније умрли. Од ожалошћене супруге или мајке могу се у иарица·
њу чути и ријечи "позови ме што прије" које довољно говоре о њи·
ховој туги и жалости за покојником.

30. Сада се мртваци возе у тракторским приколицама и камионима,

сем ако је гробље врло близу.

88
 Умјесто вијеиаца врши се кићење крста босиљком, пешкири­
"а и ј абуком на врху."
При повратку кући покојника, комшије, пријатељи и родбииа
сједају за импровизопани велики сто (припремљен за ту ПРИJIИКУ),
щје се једе и пије наздрављајући за покој душе умрлог. Јело и пиће
сви су доиијепи од куће, а иепотрошено враћају "ући. Домаћин та­
!.:оЬе нешто припреми и служи пиће.
Што се тиче JIокације гробаља, по правилу су на узвишицима,
Ilикад у равници.

6.6.12. Исхрана

ОСНОВНИ артикли у исхрани стаНОВНИLl:IТва били су КУКУРУЗI-IВ

хљеб, млијеко и млијечни производи, а од попрli" грах, купус и кро­
мпир. Салата је ријетко коришћена у исхрани, нешто због немања
навика а зејтин и сирће били су скупи па сиромашни сељаци то се­
би нису могли приуштити. ЗШllI су више коришћене масноће у ис­
храни, јер свако Домаћинство закоље дебелу свињу (богати и по ДВl I­
је) "за посјек • Иако се сачува сувог меса за прољетне пољске посло­
fI

ЈЈе, ипак се зими трошило највише масноће.

Од тежачких послова, косидба је сматраиа најтежим послом,
на је и о исхрани косаца сваки Домаћин посебно водио рачуна. На
трпези Iсосаца могло се наћи и ОНО што за друге посленике не до­
лази у обзир (иа примјер, печена јагњетииа) . За косце се чува ки­
сели купус (главица) у мањем бурету које се отвара први пут за
косце а чува се у сувом и хладном подруму (коноби).
И мајстори (зидари, столари, кровопокривачи и др.) при гра­
nењу куће, штале и других објеката на сел у, имали су извесну "при­
вилегију" у исхрани. То је традициоиални од нОс поштовања људи
који врше послове за које је потребно више CTPY'IНOГ знања и кул­
туре.

Свакодневна редовна исхрана била је веома једнолична. Грах

(пасуљ), купус и кромпир припремани на разне начине, били су
главна храна сељака. Затим пура, љевача н кукурузов хљеб (куку­
руза). Кукуруз је "пратио" свако јело, јер је пшеннчног хљеба било
мало, односно код мањег броја Домаћинстnа. Највећи број дома­
ћинстава користио је пшенични хљеб за вријеме поста, на слави и
другим пригодама. Пита је такоnе била гостинско јело и ријеnе
коришћено. Вареника и кисела млијеко били су заступљени у сва­
кодневној исхрани сељака са кукурузом, док је кајмак реће упо­
требљаван и чуван је, углавном, за госте. Кајгана је такоnе била,
углавиом, само за госте и ријетко су је ј ели укућани. Јаја су про­
давана и за њих куповани шећер, со, гас, кафа, зејтин и друго.
Оброци су били: доручак, ручак и вечера. Ужина је давана из­
мећу ручка и вечере, око 16-17 сатви само када се у току лета
ради у пољу.
Како се види из овог приказа, исхрана је била врло једноли­
чна, јер је у њој месо и поврће врло мало заступљено. И начин
припремања хране био је врло ј еднол ичан.

31. Послије 1945. године уоб ичајено је полагање 8нјен::ща на гроб умрлог.

89
 Табла 1
Посуде којима су се сељаци служили прије рата

Руја ОД печене глине

Руја ОД печене глине Нуп ОД печене глине

 Табла П

Предмети којИl\lJа су се сељаци користили прије рата

Дрвени лопар за убацивање хлеба Преслпца за предење вуне н куде­

у пећ ИЛИ подизач на ОГЊlПUТУ ље ОД I{ОНDп.ъе и лана

Гаргаше за гаргашење пуне

 Табла IП

ПРСД,,".lети којима су се сељаци користили прије рата

Гребени за rpебенање Ј:.удеља ОД КОllопље и лана

Колијевка за бебv Вvчија за воду

 Табла IV
Накит, новац, прстење и хладно оружје келтског пореl<ла, наDСЮl на градинн
Јапар у ХашанЮ.1а. Из зБИРЈ.:.е Чеде Кнежевиhа у Босанској Крупн.

:W:аЮ-IТ са rраДШ-IС Јапар Нопчић са градllп е Јапар

Хладно оружје са градн ие Јапар

 Мост - врљика преко Ј апре, IШД куће Гамбирожа

7. ИЗВОРИ И ВОДЕНИЦЕ У ХАШАНИМА

7.1. ИЗВОРИ ВОДЕ

Богатство и природну љепоту Хашана чине, поред осталог, и

123 извора здраве питке воде. Потрудио сам се да их све забиљежим:

7.1.1. Средиш}! .. део села

1. Бундалово врело, изнад куће Драге Бундала

2. Врело у Доловима, изнад Бундаловог врела
3. Врело испод Лиснне, користи га трн Домаћннстоа
4. Угреновића точак - врело, користе га УгреНОDнћи
5. Ољачино врело, код куће корисника
б. Врело Јакшнћа н Дењака, изме!sу њихових кућа
7. Врело I-Iиже куће Милорада Јакшића, поред пута
8. Врело ниже куће Душа на (Дуле) Јакшића
9. Врело Бранка Угарчине, иа његовој земљи, поред Јапре, звани
"Светиња"
10. Пет извора Светозара Грбића , на његовој земљи. Сада се користи
само један

94
11. Четири извара на имању Миће Rапића кајиыа се каристе четири
парадице пасебним каптажама и даваћењем ваде да свајих купа.
Пети извор користи власник
12. Калањев точак, сада служ.и за потребе школе и неколико кућа у
центру села

13. Извор ниже Калањевог точка, служи за потребе домаћПIIСТП;Ј

Бранка Угарчине
14. Јањила, извар ниже купе Бране Шајина
15. Извар Лазе Раилипа, служи њему
16. пургузава врела, служи Rургузима
17. Врела Дракач, изнад Rургузаваг врела
Ј 8. 3счева врела
19. Стублина Вукаманавића
20. ВУI<аманавића врела из кага се чује пад ваде каја чини мање
језера из кага извире
? I Узелчево врело, служи Домаћинству Vзелац
22. Будимирава врела, изнад ВУI<аманавића врела
2З. Дапидавићева врела, близу ВУI<аманавипа врела
24. Бијело. врела у Бијелам ПатаI<У, гдје се вади биiела зе .. љ[\ :Ја
бијељење кућа, умјесто. кречења. Налази се у Гајићу Rурп'за­
пам
25. Мачила, извар крај пута Rургузи - Вјештице, на мјесту "пу-
стина Лука /1
26. Врела Милана В укаманавића, у шуми ниже његаве куће и цркве
27. Мудринића врела, ниже куће Мудринипа
28 . Извар Бране Мудринића
29. Извар Јаве Дашена
за . Извар Триве Шајина
Зl. Извар ниже Калањеваг тачка, а изнад врела каје каристи Бран,
ка Угарчина у врх Дочића
З2. В-релuе (тачић) на њиви званој Пиравиште. Служило за патребе
Ј!амаћинства Багдана Бундала, кајег више нема, а врела не ка­
ристи нико

ЗЗ. Васинаваu, извар испад брда "Прлина", карнстила га дамаПнн­

ства Саве н Вурћа Угренавића. Сада га каристи Угренавић Дра­
гиша

З4. Стуба, извар , служио. за патребе истих дамаћинстава

З5. Тачак, извар измећу В асинавuа и Стуба изнад пута I<аји Dаl\И
на пут Хашани - Мајкип Јапра
З6. Извар на "Ј!ИЧКИМ њивама", пад крушкам према кући Станића.
Каптирали га Башка и НИI<ала Угренавић и давели да свајих
кућа
З7. Сланчић, извар иза куће Пазе Билбије и Илије Медића. Име до­
био по томе што садржи соли толико да се у води тога извора
не може скvвати пасуљ. Сада је зэпуште!-I и затрпан земљом
З8 . Извор испаЈ1. Трнаваг Паљанка , ниже шуме Пере Шајина и Ура­
ша Бундала
З9. Извар измећv гарњег И великаг млина (вадениuе), извире у ка­
риту патока Слэнчић, НИКО га не користи
40. Казинчић , извар велике снаге, тако. да у непасреднај близини
пакреће млин - вадениuу

95
41. Извор "Светиња" на имању Бранка Rургуза
42. Извор на сјеиокосу "Кућерина" на имању Душана Јакшића, слу·
жи њему.

7.1.2. Извори у заееоку Ријека

1. Вјештичино врело. Веома јак и хладан извор. Служио до 1945.

године групи кућа Вјештица, а сада за потребе Домаћниства Јо·
ве Vзслца
2. Новаковића врело
3. Вејновића врело
4. Врело СтОјана Но ваков ића - буна р
5. Врело испод лука на имању Вјештичином
6. Вигљевића врело
7. Богуновића и Дамјановића врело
8. Бук, поред пута Хашани - Дубовик
9. Велики точак (користе га: Будимири, Маричићи, Софиљ и Ву­
комановићи)
10. Светиља, на пашњаку Ријека
11. Два извора на Вјештичииим барама. Ни на великој суши не
пресуше

12. Извор у шуми Душана-Дуле Јакшића ниже кућерине, служи њему

13. Извор на сјенокосу "Кучерина", нмаљу Душа на Јакшић , сл у­
жи њеАIУ .

7.1.3. Извори у зз-!:~оку К()зtНI

1. Извор у шуми Обрада Гамбироже, служи за људе, а НI!ЗВОДНО за

стоку
2. Точак се зове ИЗ130Р на раскрсници колског пута према гробљу
и према Vзелцима , Будимирима и Давидовићима
3. "Кукља" извор који служи за људе и стоку
4. Црноврело, снажан извор за потребе људи" за стоку . Низв одн о
од Црноврела је мочило за конопљу и лан (кетен). Налази се
крај пута за Букаричину Главицу
5. "Резервоар" је извор са каптаЖQМ и челичним поклопцем, а низ­
ВОДНО од њега је бетонско корита за прање рубља и даље НИЗВОД­
но корита за напајање стоке
6. Извор уз Јапру на имању Милана Гамбироже, служи само за по·
требе народа
7. Извор У шум и изнад куће Вида Гамбирож.е, звани "точак
fl

8. Извор поред куће Вида Гамбироже

9. Други извор Вида Гамбироже, "точак" 2.
10. Извор ниже куће Илије Букарице
11 . Врело нюке млина у Јапру, са два помоћна извора
12. Црно врело у Јапру, јак и хладан извор
13. Давидовића врело
14. Rопића врело
1S. Црноврело, извор ниже куће Гавриловића
16. Гавриловића врело, служи Гавриловићима и Билбијама
17. Vзелчев точак, служи Vзелцима.

96
 7.1.4. Извори у засеоку Живоскуп

1. Гавриловића точак, служи за људе и стоку. Налази се близу

Грабежа, ниже гробља
2. Варошки извор, звани Пећина по којој је добио име, јер се на­
лази у блнзини пећине, поред које извире
3. Врелце , извор ниже куће Буре Раилића
4. Варошки точак, добио име по групи кућа (вароши) Раилића.
Служи за пиће, стоку и прање рубља
5. Грбића водица, налази се код куће Грбића
6. Вајканов точак, налази се око 200 метара испод Варошког точка.
!-i :шире нз пећине Мићана Раилића. Име је добио, вјероватно,
по неком Вајкану који је ту живио
7. Сј енокос, извор који се налази у пећини Сјенокос, по КОЈОЈ Је
l\06ио им е . Сл ужи само за пиће посленицима када раде пољске
послове . Зову га и Студенац због хладне воде
8. Симина водица, извор код куће Симе Стојисављевића. Ниже ље­
га је локва за стоку. Користи га Марко Раилић и други
9. Пеулића точак, налази се више куће Вигњевића, на Метли
10. Драга, извор који се налази ниже Пеулића точка у једној дрази.
Драга је усјек (кањон) којим тече поток, а може бити и сува,
без воде
11. Пеул ића водица, извор који се налази ниже куће Пеулића (Раи­
лпћа) на мјесту званом Плећина
12. Мањак, извор више куће Миле Кече и служ и њему и другима
када раде у пољу. Име је добио по томе што за вријеме суше
умањи, смањи ДОТОК воде

13. Зорића точак, извор који се налази ниже куће Штиковчеве из

чије земље извире. Служи за пиће и напајање стоке
14. Шајита , извире испод брда Шајита, по коме је добио име. Сл ужи
Ратковићима за пиће и напајање стоке.

7.1.5. Извори у засео ку Сланац

1. Бијело врело, око врела бијела земља по коме је овај извор

добио име. Вода је бистра и служи за потребе Домаћинства
Станића
2. Врелце у шуми изнад куће Станића - времењак
3. Стојанопића точак, на мећи измећу имања Станића и Марчета
4. Бvранов точак, врело које служи Урошу Бундалу
5. Точић, извор који је користио Вајкан Марчета док је био жи в
6. "Сенадер", извор ниже куће Мише Марчете у брду "Бријег" из·
над поотка Сланац . Јак извор и у сушно вријеме, извире из ка­
мсна. Прије другог свјетског рата народ га користио за л ије­
чење крмеља очију код дјеце. Послије 3 - 5 умивања дјетета
vjYTpy, крмељ трајно нестаје
7. Бундалско врело, користи га сада Марко Обрадовић
8. Бундалски точак, код куће Бундала - времењак
9. Врелце, извор ниже куће Уроша Бундала , користи га Марко
Обрадовић

97
10. Извор поред Селишта, измећу њиве и шуме. Служи посленицима
када раде у пољу и за напајање стоке
11. "Под липом', извор крај пута, код куће Миле Бундала, сада пу­
ста, који води кући Давидовића
12. Извор којим се служила Домаћинство Бранка Марчете, отсељен
у Футог
13. "Стублић", извор ниже пута изыећу куће Боже и Марка Обра-
Довића
14. "Кланчић" извор више куће Боже Обрадовића
15. Николчиново врело, звано Докица
1.6. Врело Беглучиште, које се нал ази недалеко од Стојановића точка
17. Студенац, извор познат по веома хладној води, по чему је и
добио име
18. Врело ниже Студенца , звано Жрвнар. Ту се вади камен за во-
денице, жрвнове, по чему је извор добио име
19. Змај евац, јак извор и служи за људе и стоку
20. Точак код Бродића је извор који служи групи кућа Марчета
21 . Чатрња, извар на коме је Душан Марчста озидао бунар и служи
њему
22. Врело код потока Сланац, на лијевој обали, код Вира ниже Гре-
де -Пећине
23. Врело код истог потока, на десној обали, низводно од Вира
24. Врело више Дивјакове њивице , више млина
25. Врело н" Пољици, измећу горњег и великог млина (водеиице)
26. Врело Јове и Душана Шајина. Веома х.падна вода и позитивно
утиче на апетит

27. "Руско врело" налази се на ДаШЩОВI1ћа (Бавића) палучку, испод

шуме Давидовића (Бавића) и шуме Буре Марчете. Име добио по
скривању руских заробљеника у тој шуми код врела, за време
Аустроугарске, које су прогонили аустријски ШУЦЈ<ОРИ
28. Слани извор, по коме је засеок Сланац доБJIО име , налази се у
потоку ниже куће Душш-ш Мп рчете и Боже Обрадовића. Приј е
рата извор је био ограћен збо г зпштите од стоке, што је познато
аутору. Сада ј е затрпан земљом. По предању, које су преносили
старији људи прије рата , кметови су копали со за вријеме тур­
ске владавине и носили је l<араванима у "Кауре", данашњу Ба­
нију и замјењивали за гас, текстил и друге производе
29. "Пољана" је назив извора који служи Петру Марчети , а извире
на истоименој површини која се и у земљишној (грунтовној) ЮЬИЗН
тако зове. Каптиран је и вода је доведена кући власника.

7.2. ВОДЕНИЦЕ - МЛИНОВИ

Повољно хидрографско стање искоришћено је за градњу во·

lIe~a на ријечици Јапри и њеним притокама Козинчићу и Рнјеци ,
КОЈе су служиле за мељаву л<ита. Неке су воденице служиле по­
требама више ДомаћинстаDа, а неке су градили појединци за своје
потребе. За онога ко одрећеног дана меље жито за своју породиц у

32. Због тога ШQТ је дољи жрван стабилан и неПQмичан, а rорњи се брзо
окреће, у народу се употребљава израз: "Вриједан као доњи жрван", алу·
зија на оне које сматрају лијенима.

98
каже се да 01-1 тога дана млинари, јер се ноденица зове једноставно
млин и нико у селу не каже Dоденица. Млин И.\.1а два округла једна­
!(а камена (жрвна). Један је УЧi3ршћен (доњи)," а други (горњи)
је покретан и у средини шупаљ изнад кога је дрвеии кош у који
сс СИl1а жито које полако упада у отвор жрвна. Да би жито равно­
jl,1jepJlO падало у .жрван, постави се једна летвица са ослонцем на
"чвршћену полугу и отвор коша одакле полако пада жито. Да би
жито "цурило" равномјерно, на летвицу се учврсти једна или двије
ди рке наслоњене на горњи жрван, који окретањем око своје осе
" узн ећ., ш·раваl/ дирке и тако раВНОIнјерно жито пада у отвор .жрвна.
Простор у који пада брашна испод жрвна зове се мучњак. Погон·
ека снага је вода, која кроз бадањ удара у "кашике" кола уграћене
у "вретсно" које је спојена са горњим жрвном. За покретање и зау­
стапљање млина користи се, за то направљена, справа која се зове
устава.

По томе како су и ко их је градио, млинови се днјеле на по­

реДОDlшчке и инвидуалне. Поредовничке је градило више домаnин­
('т;:ша, која су их користила по 'реду који су сами утврдили. Тешко
је l1аћll примјер тако пошотваног договора (ненаписаног) правила
понашања као што је ред коришћења заједничког (посредовничког)
,ш !ша . То је временом постало обичај који унапред зна сваки уче­
сник у градњи заједничког млина. Сваки учесник у градњп !"fлина
" "а који је по реду и кога дана КОРИСТИ млин.
Појединачни власници неких млинова су по правилу богатији
сељаци, са више чланова породице (породичне задруге) и они који
су близу својих купа имали погодан водопад или згодан терен да
скрену поток ископаном јажом до погодног мјеста за млин. И у
м:линовима по.iединачних власника често су мљели други сељаци уз
ушур или неку другу накнаду власнику (на пример радом). Неки
пису ником ништа паплаћивали, али корисник то памти па му се
реваншира нечим дру гим.

у народу је млин циј сљен објекат као нека богомоља у којој

се жито претвара у брашна, које је грехота расипати, газити, прља·
ти. У близини млина ле смије се удовољаоатн физиолошким потре­
бама и око млина мора бити чист простор и природа.
Мећутим, хумор Бранка Rопиnа није ни млинове поштедио,
описујући их као објекте у којима се не меље само жито, него се
обављају и неки други послови. Ни име , о Rопића најемнику Јави
почело се зуцкати по селу да су эате IСЛИ неку снашу са њим у шуми

!f дасе око млина мотају младе ж{ене и то баш недјељом кад је

Rопића ред и кад Јово млинари ... "Поштетљиве мушкарце у нашем
крају још одавно су уобичајили назвати "млинарнма". Почело се
то множити послиј е првог свјетског рата. Стигла братија са разних
фронтова, попустиле све стеге и везе, окренуо свијет у "шверцll, ГШ
се нашло и пригодно име и за ту радњу и за такве посленик е.

Чим види каквог докоњака да се нешто често мота око сеоских

извора (гдје снаше долазе по воду, примедба Ј. Ј.), живица, патака,
1\!Л ИI-JQВ:1 или сличних скривених закутака, неко nе ти га већ смјеш­
љпво лриупитати:

- Млинариш ли, а?

99
 Може ли код ове да се самеље? - пита пајдаш буразера (бив­
ши Швабин солдат српског добровољца, солунца) и показује мн
позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара:
- Може брацо, али ваља ти чекати на ред_ И ово је поредов­
IiИЧКИ млин" .33
Не памти се да је неко неки МЛ ин запалио, а ако би неко украо
нечије брашна или жито у млину, не може остати неоткривен. Ци­
јело се село да у потрагу за лоповом.
До 1945. године у Хашанима су били у употреби следећи мли­
нови - воденице:
.мЛUIi на ријечици Јапри" на мјесту зпаном Или­
1. YzpeHoeuha
.јанова Лука;" одакле Јапра прелазн из атара Мајкић Јапре у атар
Хашани_ Служио је групи кућа у засеоку Бекез у коме се спи ста­
новници презивају Угреновићи.
2_ Дрљачuн u Бундалов заједнички млин на Јапрн у непосред­
ној близини њихових кућа. У млин се улази са лијеве об~ле Јапре
која припада селу Поткалиње. И Дрљачине куће припадају Потка­
лињу а Бундале Хашанима.
З. Поред заједничког са Дрљачама, Бундале су себи саградиле
још један млин више куће, на потоку који тече крај њиховог дпа­
ришта. Њихово Домаћинство имало је 24 члана.
4. На истом потоку, узводно, налазио се млинДанuла Yzpeli()-
оића. У сушно доба године није коришћен због смањеног дотока во­
де, али је био близу куће власника па га је овај пећим дијелом го­
Jt!ше користио и није морао носити жито у млин удаљен од куће
и из њега брашно кући.
5. Млин Крсте Fiурzуза је највећи млин на Јапри у Хашаинма.
Великог је капацитета, па је за вријеме НОР-а служио не само се­
лу, иего и за потребе партизанских бригада и за потребе болнице
у Грмечу и Козииу.
6. Обрадовuћа .млuн саградила су браћа Лука и Стеван Обра­
Довић, на потоку Сланац у истоименом засео ку, у непосредној бли­
зини својих кућа. Користилн су га и њихове иајближе комшије.
7. Горњи млuн саграћен је v непосредној близини извора Ко­
зинчић, а градило га је више Домаћинстава која се рећају у кориш­
ћењу млина. Свако зна када је његов ред, кога дана и ноћи. Народ
га зове "Горњи" по томе што се налази у непосредној близини из­
вора Козинчић и што нема других млинова ближнх извору. Има их
на истом потоку, али су они низводно од Горњег млина.
8. ВелUJCU .млuн, налази се на истом потоку , Козинчићу, а зове
се .. Велики" по изузетно великим жрновима који за исто вријеме
могу да самељу много више жита него други_ Дакле, продуктивии­
ји је.

33. Бранко Бопић , Башта сљезове боје (Млин поточар), стр. 33-40,
"Свјетлост". Сарајево, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1985. год.
34. Млин на Јanри послужио је књижевнику Бранку Rопићу као ИН­
спирација за збирку дјечијих пјесама "Деда Тришин млнн". Објављена први
пут 1960. године, "Веселин Маслеша", Сарајево.
35. Лука је била власништво Илије Ј акшића из Хашана кога су зва·
ли Илијан, па је по њему прозвана Илијанова Лука. Иначе, Лука је општи
назив за равно обрадиво земљиште близу неке ријеке или потока.

100
 9. Оља'IUН млин, зове се по Јови Ољачи , који је иницирао ње­
гову градњу и дао највеће учешће у градњи овога млина. Служио
је потребама Јове Ољаче, Пејићима и другим Домаћинствима.
10. Јуричин млин, налази се на истом потоку Козинчић на ко­
ме су и Горњи, Велики и Ољачин млин. Саградио га је на своме
имању Бураћ Мрћа, кога је народ звао Јурица, па је по њему и његов
млин добио име.
На притоки Јапре, Ријеци, у истоименом засеоку, налазе се
следећимлинови:
1. У горњем дијелу потока Ријека налази се млин који служи
потребама Домаћинстава Вукомановића, СУ'lевиlm, Маричића, Кеча
и других.

2. Мало низводно налази се БудиА1uров млин, а служи и дру­

гим домаћинствима у овом засеоку.
3. Млин Буре Деснице је на истом потоку, који служи власни,
ку и другима.

4. Шајинов МЛиН служио је породицама Станка и Стеве Шаји­

на, а сада Триви Шајину и другима.
5. Вјештичин МЛиН је служио потребама више Домаћинстава
Вјештица, која су била бројна па су за себе саградили млин. Уз
њихову сагласност користиле су га и друге комшије, Узелци и Ву­
комановићи.
6. Млин Јована Ћука, на потоку Ријека и
7. Млин Стојана Новаковића, такоће на потоку Ријека.
8. Гамбирожин млин на Јапри налази се у кањону Јапре, Ја­
пру, кога су саградили браћа Тома и Дако Гамбирожа.
9. Пејића млин, звани "Шковрља" на потоку "Козинчић". Млио
је врло споро, па је по томе добио име. Служио је само за три куће
Пејића .
10. Млин у Јаnру, на Јапри, налази се на истој локацији на ко·
јој и Гамбирожин млин и служи породицама: Балаћи, Стојисавље­
lIић, Раилићи, Rукови н другима, сви из засеока Живоскуп. Користе
га и Вејновићи и Новаковићи нз засео ка Ријека.
Укупно су Хашанци имали 20 млинова - воденнца.
Колонизација и стална миграција довели су до знатног сма·
њења броја становника у Хашанима (више од 100 Домаћинстава више
не постоји), смањивање наталитета и повећање броја старачких до·
маћинстава са по два члана, узроковало је престанак рада и неста­
.Јак многих млинова.

Електрнфикација села је томе још више допринијела, јер су

~ељаци купили млинове са поганом на струју, чији се мотори ко­
ристе и за друге иамјене, као што је резање и обловање даске и
сл. ОВИ МЛИНОВ>I много олакшавају живот сељацима, али хљеб од
брашна самљевеног у електричннм МЛИНОвнма није, кажу сељаци,
укусан као од брашна самљевеног у воденнцн.
Може се рећи да сељаци нису свјесни колика је штета што
су неки (вјероватно већина) млинови запуштени, јер струје може и
да нестане (елементарне непогоде, редукција, ванредне мјере) а вода,
као погонска енргија, тече непрекидно.

101
Детаљ из Хашана. V првом плану кућернна Илије Буковице, а у друroм плану
део засеока Жнвоскуп

8. ХАШАНИ У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА

8.1. ДОБРОВОЉЦИ ИЗ ХАШАНА НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ

У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 1914-1918. ГОДИНЕ

Из Америке, rдje су радили као печалбари, добровољно су се

одазвали позиву и ступили у српске јединице на Солунском фронту
следећи Хашанци:

1. Будимир Миљана Миле, колонизиран послије 1918. у Банатском

Соколцу код Вршца
2. Будимир Миљана Никола (брат Милин), добио земљу послије
1918. у Банатском Соколцу
3. Будимир Бураћ, добио земљу и настанио се у Б. Соколцу
4. Бундало Јово, добио земљу и настанио се у Б. Соколцу
5. Б.опић Јове Никола - Ниџе (стриц Бранка Б.опића), добио зем­
љу и настанио се у Б. Соколцу

102
 6. БУI( Павла Тривун, погинуо на СОЛУНСI(ОМ фронту. По томе ос­
HOUY Трнвунов брат Стеван добно земљу у Хашаннма (звани
"Крушкар")
7. Дамјановиh Бу јана Бурао, колонизиран у Б. Соколцу
8. Давидовић Боко, није се селио нз Хашана
9. Десница Миле Јово, колонизиран у Сиригу - Бачка
10. Десница Миле Перо, колонизиран у Банатском Соколцу, а ка­
сније се преселио у Снриг
11. Мроа Бурао, звани Јурица, добио земљу у ХашаНlIма, звана До·
лови

12. Марчета Пере Јован, звани Јованчиli, добио земљу у Банатском

Соколцу
13. Кеча Миле, добио земљу у Дубовику, сусједно село Хашана, гдје
се преселно са породицом
14. Кеча Јово, добио земљу у Банатском Соколцу
15. Стоисављевић Саве Лазо, погинуо на Солунском фронту. По ТОМ
основу Лазин брат Миле добио земљу у Банатском Соколцу
16. Шкрбић Малиган, добио земљу у Банатском Соколцу
17. Вукомановић Марко, добио земљу у Банатском Соколцу
18. Вукомановић Никола, добио земљу у Банатском Соколцу.
Ова два брата Вукомановиh, Марко и Никола, стигли су као
српски добровољци на Солунски фронт из Русије, гдје су се предалн
Русима као аустроугарски војници. Нису хтјели ратовати за Аустро,
угарску.

8.2. ХАШАНИ У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ

ГОДИНЕ
1941-1945.
8.2.1. Усташки терор у Хашанима 1941. roдине

ФашИСТИЧЮI карактер усташке власти становници Хашана нај­

пре су осјетили по наредби о преД(lј и оружја и униформи које су
појединци донијели из бивше југословенске појске која се распала .
Убрзо су усташке патроле почеле одузимати жито од сељака. У
свјежем ми је сјећању како су двојица усташа почистила хамбар
старога Перише Дењака. "Однuјеше све и зрно" - жалио се су­
зних очију старац. Одузимање оружја и жита вршено је под при­
јетњом смртне казне ко не поступи по наредби усташа.
Затим су на удар усташа дошли угледни људи у селу који
су одвооени "на саслушање". Најпре су ухапсили Бранка Rопића,
Ратка Новаковића и Ману Дамјановић, као сеоског кнеза и друге
који су, по усташкој оцјени, могли утицати на стварање располо­
жења народа за отпор усташком терору. За масовније одвооење
Срба на клање у Босанску Крупу прнмјењиване су у ранијим ре­
жимима прю<тиковане форме окупљања људи на оправке путева (на
. кулук) на које су се људи масовно одазивали. Са тога посла усташе
су их спроводиле у Босанску Крупу, одакле се нико није враћао.
Са кулука на цести Дубовик - Зали]] отјерали су 28. јуна 120 ку·
лучара из подгрмечких села у Босанску Крупу, мучили их у Сокол­
ском дому И православној цркви а потш.! на звјерски начин поуби-

103
јали. Аутор је са братом Васом ИЗМaI<ао усташама уз помоћ Андри·
је Новаковића, сеоског кнеза из Хашана, који је био са својим се­
љацима на кулуку.

"Од 24. до 29. јула усташе су у Босанској Крупи ухапсиле скоро

СВО српско становништво града - нешто преко половине градског
становништва (53,600/.). На пијаци 28. јула ухапсили су 80 људи из
подгрмечких села, који су дошли не знајући за терор усташа, и
све их побили." 3б
"У Крупи се тада налазила усташка сатнија Енвера Капета·
новића. " и чета Домаћих усташа под командом Химзе Хаџнћа ... "37
Потресно је свједочење очевнца покоља Срба у СОКОЛСI<ОМ до·
му, Ајше Суљић која каже: ,," .Клање су вршили иа тај начин што
би један од усташа најприје ударио жртву бајонетом у лећа, а она
би од ударца пала; потом би други усташа прискочио и сата ром (ош·
трим великим иожем) одсјекао би јој главу. При клању су многе
људе дуже мрцварили. Тако, када је Илија Смнљанић замолио да
прво убију њега па његовог сина Вељка, усташе су пришле Вељку,
прво му одсјекле нос, па уши, подвољак, још га неко вријеме мр·
цвариле, па тек оида заклале. Његов отац, гледајући то, пао је оне­
свјешћен и усташе су оида и њега заклале. С инвалидом Дојчи·
ном, који је радио у суду, Дотјерале су и његово двоје дјеце, од 10
и 12 година и иатјерале их да гледају како им кољу оца. Дојчин
их је молио да га убију из пушке, али су му усташе одговориле
да немају муниције за псе .. . Једног дјечака од 13 година, пекар·
ског шегрта, усташе су убиле из пушке. Сава Жигић се, када су га
привели мјесту за клање, истргао, прескочио јаму с лешевима и
побјегао. Клање је трајало од 9 часова па до пред вече . . . Главни
кољач је био Селман Грошић из Поткалиња, а с њим су У злочину
учестВ:Овали и усташки надпоручник Химзо Хаџићј Адем Беши­
ревић, Мурат Халик, Фетахбег Крупнћ и други. Главни организа·
тор био је Химзо Хаџић ...""
Петар Радииовић, најамник Стојана Новаковића н Балаћ Јо·
ван, син Илије Балаћа из Хашана, прве су жртве усташа. Убијени
су у Босанској Крупи прије устанка. Свирепо и сурово истребљивање
Срба не само у Хашанима, него у читавом Подгрмечу, био је главни
задатак усташких терориста, на шта су подстицани из центра тзв.

Независне државе Хрватске. За илустрацију геноцидног програма

истребљивања Срба довољно је навести ријечи познатог усташког
злочинца, стожерника, Виктора Гутића из Бање Луке. Након посје·
те градовима у долини Уне и Сане у којима је вршио политичке и
психичке припреме усташа ради уништења Срба, Гутић је 28. ма·
ја одржао збор у Санском Мосту на коме је, измећу осталог, рекао
и следеће: "Нема више српске војске! Нема Србије! ... И код нас
ускоро друм ови ће пожељет' Србаља ал' Србаља више бити неће.

36. Бранко Еокзн: Прп и крзјишки нап одред, CTpalla 57.

37. ИСТО.
38.Ајша Суљић, "Подгрмеч у НОБ", књига 1, стр. 320--321. У муслиман­
ској женској одјећи Ајша је из с воје баштс гледала усташк е злсчине, Л<I\I '
lила кољаче и њихове жртве.

104
Издао сам драстичне наредбе за њихово потпуно економско уни·
штење, а слиједе мјере за потпуно истребљење". Позвао је усташе
да не буду слабићи ни према једном Србину "и уништавајте их гдје
стигнете". Трудећи се да доследио спроводи мисао поглавника Анте
Павелића о уништењу Срба, стожерник Виктор Гутић је рекао:
"Ове српске цигане послаhемо у Србију, једне жељезиицом а друге
Савом бел лаnа ... Сву српску гамад од 15 година па навише ми ће·
мо поубијати, а њихову дјецу смјестити у клостере и од њих ће
бити добри католици" :~~

8.2.2. Припреме устанка

Што је терор усташа био већи, то је све више људи било спре·
мно за организован отпор усташком терору. Проглас ЦК КПЈ у
коме се позива народ на устанак против окупатора и Домаћих из·
дајника, донијели су у Хашане Мнлан Личина из Рујишке и Салко
Терзић из Босанске Крупе. Они су пренијели Бранку Rопићу дире·
ктиву за дизање устанка у читавом Подгрмечу и "о избору повје·
рљивих и борбених људи, прикупљању података о оружју имуни·
цији И људима спремним за борбу против усташког терора ...""
Бранко је са примљеним директивама упознао најнапредније и по·
вјерљиве људе. Такву опрезност и конспирацију припрема устанка
наметала је ситуација. Језгро активиста за дизање устанка у Ха·
шанима и Поткалињу чниЛи су: Бранко Rопић, Ратко Нова­
ковић, Мане Дамјановић, Урош Дамјановић, Стево Вјештица,
Проко Угреновић из Хашана, Милан Јакшић и браћа Аћим и
Буро Рашета из Поткалиња. Они су организовали мање групе акти­
виста у Хашанима и Поткалињу за конкретне задатке у припреми
устанка. Група за Хашане у којој су били: Божо Новаковић, Раде
Шкундрић, Урош Дамјановић, Проко Угреновић и Триво Бундало,
одржала је половином јула састанак у воћу Триве Буидала у Слан­
цу. Упознали су се са Прогласом ЦК КПЈ и одредили повјерљиве
људе које су задужили да агитују у народу да се младићи не ода­
зивају позиву усташке власти на регрутацију и кулук, да крију
оружје и жито и не предају га усташама и да се сви становници скла·
њају испред усташких патрола и потјера. Наведеном састанку при­
суствовао је и Миле Давидовић из Мајкић Јапре. Није познато да
ли је и један у групи био члан Партије.

8.2.3. Почетак ~'CTaHKa

Устанак је почео истовремено у читавом Подгрмечу, акцијом

на жандармеријску станицу у Бенаковцу и Лушци Паланци и на
усташка упоришта у Великом Дубовику, Арапуши, Бадићу и Бу­
димлић Јапри.
Зборно мјесто устаника из Хашана за јуриш на усташку по·
саду у Великом Дубовику било је на мјесту званом Шајита, на пу­
ту Хашани - Дубовик. Акција је изведена 30. јула, у којој су уче-

39. Др Петар Џаџић: Нова устаШКll држава, сТр. 20, "ПО:ЈИтика", 1990.,
брошура.
40. Бранко БОКЭII: Први крајишки нап одред, страна 105.

105
ствовали и устаницн из Поткалнња, Бенаковца, Рујишке, Јасенице,
Петровића и Дубовнка. Усташка посада је ликвндирана , а устани­
ци су кренули према Арапуши из које је избјегло сво муслиманско
становништво , нешто из страха , а нешто под усташн:ом присилом .
Другог августа во пена је жестока, али иеуспјела борба уста­
ника са усташама на Бадиhу. Претрпјели смо губитке и морали се
повући. СI<УПО смо плаТIIЛИ нашу неорганизованост . Прве жртве из
Хашана пале су ту, на Бадићу. Били су то Јово Ољача, Перо Шти­
ковац, Никола Јакшић, Буро (Бурина), Пејић н Јово Новаковић.
Тешко су рањеНII Проко Угреновнћ и Миле Станић.
Неуспјех устаника у акцији на Бадићу указао је на потребу
организованијег и см:иш љенијег дјеловања, како на организоваљу
устаничких одреда (по селима), тако и организовања цивилних ор­
гана власти. Већ ПQчеТКО},1 августа почело је формирање устаничких
одреда, којн се још нису звали партизански него герилски одреди
по селима. Осјетила се потреба синхронизоnања устаничких акци­
ја на ширем подручју Босанске Крајине, па је успостављена веза са
устаницима Дрвара, Босанског Петровца и Козаре. Овај задатак из­
вршио је Миле Давидовић из Мајкић Јапре, који је бно координа­
тор припрема устанка у Мајкић Јапри и Хашанима.
Мали сеоски герилски одреди иису били меlјусобио чврсто по·
uезани па нису НИ могли ИЗВОДИТИ шире 3l(ције и постизати зна­
чајније успјехе. Због тога се наметнула потреба јединствене команде
свих герилских одреда у Подгрмечу. У том циљу састали су се воВе
устаника из подгрмечкнх села у Сувопољу, под Грмечом, и одржали
"ОIПllт\\ 'Сједницу представника свихl герилских јодреда", 6ивших
срезова Босанска Крупа, Босански Нови и Сански Мост. Одлучено
је да се формира заједничка команда са званични м називом "Ко­
манда гсрилских одреда Крупа - Сана". Сједници су из Хашана
присуствовали: "Андрија Новаковић, трговац из Хашана, командант
Устаничког одреда у Хашанима, његов сии Ратко Новаковић, ре­
зервни потпоручник ... једаи од организатора устаика, Стево Бје.
штица, командант Устаничког одреда Хашани на положају .. .'1
У припремању наведеног састанка учествовали су из Хашана
и Поткалиња Андрија Новаковић , Ратко Новаковић, Буро Рашета,
Аћим Рашета и још неки угледни устаници.

8.2.4. Народноослободилачки одбор

Устанак је мобилио дјеловао на читав народ, па је већ 23. се·

птембра 1941. изабран први Народноослободилачки одбор у Хаша·
нима за Хашане и Поткалиње. Том приликом на збору су говорили
Браико Вопић, Хајро Капетаиовић и Рада Врањешевић.
Први предсједНlШ био је Тоде Јакшић, а члаНОDН: Петар Сто·
јисављевић, Бошко Марчета, Јово Калањ, Вид Гавриловић, Никола
. Гавриловић, Милан Јакшић из Поткалиња, Марија Дрљача и Смиљ­
ка Рашета. Секретар је био Лазо Новаковић.
Одбор је вршио све фуикције власти, а нарочито се старао о:
снабдјевању устаника храиом и одјећом, изградњи складишта за

41. Бранко Бокан: "Први крајишки нап одред", сТр. 153.

106
жито и болиица у Грмечу, збрињавају рањеника, обради земље, по·
моћи породицама чији су храниоци на фронту, смјештају избје·
глица из села са лијеве стране Уне чије су куће попалиле усташе,
оргаиизовањ, сеОСI<е страже, курирске службе итд.

8.2.5. Партијска организација

Крајем октобра или почетком новембра 1941. годнне фОРМIIра.

на је прва партијска ћелија, чији су чланови били: Бранко Пастрић,
Душан Кончар, Мика Угарчина, Милан Дошен, Бранко Дамјановић,
Смиљка Rопић-Рашета, Бошко Марчета, Владо Карић, Никола Ста·
НИ!l. Бранко Пастрић је био секретар, а када је почетком 1942. го·
ДIIIIС отишао на другу дужност, замјенила га је Јела Перовић.
Групу кандидата за члан ове Партије чинили су: Душа н Бун­
дало из Славца, Миле УгаРЧIIна, Буро Мудриннћ, Славко Шајин,
Милан (Мића) Будимир из Поткалнња, Невен ка НОDЗКОDпћ и Јован
Јакшић.
Актив СКОЈ-а у Хашанима активирао је већину омладиие ура·
:lIiИЫ акцијама у позадини за потребе фронта и раЗDИО вео"а вели­
ку активност на културном плану. Први секретар скојевског актива
био је Душан Копчар, а чланови: Љубо ШТlIковац, Савка Угарчи­
на, Душан Бундало, Милаи Гавриловић, Мш<а Коичар и др.

8.2.6. Војно-политички курс

Указала се потреба да се омладинци, који нису служили вој­

ску прије рата, обуче руковати оружјем н стекну основна знања
из тактичке обуке. Због тога је, половином новембра мјесеца 1941.
године, организован војно-политичкн курс, одржан у Дубовику. Из
Хашана на курсу су били следећи омладинцн: Никола Новаковић,
Богдан Дамјановић, Гојко Новаковпћ, Јован Ратковић, Душан Узе­
лац, Милан Гавриловић и Јован Јакшић. Из Поткалиња је био Ми­
лан (Мића) Будимир .

8.2.7. Ликвидација усташког упоришта у ВеЛИI<ОМ Дубовику

(аутор Светозар Ћулибрк)"

Сједиште дубовичке општине прије рата било је у Средњем

Дубовику, а послије стварања НДХ општина је пресељена у Ве·
лики Дубовик, у куће браће Куленовића. Дубовички трговац се оп­
редијелио за Хитлера и Павелића; у својој продавници прикуцао
је на зид географску карту Европе и сваки дан слушао радио-вије­
сти из Загреба; иа карти је означавао пут Хитлерове војске према
Москви, говорећи да "Руси биже 'l и да ће "за петнаест дана цила
Руси ј а пасти".
Меl5утим, било је у овом муслиманском селу и поштених се·
љака муслимана који се нису слагали са новим режимом, говорећи
да усташка политика не ваља и да води крвопролићу.

42. Одломак из кљиге "Записи са Грмеча", стр. 26--28, "Просвета", Бео­

"рад, 1964.

107
 Из Крупе се обукло шест-седам усташа. Дошли су пијани фи­
јакером у општину и донијели из Крупе тајне спискове за ликвиди­
рање људи из српских села. За ликвидацију су била предвиВена два­
-три угледна сељака из сваког села. То је био први списак, а при­
премао се други много већи; прва група обухватила је око 70 људи.
Уједно, усташе из Крупе су иастојале да увуку у усташке редове и
неколико ДуБОDичана; ОВИ су се колебали, тако да је један шест
пута облачио и скидао усташку уииформу.
Пијане усташе ходале су по селима и купиле сељаке. Из српс­
ких села нико више није одлазио у Дубовике. Ноћу су усташе пиле,
јеле јагањце и пуцале_ А у вечерње часове чуо се глас дубовичкы
хоџе са минарета дубовачке џамије.
Сељаци се, меВутим, латише скривеног оружја и кренуше на
Дубовик. Опколише га са свих страна, тако да ни птица не би мо­
гла изићи из њега. Стигли су Рујишчанци, Петровићани, Хашанци,
Дубовичани, затим устаници из Бена коваца, Поткалиња и lасени·
ца. Са минарета џамије посматрао их је неки младић којег су уста­
ше биле поставиле као стражу, а они су се повукли у зидану кућу
Бобића; било их је дванаесторо. Под њиховим притиском У кућу
се склонило и нешто жена и дјеце. Позвани да се предају, одгово­
рили су пушчаном ватром. Мевутим, два устаника су успјела да
се увуку у подрум и да запале буре петролеја. Кад је почео да из­
бија густ дим из подрума, на кући се појавио бијели барјак. Са ди­
гнутим рукама изашло је неколико жена, дјеце и сељака муслн­
мана. Двојица су препознали Аћима Рашету из Хашана и замолили
га да их спасе. Али док се Аћим окренуо, неко их је убио. Двојица
усташа скочише са Бобићеве куће и почеше бјежати према Ара­
пуши, али их устани ци стигоше и убише . Убили су и оног младића
са минарета дубовичке џамије.
У овој гужви, Бранко nопић једва остаде жив; носио је фра­
нцуску капу, па један сељак замахну кундаком да га удари, али
Аћим Рашета стави руку под кундак и тако га спасе _
Овыа пута изгорјела је само Бобићева кућа, али муслимански
Дубовик остаде пуст; све живо је побјегло у Арапушу, а из Арапу­
ше у Босанску Крупу; у ова два села није остало ни жива мусли­
манска душа_ Усташе су присилиле сељаке муслимане да поВ у с њи­
ма у Босанску Крупу, а устаници су без боја ушли у Арапушу ; фронт
је помјерен према Великом и Малом Бадићу, Остружници, nорама н
Отоци_ Муслимани су остали једино у Поткалињу.

8.2.8. Активност омладиве Хашана у НОБ

(Написала Милка Кончар--Шајин)

Јоп прије устанка 1941. године, у Хашанима је била организо­

вана омладинска група под руководством Јеле Перовић са зада­
тком да ангажује што већи број омладине на задацима који су се
пред омладину постављали у народном устанку. Ом асовљавање ом­
ладинске . организацнје потпуно је успјело. Гдје је у томе било от­
пора родитеља, нарочито за женску омладину, помагала је учитељица

108
Јела. Мајке су вјеровале Јели, говорећи "иека буде тако како учите·
ЉИЦ8 каже'4.
До прољећа 1942. године омладииска организација у ХашаН\I·
ма бшш је јака и масовна организација у којој је био велики број
скојеваца који су се доказали иа разним задацима. Својим радом
и извршавањем разних задатака, омл адинс ка организација стицала
је углед и повјерење старијих . Није било зад атка који омладииа Ха·
шана није могла извршити и била је мећу најактивнијим омладин­
ским организацијама у Подгрмечу.
Сваке године ишли смо у Велику Рујишку жети жито и тамо
остајал и по 15 дана, заједно са омладином Мајкић Јапре, Поткалиња,
Великог ДуБОDика, Малог Дубовика у саставу Омладинске радне
бригаде . Спавали смо код Ступара у Великој Рујишкој. Мећу радним
четама бllЛО ј е такмичења у жеТIJИ жита, а увече истог дана про­
глашава1l3 је најбоља чета тога дана и најбољи појединац. Послије
те церемоније почиње пјесма и весеље до пол аска на спавање . То
се понавља сваки дан д ок се све не ПQжње .

Било је и опасиих мјеста, јер смо жел и често и иоћу на мје·

сечини испред непријатељских родова под з аштитом партизанске
страже .

Једног тренутка се живо сјећам када нас је једна жена замо·

лила да јој пожњемо повелику љиву пшенице јер су јој муж и ћер.
ка у партизанима . УДОВОЉИЛИ СМО њеној молби и наших пет радних
чета брзо је пожњело љену пшеницу . Не сјећам се како се звала
та .жена, али нас је све изљубила и захnалила се .
Једна од важних акциј а омладине Хашана била је прекопава·
ље цеста према непријатељским упориштима у Санском Мосту, Ба·
санској Крупи и другим упориштима , ради спријечавања продора
непријатељских тенкова и друге моторизације на слободну тери·
торију.
Обрада земље породица чији су храниоци у партизанима , као
и напуштене земље избјеглих муслиманских породица у Великом
Дубовику , био је стални задатак омладин е Хашана и других села ,
читава вријеме рата.
Преношеље раљеника са фронта у болнице, љеговање раље·
ника у болницама, прање болничке постељине и помоћ санитетском
особљу у болницама, такоће је био један од трајних задатака ом·
ладинске органи з ације села Хашана.
у Хашанима смо имали магацин у који смо сакупљали одјевне
предмете за борце на фронту и рањенике у болницама. То су пред·
мети ручне израде хаwанских омладинки и млаћих жена као: веш
од лана и конопље, џемпери, чарапе, рукавице, шалови, пешкири,

плахте, које смо израћивали и сакупљали и поклањали борцима ка·

да ианћ\, кроз наше село и носили рањеницима у болнице .
Описмењавање омладине, нарочито женске, био је такоће стал­
ни задатак омладинске организацнјс. У том циљу је неколико пи­
смених дјевојака завршило учитељски курс и биле распорећеие у
селима да врше описмењавање омлад ине, а и старијих који то желе_
Пионнрска орrанизација у Хашанима била је наша стална
брига и пионири су били тако добро организовани и воћени да су

109
дали знатан допринос у његовању рањеника. Они су, на пример,
брали чајеве (од зове, липе), брали јагоде шумске и друго воће за
рањенике. Својим педагошким знањем и искуством , учнтељица Је­
ла Перовић је највише заслужна за добар рад пионирске органи·
зације. Бранко fiопић је у "Партизанској трилогији" писао о на­
шим пионирима под насловом "Прпићева десетина" ,43
Већ 1943. године омладина Хашана била је скоро сва у СКОЈ-у,
а велики број у Партији. Развили смо културну дјелатност и пру­
жали помоћ омладини других села. Имали смо свој хор, давали
приредбе на којима су рецитоване борбене пјесме (рецитације), да­
вани скечеви и ТО са пуно омладинск:ог ентузијазма. ЧИНИЛИ смо ТО
у разним пригодама и самоиницијативно за народ.
Отежавајућа околност за наш рад у рату била је несташица
соли. Највећа милошка била је ако неко некоме даде шаку соли.
Тако је и мени на састанку актива АКОЈ-а, један дечко ставио не­
ки смотуљак у џеп и када сам дошла кући видјела сам да је то со.
Тај драгоцјени поклон, који се ни за злато није могао купити, до­
нијела сам кући и ставила га на астал да моји виде и да их тиме
обраду јем. На питање мога Деде, рекла сам одакле ми та со. За­
плакао је мој деда Глишо и рекао: "У срећна nремена момци су дје­
појкам:а ДОНОСИЛИ разне слаткише, а сада дошло вријеме да нема
веnег поклона од мало соли - шта ћеш, такав је рат."

8.2.8. Актив СКОЈ-а у Хашан" .. а 1941_ ГОl\JlНе

(написала Невенка Новаковић)"

Омладински актив v Хашанима (9 омладинаца и омладинки)

формиран је у септембру- 1941. године. Актив су сачињавали: Смиљ­
ка fiопић-Рашета, Мика и Сава Угарчина, Милан Дошен, Душан
Кончар, ја и други, а формирала га је Рада Врањешевић, која је
та да дошла из Бање Луке као партијски радник.
Актив је дјеловао у више села: у Поткалињу, Малом Дубови­
ку, Хадровцима, Липнику, Мркаљима и још неким засеоцима дубо­
вичке општине и постепено се прошнривао примајући за своје чла­
нове нове омладинце и омладинке. Из нашег актива примљено је
неколико чланова у чланству КПЈ.
На састанке актива повремено је дола~ила Рада Врањешевић,
а одржавали су се некад у Хашанима, а некад у Поткалињу. На
њима су претресани конкретни задаци, али се ппнекад радило и на
идеолошком и теоретском уздизаљу чланова. Проучавали смо при­
годне материјале који су тада штампани, као "Шта значи бити члан
Партије" од Калињина, "Економски развитак друштва" од Сегала
и још неке летке и изводе из часописа, који су нам слу;кили као
директиве за рад са омладином и иступања на ПОЛIIТИЧКИМ конфе­
ренцијама које су се тада одржавале по селнма.
Рад актива био је врло садржај ан. Чланови овога актива оку·
пљали су омладину и друге иа ПОЛИТIIЧI(е конференције и органи-

43. Пионир Петар Калањ из Хашана, звани Прпић, данас је геометар

у пензији, ЖИВИ V Београду .
44. Напис је објављен V едицији "Устанак народа Југославије 1941",
књига УI, стр. 723; издање "Војног дела", Београд, 1964.

110
зовали прикупљање добровољних прилога у храни и одјећи за ра­
њене борце_ Да је овај рад био добро организован доказале су дје­
војке које су своје рухо давале као добровољне прилоге за борце.
Храна је при:купљена махом на масовним састанцима на КО·
јнма су учсствовале углавном старјешине кућа. И на овим скупо­
внма омладина је узимала учешћа.
Наш актив је организовао и веома ЖИD културни рад. Имао
је дилетантску групу, пјевачки хор и групу рецитатора. На кул­
турним задацима окупљен је велики број омладине и других мје­
штаиа који су имали смисла за глуму и пјевање. Хор је имао око 30
чланова, углавиом омладинки и омладинаца. Било је увјежбано не­
колико пјесама, месу којима I1Падај сила и неправдо", "Митровча.
нка" и народне борбеие пјесме. Поред хорских пјесама хор је имао
припремљене и хорске рецитације, и то: "Сш!јетли гробови" од
Змаја, "О класје моје" од А. Шантића и друге. Затим је рецитована
пјесма "Ми млади . Дилетантска група је увје)l(бала неКОЛИIСО при­
ll

годних скечева, мећу којима "Торокуше" од Б. Rопића, који је ис­

мијавао II.шерц са Италијанима, и СЛИЧНО.
Захваљујући раду овог актива у 1941. години организовано је
низ културних приредбн не само у Хашанима, него и у другим се­
лима Подгрмеча. На приредбама се окупљао велики број људи, на­
рочито омладине. Поред културиог програма на приредбама су ис­
тупали са политичким: говорима тадашњи организатори устанка Ше­
фкет Маглајић, Осмах Карабеговић, Хајро Капетановић, Рада Бра·
нешевић, Ахмет Шеховић и други. Нарочито су приредбе биле до­
бро посјећене у Хашанима , !<оје су одржаване у просторијама ос­
новне школе. Ова школа била је ванредно добро урећена и декори­
сана умјетничким цртежима и пригодним паролама које је припре·
мала Нада НОВаЈ<ОDић и још неки другови и другарице који су до­
шли из града на ослобоћену територију.
у новембру је иа иницијативу омладинског актива из Хаша­
на, који је припремио и пригодан умјетнички програм и говор о
раду омладине за НОП - организована велика културна приредба
у основној школи у Хадровцима. Приредба је била масовно посје­
ћена, јер су поред мјештана из Хадроваца и околних села узели уче­
шћа и борци Приједорско-љубијске чете. Ова приредба је, поред
осталог, имала за задатак да нарочито ИСТаЈ<Не потребу за братством
н јединством, па је приликом играња народних кола организовано
да заједно играју Срби и муслимани. То је било значајно за овај
крај, јер су се ти проблеми тада знатно осјећали, а у Приједорско,
љубијској чети било је и Срба и муслимана. Затим је требало при­
ћи организовању омладине у Будимлић Јапри, чије је становниш­
тво претежно било муслиманско.
Ова приредба имала је великог одјека на рад омладине ових
села не само на културном него и на полити:чком пољу.
У самом почетку устанка, у Хашанима и другим селима народ
се није најрадије одазивао на позиве за борбу. Мећутим, послије не­
колико одржаних састанака на којима је објашњаван циљ наро­
дноослободилачке борбе и улога КПЈ, народ на овом подручју ма­
совно се одазивао на извршење СВИХ задатака који су се пред љега

111
7
постављали: давао је не само добровољне прилоге за Народн оосло­
бодилачку војску, Iшји су били огромни, већ су мнОги доброво:ъно
одлазили у прве војне јединице, а што је касније иарочито дошл о
до изражаја, јер је гро омладинаца и омладиики похаоао прве вој­
но-политичке курсеве, које је крајем 1941. и у току 1942. године од р­
жавао Хајро Капетановић. Са ових курсева омладинци и омладинке
из Подгрмеча одлазили су добровољно у прве партизанске једини­
це, а по формирању Прве и Друге крајишке бригаде 1942. године,
у ове бригаде_ Многи од њих били су храбри борци, командири, ко­
месари и командаНТII .

При крају 1941. године омладински актив у Хашанима знатно

се проширио. V овај актив ступила је више омладинаца и омладинкп
не само из Хашанэ , н его и из ОКОЛНИХ села и почела се ствэрэпr ма­
совнија омладинска организација, а што је омогућило да се приое
формирању скојевских организација.
Услове под којима се радило и резултати показани у раду би­
ли су такви да су ОВИ Qмладинци и омлаДИНI<е заиста могли бити
млади комунисти , како су нас тада и звали. Новембра 1941. године
формирана је прва партијска ћелија у Хашанима и Мајкић Јапри.
Из омл адинског актива примљена је у КПЈ меоу првима Смиљка
fiопић-Рашета. Послије примања Смиљке и још неких другова,
који нису били у ОВОМ активу, нас неколико кандидовэно је за упа­
нове КПЈ и тако смо постепено, већ према зрелости и показатим ре ­
зултатима у раду, примљени у КПЈ 1942. године. Почетком 1942. го­
дине секретар партијске ћелије у Хашанима била је Јела Перовић.

8.2.9. То је моја жеља

Душан Михаила Бундало, омладинац из Хашана, по завршетку

војно-политичког курса 1942. годиие у Хашанима, као члан Партије
био је распореоен на ПОЛИТИЧI(И рад са омладином у позадини. Није
се мирио тиме и тражио је да иде на фронт, у неку бригаду. ТИМ
поводом написао је писмо друrарици Јели Перовић , секретару пар­
тијске ћелије села Хашани:

"Друzарице Јело!
Молим те као никоzа да АlИ изаlJеш у сусрет на моје траже­
ње да идем данас у партизан е. То је моја највећа жеља којој сва-
1сако удовољите.
Ја сам тако нерасnоложен што не идем да сумњам да ћу ос-
тати у нормалном стању . То је cacB1L1! озбиљно.
Ја не знаА! шта ћу, ја ћу да nолудИА! ако не ид ем.
То не значи да ја не волим да радим у позадини.
Молим те да Аtи то учиниш јер ћу ина'lе слабо nроћи.
То је св е н.ајозБUЉ1-ntје, 11.а ако ме одбuјеUl, ти.ме AtU наНОсш. и
велики ударац."
Б. Душан"
(.. ПодZРА1еч у НОБ, стр.
ICIbLlza 3, 502, Беоzрад 1972)

45. Молби му је уДовољено. Погинуо је исте године у борби са усташа­

ма КОД Демишеваца, Сански Мост.

112

Ј
 Био је одличаи ученик у основној школи и имао скоро кали·
графски рукопис, веома интелигентан и даровит дечко који је у
устанку написао следећу пјесму:

ОМЛАДИНОI

Друзи моји омладшщи,

nоштеноzа рода синци.
Друzарице ОАtладинке,
nоштеноzа рода ћерке.
Наша борба свију тражи,
фронт слободе да оснажи,
сви у борбу да идемо,
за слободу да zинемо,
слобода је сваком света,
а нама је одузета.
Фашисти је одузеше,
u 1-lUШтUТU нас почеше,

ал смо добро урадили

уништење сnријечили.
Сада треба да св zUHe,
да нам боље време сине.
у животу ко остане,
нека има боље дане.
Фашизам је уzњетачки,
одао се само nљачки.
MHozo нас је опљачкао,
и ударац теШlCи дао.
По држава присталице,
то су наше издајице.
Што су народ одвраћале,
од Русије окретале.
А Русија наша нада,
најтежеz се прими рада,
сад највећу борбу води,
да народе ослободи,
и крваве фашuете н.uштu,
под којем народ nишти,
јер народне ,орке сузе,
за слободом што св nузе,
дирнуле су и Русију,
и народне борце свију,
не може се трnјет вUШд,
мора суза да се брише.
Омладина Руска та је,
што нам прави пример даје,
путем њеним да идемо,
да културу nодuжемо.
Омладино земље ове,
збијајмо св у редове.
Збuјајмо се друz до друzа,
ова борба није дуzа.
113
r

8.2.10. Формирање АФЖ у иеким селима крупског среза

1941.
и 1942. го,в;ине

О активности сеоских организација Антифашистичког фронта

жена и њиховом доприносу народноослободилачкој борби, Соја Бо·
пић под горњим насловом, измећу осталог, пише:
"У Хашанима и Поткалињу, као и ОКОЛНИМ селима, почетком
1942.изабрани су први одбори АФЖ. У одбор села Хашана изабра­
на сам ја за предсједницу, а за чланове Јелена Новаковић, Милка
Рашета, Сава Угарчина, Драгиња Вјештица, Буја Новаковић, Милка
Вејиновић, Милка Стојисављевић, Љубица Марчета, Руж а Бавић,"
Радојка Зорић, Милка Бопић и још неке другарице.
у Поткалињу су, колико се сјећам, у први одбор АФЖ изабра­
не Рашета-fiопић Смиљка, Марија Дрљача, Савка Поповић, Марија
Лдамовић, Вајка Петровић ...
у првој половини 1942. су у више ослоборених села у срезу
Босанска Крупа основане сеоске организације АФЖ. Тако су створе­
ни услови да се у мају 1942. изабере први општински одбор АФЖ
за тадању општину Поткалиње. У одбор сам изабрана ја за предсјед­
ницу, а за чланове одбора Милка Рашета, Јелена Новаковић, Вајка
Петровић, Марија Дрљача и неколико омладинки из ова два села.
Непосредно послије избора Општинског одбора АФЖ за општи­
ну Поткалиње, приступило се припремама за среску конференцију
АФЖ, која је, колико се сјећам, била у јуну 1942. У селу Великом
Дубовику у Шкондрића гају. Делегате су бирале жене на сеоским
конференцијама. На среској конференцији било је око 60 жена де-
. легата . Извјештај о раду и задацима АФЖ у овом срезу поднијела
је Јела Перовић. У дискусији су учествовале и поднијеле извјештај
о досадашњем раду предсједиице општинских одбора АФЖ ...
На конференцији су донесени закључци за будући рад, а иза­
бран је и први срески одбор АФЖ за срез Босанска Крупа. У од­
бор сам изабрана ја за предсједницу, Јела Перовић за секретара, а
за чланове Јованка Џакула и Мика Кантар из Мајкић Јапре, Марија
Дрљача и Савка Поповић из Поткалиња, Мара Сладаковић и Душан­
ка Мамлић из Дубовика. Затим је изабрано још другарица деле­
гата из других села, али се њихових Иl\'lена више не сјећам."

Соја Бопић: "Подгрмеч у НОБ", књига 3,

стр. 349-350.

8.2.11. Војно-техничка радионица у Хашанима

Прије лоцирања у Хашанима ова "партизанска фабрика" про­

шла је одрећени период свога развоја. Одмах послије ослобоћења Љу­
бије 17. маја 1942. године Оперативни штаб за Босанску крајину фор­
мирао је Војно-техничку радионицу у Љубији. Неоштећеним маши­
нама Рудника за кратко вријеме, мање од мјесец дана, направљено

46. Бавић је надимак за породицу Давидовић у засеоку Сланац. Добили су

га по њиховој баби Бави.

114
је 125 авионских бомбн од ПО 7 килограма, које су из авиоиа бацали
партизански пилоти Фрањо Клуз и Руди Чајавец. Непријатељ је
заузео Љубију након 24 дана (10. јуна), али су нај важније машине
евакуисане у Сувајско Мећугорје, гдје је наредбом Оперативног
штаба одрећена нова и безбј еднија локација радионице. Народ је
брзо подигао више барака у које су смјештене машине и људи -
мајстори. Радионица је стално допуњавана новим машинаыа из ос·
лобоћених градова, а из Срнетице је допремљена локомобнла за
производњу струје. У августу је ту радило око стотину стручних
радника. Највише је раћено на оправци оружја и производњи мина
и бомби . Седмично је прављеио од 500 до 1.000 ручиих бомби типа
"крагујевка". Радила је и пилана н обућарска радионица за по­
требе НОВ.
Иако је била на веома скривеиој локацији у Грмечу, удаљеној
двадесетак килоыетара од Босаиске Крупе, Нијемцн су у четвртој
офанзиви пронашли радионицу и запалили је.
Послије офанзиве одлуком Команде војног подручја за Под­
грмеч форыирана је Војно-техничка радионица у Хашанима априла
ыјесеца 1943. године. Била је сыјештена у кући и другим објекти­
ма Стојана Новаковића, трговца из Хашана.
За почетак рада прикупљени су алати од мјесних ковача, а ка­
сније су допремљени алати и машине из рудника Љубије, који је че·
сто ослобаћан и напуштан. Радионица је брзо допуњавана машинама
које су омогућиле оправку оружја и израду нагазних мина, а касни­
је проширује своју дјелатност.
Управник Радионице био је Мирко Праштало, предратни ко­
вач и првоборац из Лушци Паланке, а комесар Бранко Букић из
Хашана.
Војно-техничка радионица се развила у мали војно-техиички
комбинат са разноврсном дјелатности за потребе НОВ, болница и
народа. Имала је више радионица :
- Радионица за оnравку оружја у КОЈОЈ су се оправљале пу­
шке, митраљези, топови, у којој су радилн, углавном, мајстори из
Љубије, као и сеоски ковач Бошко Личина, Жарко Праштало и
други.

- Кова'lка радионица иэраћивала је све потребне дијелове

за оправку оружја што нису МОГЛИ учинити мајстори пушкари и
дрејери у другим радиоиицама. Од посебног значаја била је помоћ
ове радионице сељацима у оправци пољопривредних алатки.

- Ливница за изливање разних предмета за потребе НОВ, па

и порција, кашика и других већих посуда од алуминијума допрем­
љеног од оборених непријатељских авиона и друго.
- Столарска радионица израћивала је носила, штуле за рање·
нике, протезе. Ова радионица била је смјештена у кући Вјештица,
а руководни мајстор био је Живнчњак Иван из Бихаћа.
- Обућарска радионица такоће је била смјештена у кући Вје­
штица.

- Пuлана у lаnру, саграћена прије рата на ријеци Јапри у

ЮIИсури Јапар, власништво предратног трговца Андрије Новако­
вића, реконструисана је и резала граћу за партизанске болнице у

115
Грмечу, Козину и друге потребе органа народне власти у Подгрмечу.
Један гатер - локомобила пилане производила је струју за потребе
Војно-техничке радионице.
- Партизански Alлин" - Сви млини поточари (воденице) са·
гра15ени прије рата, служили су за потребе НОВ и партизанских бол·
ница у Грмечу и Кознну, а одржавали су их мајстори Војно-тсхничке
радионице. Млин највећег капацитета на ријеци Јапри, власништво
Крсте fiургуза, стално је радио за потребе Партизанске nеЈ<:аре у
Хашанима у којој се пекао хљеб за раљенике у болницама, раднике
у Војно-техничкој радионици, бригаде које су наилазиле у Хашане
и народ.

у Партизанској пекари у Хашанима радило је 10 радника пар·

тизана, ме15у којима Миле Давидовић, Давид Давидовић, Миле Плав·
шић, Буро Јакшић и други.
Војно-техничка радионица у Хашанима радила је двије године
и била је организована на војном принципу. Број радника се мије­
љао према потреби, а повремено је достизао и до 100 запослених.
Сами радници - партизани вршили су стражарску службу ноћу на
смјену а даљу су сви радили. У љој је већи број младића, углавном
скојеваца, завршио разне занате. Повремено су узимани и сељаци да
би се неки физички послови у радионици на вријеме завршили. На
пример, прије добиваља строја из пилане, дребанг је по"ретан људ­
ском снагом. Већина мајстора дошли су из Љубије и они су били
главнина стручне радне снаге. Поред љих радили су и занатлије
ковачи, столари и други из подгрмечких села, а било је и заробље­
ника који су били стручии.
Постојале су и пратеће службе као што је интендантура и
кухиља за раднике.

Културно,просветни, забавни и политички рад у радионици

био је развијен. Постојала је партијска ћелија и актив СКОЈ-а.
Нарочито је била активна тамбурашка секција, састављена пре­
тежно од радника из Љубије који су донијели тамбурице, гитару,
бугарију и друге инструменте. Ова секција даавла је приредбе у ра­
диноци, а одлазила је у партизанске болнице у Грмечу и Козину I!
учествовала у сеоским приредбама.
Од каквог је значаја била Војно-техничка радионица у Хаша­
иима за НОВ указује и чињеница да су је посјећивали и интересо­
вали се за љен рад и проблеме Буро Пуцар-Стари, Никола Котле, се­
кретар Окружног комитета Партије за Подгрмеч и многи други вој­
ни и партијски руководиоци у то вријеме у Подгремечу.
Прикупљајући податке о ВТР у Хашаиима утврдио сам да до
сада нико није вршио озбиљнија истраживаља о овој тако зна­
чајној пар'тизанској фабрици оружја у којој је ра15еио све што и v
оној у Ме15угорју која није радила више од 7 мјесеци, док је у
Хашанима радила двије године .
Досадашњи рад иа прикупљаљу података о ВТР у ХашаИlIма
указује иа љен огромаи зиачај за НОВ и иарод Подгрмеча, на шта
указују и разговори са преживјелим радницима-партизаl«ша ове ра­
дионице који су дали драгоцијене податке о љој.

116
 Предмети раћени у ВТР у Хашанима, који имају музејску ври­
једност, углавном су нестали, али је извјестан број сачуван и налази
се у Музеју револуције у Бихаћу, а нешто у Јасеници_
у близини куће Стојана Новаковића била су два бункера вје­
што изграl5ена, један под страном недалеко од куће а други у шуми
преко потока Ријека у којима је било смјештено много важног ма­
теријала, алата и другог, обезбјеl5ног од евентуалног бомбардовања_
Трагови тих складишта и данас се виде.
Након ослобоl5ења 1945. године ВТР је престала са радом. По­
ловина радника отишла је у Љубију а друга половина у Босанску
Крупу. Тако је било и са машинама, алатом и другим средствима
рада.

По свом значају овај објекат, највећи ове врсте у Босанској

Крајини, а можда у читавој Босни и Херцеговини, заслужује да буде
темељно истражен, описан и обиљежен. То заслужује народ Ха­
шаиа н читавог Подгрмеча.
Бошко Васиљевић

8.2.12. Значајни догађаји у Хашанима у НОБ 1941. године:

Послије избора народноослободилачког одбора у Рујишкој,

септембар 1941. у Хашанима је, неколико дана касније истог мјесе­
ца, одржан народни збор на коме је изабран Народноослообдилачки
одбор за Хашане и Поткалиње. Том приликом на збору су говорили:
Хајро ' Капетановнћ, Бранко Бопић и Рада Нрањешевић.
За предсједника Одбора изабран је Тоде Јакшић, а за чланове
Петар Стојисављевић, Бошко Марчета, Јово Калањ, Вид Гавриловић,
Никола Гавриловић из Хашана, а из Поткалиња Милан Јакшић, Ма­
рија Дрљача и Смиљка Бопић-Рашета .
..Прва окружна партијска конференција одржана је децембра
1941. у кући Соје Бопић"" на којој је, измеl5у осталих .. присуство­
вало око двадесет војних и политичких руководилаца с терена Под­
rрмеч. Присуствовали су још и Буро Пуцар-Стари и Осман Карабе­
говић у име Обласног комитета, као и др Стојановић"."
Друг Хајро Капетановић добро се сјећа Прве окружне партиј­
ске Ј<онференције КПЈ за Бихаћ (Подгрмеч) и наводи следеће дру­
гове и другарице који су учестововали у раду конференције:

1. Шефкет Маглајлић, секретар Окружног комитета КПЈ и члан

Обласног комитета КПЈ
2. Душанка Ковачевић, члан Окружног комитета и секретар
среског Ј<Омитета КПЈ, Босанска Крупа
3. Рада Врањешевић, члан Окружног комитета и секретар сре­
ског комитета КПЈ, Босанска Крупа
3. Рада Врањешевић, члан Окружног комитета и секретар сре­
ског комитета КПЈ, Босанска Крупа

47. Осман Карабеговић: "Босанска Крајина непрссушни извор револу­

ционарних снага", стр. 75, Војно-издавачки новИнски цен-тар, Београд, 1988.
Душанка Ковачевић: "Подгрмеч у народноослободилачкој борби ~ и
48.
револуцији 1941-1945", сТр. 39, Институт за историју, Сарајево и СО Босан­
ска Крynа, 1985.

111
 4. Але Терзић, члаи Окружног комитета и секретар среског ко·
митета КПЈ, Босанска Крупа
5. Хајро Капетановић, члан Окружног комитета и секретар сре·
ског комитета КПЈ, Босански Нови
6. Драго Ланг, члан Окружиог комитета СКОЈ-а
7. Чланови Среског комитета КПЈ за Босански Нови: Симо Бје­
лајац и Ахмет Шеховић
8. Чланови Среског комитета Босанска Крупа: Дане Бабић, Бо­
жо Наранџић и Сава Вилин
9. Вељо Стојнић, политички комесар Првог крајишког НОП
одреда
10. Мони Леви, замјеник политичког комесара Првог крајишког
НОП одреда
11. Политички делегати чета: Слободан-Брацо Ерцег, Стојан Ма-
кић, Милан Милешевић, Војо Ступар и Раде Ерцег
12. Бранко fiопић, књижевник
13. Стево Ступар, из Јасенице
14. Бранко Ластрић, политички радник
15. Ирена Киш, политички радник
16. Бор150 Маран, политички комесар чете
17. Политички радници: Владимир Ступар, Мирко Ступар , Мићо
Бундало, Душан Ступар - Пилво, Мирослав Мајкић и Стана
Ступар
18. Политички делегати: Салко Терзић, Авдо Бук, Реџо Терзић
и Павле Машановић
19. Буро Пуцар, секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску
Крајину и члан ЦК КПЈ
Гојко Родић, члан ПК СКОЈ-а за Босну и Херцеговину, .
Рајко Боснић, члан ПК СКОЈ-а за Босну и Херцеговину и
20. Милан Личина, политички радник.
Прије конференције партијска и скојевска организација учи·
ниле су много на стварању услова за љено одржавање и у томе по­
стигле велике успјехе, нарочито ствараљем нових организација Пар·
тије и СКОЈ-а у устаничким четама и на терену. "До краја септем­
бра 1941. године били су изабрани на зборовима народа у устани­
чким селима .сеоски народноослободилачки одбори, а почело се са
оснивањем ОПillтинских народноослободилачких одбора"" Тако су
створени темељи за даљу изградљу система виших органа народне
власти која се темељи на сеоским, а касније и градским одборима
изабраним од народа.
На Окружној партијској конференцији анализирани су успјеси
и пропусти у раду партијске организације у Подгрмечу , и констато,
вано да је њена оријентација ослањања на масе и омладину правилна
и да така рад обезбеl5ује даљи успјех. С обзиром на расположење
омладине за борбу, која није имала искуства ни знања војне вје­
штине, оцијењено је да је добро што су прије I(онференције одр­
жана три војно-политичка курса за младиће који нису служили у
војсци прије рата и упућени у чете. Овакав рад партијске .органи-

49. Осман Карабеговић: "Босанска Крајина непресушни извор револу­

ционарних снага", стр. 216, Београд 1988.

118
 1

зације утолико је значајнији што Подгрмеч није скоро ни имао рад·

ничку класу, а патријалхална свијест на селу била је јака. На ми·
јењање конзервативне свијести појединих родитеља најбоље су ути·
цала њихова дјеца са курсева.
Иако записник са ове конференцнје ннје сачуван, по сјећању
љених учесника, она је дала значајан подситцај партијској органи·
зацији у раду на развитку и учвршћивању устаничких снага и на·
родноослбдилачких одбора.
у Хашанима је, децембра мјесеца, одржа н велики збор наро·
да, омладине Хашана и Велике Рујишке поводом полагања заклетве
полазника војно,политичког ](урса одржаног у ВеЛИI<ој Рујишкој.
Курсисти су полагали заклетву на збору. Тим поводом на збору је
говорио помоћник комесара Првог крајишког одреда др Мони Ле·
ви, а испред курсиста Рајко Јовичић.
"Рујишка и хашанска омладина дале су заједничку културно·за·
бавну приредбу на збору. Био је то један од најмасовнијих зборова,
одржаних до тада у Подгрмечу. Цјелокупна организација на збору
(формиран је заједнички Пј)иреьивачкн одбор збора од представ,
ника омладине Хашана и курснста) затим масовно присуство народа
на збору, давање заједнИ'ше приредбе од стране омладине Хашана
и Велике Рујишке, дало је заклетви посебну свечаност.""

1942. roдине

у Хашанима је одржан Војно,политички курс јуна мјесеца за

младиће који нису служили војску прије рата. Народ, а посебно
омладина, старали су се о исхрани и смјештају курсиста у основној
школи. По завршетку курса одржан је велики иародни збор на ко·
ме су, пред народом, курсисти положили заклетву. Распореl5ени су
у крајишке и пролетерске јединице. Већина од њих били су члано,
ви СКОЈ·а, Партије и кандидати за члан ове Партије.
Курсом је руководио и држао политичку наставу Хајро Капе·
тановић, а војну обуку вршио је Богдан Чича.

1943. године

"Послије непријатељске офанзиве 1943. године Хашани су би·

ли центар слободне подгрмечке територије"." Створени су услови да
се обнови партијска организација на територији Подгрмеча, која је
у непријатељској офанзиви претрпила велике губитке. Од 270 чла·
нова Партије прије офанзиве, у Подгрмечу послије офанзиве је ус·
тановљено да их има свега 78. Окружни комитет био је расформиран.
Окружна партијска конференција одржана је 17. маја 1943. у
Хашанима, на којој је изабран нови Окружни комитет. За секретара
Окружног комитета изабран је Ахмет Шеховић из Босанског Но·
вог. Након краћег времена на љегово мјесто дошао је Никола Кот,
ле. Хашани су били сједиште Окружног комитета Партије и СКОЈ·а .

50. Душан Дробац: "ПоДгрмеч у народноослободнлачкој борби и рев,,"

луцији 1941-1945", стр. 429; издавач: Институт за историју, Сарајево и СО
Босанска Крупа, 1985. . ... . .
51. "Босанскcrкрупска општина у рату и револуцији", стр. 204, издаље
1969. године.

119
 Августа мјесеца 1943. године одржана је у Хашанима одборска
конференција за округ Подгрмеч, на којој је изабран Окружни НОО
за Подгрмеч. Поред 105 делегата из крупског, санског и новског сре·
за, конференцији је присуствовао и секретар Обласног комитета
КПЈ за Босанску Крајину, Буро Пуцар - Стари. У Извршни одбор
Окружног НОО изабрано је 6, а у пленум ОНО 22 члана . Ова кон­
ференција имала је велики значај за консолидовање и учвршћење
сеоских и ОПlUтинских народноолсободилачких одбора и за њихово
синхронизовано дјеловање на територији Подгрмеча .
У Хашанима је 5. септембра 1943. године одржана Прва обла­
сна конференција Антифашистичког фронта жена за Босанску Кра­
јину . Конференцију је отворила Рада Врањешевић, а говорила је Ка­
та Пејиновић, предсједница Главног одбора АФЖ Југославије . При­
сутне учеснице конференције поздравио је секретар Обласног ко­
митета КПЈ за Босанску Крајину Буро Пуцар - Стари . Његово при­
суство указује какав је значај Партија придавала ангажовању жена
у ОПlUтим напорима народа на помагању НОП и борби против фа­
шизма - за слободу.
У резолуцији коју је конференција усвојила набројани су за­
даци ове организације за даљи рад на јачаљу и осамостаљивању
АФЖ, избору разних облика активности жена и њиховог доприноса
побједи над фашизмом .
И Прва обласна конференција Уједињеног савеза антифаши­
стичке омладине Југославије (УСАОЈ-а) за Босанску Крајину одр­
жана је у Хашанима 19. и 20. септембра 1943. године. Читаво про­
љеће и љето 1943. године радило се на обнављању организације
УСАОЈ-а која је у непријатељској офанзиви јануар - март, претр­
пила велике губитке, као и стварању ових организација у селима
Fдје: их није било, а које су масовно окупљале омладину . Ово је било
нарочито тешко, јер су скоро сви омладинци , старији од 15 година
отишли у бригаде, тако да је већину чланова ове омладинске орга­
низације чинила женкса омладина. Прије Обласне конференције би­
рани су срески и окружни одбори УСАОЈ-а на којима је изабрано
150 делегата за Обласну конференцију, на којој су критички ана­
лизирани резултати и указано на недостатке у раду омладинских
организација .
Изабран је Обласни одбор УСАОЈ-а за Босанску Крајину, а за
предсједника изабран јеДушан Мандић.
Војно-техничка радионнца у Хашанима 1943. била је најзиа­
чајнија · радионица ове врсте послије уништења појно-техничке ра­
дионице у сувајском Меl5угорју у непријатељској офанзиви у Грме­
чу. Значај на опрема за ову радионицу допремљена је из рудника
Љубија. У радионици је вршена оправка оружја и израl5ивано по­
суl5е за потребе болница од дијелова оборених непријатељских авиона .
. Струју за радионицу производила је ПИJlана Андрије Новако­
вића на рјечици Јапра која је резала балване, за потребе болница,
магацИн" и друге објекте ."

52. i.I:Юсанско-~руncка_ Qпштин а у рату и револ уцији", стр. 182, 204-205,

1969.
 у Хашанима су боравили и штабовн разних јединица НОВ, ру.
I<ОВОДИОЦИ НОП за Босанску Крајину: Буро Пуцар, Осман Карабе.
говић, Младен Стојановић и други. Ту је одсјела и делегација Сло·
веније на повратку из Јајца са Другог засједања АВНОЈ·а," Штаб
7. баЈшјске дивизије послије битке на Сутјесци 1943. године, такоће
је боравио у Хашанима."
Хашани никада нису били окупирани од непријатеља, па се
због тога с правом називају центром слободне територије Подгр­
меча 1943. године. Ово село нема свој дана ослобоћења или посљед·
њег боравка непријатељске војске у њему . Дан ослобоћења Хашана
је дан ослобоћења читаве Југославије који су борци из Хашана дО'
чекали у разним јединицама НОВ и на бојиштима на којима су ис·
паљивали последње хице за слободу домовине.

1944. године

Трећа партијска конфернција за срез Босанска Крупа одржана

је 25. фебруара у згради школе у Хашанима. Из пет општина при·
суствовало је 113 делегата. Из записника воћеног на конференцији
!!иди се која су питања интересовала комунисте у овој фази развитка
НОБ. Конфер~нција је дала оцјену дотадашњег рада и утврдила
даље задатке комуниста крупског среза.
Непријатељ је знао за све што се догаћало у Хашанима током
НОР·а и њихов људски И материјални допринос нашој борби, па их
је због тога од 1942. до 1944., 12 пута бомбардовао.

53. "Практична жена", бр. 558, од 9. новембра 1977.; Изјава Иванке Во­
эовичар, Словенке, учитељице у Хашанима, за вријеме рата: ,добро се сеЬам
сусрета са словеначким партизанима и већницима АВНОЈ-а из Словеније,
који су се враћали са Другог заседања у Јајцу". Иванка Бозовичар била је,
ЈlOслије рата, уредник "Гласа Љубљане".
54. Разговор аутора са Вуром Кладорином, комесаром 7. баннјске ди­
визије, 1982. године у Београду .

121
 Табла V

Дочек словензчке делегације V ХашаШfма при повратку са Дpyror заССД3Њ8

АВНОЈ·а у Јајцу 1943. rОДlше

Испраћај словеначке делегације ИЗ Хашана при њеном повратку_ са эасједања.

АВНОЈ·а у Јајцу 1943. rодинс
 к \,ћа Бранка Б.опића у ХашаНЊ\1а

9. БРАНКО ЋОПИЋ

9.1. КЊИЖЕВНИК БРАНКО RОПИЋ И ЊЕГОВА ДЈЕЛА

"Наш познати књижевник Бранко Rопић је пјесник, приповје

дач, романсијер и дјечј и писац, један од најплодннјих савремених
писаца. Јуиаци његових дјела претежно су сељаци и партизанскi!
борци из Подгрмеча и осталих крајева Босанске Крајине. Дјела су
му пуна лиризма и хумора. Добитник је многих награда за l(њижев­
ност. Од марта 1968. годнне члан је CpeCl(e академије HaYI'" и умјет-
ности у Београду. .
. Бранко се родио у подгрмечко .r селу Хашани 1915. године, гдје
је завршио ч етирн разреда основне школе и провео дјетињство. Мно,
го година касније своја сјећања на родно село Бранко је исказао
у збирцп пјесама IIДеда Тришин млин":

Чим о'<и склоnим, ја одмах видим

и пота"; Јаnру, и врба ред,
ево u .млина npenYHoz лупе

и пред њима Триша, старина сед.

Од то> млина nросиктах давно
детињство своје незаборавно . ..

123
 Прве пјесме Бранко је ПОчео да пише као ученик ниже гимна­
зијс у Бихаћу_ Први прозни састав објављен му је 1928_ године у
омладинском часопису "Венац"_ Прешавши у учитељску школу у
Бањој Луци сараћивао је у ћачким џепиим листовима "Зембиљ" и
"Ог;rедало" и почео да објављује прве приче у новинама_ Због испо­
љавања својих напредних и револуционарних схватања Бранка су
искључили из бањалучке учитељску школе. Једно вријеме похаћао
је учитељску школу у Сарајеву, а завршио је у Карловцу.
Похаћајући филозофски факултет у Београду, Бранко се већ
озбиљно бавио књижевиим радом, објављујући своје приче у бео­
градском листу ,.политика" и пишући приче за дјецу_ Пред рат су
објављене Браикове збирке приповјетки ,.под Грмечом", "Борци и
бјегунци" и ,.планннцн", а за дјецу збирка приповједака под називом
"У свету лептирова и медведа".
у почетку устанка 1941. године Бранко Iiопић је један од по­
знатијих партизанских руководилаца у Подгрмечу. Био је политички
комесар у "Штабу герилских одреда Крупа - Сана". Послије је
радио у Партизанском обавјештајном бироу Првог крајишког од­
реда и био ратни дописник у већим партизанским јединицама. За
све то вријеме бавио се и књижевним радом.
у почетку устанка Бранко је писао пригодне скечеве и рапогте,
са којима је омладина иступала на приредбама. \' рапортима је при­
казивао борбу партизана и савезника .
у току народноослободилачког рата Бранко је писао пјесме
патриотске и револуционарне садржине, као што су пјесма "Марија
на Пркосим а" , ,.пјесма мртвих пролетера" и друге. Ове пјесме из­
дане су у збирци "Огљено раћање домовине". У ратном периоду
писао је такоће пјесме и приповјетке намијењене дјеци и омладини.
у 1944. години први пут суму штампане "Приче партизанке", а пје­
сме за дјецу објављене су 1945. године у збирци "Бој на лира пио­
нира" .
Послије ослобоћења Бранко Iiопић прелази на рад у Београд.
у прво вријеме ради као уредник дјечјег листа ,.пионир", а касније
као професионални писац, бавећи се само књижевним радом.
Послије рата Iiопић пише романе ,.пролом", "Глуви барут",
"Не тугу ј бронзана стражо" и "Осму офанзиву", затим издаје збир­
ку приповјетки "Несмирени ратник", " Свети магарац и друге при­
повјетке", "Људи с репом", .. Горки мед", "Роса на бајонетима", "Су­
рова школа", "Љубав и смрт" и "Босоного дјетињство". Својим ху­
мором нарочито се одликује збирка приповијетки ,Доживљај и Ни­
колетине Бурсаћа".
•
Iiопићеви романи за дјецу су "Магареће године", "Орлови рано
лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини". V роману
"Магареће године" Бранко описује прилике у предратној бнхаћкој
l'Имназији, а остала трн романа су трилогија из периода народно­
ослообдилачког рата. Збирке приповјетки за дјецу су "Вратоломне
приче", , Доживљај и мачка Тоше" и "Приче испод змајевих крила".
у 1947. години објављена је збирка Бранкових пјесама "Рат ·
никово прољеће", а од збирки пјесама за дјецу најпознатије су "Ар-

124
мија, одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Рудар и мјесец",
"Чаробна шума" и ,Деда Тришин мл ин" .
Послије рата Бранко је за позориште написао комедију "До­
живљаји Вука Бубала", комад "Ударници" за дјецу и сценарија за
ратне филмове "Живеће овај народ" и "Мајор Баук".
Београдска "Просвета" и сарајевска издавачка предузећа "Ве.
селин Маслеша" и "Свјстлост" издали су 1964. године Сабрана дјела
Бранка fiопића".

(Из књиге "Босанско-крупска општина

у рату и револуцији", стр. 281-282),
1969.

9. 2. ХАШАНИ У СРЦУ И ДУШИ БРАНКА fiОПИfiA

Од свога дјетињства до краја живота, књижевник и академик,

Бранко fiопић волио је своје Хашане, чијим је љепотама природе,
рјечица. потока, извора и воденица, у младости био ииспирисаи да
их литерарно опише. Нарочито је волио своје Хашанце и описивао
њихове нарави и СКЛОНОСТИ.

Љубав према Хашанима није га никада напуштала, што је он

IIзражавао и у неким својим књижевним дјеJIима.
За плавокосог дјечака одлазак у бихаћку гимназију била је
незнана даљина, али су му у срцу остали Хашани. У Бихаћу је сте­
као нове знанце и пријатеље, а љубав према ПJIавој љепотици Уни
придружила се оној према Хашанима:

"Уно, людра, бисеру Бихаћа,

крај тебе сам ново гнијездо свио,
у КОШНИЦИ nачког интерната Ј
кад са.и своје село оставио.
Покрај тебе у сутоне ране,
мислио са.М на люје Хашан.е".

И када му је било тешко у интернату, као сеоском дјечаку,

ненавикнутом на варошки и још мање на живот "у кошници ћач­
ког интерната", Бранко је носио у срцу своје село Хашане:

"Нuзао сам невеселе дане

u мислио на МОЈе Хашане •
Н

Из Бихаћа га је пут водио у Бању Луку у учитљску школу,

Карлопац и на студије у Београд. Али, што даље одмиче од Хашана,
они су му у срцу и души све ближи и ближи:

"Кренух свијетом у даљи н""нане,

II нон.есох у срцу Хашане",
Мећутим, ни са Уном не прекида љубав: она тече бистра, весе­
ла, не хаје за режиме, тече куда је наумила, као што је текао Бран-

125
ков живот, поштен, бистар и весео, куда је наумио И· заустави се
тамо rдje је и када је сам рекао стој.

"Уно Аюја 11.јеСЛ1.а завuчајна.

ИдеЈИ caujerroM на четири CTpa1ie J
слушам Уну и вuдиЈо' Хашане" .

. у народни усланак Бранко је кренуо са својим Хашанцнма.

Први је комесар одреда Крупа - Сана 1941. године, као нај образа·
ванији мећу устаницима. Био је свјестан да нашој борби може ви·
ше доприниј ети пером него само пушком. И заиста, из Бранковог
пера проговорили су, не само љегови Хашанци, него и сви Крајишни,
ЦИ, знани и незнаНII, )f<ИВИ и мртви. Због тога се Бранкова књижев­
на дјела могу назвати највећим литерарним спомеником наше ре­
волуције. То је споменик који говори, из кога се учи о револуцији
и њеним учесници ма описаним у познаТИА1 ликовима јунака њего­
вих дјела. Познаваоци Бранкове летературе су јединствени у оцје·
ни да је овај литерарни делија наше револуције и нашег времена
био прије свега велики хуманиста и човјек изузетног литерарног та·
лента.

Бранко fiопић после MHoro rодина у клупи у којој је некада учио основну
ШКОЛУ У Хашанима

Никакве награде ни признања нису га могли одвојити од ње·

гових Хашана. Емотивно је остао везан за своје родно село н онда
када је, због болести, све реће долазио у Хашане и када је почео
полако да "затвара дућан".

"Пребројава." nотnољене дане

и враћаЈо' се у моје Хашане"."
----
55. Бранко fiопић: " Отац Гр:меч", стр. 35, "Глас", Бањалука, 1978.

126
 Своју љубав према Хаша>lима и Хашанцима Бранко је ИilРазио
и ОВИМ ријечима:
"Не да ми се макнути даље од мога села, па ето ти. Сто година
да живим, ја бих, чини ми се, нај раће остао у мојим · Хашанима . ..
Више ми ништа и не треба. . .. Оно главно што ме на I<pajy чека,
то је ипак радосни повратак у моје Хашане. Ту сам једино сасвим
сигуран и код куће."
Бданко Хашане својата, не називајући их СaJI,10 именом него
својим Хашанима, који му припадају. Али и он припада нама, Ха­
IJlанцима, који СМО поносни ШТО смо га имали и као нашу МИЛОШТУ
ПОКЛОНИЛИ југословенској Ј<Њlпкевности, култури и умјетности.

9.3. ЖЕНИДБА УРОША IiYPrY3A

На сеоским свадбама дешава се, понекад , да се људи у ппја·

НО:-'1 стању и ПОТУК\', Обично су то ОНИ којима и тријезнима: фали
"понека дуга" и који се, I<ада су пијани, ~'10ГY lIаговорити да се туку.
што сеоске шаљивџије радо чиие уживај ући у љиховој тучи као у
тучи пијетлопа. Бабић Илија, звани Ишо, Ишпан, уображаnао је да
је потомак Голуба Бабића, војводе у Босанском устанку 1875-1878.
и када се понапије говорио је: "Ја сам војвода Голуб Бабић". Мићо
Новаковић, зваии Мићура," био је "П'РИЛIlЧ(Ю ударен" како се у се­
лу каже за оне особе које су ограничеиог разума. Имао је дјешвшч­
ну парализу врата, једие руке и дјеЛllМПЧНУ одузетост говора.
Такве двије делије: Бабић Илија н Мнћо из Ријеке делија, на­
шле су се на свадби Уроша Iiургуза и када је рarшја учинила своје ,
потукли се. Илија је оборио Мићу, клеlШУО му на прса и реlШО: "Рс­
ци ми да сам Голуб Бабић, опростићу ти )КИВQТ на мегдануll.

56. Vјак Бранка Бопића.

57. 3асеок Ријека.

127
 Тим поводом Бранко Fiопнћ је спјевао следећу пјесму:

у недељу пред ceeToz Илију,

nричаћу ва.м једну ЈСомедију:
Ћурzуз Васо свате саЈСуnио
" у роша с"на оженио.
Ту су дошли свати са свих страна
Ћурzузовој ЈСући Toza дана.
Гдје се zодиц ије или пије
ту су дошле и делије двије.
Једна делија Бабићу Илија
а друzа је Мићо из РијеЈСе. "
Bpaz донесв једну сиву nтицу
по имену Симицу Вјештицу.
Мило њему бене завадиПI
11 zледати ЈСаЈСО ће се бити.
И ту би се заЈСрвили јаЈСО
да их Ћурzуз не растави МарЈСО.
Скочи Мићо ЈСО да се помами
па И шnана llаџаЈСО.М, оџани.
Ч еЈСај И шо nazahe ти стрина
остаће ти удовица Нина."
ИСЈСоnаћу теби оба ОЈСа
жалиће те и Нина и ЈОЈСа"
Убићу те ти стара наЈСазо
жалиће те Перица" и Ла.зо."
ИlllО туче Мићи л~hа јаче
у торбаЈСУ ЈСлеnетине звече.
Тужићу те Андрији Бану
"редаћу те hаволу за храну.

Наведена Бранкова пјесма пјевана је на сеоским прелима и

.;једељкама прије рата када момци један другог у хрвању обори у
шали је изговарана Ишина реченица: "Реци ми да сам Голуб Бабнћ,
опростићу ти живот на мегдану". Није нашла мјеста у збирци Бран.
«ових пјесама, али је Петар Калањ звани Прпић из Хашана и данас
зна напамет.

58. Нина, супруга Ишина.

59. Јока, снаха Ишина.
60. Перица, брат Илијин.
61. Лазо, син Перице.

128
 Табла VI

Бранко Б.опић са мајком Сајом Бранко Б.опић из ћачких дана

Бранко Б.опић у својој радној соби

 Табла VII

Бранко Бопиh у друштву Мире Алечковић и Младена Ољаче, у БосанскоЈ

Крупи приликом I"њr-::;I{еВIШХ сусрета "IiОШi ћеве cn! зе д јетш:ьства"

Бранко Б.опић У друштву Пера ДивјЗI<а и Јована Јакшићз, аутора ове хронш
у РУМИ, 1975. rод ине
 Табла VПI

Брзшю fiопић па свечаности V ХашаНliма, ПРШIИКО?'d обележавањз њсroве БО-те

l'ОДИШЊИЦС роћења н 40-те ГОДИШlЬице КЊIIЖ~ВНОГ стваралаштва, 1975. године

БраlШО Нопић говори у селу 110ткалшьу. ПРИЛИl'-ОМ

отвараља основне школс, 19-9. године
 Табла IХ

БраlПШ Бопић при!\t8 плакету ,,20. јуни" ОД председника СО. Младена Раћеновића

Младен Ољача открива спомен бисту Бранка Бопића, у Босанској Крупн,

2. 06. 1988. год!ше
 Мика Угорчина

10. ХЕРОЈИ ВЕЛ И КЕ ОСЛОБОДИЛАЧКЕ БОРБЕ

10.1. СКРОМНА ПАРТИЗАНКА МИКА

Храбра партизан ка Мика Угорчина роћена је у Хашанима 1924.

године у скромној породици Лазе и Бу је Угорчина. Један је од првих
чланова Партије у ћелији свога села и дјевојка која је више воље·
ла да носи партизанску пушку него да, као комуниста, дјелује
у позадини, у партијским форуЛlима и у оргаНШl1а народне власти.
Због своје личне скромности и храбрости у рату, к"кву је познају
њени ратни другови из 2. крајишке бригаде, нме ове скромне и
храбре партизанке нашло се у књигама наше ратне прошлости, у
сјећањима њених ратних другова .
Дајемо им ријеч:

133
 Када је 24. септембра 1942. године 2. крајишка бригада напала
Јајце, непријатељску посаду је "сачињавало 400 усташа, 600 до­
мобрана, око 200 милиционера и жаидарма и 50 наоружаних Није­
маца културбундоваца ...".
-;:У јуришу се истицала Мика Угарчина, родом из села Хашана,
у Подгрмечу. Оиа је у партизанске редове ступила мећу првим же­
нама у Подгрмечу. Нудили су јој да буде болничарка, али она није
хтјела: жељела је да се бори с пушком У руци.
Мала и врло скромна, у чети је била непримјетна. Али, кад
почне борба, она као да порасте. Из њених крупних очију избијао је
чудан сјај, а глас јој је постајао снажан и продоран. Тада пушка
у њеним рукама постаје лака "као перо". Када се преће на јуриш
Мика је увијек најхрабрија. Води ли се борба у поырчини, по ње­
ном продорно" гласу би се знало докле је стигла.
Тако је било и у борби за Јајце. Кад се послије поноћи крену­
ло на јуриш, била је мећу првима . Њен пискави глас се чуо упркос
заглушујућој пуцњави... Тај глас је могао бити само глас Мике
Угорчине, храброг борца Омл адинске чете Другог батаљона.""
Фебруара мјесеца 1944. године 2. крајишка бригада водила је
огорчене борбе са Нијемцима и четницима на простору Соколац -
Рогатица - пл. Деветак. Требало је ликвидирати групу четника у
једној пећини. Прва се јавила Мика Угарчина. "Кроз отвор пећиие
могла су ући само З - 4 борца. Због тога је иа челу групе пошла Ми·
ка Угарчина". Четници су били ликвидирани."
Словеначки часопис "Н аша обрамба" бр. 4/77, под насловом
"Обрачун на Видовој Коси", објавио је фотографију партизанке
Мике са текстом: "Мика Угарчина која је на Видовој Коси стојећи
косила пушкомитраљезом по Нијемцима".
Описујући борбу коју је 2. батаљон 2. крајишке бригаде во­
дио 1. новембра 1944. године на Видовој Коси код Чачка , у којој
су Нијемци потпуно опколили 2. батаљои и једну совјетску једини­
цу, пуковник Драго ДамјаИОВИ!l, измеоу осталог, пише: "Када спо­
мињемо храброст и пожртвовање бораца наше З. чете, не смијем
мимоићи нашег борца Мику Угарчину, која је онда бнла политички
делегат једног од наших водова. . . На Видовој Коси показала је,
како младим војницима, тако и нама сатријим борцима, како се
треба борити. Мика је цијело вријеме у својим рукама имала пу­
шкомитраљез и са њим стојећки косила по Нијемцима. Тешко је
разумјети како је могла остати жива... Сасвим је сигурно да су
Мика и њен пушкомитраљез МНОГО припомогли к томе да се за нас
тај дан успјешно оконча.
јј64

Наведена је борба воћена "прса у прса", пише пуковник Дам­

јановић и са правом се пита како је ова храбра партизанка остала
.жива у тој борби.

62. Душан Vзелац: "Грмеtlк е б ијеле J-Iоћи", стр. 18-19. "Народна књи·
га", Београд, 1969.
63. Свето Керкез: ,Дру га крајишка бригада, ратна сјећања", стр. 650-651,
Војноиздавачки новински центар, 1988.
64. " Наша обрамба", бр. 4177.

134
 Спом:снш,: ШШИ!\1 БОРЦl-8'Ш 1941-1945. rОДЈше у Хашанимз

10.1. ПОГИН УЛИ, УМРЛИ И НЕСТАЛИ БОРЦИ

НОР-а ИЗ ХАШАНА

1. Бундало Михаила Душан, 1921 ., погинуо у Демишовцима код

Санског Моста, јула 1942.
2. Билбија Николе Триво, 1915., погинуо 10. II 1944. на Јахо­
риви l<ОД села Брајловићи , Горажде
3. Билбија Миле Лазо , 1910., погииуо 1943. у Хашанима од ави­
онске бомбе непријатеља
4. Билбија Пере Илија, 1921., погинуо 8. 1 1944. на ријеци Угор
"од Скендер Вакуфа
5. Будимир Уроша Милан, 1924., погинуо 1. Ј 1944. "од Бање
Луке
6. Будимнр Лу"е Перо, погинуо 10. ЈП 1943. на Сремском фронту

135
 7. Давидовић Триве Светозар, 1911., погинуо 21. IП 1943. код
Кључа
8. Давидовић Васе Перо, 1918., погинуо 25. V 1943. у Герзову
код Мркоњић Града
9. Давидовић Пере Михаило, 1921., погинуо 1943., фебруара мје­
сеца, у Грмечу
10. Десница Буре Бранко, 1920., погинуо 8. VI 1942. на Мата­
јици"
11 . Десница Буре Лаза, 1923., погинуо јануара 1943. у Подгра­
цима, код Босанске Градишке
12. Дамјановић Саве Симо, 1916., погинуо код Санског Моста
1942.
13. Декић Симе Раде, 1918., погинуо 25. ХII 1943. на Равној пла­
нини у источној Босни
14. Грбић Николе Триво, 1902., погинуо 1943., у Грмечу
15. Грбић Јована Светко, 1924/, погинуо новембра 1942. код
Љубије
16. Гавриловић Остаје Милан, 1919., погинуо 13. ХП 1944. код
Сотина на Сремском фронту
17. Гавриловић Пере Милан, 1920., погинуо јануара 1943. на Бе­
наковцу
18. Гамбирожа Пере Обрад, 1912., рањен 10. ХП 1942. код Сан-
ског Моста и умро од последица рањавања
19. Јакшић Илије Гавра, 1910., погинуо 6. IX 1942. у Отоци
20. Јакшић Илије Никола, 1922., погинуо 2. VПI 1941. на Бадићу
21. Јакшић Миле Милан, 1914., погинуо 30. IV 1943. у Меденом
Пољу
22. Јакшић Латинке Бранко, 1919., погинуо 20. Х 1944. на Вла­
шићу код Травника
23. Кончар Милана Душан, 1921., погинуо октобра мјесеца 1944.
код Бање Луке
24. Марчета Петра Тодор, 1924., погинуо 10. ХII 1942. у селу
Усимовци код Санског Моста
25. Марчета Буре Душан, 1919., погинуо 23 . Х 1942. У селу Ко­
занчић код Љубије
26. Марчета Николе Лаза, 1911., погинуо 10. IX 1941. У селу
Мркаљи, Сански Мост
27. Мрћа Буре Божо, 1922., погинуо 25. П 1943. код Какња. Ми­
ланка Шајин тврди код Травника, октобра 1944.
28. Марчета Пере Светозар, 1912., погинуо 20. П 1944. код Ка­
линовика

29. Новаковић Андрије Момир, 1922., умро од тифуса у проље­

ће 1943.
30. Новаковић Даие Јово, 1900., погинуо 2. VПI 1941. на Бадићу
31. Новаковић Ристе Гојко, 1919., погинуо новембра 1943. у селу
Граб код Трнава
32. Ољача Глигорија Јово, 1894., погинуо 2. VПI 1941. иа Бадићу

65. Саво Трикић и Душан Рапајић: Пролетерски батаљон Босанске Кра.

јине , сТр. 144-151, Војноиздавачки завод Београд, 1982.

136
33. Обрадови!; Стевана Јово, 1923., погинуо 8. Х 1944. у Војевцу ,
Босанска Крупа
34. Пејић Миле Буро, 1902., погинуо 2. УЈII 1941. на Бадићу
35. Павлица Буре Марко , 1914., погинуо марта мјесеца у селу
Козинчић, Љубија
36. Ратковић Лазе Лазар, 1923., погинуо 1943. у Грмечу
37. Ратковић Марка Јован, 1921., погинуо јануара мјесеца 1943.
у Горињи, под Грмечом
38. Раилић Буре Дмитар, 1910., погинуо 22. ЈХ 1943. на Турбету
код Травника
39. Раилић Стојке Остоја, 1920., погинуо 11. ХП 1942. код Сан­
ског Моста
40. Раилић Стојана Гојко , 1921., погинуо 11. УЈ 1944. на Вуковом
Брду код Пријепоља
41. Стојисављепић Милана Никола, 1913., рањен априла мјесе­
ца 1943. код Лушци Паланке и умро у болници К9ЗИН
42. Сучевић Исе Петар, 1923., погинуо јануара мјесеца 1943. ко/(
Подграца, Босанска Градншка
43. Станић Васе Миле, 1917., погинуо на Сутјесци, јуна мјесеца
1943.
44. Станић Васе Лазо, 1922.,погинуо маја мјесеца 1943. код Јајца
45. Штиковац Бурћа Перо, 1903, погинуо 2. VПЈ 1941. на Бадићу
46. Угреновић Теодора Мићо, 1924., погинуо 30. ПЈ 1945. код
Какња
47. Угреновић Данила Душан, 1918., погинуо почетком 1942. у
зселу Жнвковцн код А,ранћеловца на дужности команданта
Посавско-космајског партизанског одреда
48. Угреновић Данила Илија, 1920., погинуо 20. ЈУ 1945. у Си­
бињу код Славонског Брода
49. Вукомановић Николе Петар, 1920., погинуо јануара мјесеца
1943. на Фојтовцима, Саиски Мост
50. Узелац Обрада Буро, 1924., погинуо 1. ЈУ 1943. код Крупске
Рујишке
51. Вукомановић Лазе Милан , 1920., погинуо јула мјесеца 1942.
код Сан ског Моста
52. В укомановић Михајла Миле, 1924., нестао 17. Ј 1945. код се­
ла Опатовац на Сремском фронту. Ова борба познаТа ау­
тору

53. Вукомановић Илије Душан, 1924., погинуо маја мјесеца 1943.

код Јајца
54. Мудринић Николе Божо, 1923., погинуо 17. II 1943. на Врбасу
55. Мудринић Николе Стево, 1925., погинуо 8. VПI 1944. У Бла­
жеву на Копаонику
56. 3авиша Стеве Душан, 1919., погинуо 10. ХП 1942. У селу
Унци код Љубије
57. IiYi< Саве Марко, 1904., умро 20. ЈУ 1943. од пјегавог тифуса
у Централној болници у Грмечу

137
 58. fiопић Вида Рајко, 1918., погииуо 1942. у Бочцу код Бање
Луке
59. Бук Миле Милан, 1922., погинуо јануара мјесеца 1943. код
Санског Моста
60. Бук Петра Милан, 1918., погинуо 1942. код Санског Моста
61. Калањ Стојана Мићо, 1924., погииуо јаиуара мјесеца 1943. у
Подграцима, Босанска Градишка
62. Букарица Илије Стево, 1924., погинуо 19. IX 1944. у селу
Миљаковац код Приједора
63. Зорић Марка Никола, Мала Крупска Рујишка
64. Новаковић Ристе Миле, умро на присилном раду у Борским
рудницима 1945., после логора на Старом сајмишту , Београд
65. Ољача Јове Јелка, 1923., погинула 19. VII 1944., на Котор Ва­
роши

66. Дамјановић Миће Богдаи, 1920., рањен на Нов. планини ју­

иа 1942., истог ыјесеца и године у болннци у Грмечу умро

Погинули борци За које нема података када су 11 гдје погинули

1. Штиковац Буре Бошко, 1921. 4. Раилић Буре Коста (Косатдин)

2. Рајилић Буре Станиша 5. 3авиwа Марка Никола, 1911.66
3. 3авиша Боже Стево 6. МИКllћ Милана Крсто, 1928.

10.3. НОСИОЦИ "ПАРТИЗАНСКЕ СПОМЕНИЦЕ 1941."

1. Бабић Паје Драго, 1920. 20. Новаковић Луке АНдРија, 1884.
2. Букарица Илије Илија, 1924. 21. НоваКОDић Николе Богдан, 1914.
3. 1894.
Rопиli Луке Соја, 22. Новаковић Степе Невенка, 1926.
4. Rопић Вида Бранко, 1915. 23. Поповиli Милана Зара, 1922.
5. Rургуз Пере Душан, 1921. 24. Рајилић Миле Глишо, 1904.
6. Дамјановиli Јована Бранко, 1915. 25. Рашета Вида Никола, 1908.
7. Дамјановић Јована Мане, 1902. 26. Ратковић Обрада Перо, 1910.
8. Дамјановић Јована Урощ 1913. 27. Ратковић Обрада Душан, 1910.
9. Букиli Јове Вошко, 1926. 28. СТОјисављевиIi Душана Стево, 1924
10. Букиli Јове Бранко, 1919. 29. Стојисављевић Јове Лазар, 1912.
11. Гамбирожа Даке Бака, 1916. 30. Стојисављевнћ Саве Петар. 1904.
12. Гавриловиli Остаје Никола, 1910. 31. Шајии Сетвана Славко, 1920.
13. Јакшиli Вајкана Јован, 1921. 32. Шкрбић Станка Петар, 1925.
14. Марчета Буре Божо, 1911. 33 . Угарчина Лазе Мика, 1924.
15. Марчета Николе Михајло, 1913. 34. Угреновиli Дане Проко, 1910.
16. Маричиli Илије Петар, 1910. 35. Вјештица Симе Стево, 1904.
1.1. МУдРинић Николе Бура, 1922. 36. Вукомановић Миле Јово, 1912.
18. Новаковић АНдРије Ратко, 1917. 37. Новаковић Дане Лаза.
19. Новаковић Јована Никола, 1921.

66. Подаци узети из eBl-\Ценције Оruuтинског одбора Савеза бораца

НОР-а Босанска Крупа.

138
 10.4. ОСТАЛИ ПРЕЖИВЈЕЛИ УЧЕСНИЦИ НОР·а

1. Балаћ Ј ове Перо 61. Новаковић Филипа Јелена

2. Балаћ Јове Стево 62. Новакоnић Николе Дмитар
3. Билбија Николе Бура 63. Новаковић Петра Милан
4. Боryновић Јандре Јово 64. Новаковић Ристе Павао
5. Богуновић Стеве Перо 65. Новаковић Стеве Стојан
6. Будимир Марка Марко 66. Павлица Милоша Милка
7. Бундало Дмитра Богдан б7 . Пејић Стевана Бура
8: Бундало Јована Тривун 68. Поповић Милана Петар
9. Бундало Милана Божа 69. Рајилић Давида Славко
10. Бундало МЈ.те Јован 70. Рајилић Буре Мирко
11. Бундало Перише Душан 71. Рајилић Буре Васиљ
12. Бундало Тривуна Лаза 72. Рајилић МићаНi1 Борћо
13. nопић Даке Бура 73. Рајилић Остоје Петар
14. fiоnић Вељка Перо 74. Рајилнћ Васиља БорћО
15. пук Бурћа Милан 75. Рашета Миле Милка
16. Вук Миле Милева 76. Рашета Вида Мићо
17. пук Јована Павао 77. РаТI,юпић Обрада Перо
18. пук Петра Бура 78. Ратковић Ристе Милан
19. пук Петра Никола 79. Ратковић Ристе Петар
20. nургуз Крсте Бранко 80. Станић 10ве Илија
21. nургуз Триве Вељко 81. Станић Миле Марија
22. Дамјановић Мане Љубиша 82. Станић Васе Дvшан
23. ДамјаНОDић Петра Стана 83. Стојисављевић Иле Јован
24. Дамјановић Раде Дане 84. Стојисављевић Јоше Илија
25. Давидовић Лазе Давид 85. Стојисављевнћ Јоше Никола
26. Давидовић Пере 10ВО 86. СТОјисавЈЪеВић Јове Стево
27. Давидовић Пере Славко 87. Стојисављевић Јове Стево
28. ДаВИДОDић Триве Миле 88. Сучевић Симе Јово
29. Давидопић Васе Ј овзи 89. IJlajllH 10ванз Савка
30. Џакула Бурћа Миле 90. Шајин Јове Миланко
31. Букић Марка Петар 91. ШајИiI Тоде Перо
32. Гамбирожа Дане Марко 92. Шкрбић Станка Милан
33. Гамбирожа Тш..lе Гојко 93. Штиковац Бурћа Лазо
34. Га:м:бирожа Томе Милан 94. IПтиковац Милоша Душан
35. Гавриловић Јопе Вид 95. IIIтиковац Милоша ЉуБЈЩа
36. Гавриловић Миле Триво 96. Штиковац Милоша Љуба
37. Гаприлопић Николе Бранко 97. Штикопзц Николе Душан
38. Гаврилоnић Пере Јован 98. Тополић Миланко
39. Гавриловић Стојана Петар 99. Угарчина Лазе Милан
40. Грбић Триве Савета 100. Угреновић Бурћа Жарко
41. Јакшић Илије Душан 1О 1. У греновић Буре Лаза
42. Јакшић Илије Стево 102. Vгреновић Јове Богдан
43. Јакшић MW1e Јово 103. Угренопић Милана Мирко
44. Јакшић Тоде Васо 104. Vзелац Станише Душан
44. Јакшић Вајкана Бура 105. Vзenац Станише Гојко
45. Ј акшић Вида Драго 106. Узелац Станише Обрад
46. Калањ Јове Даница 107. Васиљевић Васе Петар
47. Калањ Јове Јелка 108. Вејновић Јојана Вајка
48. Калањ Јове Милка 109. Вејновић Јојана Вељко
49. Калањ Стевана Јово 110. ВејНОDић Милана Перо
50. Кеча Дане Раде 111. ВејИQвић Томе Милан
51. Кеча Бу јана Пајо 112. Вјештица Бурћа Бранко
52. Марчета Јаше Бураћ 113. Вјештица Бурћа Бура
53. Марчета Милана Душан 114. Вјештица Јове Стана
54. Марчета Пере Бака 115. Вукомановић Буре Марко
55. Марчета Пере Милан 116. Вукомановић Симе Борћо
56. Марчета Пере Стојан 117. Вукомановић Томе Бранко
57. Марчета Петра Бранко
118. 3авиша Миле Вид
58. Маричић Илије Симо
59. Мудриниh Стеве Никола 119. 30рић М3Јжа Дане .
60. Новаковић Андрије Нада 120. 30рић Марка Ј ово

139
 10.5. ПРЕЖИВЈЕЛИ БОРЦИ ХАШАНА КОЈИМА ЈЕ ПО ОСНОВУ
ХОВОГ АКТИВНОГ И ОРГАНИЗОВАНОГ РАДА ЗА НОП
ПРИЗНАТ СТАТУС БОРЦА ПО ВАЖЕfiЕМ ЗАКОНУ"

1. Балаћ Јока 49. Грбић Тривуна Савета

2. Балаћ Стана 50. Косовац Давида Деса - попић
3. Бабић Миољка 51. Јакшић Јове Тоде
4. Бабић Паје Петра 52. Јакшић Вида Смиља - Олачић
5. Бундало Богдана Сока 53. Јакшић Вајкана Милан - Мићо
6. Бундало Илије Буја 54. Калањ СТОЈана Петар
7. Бундало Миле Марко 55. Кеча Јове Мара - Јеж
8. Бундало Богдана Милка 56. Кеча Јелка - Вејновић
9. Бундало Триве Бура 57. Кеча Раде Милица
10. Бундало Перише Илија 58. Кончар Милана Мика
11 . Бундала Михаила Милка 59. Маричић Милана Илија
12, Будимир Николе Јела 60. Маричић Милана Стеван
13. Будимир Уроша Мара - Раилић 61. Марчета Стевана Смиља
14. Будимир Миле Ика Соколовић
Ј 5. Будимир Николе Милка 62. Марчета Стевана Милена
16. Будимир Николе Јела Мајкић
17. Будимир Марка Мара 63. Марчета Миле Љубица - Љуба
18. Букарица Пере Милка 64. Марчета Милана Анка - Бјелајац
19. Билбија Пере Ана 65. Марчета Бајкана Даница
20. пургуз Вељка Бура Јеротијевић
21. пургуз Пере Даница 66. Марчета Лазе Јел а
22. пургуз Пере Триво 67. Марчета Лазе Јела
23. пургуз Пере Никола 67. Микић Стојана Милан
24. пук Милана Смиља 6В. Новаковић Ј ове Милсва
25. пук Јове Никола 69 . Новаковић Јована Милка
26. Вук Јове Јован 70. Обрадовић Стеве Марко
27. пук Марка Сава 71. Обрадовић Луке Божо
28. пук Душана Драго 72. Обрадовић Јове Милка
29. пук Буре Маринко 73. Обрадовић Луке Милка
30. пук Кузмана Бошка 74. Ољача Јове МИЛf(а
31 . fiоnић Вељка Милан - Мићо 75. Раилић Стојана Савка
32. fiоnић Вељка Даринка 76. Раилић Миле Анка - БогдановиЬ
33. Дамјановић Душана Јела 77. Раилић Д ушана - Ремац
34. Давидовић Пере Драгица 78. Раилић Миле Милева - ВУК
35. Давидовић-Угреновић 79. Раилић Јове Мара
Анћа-Сејица 80. Раилић Миле Триво
36. Давидовић Пере Дмитар 81. Раилић Јове Зорка
37. ДаВИДОВИћ (Марчета) Лазе Ружа В2. Радиновић Марко
38. Давидовић Васе Перо 83. Станић Буре Андрија - Јанка
39. Давидовић Миле Јелка 84. Стојисављевић Симе Анћа
40. Десниuа Буре Милка 85. Сучевић Симе Исо
41 . Букић Пере Дева 86. Сучевић Исе Драгиња
42. Букић Јове Милка 87. Шајин Тоде Јово
43. Букић Милана Цвијета В8. Шајин Стеве Милан
44. Гамбирожа (Мудринић) Смил.а 89. Шајин Стеве Маринко
45. Гамбирожа Милана Тома 90. Шајин Стеве Борка
46. Гам:бирожа Марка Смиља 91. Шајин Илије Мирко
Будимир 92. Шупут Јована Душан
47. Гавриловић Остаје Милка 93. Vгарчина Сава
Стричић 94. Угарчина Николе Драгиња
48. Грбић Тривуна Никола 95. Vгреновић Гавре Никола

НАПОМЕНА: Јакшић Бајкана Милан-Мићо, 1928. и Новаковић Јована Милка,

1927., нису тражили нити добили решење о признању борачког
стажа, а били су чланови и активисти СКО]-а од 1942. године.

67. Подаци добијени из евиденције Оnштинског одбора СУБНОР-а Б~

санска Крynа.
 96. Vгреновић Данила Јелка Ј 02. У греновић Милиuа
97. Vгреновић Миле Стојка 103. Узелац Обрада Јово
98. Vгреновић Саве Јанко
104. Vзелац Миле Милан
99. Vгреновић Јована Мићан
ЈОО. Угреновић Буре Маринко 105. Вукомановић Михаила Петар
101. Vгреновић Милана Цвијета 106. Вукомановић Стевана Буро

10.6. БОРЦИ КОЈИ СУ ТОКОМ НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ

РАТА ПРОИЗВЕДЕНИ У ЧИН ОФИЦИРА

Ј. Угреновић Данила Проко 25. Давидовић Пер е Јапан (Јаја)

2. Бундало Милана Божо 26. Дамјановић Јована Урош
3. Бундало Перише Душан 27. Дамјановић Мане Љубиша
4. Маричић Илије Петар 28. Дамјановић Јована Бранко
5. Маричић Илије Симо 29. Vгарчина Лазе Мика
6. Јакшић Вајкана JOBf!H 30. Vгарчина Лазе Миле
7. Јакшић Тоде Васо 32. Рашета Вида Никола
8. fiYK Петра Бура 31. Марчета Николе Михаило
9. Ратковић Миле Перо 33. ДамјановИћ Јована Мане
10. Вејновић Јаје Вајка 34. illтиковац Милоша Љубо
11. Вјештица Сим:е Стево 35. illтиковац Вурћа Лазо
Ј2. Вјештица Бурћа Бранко 36. Стојисављевић Симе Сте во
13. Балаћ Јове Петар 37. Б у кић Јове Бранко
14. Балаћ Јове Стеван 38. Букић Јове Бошко
15. Новаковић Никице Божо 39. Гамбирожа Даке Бако
16. Новаковић Андрије Ратко 40. Стојисапљевић Јове Лазар
17. Новаковић Јована Никола 41. Раилић Буре Мирко
18. Новаковић Дане Лазо 42. Гавриловић Пере Јован
19. Шајин Јове МИJl ан (Ми л анко) 43. Марчета Милана Душан
20. Букарица Илије Илија 44. Бундало Триве Лазо
2Ј. Раилић Мићана Борl5е (Бака) 45. Попопић Милана Петар (Брацо)
22. Гамбир ожа Боке Марко 46. fiопић Даке Бура
23. Бабић Паје Драго 47. Угреновнћ Бурћа Жарко
24. Rопић Вида Бранко 48. Вукомановић Миле Јово

Сn и су они послије рата, који су остали у Армији, завршили

разне стручне школе и војну академију и напредовали у више чи­
ЈlO о е.

10.7. ХАШАНЦИ КОЈИ НИСУ БИЛИ ДОРАСЛИ ЗА УЧЕШJiЕ

у НОР ИЛИ СУ РОБЕНИ ПОСЛИЈЕ РАТА А КОЈИ СУ
ШКОЛОВАЊЕМ ПОСТАЛИ ОФИЦИРИ

1. Грбић Триве Никола, 1929., П .пуковник

2. Јакшић Тоде Рајко, 1946., поручник
З. Угреиовић Бошка Драго, 1955., мајор
4. Бандуло Богдана Стево, мајор и
5. Угреновић Јанка Мирко , потпуковник .

Сви су они завршили војне школе и војне академије, различи·

тих родова војске и тако стекли високо војно образовање.

141
 Ратни политичии радници из Хашана

1. Бранко Rопић, ратни дописник , писац, вијећНIШ ЗАВНОБиХ-а

и замјеник вијећника АВНОЈ-а, у почетку устанка полити·
чки I<OMecap геРИЛСКIIХ одреда Крупа - Сана
2. Соја Rопи!;, предсједница Одбора АФ)К у Хашанима, Оп·
штинског одбора Аф)I( ПОТIшлиње, предсједница Среског од·
бора АФ)!( , вијећник ЗАВНОБиХ-а, ч.q ан Окружног одбора
АФЖ и члан Покрајинског одбора НФ БпХ, предсједница
Обласног одбора АФ)К за Босанску Крајину
3. Невен ка НОВaI<овић, секретар Среског комитета СКОЈ-а за
НОВСIШ срез, члан Окружног комитета СКОЈ-а и предсједник
Окружног одбора УСАОЈ-а за аод грмеЧЈ(1! округ, члан Обла­
сног одбора Аф)l( за Босанску Крајину, члан Окружног ко­
митета КПЈ за Баља Луку и секретар Окружног одбора
АФЖ за Баља Лу"у
4. Сава Шајин, члан Среског народ ноослободилачког одбора за
крупски срез

5. Буро Мудринић, ме\;у првим је омладинцима учесницнма

НОП, чла н СКОЈ-а и кандидат за члана Партије од 1941.,
члан КПЈ од 1942., секретар је актива СКОЈ-а у ХашаНИ.'!а
1942. и члан Општинског !<ОМlпета СКОЈ-а - Поткалиње, се·
кретар Општинског комитета СКОЈ-а, секретар ОК КПЈ Пот·
калиње и члан Среског комитета СКОЈ-а 1943.
6. Новаковил Јоваика, 1941 . била је члан првог Одбора АФ)К
за село Адровци и Мркаљи. Као омладинка која се истакла
у раду омладинске организације и организације АФЖ, иако
млада мајка, а супруг у бригади, Окружни комитет КПЈ за
Подгрмеч упућује је као политичког радника у централну
Босну 1943. на терен Прњавора на рад са женама, rдje је ра­
дила до половине 1944.
По повратку у Подгрмеч била је члан ОПШТИНСI(ИХ комитета
Сански Мост, Липни" и Поткал иње, а пред крај 1944. секре·
тар Општинског комитета КПЈ Поткалиње до краја рата
7. Шајин Славко као запажен скојевски активиста и члан Пар·
тије, упућен је 1944. из јединице IIа дужност секретара Оп·
штинског комитета КПЈ РујИШЈ<а - Ча\;авица, rдje је остао
до ослобо\;ења 1945.
8. Душан Кончар, секретар СКОЈ-а.

у јесен 1941 ., новембра мјесеца, примљен је за члана КПЈ и

активно раДIIО на формирању омла.'.tинске и скојевске организаци·
је н био први секретар актива СКОЈ-а Хашани - Поткалиње. То је
била врло TeJllKa и одгопорна ДУ)КНОСТ за Л,вадесетогодишњег ceOCKor
младића са четири разреда основне школе и без икаквог политичког
искуства. Спо.ј им прСДD.нљ\[ Ј I ПОlliтеним радом стекао је vглед код
омладине , па је скојевска органи зација постала главни ослонац пар.
тијској ћелији за масовно учешће омладине и народа у народном
устанку и активностима у позадини без којих се устанак не би мо­
гао развијати. Био је самодисциплинован и својим примером уп!'
цао је иа омасовљавање скојевске организације која је све више

142
стицала углед и повјерење код старијих. То је било од посебног зна­
чаја за активност омладине Хашана, посебно женске, јер није било
лако отклањати патријахалну и конзервативну (иако патриотску)
свијест старијих, у оно вријеме.
Половином 1942. године предао је дужност Бури Мудринићу и
упућен на рад у друга села у Подгрмечу: Јаховицу, Дуге Њиве, Ру·
јишку, а затим у Хадровце, Будимлић Јапру и Липник, гдје га зати·
че четврта офанзива . У Грмечу се прикључује Другој крајишкој
бригади у којој остаје до марта мјесеца 1943. када се разболио од
пјегавог тифуса. По оздрављењу, упућен је у Шесту крајишку бри­
таду, у трећу чету другог батаљона . Почетком јула мјесеца тешко је
раљен у источној Босни И отпрс.мљсн са тешким рањеницима 5.
дивизије на слободну тернторију у Босанску Крајину.
По оздрављељу , вратио се у Шесту крајишку бригаду, у којој
Је био на дужности руководиоца омладинске н скојевске органи­
зације Четвртог батаљона. Погинуо је у јесен 1944. године у борби
за ослобоlјење Бање Луке.
Јела Перовивћ у чланку "Жене Подгрмеча у борби за слобо·
ду" наводи примере њиховог доприноса и страдања у грмечкој офа·
нзиви приликом непријатељског продора у Грмеч II слободну тери·
торију Подгрмеча. Као најактивније жене из Хашана, које су угла­
вном биле одборнице среског и окружног одбора АФЖ за Подгрмеч ,
она наводи Соју Бопић, Јелену Новаковић, Стој у Бундало, Драгињу
Вјештицу и Стаиу Дамјановић.

("Подгрмеч у НОБ", књига 3, стр. 297. ,

Београд, 1972.) .

10.8 СКОЈЕВКЕ УЧИТЕЉИЦЕ И КУЛТУРНЕ РАДНИЦЕ

Задивљујуће је како је омладина, па и дјеца, (пионири) у ра­

тним условима брзо сазријевала за врло одгопорне и тешке задатке.
Као илустрацију за то наводим само неколико примјера . Наиме,
народна власт је веома много бринула о описмењавању дјеце . Учи­
тељског кадра није било, па .i e организован учитељски курс, који
су из Хашана похаћале Зора Кончар, роћена 1928. и Јелка Угрено­
вић, роћена 1927. године. Биле су то интелигентне скојевке I<оје су
се истицале у раду скојевске организације у коју су примљене 1942.
године.

По завршетку курса 1943. у Лушци Паланци, Зора је упућена

на учитељску дужиост у Мали ДуБОDИК, на којој је остала до завр­
шепса рата, када је прешла на рад у Општински I<Омитет КПЈ у
Лашци Паланки. Јелка је , по завршетку курса, распорећена на учн ·
тељску дужност у село Липник, гдје је остала до краја рата 1945.
године.

Савета Грбић и Зора Булибрк биле су у Културно-просветној

екипи Босаиске крајине, и Културно-просветној екипи ЗАВНОБиХ-а.
Њихова је екипа, по завршетку курса у Мркоњићу, давала примед­
бе за народ Подгрмеча и Козаре и за рањенике у партизанским
болницама. Слабо одјевене и обувене често и гладне, оне нису по-

143
клекпе пред тешкоћама него су - својом пјесмом и игром шириле
радост као вјесници прољећа по читавој Босанској Крајини и као
чланице Централне позоришне групе своју ратну "одисеју" завр­
шиле у слободном Сарајеву 1945. године.
Зара Будимир је, исто као и њене другарице Зара Кончар и
Јелка Угреновић, по завршетку курса за учитеље у Лушци Палан­
ки, била учитељица у Хашанима. До 1941. године живјела је у Но­
вом Саду, када су њу и њене родитеље маћарски фашисти протје­
рали у Хашане, одакле су родом.

10.9. УЧИТЕЉИЦА ЈЕЛА ~

Име Јеле Перовић, предрат\Ј учите~ице у Хашанима, позна­
то је свим старијим Хашанцима н ЊИХОВОЈ ДЈеци коју је она учила.
Радећи као учитељица до рата у Хашанима, Јела је добро упо­
знала људе, ПОлитичке и економске прилике у селу, па је, као се·
кретар партијске ћелије у Хашанима, знала да мобилише омладину
на линији борбе против окупатора и Домаћих издајника. Њена је
највећа заслуга што, већ половином 1942. године, није било ни је­
дног омладинца у Хашанима и Поткалињу који се није сврстао у
неку од крајишких или других бригада. Те године у СКОЈ су прим­
љени они који су роћени 1928. године. јер старијих није било, као
што су Зара Кончар, Бура Iiургуз, Милан Јакшић (Мићо). Савета
Грбић, Зоран Iiулибрк и др. Упорним и стрпљиви" радом са омла­
дином омасовљавала је скојевску и партиiску организацију са нај­
активнијим омладинцима и омладинкама. Својим угледом, стеченим
прије рата као учитељица, успјела је да савлада конзервативна и
патријахална схватања већине родитеља а нарочито .ж.енске дјеие.
Очеви и мајке су јој вјеровали па је бнло онако "како учитељица
каже", говорили су.
Комуниста, озбиљног и рдмјереног држања према свакоме,
окупљала је хашанску омладину, учила је и спремала за све теже
ратне задатке као шта је прикупљање хране и одјеће за борце, на
фронту, обрада напуштене земље, снабдевање балница, збрињавање
рањеника итд. Упорно је радила на развијању политичке свијести
омладине о циљевима народноослободилачке борбе, чиме је наро­
чито допринијела да омладина Хашана и Поткалиња у НОР-у ма­
совно учествује у извршавању ратних задатака. Јелина је заслуга
што су МНОГИ младићи и дјевојI(е ОТИШЛИ у партизане као чланови
СКОЈ-а, кандидати и чланови Партије, политички и војнички оспо­
собљени на претходно завршеним војно-политичким курсевима.
Била је на разним дужностима, у партијским форумима и се­
кретар Среског одбора АФЖ за крупски срез и Обласног одбора
АФЖ за Босанску Крајину.

Јоваи Јакшић

144
 10.10. О БОРБЕНОМ РАСПОЛОЖЕЊУ И СЛОБОДАРСКОМ ДУ­
ХУ СЕЉАКА У НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОЈ БОРБИ

У марксистичкој теорији постоји догма по којОј је радничка

класа најреволуционарнији дио народа, од које су творци маркси­
стичке филозофије и економије очекивали будуће револуционарне
преврате на путу ка I<ОМУНИЗМУ. Јер, радничка класа "нема шта да
изгуби осим својих окова", каже Маркса. Он је предвићао побједу
пролетерске револуције најприје у земљама у којима је радничка
ЮIaса најббројнија, па према томе и најорганизованија. Сељаштво
је третирано као сапутник револуције коју треба да изводи радничка
класа, а у Русији су га чак подијелили на сиромашие сељаке (приро­
дне савезнике пролетеријата), средњаке (колебљивце за које се ваља
борити) и на имућне (богате - кулаке) као природне савезнике
буржоазије.
До сада, у историји није познато да је радничка класа извела и
једну револуцију (осим Париске комуне 1871., која је пропала) чак
ако је у њој и учествовала. Марксова предвићања да ће степен ек­
сплоатације радничке класе (однос радннчкнх зарада према уку­
пној тржишној вриједно§ти производа које они производе) бити
пресудан за подизање свијести радника о потреби револуционарне
борбе за власт, односно промјени односа производње.
Удио радничке класе у Октобарској револуцији, југословен­
ској и кинеској револуцији је веома скроман, па чак и занемарљив
у односу на удио сељаштва у њима. Робовали смо догми о "природној"
револуционарности радничке класе због њеног положаја у процесу
производње у коме користи тућа средства за производњу (власниш­
тво капиталисте) и троши своју радну снагу. Због посједовања зе­
мље, односно приватне својине на земљу, коју обраћује, наша тери­
торија порицала је сељаку сваку револуционарност и спремност да
се бори за више циљеве друштва.
О улози "народне паметиll интелигенције у друштву, поготову
у оружаној борби, учили смо о њеној апсурдној подјели на "поште­
ну" и ону "непошТену". За интелигенцију нисмо употребљавали ри­
јеч "непоштена , али смо увијек када би СПQМИЊали радиичку кла­
tf

су и сељаштво, ннтелигенцији додали придјев "поштена". Као да у

радничкој класи и сељаштву нема непоштених, него само у инте­
лигенцији.
Све буне и устанке у данашњој Југославији водило је сељаш·
тво (Матија Губец, Караћорће, Дољанска буна, Босански устанак,
Невесињски итд.). Из тих покрета израстали су nоће, четовоће, вој­
воде и друге старјешине, политичари и умни људи.
Кроз вишевјековну борбу против тућина и на крају неправде
у IICBOjOj'1 држави, стварао се менталитет поштеног, борбеног, родо­
љубивог сељака коме својина на земљу не смета да до краја буде
спреман да се бори и то свјесно за слободу коју му је неко угро­
зио или већ одузео. Ту спремност сељака да се боре до побједе нај­
боље илуструје пјесма која је у Подгрмечу пјевана 1941. године .

145
 Пјесма гласи:

Друже, твоја кућа lOри.

Ако, ако zopu и опет се борба води,
ја не MOZY кући ићи борбу оставити.
Друже, твоја љуба сама.
Ако, ако ј' сама, нека љуба попе с нй.;иа,
ја не MOZY кући иНи борбу оставити.

Друже, твоје чедо ruzаче.

Ако, ако плаче, нека .мајка љуља јаче,
ја не люzу куни ићи борбу оставити.

Свијест о потреби свога учешћа у револуцији била је јача код

сељака од свега онога што се дешава његовој породици. Ни ТО ШТО
му непријатељ пали кућу, ни то што му је љуба сама, са дјететом које
плаче, не може га поколебати у његовој опредељености за револу­
цију, за коју се мора много жртвовати, па можда и живот изгубити .
Он жртвује и кућу, и породицу , јер не може "кући ићи борбу ос­
тавити",
Као илустрацију патриотизма сељака у НОБ и њихове спре­
мности да поднесу највеће жртве за слободу и људско достојанство
наводим само неке прнмере из Хашана.
Соја fiопић изгубила је већ почетком 1942. године сина Рајка,
а годину дана касније ћерку Смиљку, али се није поколебала, него
је била предсједница Одбора Антифашистичког фронта жена, од сео­
ског до Обласног одбора АФ)К и делегат првог засједања ЗАВНО
БиХ-а. Примљена је у Партију 1942. годиие.
Стану Дамјановић усташе су прије устанка завиле у црно. Уби­
ле су јој сина из првог брака Петра Ради новића, али она није кло­
нула духом. Укључила се у НОП иако је имала око 50 година. Ра­
дила је у АФЖ као члан одбора ове организације, била члан НОО
Хашана и Поткалиња, служећи за пример др угима. У Партију је
примљена 1943. године.
Божо Новаковић изгубио је читаву породицу у Грмечу (супру­
гу и троје дјеце), али је иаставио борбу и рат завршио као официр
наше Револуције.
Рајко fiопић, познат по својој храбрости у народном устанку,
био је заробљен од четника код села Бочца, недалеко од Бање Лу­
ке. Пред стрсљаље су му ПОНУДИЛИ да прсће на љихову страну да
ће му опростити живот. Мирно је одговорио чеТIIИЧКОМ командиру:
"Ворио сам се на овоме терену неколико мјесеци против пас, и када
бих поново добио пушку у руке, опет бих се против вас борио. Нећу
у ваше редове."

(Невенка Новаковић: "Подгрмеч у НОБ", књига 2, стр. 647--648) .

146
 Стево Вјештица изгубио је супругу у Грмечу, а остало му тро,
је малољетне дјеце, али је наставио борбу у којој је постао официр.
Није могао "ићи кући, борбу оставити". Био је командир Приједор·
еко-љуби јске чете и због свога поштења и храбрости ПQштован и ци­
јењен. "Чета гази, тамбурица СIJира, то је чета Стеве командира ..."
и данас се сјећају тих стихова неки борци и омладинци из Хашана.
Био је предсједник НОО у Хашанима и командант војног подручја
у Подгрмечу.
Ратко Новаковић, резервни потпоручник, када се спасио ус·
ташког затвора у Босанској Крупи није од страха побјегао "ОД самог
себе" него се одмах активирао на припремама народног устанка у
коме је учествовао од његовог почетка. Био је комесар Приједорско,
·љубијске чете, комесар батаљона и комесар 6. Крајишке бригаде.
Проко Угреноiшћ, сељак из Хашана, учествовао је у мартовским
демонстрацијама 1941. године у Београду, гдје је радио прије рата,
о чему постоје писана документа и фотографије. Један је од акти·
виста у припремању народног устанка у коме је учесник од његовог
почетка. Два пута је тешко рањаван, имао је породицу, али се као
сељак "везаи за земљу" није поколебао и издржао је до краја . Био
је командир и комесар чете и комесар батаљона.
Душана Угреновића затекла је капитулација бивше Југослави.
је године у Београду на дужност активног наредника у војсци .
1941.
Био је, рекло би се, "погодан" за четника. Мећутим, као по инстикту
традиционалне слободољубивости својих предака, он ступа 1941.
у устаничке редове у Шумадији, гдје је био командир чете. Окто,
бра мјесеца 1941. године Врховни штаб га је поставио за команданта
Космајског одреда. Погинуо је 17. фебруара 1942. године, у селу
)f(ивковцу у борби са четницима. Народ Шумадије подигао му је
споменик у селу Белановица, код Аранћеловца."
Колико је још оваквих примјера у Хашанима, Подгрмечу и у
читавој Босанској Крајини и шире који потврћују да "везаност се ·
љака за земљу" не утиче негативно на љихов патриотизам и свијест
о потреби борбе за слободу , када је она угрожена и њихову спремно·
ст на највеће жртве у тој борби. "Везаност" крајишких сељака за
земљу није им сметала да се боре даље од свога кућног прага, по
читавој Босни, Херцеговини, Санџаку , Црној Гори, Србији, Хрват·
ској и Словенији. То су чинили и сељаци Лике, Кордуна, Баније и
других крајева Југославиј е, који су у својим познатим бригадама
"протабанали нашу земљу и гинули ДО њеног ослобоЬења.
ll

Много је докаэа родољубља и слободољубља сељака на југо.

словенском простору у 19. и 20. вијеку, који указују да се ид еолош·
ко секташтво у теорији револуције и практичне неправде према њи·
ма морају напустити.
Догматско учење о револуцији као да се стиди признати чиње·
ницу да је главни терет свих социјалистичких револуција поднијело
сељаштво из простог разл ога што је оно било најбројнији дио уку'

68. Драгослав Димитрнјевић-Бели, "КО СJl.iајски партизански одред", КЊИ­

га 1, сТр. 156,270,272 и 317, Београд - СОПОТ, 1983.

147
пнот становништва. Тако је било и у нашој народноослободилачкој
борби и револупији. Сељаштво је производни дио становништва исто
као и радничка класа .

Супротстављање интереса измећу сељака и радника је вјешта.

ЧКQ и штетно по друштво. Неколико радницких батаљона и пролете·
рских брбитада у НОР не дају право теоретичарима марксизма да
у нашој револуцији дају примат радничкој класи. Наша је НОБ
претежно сељачка , а не пролетерска . То иије сметало да наша НОБ
буде и револуција, јер је измјенила карактер власти у Југославији .
У Хашанима је учестnовало у револуцији око 26% сељака од
њиховог укупног броја, тачније, 26,370/0.

10.11. СЈЕВАЊЕ НА СУСРЕТЕ СА ХАШАНЦИМА У НОР-у О

Младићи и дјевојке из Хашана нису се налазили само у "сво·

јој" 6. крајишкој бригади која је формирана од батаљона 1. Краји·
шког одреда. Већина их је била распорећена у разне крајишке, српске,
црногорске, пролетерске и друге бригаде које су се бориле у скоро чи­
тавој Југославији. Многи се од њих нису никада у рату видјели, а неки
су погинули на бојиштима бригаде у којој су се налазили. Случајни
сусрети са школским и ратним друговима из Хашана у разним краје­
вима Југославије и у различитим ситуацијама, за мене су били емо·
тивни доживљај и свједочанство докле су стиГЈIИ некадашњи ћаци
Марије и Симе Свјетлице и омладинци Јеле Перовић у борби за сло·
боду. Ти сусрети били су кратки, често само у колони, али испуње·
ни обостраном радошћу што смо живи и што смо сазнали једни за
друге. У 4. крајишкој бригади из Хашана смо били само нас двојица:
Триво Билбија и ја. Ево некнх примјера тих радосних сусрета са Ха·
шанцима и ситуација у којима су се догодили.

У ПрВОЈ
. половини
. *
ЈЗнуара
*. w
МЈесеца
1944
.
у источној Босни добио сам задатar, од Штаба бригаде да са јед ном
године у
ОВ
селу
.
ИЈЗка

четом 3. батаљона поћем у Вареш 11 ухnатим везу са 2. крајишком

бригадом , која га је била заузела и да Дотјерамо хране у којој смо
оскудијевали. У Варешу сам нашао Божу и Душана Бундало, Нико·
лу Рашету и Мику УгаРЧI!Н У , сви из Хашана . Треба ли написати ка·
ква је то била радост и изненаћење. Мећутим, радост и жалост у
рату обично иду заједн о . Од њих сам сазнао да су погинули дру'
tови Гојко Новаковић и Раде Декић, оба из Хашана. Раде је оставио
супругу Драгицу и двоје дјеце, а Гојко није био ожењен. Гојко је
погинуо код Трнова , а Раде на Равној планини у источној Босни.

* * *
148
 Марта мјесеца 1944. године на цести Прибој-Вишеград коло­
на 4_ крајишке и 4. црногорске бригаде сусреле су се у покрету на
исти задатак. Падала је киша са снијегом и квасила до коже . Не­
надано предамном се указа лик лијепог младића из Хашана, буцма­
стих образа, кестењастих очију, средњег раста. 3агрнуо шаторско
крило преко шињела испод кога вири машинка. Истовремено пита­
мо један другог : "ко је још с тобом из Хашана и ко је погинуо". У
покрету један другог информишемо, поздрављамо се и журимо сва­
ки у своју колону . Био је то Милан Дошен из Хашана, који ми је
почетком новембра мјесеца 1941. саопштио одлуку партијске ће­
лије да ме кандидује за члана Партије. Милан је учио основну шко­
лу У Хашанима, а становао је у кући Соје nопић. Његова и моја
бригада заједно су продирале у Србију и након два мјесеца поново
се вратиле у Црну Гору.

• • •
Дирљив је био сусрет са Божом Бундалом, почетком августа А
мјесеца 1944. године у борби са Кесеровићима четничким корпусом
на Копаонику у тренутку када су четници наваљивали на 2. и 4.
крајишку бригаду. Топла љетна киша падала је читав дан, а Божо
је извлачно топове по расквашеном путу, на положај. Није било
времена за разговор. Ал и, било је довољно што смо се видјели, са­
знали за Хушанце који су живи, а који нису и напред сваки на свој
задатак.

у истој борби, након пола сата, сусретох још једног Хашанца

на овој високој планини. Био је то Милан пук у бригаДНОј интенда­
тури 2. крајишке. Успјели смо само да се поздравимо и пожелимо
један другоме да останемо ;киви.
Али, борба се наставља даље кроз Србију, а Хашанаца има у
разним бригадама. У борби за ослобоћење Београда, другог дана
битке, дијелови 3. 4. крајишке, заједно са четом Црвене армије,
блокирали су Студентски дом на 3вездари у коме се налазе Није­
мци и неће да се предају. Обострана ватра је веома жестока . У
тренутку када сам молио руског поручника да употреби артиље­
рију, предамном су се појавила два Хашанца са машинкама у ру­
Ј<ама. Били су то Никола Рашета и Михаило (Кај а) Марчета. Нала­
зили су се у истој јединици 3. крајишке која је, заједно с нама,
ударала на СтудеНТСЈ<И дом . Пријатно изненаћење, али за разговор
нема времена. Нијемци су кроз прозор промолили бијелу заставу и
тако смо с њима завршили.

• • •
На Сремском фронту, децембрба мјесеца 1944., у селу МИI<ЛУ­
шевци, поново сам се сусрео са Николом Рашетом и Михаилом Мар­
четом-Кајаном . Имали смо времена за разговор и углавном смо зна-

149
ли смјер кретања 3. и 4. крајишке бригаде када пробијемо фронт.
1
Они, као ни ја, не знају ништа о ситуацији у Подгрмечу и Хашани·
ма од четврте непријатељске офанзиве, јануара 1943. године. Раста·
ли смо се и више се нисмо видјели до ослобоћења Југославије .
/)

* * * t
О, здраво Јово - жив си, чуо се глас једне магловите зимске
ноћи на Сремском фронту. Официр, са ыашинком у руци, улазио је
у бункер Штаба 3. батаљона 4. Ј<рајИШЈ<е бригаде, пришао ыи и
пружио руку. Одакле ти овдје? А одакле ти, узвратио саы. Био је
то Бранко Вјештица, оыладинац из Хашана. Његова чета из 1. кра·
јишке бригаде смењивала је чету 3. батаљона 4. крајишке бригаде
на положају. Ситуација не допушта дуг разговор. Кратко упозиа·
вање са положајеы и задациыа чете и здраво.

* * *
Фебруара мјесеца 1945. дошао саы у Београд са Сремског фрон·
та у посјету рањенициыа 3. батаљона 4. крајИШЈ<е бригад, чији сам
био комесар. Чуо сам да је Бранко Бопиn у Београду и отишао му
у посјету. Био је то веома срдачан, изненадан и другарски сусрет
са Бранком у Ресавској улици бр. 34. (сада Генерала Ждаиова). Об·
радовао се што сам, како рече ,.догурао до комесара батаљона".
Примјетио је да ыало шепам на лијеву ногу, па сам му морао при­
знати да сам рањен на Среыском фронту и да сам теЈ< изашао из
болнице у Старој Пазови. Уздахнуо је и само рекао: ..Чувај се, ком­
шија". То су, наравно, Нијемци на фронту.

* * *
Наведени приыјери сусрета Хашанаца, на југословенским ра­
тиштима, само су СI<ромна илустрација доприноса народа и оыла­
дине Хашана побједи наше Револуције и њиховог дугог И тешког
ратног пута по Југославији. Многи од љих су остали иа попришти­
ма борбе својих бригада, а љихове хуыке као нијеми свједоци вре­
мена у коме су живјепи, какви су били и како су се и зашто бо­
рили . Љубав према своые народу, према слободи, понијела их је у
борбу чији исход и крај нису назирали. О класној свијести тога
цвијета младости, каква је била омладииа Хашана, није се могло ни
говорити. Они су у своје бригаде унијели своју младост и ианвност,
незнаље и поштење, храброст и дружељубље, што се све заједно сли­
вало у један заједнички именитељ: патриотизам. Били су доследни
својих традиционално борбених предака, развијајуnи и у самим
себи оне врлине и квалитете које ратни услови траже од сваког
човјека. Неки од њих су се уздигли од борца до командног поло­
жаја и по својој храбрости и другим врлинама постали познати и
цијењени у својим јединицама.

150
 10.12. ХАШАНЦИ НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ

Налазећи се у разним јединицама НОВ, Хашанци су се бори­

ли за слободу широм Југославије, а поспије ослобоћења Београда 20.
октобра 1944. године, борили су се у саставу својих бригада на нај­
већем и најтежем ратишту у сремској равници - Сремском фронту.
То су:

1. Бундало Тривуна Лазо, 1. крајишка бригада, рањен у селу Оток

код Винковца
2. Вук Јове Павле
3. Гавриловић ОСТОје Милан, комесар чете, погинуо 13. 12. 1944.
код села Сотин - Вуковар
4. Ј:!кшиЈ1 BalKaHa Јован, комесар 3. батаљона 4. крајишке бри-
гаде. Рањен 22. 1. 1945. У селу Ловас, Вуковар
5. Јовановић (Вјештица) Бранко, 1. крајишка бригада
6. Калањ Даница
7. Марчета Михаило, 3. крајишка бригада
8. Марчета Душан, 12. крајишка бригада
9. Новаковић Јована Никола, командир чете у 12. крајишкој бри­
гади

ЈО. Рашета Вида Никола, 3. крајишка бригада

11. Стојисављевић Јове Миле, 10. крајишка бригада, командир вода
2. чете 4. батаљона
12. Шкрбић Петар
13. Угреновић Данила Илија, борац у 21. српској бригади. Погинуо
у селу Слабиње код Славонског Брода, априла 1945.
14. Угреновић Саве Јанко
15. Вукомаиовић Михаила Миле, делегат вода у 1. крајишкој, по­
гинуо код села Апатовац, Вуковар.

10.13. ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА ИЗ ХАШАНА КОЈЕ СУ

НИЈЕМЦИ ПОУБИЈАЛИ У ГРМЕЧУ У 4. ОФАНЗИВИ, ЈА­
НУАР-МАРТ 1943. ГОДИНЕ
(жене, дјеца и старији људи, сви изнемогли од глади И зиме)

1. Бабић Лазо
2. Будимир Урош
3. Будимир Душана Слободан
4. Будимир Душана Мара
5. Будимир Душана Јово
6. Будимир Марко
7. Бундало Јове Миле
8. Бундало Михаило
9. Вук Мика
10. Грбић Јован
11. Марчета Стевана Милан-Мићо
12. Марчета Светозара Мићо
13. Марчета Светозара Борћо

151
 14. Марчета Светозара Мирослав
15. Марчета Пере Триво - Триваћ
16. Маричић Милан
17. Мрћа Бураћ , звани Јурнца
18. Мудринић Душан
19. Мудринић Душана Драго
20. Новаковић Зорка, супруга Божина
21. Новаковић Драгица, ћерка Боже и Зорке
22. Новаковић Душанка, ћерка Боже и Зорке
2З. Новаковић Никола, син Боже и Зорке
24. Новаковић Буја, супруга Стеве
25. Новаковић Стојана Стево
26. Новаковић Јања, супруг:;, Дмитрова
27. Новаковић Вељко, син Јање и Дмитра
28. Прица Стојан
29. Раилић Остоје Марко, убијен у логору Сајмиште као заро·
бљеник у Грмечу
за. Раилић Миле Лазо
З1 . Гавриловић Бурћија
З2. Шајин Стеве Милка
ЗЗ. Шајин Срћан
З4 . Угарчина Миле Бурица, дијете
З5. Вјештица Драгиња, супруга Лазина
З6. Вјештица Богдан, син Лазе и Драгиње
З7. Вјштица Стојан, син Лазе и Драгиње
38. Вјештица Никола, снн Лазе и Драгиње
З9 . Вјештица Радојка, ћерка Лазе и Драгиње
40. Вјештица Луке Душанка
41. Вјештица Миле Милан
42. Вјештица Мара, звана Мика
4З. Вукомановић Николе Марија
44. Вукомановић Николе Триво
45. В укомановић Томе Илија
46. Радиновић Михаила Петар и
47. Балаћ Илије Јоваи убијени су од усташа прије устанка 1941.
године

10.14. УМРЛИ ОД ПЈЕГАВОГ ТИФУСА ТОКОМ И ПОСЛИЈЕ НЕ­

ПРИЈАТЕЉСКЕ ОФАНЗИВЕ У ГРМЕЧУ ЈАНУАР - МАРТ
194З. ГОДИНЕ

1. Будимир Јелка
2. Бундало Дева
З. Бундало Јован
4. Дамјановић Мика, супруга Илије
5. Гамбирожа Милана Јока
6. Гамбирожа Милана Буро
7. Гамбирожа Милана Обрад
8. Кеча Буја
9. КОllчар Милан
11 . Маричић Милана Зора
152

Ј
12. Маричић Милана Сава
13. Маричић Петра Марко
14. Марчета Перо, звани Перкан
15. Марчета Вајкан
16. Мудринић Јока
17. Мудринић Стеван - Стево
18. Обрадовић Марица
19. Сучевић Мика
20. Шајин Стево
21. Шајин Стеве Милка
22. Вукомановић Никола
2З. ВукомаН.овић Николе Лазо
24. Вукомановић Мил ана Андка , дијете

10.15. ДОМАВИНСТВА КОЈА СУ 1941. ГОДИНЕ БИЛА НАСТА­

ЊЕНА У ХАШАНИМА А КОЈИХ ВИШЕ НЕМА

Ево списка тих Домаћинстава са бројем чланова :

1. Бабић Лазо, 11 чланова

2. Балаћ Јово, 9 чланова
З. Балаћ Јованка, 2 члана
4. Богуновић Стево, 4 члана
5. Бундало Милан, 6 чланова
6. Бундало Душан, 4 члана
7. Бундало Богдан, 7 чланова
8. Бундало Миле, 6 чланова
9. Бундало Триво, 7 чланова
10. Бундало Михаило, 6 чланова
11. Будимир Душан, 8 чланова
12. Будимир Никола, 5 чланова
13. Будимир Марко и Стака, 8 чланова
14. Букарица Илија, 7 чланова
15. Билбија Буро, 5 чланова
16. Вургуз Перо, 8 чланова
17. Вук Миле, 7 чланова
18. Вук Јован, 5 чланова
19. Вук Петар, 6 чланова
20. Дамјановић Мане, 8 чланова
21. Дамјановић Дане, 5 чланова
22. Дамјановић Душан, 7 чланова
2З. Давидовић Марија, 6 чланова
24. Дењак Периша, 2 члана
25. Десница Буро, 9 чланова
26. Десница Стојан, 5 чланова
27. Дивјак Јован, 6 чланова
28. Џакула Симо-Симица, 6 чланова
29. Гамбирожа Боко, 7 чланова
за. Гамбирожа Вид, 5 чланова
З1. Гамбирожа Обрад, 7 чланова

1:'; 3
 32. Гамбирожа Боко, 5 члаиова
33. Гавриловић Остоја, 13 чланова
34. Гавриловић Перо, 12 чланова
35. Гавриловић Никола, 4 члана
36. Гавриловић Буро, 4 члана
37. Гавриловић Стојан, 9 чланова
38. Грбић Јован, 4 члана
39. Грбић Никола, 8 чланова
40. Грбић Јово, 4 члана
41. Грбић Триво, 6 чланова
42. Грубиша Стево, 1 члан (самац)
43. Јакшић Мика, 5 чланова
44. Калањ Јово,4 члана
45. Кончар Глиша, 8 чланова
4б. Кеча Илија, 3 члана
47. Марчета Милан, 10 чланова
48. Марчета Васо, 2 члана
49. Марчета Светозар, 5 чланова
50. Марчета АнlJа, 3 члана
51. Марчета Јоша, 2 члана
52. Марчета Вајкан, 11 чланова
53. Марчета Петар, б чланова
54. Марчета Ратко, 5 чланова
55. Микић Милан, 4 члана
5б . Марјановић Милица, 5 чланова
57. Мачкић Сава, 4 члана
58. Мудринић Стево, 7 чланова
59. Мрћа Бураћ, 7 чланова
ба. Новаковић Сава, б чланова
б1. Новаковић Андрија, б чланова
62. Новаковић Дане, 10 чланова
б3. Новаковић Миле, 8 чланова
64. Новаковић Божо, 5 чланова
б5. Новаковић Стојан, 7 чланова
бб. Обрадовић Лука, 15 чланова
б7. Павлица Марко, б чланова
68. Поповић Петар, 4 члана
69. Пејић Буро, 4 члана
70. Пејић Буро-Бурина, 3 члана
71. Пејић Лазо, б чланова
72. Рашета Вид, 11 чланова
73. Раилић МилаlIчић, 5 чланова
74. Раилић Буро, 2 члана
75. Раилић Стојан, 9 чланова
7б. Ратковић Душан, 8 чланова
77. Ратковић Марко, 7 чланова
78. Радиновнћ Перо, 4 члана
79. Радиновић Ристо, 5 чланова
80. Стојисављевић Илија, б чланова
81. Стојисављевић Симо, 5 чланова
154
 82. Стојисављевић Душан, 5 чланова
83. Стојисављевић Јован-Веша, 4 члана
84. Симић Јово, 7 чланова
85. Сучевић Исо, 13 чланова
86. Шајин Перо, 1 члан (самац)
87. Шкрбић Анnа, 5 чланова
88. Штиковац Стоја, 2 члана
89. Штиковац Пера, 9 чланова
90. Топалић Миланка, 3 члана
91. Угарчина Лазо, 6 чланова
92. Угреновић Данило, 13 чланова
93. Угреновић Јојин, 7 чланова
94. Угреновић Гавро, 5 чланова
95. Угреновић Теодор , 4 члана
96. Угреновић Мићан, 6 члаиова
97. Угреновић Буро, 6 чланова
98. Угреновић Обрад, 8 чланова
99. Угреновић Саво, 9 чланова
100. Вјештица Буро, 3 члана
101. Вјештица Миле, 4 члана
102. Вјештица Лука, 3 члана
103. Вјештица Лазо, 4 члана
104. Вјештица Јово, 6 члаиова
105. Вјештица Стево, чланова5
106. Вејиновић Милан, 5 чланова
107. Вејиновић Вељко, 3 члана
108. Вукомановић Никола, 7 чланова
109. Вукомановић Буро, 11 чланова
110. Узелац Павле, 6 чланова
111 . 3авиша Душан, 4 члана
112. 3авиша Стево, 4 члана
113. 3авиша Јања, 5 чланова
114. fiургуз Марко, звани Малета, 4 члана

10.16. ПУСТОШЕЊЕ ХАШАНА ПОСЛИЈЕ 1945. ГОДИНЕ

На перманентно пустошење Хашана указују статистички пода.

ци о броју Домаћинстава и становника 1941., званични пописи 1948.,
1953. и мој попис сваког Домаћинства по члановима Домаћинства
1991. године.
Године 1941 . (прије народног устанка) у Хашанима је било 192
Домаћинства и 1.289 чланова Домаћинства, што у просјеку износи
нешто више од 6,7 чланова по Домаћинетву ."

69. Попис становништва и Домаћинст а ва 1941. реконструисао сам непо­

средно у разговору са преживјелим становницима кОји и сада живе у Хаша­
нима и који памте и позн ају све Јшји су били Ж_Иn Н 1941. године. Њихова . име­
на су у овој КЊИЗИ.

155
 Према првом послијератном попису, који је извршен 1948. го­
дине, у Хашанима је било 150 Домаћинстава и 859 чланова дома­
ћинстава, ШТО указује да је 42 Домаћинства и 430 чланова Домаћин­
ства мање него 1941. године.
Званични попис извршен 1953. године утврћује у Хашанима
148 Домаћинстава и 890 чланова Домаћинства, што указује да се
број Домаћинстава смањио за 2, а број чланова Домаћинства се по­
већао за 21, за осам година измећу наведена два пописа. 7О
Попис становништва који је аутор извршио у Хашанима по
Домаћинствима, члановима Домаћинства и њиховом мећусобном
сродству , указује да 1991. године Хашане настањује 104 Домаћин­
ства са 374 стаНQВНИl{а.
у порећењу са бројем Домаћинстава и чланова Домаћинства
1941. године видљиво је да је у Хашанима (за 50 година) мање 88
Домаћинстава и 905 чланова Домаћинства. Просјек чланова по до­
маћинствима сада је 3,5 док је 1941. године износио 6,7 што указује
на изразито старачку структуру садашњег становништва у Хаша­
нима.

у народноослободилачкој борби 1941-1945. године учествовало

је 262 борца, што чини 20,33 процента укупног броја становника, од
којих је погинуло 82, широм Југославије, или 31,30 одсто од укупног
броја учесника.
Ако се свему наведеном дода, само као илустрација слободар­
ског духа Хашанаца и 18 добровољаца учесника на Солунском фрон­
ту у првом свјетском рату, онда се добива потпунија слика средине
која је изњедрила Бранка fiопића, по чијем се имену и литератури
чује и зна за Хашане.
Пустошење Хашана почиње миграцијом 1945. године, у Вој­
водину (званично названа колонизација борачких породица). Мећу­
тим, непрекидна миграција младих и школованих људи у друге кра­
јеве Југославије траје и данас. Има их у Србији, у Хрватској, Сло·
венији и градовима и индустријским центрима у Босни и Херцего·
ВИНИ.

Ову тужну, ружну И штетну слику процеса пустошења не ми­

јења ни чињеница да је код 10 породица са укупно 103 члана 1941.
године дошло до ди обе, послије рата, на 23 породице које броје 81
члана. Наведени податак указује да се диобом наведеног броја по­
родица није за 50 година повећао број њихових чланова. Напротив,
повећао се само број Домаћинстава од 10 на 23, а број чланова до­
маћинстава смањио од 103 на 81.
Чињеница да су Хашанидобили струју 1972. године, да су оп­
шти услови живљења побољшани (отворена је амбуланта, аутобус­
ки саобраћај са општинским центрима у Босанској Крупи је редо­
ван), Хашани полако али непреIШДНО сиромаше. Чињеница да стру­
ја не даје само свјетло, него отвара селу прозор у свијет (радио, те­
ш~визија) и служи као енергија за погон разних машина, село као
цјелина сиромаши, иако се поједине породице могу сматрати бога­
тијим. То је само привидно, јер немају перспективу развоја. Дома-

70. Статистички подаци СО Босанска Крупа.

156
ћинство које има трактор са свим прикључцима, камион и путничка
кола, а у кући за рад способно једно ил и двоје неће дуго. У селу
сада има 11 Домаћинстава са по једним чланом, 26 са по два и 23
са по три члана . При томе треба рећи да су сва Домаћинства од по
једног и два члана старачка, неспособна за приврећиваље, док у
трочланим Домаћинствима је само трећи члан способан за рад. То
су обично момци који се не могу оженити, јер немају одакле и тако
немају никакву перспективу ни за породицу ни за развој своје еко-_
номије. Колика је то општедруштвена штета довољно је истаћи да
је принос пшенице по хектару у Хашанима . код већине Домаћинстава
1990. године износио 6.000 кг . О кукурузу И другим пољопривредним
културама да се и не говори. С обзиром на хид рографско богатство
Хашана, постоји могућност наводњавања ве.ilИКИХ обрадивих павр­
шина, али старачка Домаћинства то нису кадра, а младих је мало.
Тридесет девет трактора , шест камиона и седам ПУТНИЧКИХ во­
зила у селу, упућују на закључак да Хашани имају солидну тех­
ничку основу за развој пољопривреде. То је само приближно тачно.
Јер када се зна да су већег броја трактора власници старији сељаци
без подмлатка, да немају услове за повољан пласман својих произ­
вода на тржишту, да је до најближег тржишта (општинског центра)
22 км макадамског пута, онда се може доносити реалнији суд о са­
дашљим условима и перспективи приврећнвања овог села .
у школској 1989/90. години није уписано ни једно дијете у
први разред, а у 1990/91. години уписано је шесторо и то : двоје ко­
је касне једну годину, двоје на вријеме и двоје уписаних годину да­
а раније. Да ли је ово послиједљи упис првака или ће се чекати коју
годину до следећег уписа?
Старосиа структура становништва, у којој преовлаћују старији
маље спосоБНII за приврећиваље, директно узрокује и смаљеље сто­
чног фонда. Jep~' за овце и говеда потребни су чобани, а љих нема.

157
 Табла Х

БраИlЮ liопић, испред споменика

палих бораца

у Хашанима Душан Бундало ,

потпуковник ЈНА V пензији
 Табла ХI

Прока Уrpеновић, поmуковник Божа Бундало, ПОТПУКОВЮfК

ЈНА у пензији Ј НА у пен зпји

Никола Новаковић је поднео ра·

порт британском фелдм:аршалу
Александеру на Сремском фронту.
ПУКОВИИI( ЈНА У пензији
 Табла ХII

РаЈКО Нопић

Стево Балаћ, официр

ЈНА У пензиЈи
 "1

Табла ХII I

Мика Угорчина, капетан Мика Кончар Шаин Невенка Новаковић

ЈНА V резерви

Илија и. Букарица, пуковник Бранко о . Јовановић,

ЈНА У пензији пуковник ЈНА у пензији
 Табла XIV

Тоде Јакmић Степо Вјешnща, носилац ,Дар'Пf­

занске споменице 1941 ,
Н
коман-
дант војног подручја Подгрмеч, 811 "
поmyковннк ЈНА У пензиЈи ИК

Јовица Вукмановић
 Табла XV

Васо Јакшић, потпуковlПIК М:ИXШIО Марчета, офlЩRp

ЈНА У пензији ЈНА у пензнји
 Тама XV

, асо Јакшић, потпуковник МIlХИЛО Марчета, офmщp

:1'
1, ,.,,-
ЈНА У пензији ЈНА У пензији
(К
 Табла ХVП

Никола Рашета Буро Мудринић, носилац

,.Партиэанске спомеНIЩе
Н
1941 године

Драго Бабић , носилац

"Партизанске споменице
1941<1, мајор
ПРИЛОЗИ
НАПОМЕНЕ
И
ОБЈАШЊЕЊА
Прилог 1.

Списак Хашанаца који су завршили факултете

и rдje сада живе

До 1941. годнне

1. fiопић Вида Бранко, филозофски.

Послије 1945. године - учесници НОР-а

1. Јакшић Вајкана Јован, правни, живи у Београду

2. Новаковић Стеве Невенка, правни, живи у Београду.

Дјеца Хашанаца учесника НОР-а

1. Бабић Драге Лазо, медицински, живи у Београду.

2. Будимир Пере Гордана, филозофски, живи у Бањалуци
3. Бундало Богдана Милош-Мићо, ветеринарски, живи у За.
гребу
4. Бундало Милана Бранко-Бране, факултет организације ра­
да, живи у Земуну
5. Бундало Бошка Миле, политичке науке, живи у Земуну

169
 6. Бундало Буре Жарко, електротехнички, живи у Бањалуци
7. Бундало Драге Илија, шумарски, живи у Босанској Крупи
8. Бундало Лазе Рајко, позоришна академија, живи у Загребу
9. Rургуз Бранка Миле, економски, живи у Земуну
10. Rургуз Пере Јоваи, економски, живи у Београду
11. Rургуз Пере Тривун, економски, живи у Београду
12. Rургуз Душана Перо, пољопривредни, живи у Београду
13. Rургуз Душана Милан-Мишо , пољопривредни, живи у Бео ·
граду
14. Rургуз Ранка Здравко , народна одбрана, живи у Загребу
15. Rопић Буре Мирослав, правни, живи у Метковићу
16. Дамјановић Уроша Бошко , правни, живи у Руми
17. Давидовић Јована Мирко-Мићо, електротехнички, живи у
Бањалуци
18. Давидовић Миле Бранко-Бране , правни , живи у Бањалуци
19. Гамбриожа Обрада Петар, граћевински
20. Јакшић Васе Весна-Сека, природ номатематички, живи у
Сплиту
21. Марчета Бранка Лазо, економски, живи у Санском мосту
22. Марчета Петра Драго, машински, живи у Босанском Пет-
ровцу

23. Маричић Петра Буро, електротехнички, живи у Сиску

24. Новаковић Стојана Рада, правни, живи у Београду
25. Новаковић Ратка Радмила-Сека, медицински, живи у При-
штини

26. Новаковић Ратка Савка, правни, живи у Београду

27. Стојисављевић Илије Раде, стоматолошки, живи у Бањалуци
28. Шајин Јове Буро, електротехнички, живи у Панчеву
29. Шајин Стеве Невенка, медицински, живи у Шапцу
30. Шајин Славка Слободан, филозофски, живи у Руми
31. Угреновић Бурћа Жарко, правни, живи у Београду
32. Угарчина Миле Миља, филолошки, живи у Београду
33. Вјештица Чеде Мирослав-Боћо, правни, живи у Босанској
Крупи
34. Вјештица Чеде Драгица, филозофски, живи у Добоју
35. Грбић Николе Мирјана, економски, живи у Дубровнику
36. Угреновић )Карка Милан, фармацеутски, живи у Београду
37. Букарица Илије Вишња, филозофски, живи у Сарајеву
38. Јовановић (Вјештица) Бранка Зорица, медицински, живи у
Сарајеву
39. Јовановић (Вјештица) Бранка Зораи, економски, живи у Са­
рајеву
40. Новаковић Николе Љиља, филозофски, живи у Београду
41. Кончар Милана Смиља, природноматематички, живи у Бео­
граду

42. Калањ Петра Марина, правни, живи у Београду

170
 Прилог 2.
Рј ечник
маље познатих ријечJ.f

АрЛtйн - равна површина тла на !,ојој се KOЊ~'1ыa врше жито

Бадањ - шупље дрво, у облику ЦИЈСВИ, кроз КОЈС тече вода и удара у кашике
вретена везаног за жрвањ и покреНе га
Баджа - отвор са поклапцсм изнад огњишта кроз који излази ДИМ. Затвара
се када пада киша или снег
Бuљац - локривач изатка~ ?д ВУНСIlС прсћс.
Бuртuја - гостиона у КОЈОЈ се точи и ПИЈе алКОХОЛНQ пиће
ЦаРЗQ - сукња домаће израде ОД вунен:е тканине
ћемер - кожни стезник, опасач са преградама, у коме власник држи дуван,
кутија за цигар ете и креСИВQ. То је нека прста ташне ОКО паса, КОја
се закопчава позади
ЧаЈ;,~fаЈС - комадић специјалног челика којим се удара у кремен (мали камен)
на коме се лијсвом РУКШ.l придржава комадић труда, а десном удара о
тај каменчић из кога сипају варнице које "ухвати" труд и dЗПали се.
Тим ..угљеном" пушач запали цнгару или лулу дувана. Чакмак, кремен
и труд зову се кресиво
Дућан - трговинска радња дјеШОDите робе
Гајрет - добровољан, бесплатан рад као помоћ и солидарност са комшија­
ма у случају нужде - потребе
Јажа - lсанал којим: тече вода у бадањ и покрсће воденицу
Каnање - игра која се практикује на сеоском прелу и састоји се у скрива·
њу новчића испод више капа на столу. Има више учесника .
Кевање - игра слична хокеју на трави
КИЈСља - сукња
Клuсање - игра коју практикују чобани, ударањем штапом у клис (парче
облог дРвета пречника око 2 ЦМ, дужине 25-30 ЦМ) који се упућује у
правцу другог играча на супротној страни, који ударцем свога штапа
треба да врати клис прије него што клис падне на земљу. Онај ко про­
маши клис губи игру
Лемеш - гвоздени дио дрвеног плуга који баца бразду само на једну страну.
Испред лемеша је гвоздено сјечиво које се зове цртало
Мuшање - игра мушкараца на сеоском прел у која се изводи ударањем усу­
каним пешкиром по длану партнера. Најчешће је узајамно па ко може
више да издржи . Веома груба игра која је напуштена
Можар - цијев дуга око 30 цм, пречника око 10 цм у коју се убацује барут,
сачма и комадићи ситног метала. Са једне стране је затпорена - зали­
вена - заваренз, али има шупљину пречника као за ексер кроз коју
се припаљује барут усијаном шипком и долази до експлозије
Мучњак - простор - кош, У који пада ббрашно испод жрвна у водиници
- млину
Оzњuште - равна површина на којој се ЛQЖИ ватра у кући без плафона
тавана
Поредовнuштва - ред коришћења млина ортака који су га градили
Плахта - чаршав
Раја - презрени - бесправни назив за турске поданике, углавном хришћане.
у Босни за вријеме турске владавине
П реzача - украсни дио женске одјеће, правоугаони Јюмад изаткан од вуне­
не преће npечника око 50 х 50 Щ"l, са шаРО:\1 и шареним: кића нкама с
доње стране, коју жене носе на бијСЛЊ\1: дугим кошуљама позади. Сада
је прегача напуштена и младима непозната
Руја - рукатка - лонац од печене глине са ручком
Стожер - стуб око кога коњи трче при вршидби жита на арману - гувну
LUаренuца - покривач од вунене преће изаткан на коцке различитих боја. по
чему је и добио име
Викала - човјек који је задужен да на свадби виче (обавјештава) ко је ка·
кав поклон донио млади, младиној свекрви, свекру и другима и шта је
коме млада даривала, показу јући видно ет поклоне
Устава - справа која уставља воду (прекида доток воде у бадањ), без и:з·
ласка млинара напоље

171
 Прилог 3.

Сарадшщи

који су ми помогли у попису (реконструкцији пописа) становништва

настањеног у Хашанима 1941 ., попису становништва 1991 . године,
допуни званичне евиденције о учесницима НОР-а, у попису извора,
млинова и других објеката значајних у селу, попису убијених људи,
жена и дјеце од стране Нијемаца у Грмечу јануар-март 1943. годи­
не (ЖФТ) , умрлих од пјегавог тифуса и који су својим коректним
примједбама и предлозима, од којих сам већину усвојио, доприније­
ли да књига задовољи својој намјеии:

1. Балаћ Стево 33. Маричић Симо

2. Балаћ Марко 34. Грбић Никола
3. Будимир Никола 35. Грбић-Иванишевић Савета
4. Бундanа Милан 36. Капетановић Хајро
5. Бундало Душан 37. Рашета Аћим
6. Бундала Бошко 38. Раилић Милка
7. Бундало Лаза 39. Раилић Анка
8. Бундало Анка 40. Раилић Радмила
9. Букарица Илија 41. Раилић МиРiана
10. Rопић Деса 42. Гавриловић ТрИВО
11. Rопић Петра 43. Мудринић Бура
12. Ћук Миланка 44. Станић Јанка
13. Бук Саво 45. Станић Мара
14. Rулибрк - Радош Зора 46. Стојисављеnић Душан - Душко
15. Rургуз Бура 47. Стојисављевић Миле
16. Rургуз Мирослав 48. Стојисављевић Бранко
17. Букић Милица 49. тајин Милан - Миланка
18. Букић Софија 50. Шајин-Кончар Милка-Мика
19. Гамбирожа инг. Петар 51. Штиковац Марија
20. Гавриловић Јака 52. Ulтиковац Јово
21. Гавриловић Јован 53. Штиковац Дева
22. Јакшић Вида Дрмо 54. Штиковац Драrnња
23. Калањ Петар "Прnић" 55. Сучевић Милка
24. Марчета Слободан - Брацо 56. Угреновић Бошко
25. Марчета Душан 57. Угреновић Сава
26. Марчета Петар 58. Узелац Јово
27. Кеча Миле 59. Васиљевић Бошко
28. Новаковић Андрија 60. Вејиновић Вајка
29. Новаковић СТОјан 61. Вејиновић Буро
30. Новаковић Никола 62. Вукомановић Рајко
31. Новаковић Невенка 63. Вукомановић Драго
32. Обрадовић Марко 64. Личина Светозар, професор

172
-
11. ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

11.1 И З В О Р И

Необјављени:

1. Регионални музеј Поуња, Бихаћ, Збирка докумената, ФОНД - НОР-з и со

цијалистичке револуције
2. Одлука Окружног суда V Бихаћу ОД 11. ХI 1911, о региетрацији "Српске
земљорадничке задруге - удружења са неограниченим јамчењем", бр. Ф
147/2,о регистрацији задруге у Хашанима. Приватна архива Андрије Но­
ваковића, трговца . из Хашана. Наследник његов СИН Ратко.

Објављенu:

1. Статистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине по попису народа ОД

1. маја 1885. године, Сарајево 1886.
2. Резултати пописа житељства у БоСНИ и Херцеговини ОД 27. септембра 1910
године, Земаљска штампарија, Сарајево 1912.
3. Дефинитивни резултати пописа стаНОnНИШТDа од 31. јануара 1921. године,
Државна штампарија, Сарајево 1932.
4, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31, марта 1931. године,
Државна штампарија, Београд 1938,
5. Статистички преглед избора народних посланика за Уставотворну скуп­
штину Краљевине СХС, извршених на дан 28. новембра 1920. године, БеQ.­
град 1921.
6, Статистика избора народних посланика Краљевине СХС, одржаних 18. мар­
та 1923. године, Београд 1924.
7. Статистика избора народних посланика Краљевине СХС, одржаних 8. фе.
бруара 1925. године, Београд 1926.
8. Статисти к а избора народних посланика Краљевине СХС, одржаних 11. се­
птембра 1927. године, Београд 1928.
9. Статистика избора народних посланика за прву југословенску Нтродну
скупштину, одржаних 8. новембра 1931. године, Београд 1935.
10. Резултат избора народних посланика за Народну скупштину Краљевине
Југославије, извршених 5. маја 1935. године, Београд 1938.
11. Резултати избора народних посланика за Народну скупштину Краљевине
Југославије, извршених 11. децембра 1938. године, Политика од 14. деце­
мбра 1938., Београд.
12. Историјски архив Комунистичке партије Југославије, том VI, Београд, 1951.
13. Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, тпм П, Архивски фонд Ре·
гионалног музеја Поуња - Бихаћ.

11.2. МЕМОАРСКА ГРАБА

Необјављена

1. Регионални музеј Поуња, Бихаћ, Збирка мемоарске граће.

Објављена

1. Босанскокрупска општина у рату и револуцији, Босанска Крупа, 1969.

2. Подгрмеч у НОБ, Зборник сјећања, књига 1, 2 и 3, Београд, 1972.

173
 11.3. КЊИГЕ И БРОШУРЕ

1. Карановић Милан, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1926.

2. Лопашић Радослав, Бихаћ и Бихаћка крајина, Матица Хрватска, Загреб, 1943.
3. Вего Марко, Насеља босанске средњовековне државе, Сарајево, 1957.
4. ДаВlIдовић Светислав, Српска православна црква у Босни и Херцеговини
(од 960. до 1930. године), Сарајево, 1931.
5. Чубриловић Васа, Босански устанак 1875-1878., Београд. 1930.
6. Екм ечић Милорад, Устанак у Босни 1875-1878., Сарајево, 1960.
7. Цвијић Јован, Сеобе и етнички процеси у нашем народу, Сарајево, 1922.
8. Цвијић Јо ван, Насеља и порекло стаНDвништва, КЉ .. 20., Београд, 1925.
9. Грбић Манојло, Карловачко владичанство, КЊ. 1, Карловац, 1891.
10. Карановић Ми ла н, Четовањ е војводе Петра Мркољић а - краља Петра
- по Босанској крајини 1875-1876., Сарајево, 1921 .
.11. Кецмановић Илија, Изјаве босанских избјеглица о раЭЛОЗИ.ма њи хо вог
пребјега из Босне у августу и септембру 1987., Сарајево, 1964.
12. КрешевљаНОDић Хамдија, Хаиови и каравансараји у Босни и Херцегови­
ни, Научио друштво Босне и Херцеговине, Сарајево Ј 957. Библиотека ,,п е­
тар Кочић" , Босанска Крупа, ннв. бр. 12631.
13. Крешевљановић Хамдија и Капиџић Хамдија, В ојно-географски опис Бо­
сне пред дубички рат, Сарајево, 1957.
14. Богићевић Војислав, Писменост у Босни и Херцеговини (од појаве СЈЈове­
нске писмености у ХI веку до краја аустроугарске владаDине у БОСllИ И
Херцеговини 1918. године), "Веселин Маслеша", Сарајево, 1985.
15. Богићевић Војислав, Историја разnит ка основних школа у Босни и Хер­
цеговини од 1463-1918., Сарајево, 1965.
16. Папић Митар, Историја српских школа у Босни и Херцеговини, "ВесеЛИIl
Маспеша", Сарајево, 1978.
17. Папић Митар, Школство у Босни и Херцеговини за вријеме а уст роугар­
ске окупације , " В есел ин Маслеша" , Сарајево, 1972.
18. Иванић Љубомир и Живковић Жарко, Сто година школства у општини
Сански Мост (1886-1986), Радна организација основног и школског обра­
зовања и васпитања, Сански Мост, 1978.
19. Илић Никола, Развитак задругарства у Босни и Херцеговини од 1900. до
1941. године, Сарајево, 1964.
20. Бесаровић Ристо, Из културне и политичке историје Босне и Херцегови­
не, Свјетлост, Сарајево, 1966.
21. Вукосављевић Сретен, Историја сељачког др уштва, Српска академија нау·
ка, Београд, 1953.
22. Драшкић В. Мирослав , Народне I-Iошње северозападне Босне, Музеј Бо­
санске крајине , Бања Лука, Етнографско оделење, 1962. Регионални музеј
Поуња, Бихаћ , инв. бр. 997.
23. Вучковић Михаило, Историја задружног покрета у Југославији ' 1918-1941.
Институт друштвених наука, Београд, 1966.
24. Диздар Здравко, Раднички покрет у Поуњу 1929-1941., "Веселин Масле­
ша", Сарајево, 1980. Библиотека "Петар Кочић", Босанска Крупа, ннв.
бр. 40474.
25. Бокан Бранко , Први крајншки НОП одред, Војноиздавачки новински цен ­
тар, Београд, 1988.
16. Карабеговић Осман , Босанска крајина, нспресушни и зnо р револуционар-
них снага , Војноиздавачки новински центар, Београд, 1988.
27. Цвијић Јован , Балканско полуост рво, 1966.
28. fiопић Бранко, Башта сље,:юве боје, Просвета, Београд, 1975.
29. fiопић Бранко, Отац Грмеч, 1978.
30. Мандић Миховил, Повијест окупације Босне и Херцеговине 1878. године,
Загреб, 1910.
31. др Џаџић Петар, Нова усташка држ ава, Београд, 1990.
32. Драгослав Димитријевић - Б ел и: Космајски партизански одред, кљига 1,
Сапат, 1983.

174
-
11.4. ЧЛАНЦИ И ПРИЛОЗИ

1. Крушевљаковић Хамдија, Стари босански градови, Наше старине, 1, Са­

рајево, 1953.
2. Крушевљаковић Хамдија, Куле и Оџаци у Босни н Херцеговини, Наше
старине lI, Сарајево, 1954.
3. Папић Митар, Кулучење кроз историју Босне и Херцеговине, Преглед, Са·
рајево, новембар, 1974.
4. Шкапур Хасан, Привреда Босанске крајине крајем XIX Dllијека. Зборник
крајишких музеја, 963, Бања Лука, 1964.
5. Богићевић Војислав, Сељачки покрет у Босанској крајини и посавини 1910.
године, Годишња к друштва историчара БиХ, Сарајево, 1950.
6. И. 3уБОDић, Ситњење тежачкаг посједа, Развитак, 3, Баља Лука, 1940.
7. ГаКОDић Н. Петар, Расап Босанске крајине 1683-1699, Развитак, 3, Бања
Лука, 1940.
8. Гаковић Н. Петар, Насеља, сеобе, сељакања и миграционе струје, Разви-
так, 7 и 8, Бања Лука, 1940.
9. Сировина Вукашин, Сеоска ношња, Развитак, 7 и 8, Бања Лука, 1940.
10. Костић Милорад, Ситњење сељачког поседа, Развитак, 7 и 8, Бања Лука, 1940.
1). Гакоnић Н. Петар, Миграциона струјања на Крајини , РаЗDитак, 10, Баља
Лука, 1940.
)2. Бабић Анте, Босанско село кроз хисторију, Преглед, 16, Бања Лука, 1940.
13. Шкарић Владислав, Постанак и развитак км:етства у БОСНJf И Херцегови­
ни, Преглед, XI, Сарајево, 1937.
14. Давидовић Драган, Дјелатност савеза земљорадника у Босанској крајини
од општих петомајских избора 1935. до општих избора 1938. године, Ис­
торијски зборник, 1, 1, Институт за историју, Бања Лука, 19~0.
15. Давидовић Драган, Односи воћства Савеза земљорадника из Босанске кра­
јине са централом у Београду и опозицијом у Загребу у току прве поло­
вине 1937. године, Историјски зборник, III, 3, Институт за историју, Бања
Лука, 1982.
16. Микић Борће, Друштвено.економске прилике V селима Босанске крајине
у време аустроугарске управе 1878-1914. године, Историјски зборник, II,
2, Институт за историју. Баља Лука, 1981.
17. Макић Стојан, Пјесме Бранка li.опића у НОБ-и ]941., и у почетку 1942.
године, Подгрмеч у НОВ-и и револуцији 1941-1945., Институт за историју
у Сарајеву и СО Босанска Крупа, Сарајево, 1985.
18. Бјелајац Стојан, Утицај соuијално.еконоr..tских кретања на политичко рас­
положеље и опредјељсње народа Подгрмеча за НОБу и соuијалистичку ре­
волуцију. ПоДгрмеч у НОВ-и и револуциј и 1941-1945., Институт за исто­
рију у Сарајеву и СО Босанска Крупа, Сарајево, 1985.
19. Калетановић Хајро, О организоваљу првих НОО у Подгрмечу, Подгрмеч
у НОБ·и и револуц..ји ]941-]945., Институт за историју у Сарајеву и СО
Босанска Крупа, Сарајево, 1985.

БИБЛИОГРАФИЈА ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА АУТОРА

!. У НОВ одиосио ЈНА

1. ОД ШЕСТЕ ОФАНЗИВЕ ДО СРБИЈЕ

Штампан у листу III батаљона ,.кроз борбу", јуна 1944. године . Налази се
у Архиву !V крајишке НОУ бригаде у Војно-историјском институту у
Београду. К. 30, Ф 2, док. 19.
2. ИЗ БОРБЕ
Исто, док. 2.
3. НАША БОРБА
Исто, "Кроз борбу" бр. 11.
4. ПИСМО ИЗ БОЛНИЦЕ
Исто, "Кроз борбу" бр. 11.
Писао сам ra као рањеник из болнице у Старој Пазови у име свих рање-

175
 ника III батаљона IV крајишке бригаде који су се лијечили у истој бол­
НИЦИ. Посвећен је 27-годишњици црвене армије и нашим актуелним: зада­
цима на Сремском фронту .
.5. ОД ПРОБОЈА СРЕМСКОГ ФРОНТА ДО ПОСЛЕДЊЕ БОРБЕ И ДО
ГАРНИЗОНА
"Кроз борбу", јуна 1945.
6. 27. ЈУЛ 1941. ГОДИНЕ
Исто.
Чланак писан 1945. године поводом прославе Дана устанка народа БиХ V
IV крајишкој бригади у Јагодини.
7. ПРЕОКРЕТ У РАдУ
Објављен у Билтену JV крајишке НОУ бригаде новембра 1945. године а
посвећен је проблемима и задацима бригаде у МИРНОДОПСКЮ,1 условима жио
вота и рада у касарни који се разликују од ратних .
Билтен се налази у Спомен-соби јединице ЈНА која његује револуционарне
традиције IV крајишке бригаде у Дервенти као и у Војно-историјском ин­
ституту .

П. Послије изласка IIЗ Армије

8. ЗНАЊЕ ЈЕ ТВРБАВА КОЈУ ТРЕБА ОСВОЈИТИ

Чланак је намењен учесницима НОР-а у милицији, а штампан је у часО­
пису "Народна милиција" 1947. године.
9. НЕКА ПИТАЊА ПАРТИЈСКОГ РАДА У ЈЕДИНИЦАМА НМ HP СРБИЈЕ
"Народна Ј\1ИЛlщија" бр. З, стр. 15, 1950. године.

10. МЈЕСТО И УЛОГА ПОМОfiНИКА ШЕФОВА

СРЕСКИХ И ГРАдСКИХ УПРАВА НМ

Помоћници шефова били су партијски радници у милицији чији је рад у

вријеме писања овог чланка био изузетно значајан, "Народна милиција"
бр. 5, сТр. 12, 1951. године.

11. ЗНАЧАЈ ПОЛИТИЧКОГ РАДА У ЈЕДИНИЦАМА НМ

"Народна милиција" бр. 2, стр. 25, 1952. године.

12. ПОВОДОМ ЗАВРШЕТКА ШКОЛОВАЊА VI КЛАСЕ

ШКОЛЕ ЗА ОФИЦИРЕ НМ

.. Наuодна МИЛlщија" бр. 9, стр. 51, 1954. године.

13. ЗАВl'ШЕНО ШКОЛОВАЊЕ VII КЛАСЕ

ШКОЛЕ ЗА ОФИЦИРЕ НМ

"Народна милиција" бр. 9, стр. 51, 1955. године.

14. УТИЦАЈ ПОРОДИЦЕ СЛУЖБЕНИКА НАРОДНЕ МИЛИЦИЈЕ НА ПРА­

ВИЛНО И УСЩЕШНО ВРШЕЊЕ СЛУЖБЕ

"Народна миmщија" бр. 3, сТр. 137, 1956. rодине.

15. О ИНДИВИДУАЛНОМ РАДУ КАО МЕТОДУ ЛИЧНОГ ОБРАЗОВАЊА

"Народна милиција" бр. 9, стр. 13, 1956. године.

16. МИЛИЦИОНАРИ НА ПРВОМАЈСКОЈ ПАРАДИ У Б\ЮГРАДУ

"Народна милиција" ббр. 5, стр. 29, 1963. године.

176
17. ПРВЕ ПАРТИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У НАРОДНОЈ МИЛИЦИЈИ У
БЕОГРАДУ

Писан ПОВОДОМ 20-гбдишњице формирања Народне милиције у граду и пар­

тијског Комитета чији сам ббио секретар, објављен у часопису ,,13. мај"
бр. 9, стр. 8, 1964. године.

18. КРАЈИШНИЦИ У БИТЦИ ЗА БЕОГРАд

Писан ПОВОДОМ lQ...годишњице ослобоћења Београда, објављен у "Крајини",

Бихаћ, 1954. године.

19. СУСРЕТИ И СЈЕБАЊА

Чланак посвећен учешћу народа и омладине мога рОДНОГ села Хашани у

НОР, "Крајина" бр. 100, Бихаћ, 1958. године.

20. СЕЉАЧКА КАСА У ХАШАНИМА

Посвећен осниваљу и раду прве задружне организације у Хашанима 1910.

године до II светског рата на ОСНОВУ изворне граће. "Крајина" бр. 180,
Бихаћ, 1962. године.

21. ЧЕТВРТА КРАЈИШКА УДАРНА БРИГАдА ОД ФОРМИРАЊА 9. СЕПТЕМБРА

1942. ДО ЗI. ДЕЦЕМБРА 1942. ГОДИНЕ
Објављено у "Крајини", Бихаћ, у В наставака у бројевима ОД 30. августа до
24. октобра 1962. године ПОВОДОМ 2Q..годишњице бригаде

22. ДВА ВОЈНИКА РЕВОЛУЦИЈЕ И ПАРТИЈЕ ПАЛА СУ

НА ВРАТИМА СЛОБОДЕ

Чланак посвећен народним херојима Виду-Виuуки Бодирожи, команданту

IV крајншке бригаде и Душану Rубићу-Rупи, команданту III батаљона
исте бригаде коме сам био комесар, који су ПОГИJlУЛИ на Сремском фронту,
"Крајина" бр. 260, Бихаћ, 1964. године .

23. МОРАЛНО·ПОЛИТИЧКО СТАЊЕ И СТРУЧНО ОБРА30ВАЊЕ У

НАРОДНОЈ МИЛИЦИЈИ

"Народна милиција" бр. 4, стр. 54, 1963. године

24. АКО ОСТАНЕМ ЖИn, ЖИВЈЕRУ У БЕОГРАДУ

Објављен у кљизи "Град борбе и слободе", стр. 367, "Култура", Београд,

1964. ГОДИII~.

25. ИЗ БОРБЕ ЗА ОСЛОБОБЕЊЕ БЕОГРАдА

Објављено у књизи ,.ликови 20. октобра" у издању Одбора за прославу

30-ГОДIJШЊlЩе ослобоЬења Београда и Војног музеја Београда, 1974. године

26. МО.1Е ДРУГОВАЊЕ СА КЊИЖЕnНИКОМ И

АКАДЕМИКОМ БРАНКОМ RОПИRЕМ

"Мале lIовине", Сарајево, 1976., у шест настапака уз коментар новинара

Илије Мандића.
Наднаслов: Са БРЗIIКШ1 fiопићеJ\t од Хашана до Београда.
НаСЛОD: Јунаци баште сљезоuе боје.

177
27. ХВАТАЊЕ ГЕНЕРАЛА ФИШЕРА

Чланак ПОВОДОМ заробљавања овог ратног злочинц а у Словенији 1945. го­

дине, објављен у листу ,,4. ј ули", 1980. V БРОјУ 943" ОД 15. јула, под на­
СЛОБоr..t: "Ниса м могао натраг" уз фотографију о сусрету са англоаме­
ричкш.1 трупама у Плиберку, Аустрија.

28. ДОЛАЗАК ГЕМРШИЈА У IV КРАЈИШКУ БРИГАДУ

IV крајишка бригада "Зборник сјећања", страна 179, књига 1, 1982. године.

29. НА ПI'АГУ СРБИЈЕ (БОРБА НА РАВНИЦАМА)

IV крајишка бригада "Зборник сјећања", кљига П, стр. 111, 1984. године.

30. IV КРАЈИШКА БРИГАдА У VI НЕПРИЈАТЕЉСКОЈ ОФАНЗИВИ

IV крајишка бригада "Зборник сјећања", књига II, стр. 161, 1984. године

31. I1I БАТАЉОН БРАНИ БОЛНИЦУ

ИСТО, СТр. 349.

32. ДОПРИНОС НАШИХ ИЗЈЗИБАЧА И ОБАВЕШТАЈАЦА У БОРБАМА ЗА

СРБИЈУ

ИСТО, СТр. 359.

3.1. IV КРАЈИШКА БРИГАдА У БОРБИ З А ОСЛОБОБЕЊЕ БЕО ГРАДА

ИСТО. стр. 493.

34. ОД ПОСЛЕДЊЕГ РАТНОГ ЗАДАТКА ДО ПРВОГ ГАРНИЗОНА

У СЛОБОДНОЈ ДОМОВИНИ

Исто, сТр. 730.

35. СЈЕБАЊЕ НА КОМАНДИРА Н КОМАНДАНТА БАТАЉОНА

Члавак је посвећен шшу Триве Адar-.ювића из 3алина, Бос а нска Кр упа .

командиру 1 чете II батаљона VI крајишке бригаде (у којој ca,,~ био З<l­
~ tјеник кш.rесара) а од јесени 1943. године кm,1ЗlIданту IV батаљона 1\'
крајишке бригаде. Погин vо на СреЛ.IСКОJI.I фронту.
VI крајишка бригада "Ратна сјећања", сТр. 447, 1985. године .

.16. У СУСРЕТ ГЛАЈЗНОЈ ОПЕРАТИВНО] ГРУПИ ВРХОЈЗНОГ ШТАБА

НОВ И ПОЈ

Чланак је посвећен фор~~ирању ударне групе батаљона из састава IV

и Х крајишке дивизије сп ГШ1В l IИЛ1 задатком да , у саставу V крајишкс
ДИDизије, по~югне ОПIюљс ној Главној опсративној ГРУПII са ВШ на СУТ­
iесци.
У! КНОУБ "Ратна сјећања", сТр. 395.

Ј78
 СРПСКОЈ АКАДЕМИЈИ НА УКА И VМЕТНОСТИ
-- Одбору за проучапањс села -

Кнез Михаиловз 35
Београд

Достављам цијењеном наслову два примерка рукописа мано·

графијс

ХАШАНИ И ХАШАНЦИ

родног села књижеВI-Iика и академика БраI-IК;Ј. Rопића. Село

се налази у Босанској Крајини (Подгрмеч) општина Босанска Круна.
Како сам радио на овој Монографији?
Још 1954. године напразио сам тезе за монографију и са­
слушао старије људе на ОКОЛНОСТИ ;кипљења у селу прије 1l посли­
је првог свјетског рата, а нарочито о задруж.ном покрету и l10ЛИ­
ТИЧЈСИl\'1 II eKQ!-ЮМСКИМ I1риликпма у селу, изградњи цркве, шкопе,

изборним борбама разних странака и њихопа казившьэ. биљежио.

Били су то Гпишо Кончар, потпрсдсједник Vправног одбора прве
Српске земљораДНllчке задруге 1911. године, Милан Бундало, секре·
тар исте послије прпог свј "тског рата, I:оји је прапила задруге знао
напамет и Лпдрија НоваКОDић. трговац и власник пилане у Хаша­
нима послије 1941. Iодине.
Због службсних обппеза II студија прекинуо с3 л! рад на при·
купљан..у граће све до 1975. године к,,-да почпњсы интензивно да
прикупљам податке II .Ј1итературу за овај посао и правим тезе хро·
нолошким редом.

Прикупљање података о селу, који се не JI;lОГУ наћи у кљи­

гама 06јаЈЈ.'Ъеним у премену 1945-1990. почео сам 1975. до 1991.
године непосредно - лично. При томе сам, поред писане, објапље­
не н необјављенс гpaћ~ коју сам користио, обавио разговоре са 63
становнин:а Хашана, чија су ИМСН:\ наведена у поглављу: Сарадници.
Писањс текста почео сам 1987. године.
Прву верзију дао сам па ЧИТal-Lе ХШlI::lНЦИ;l.Ш (љих 19) за које
сам см атрао да ми по свом оGраЗОIШ.ЊУ II ПОЗНQвањv Хшлшш ~'IOгу
дати корисне сугестије и конкретне предлоге. За то вријеме ја сам
"завирио" поново у Музеј Босанске Крајине у Бањалуци, Муз~ј
Поуња у Бихаћу, Библиотеку "Петар Кочић" у Босанској Крупи и
Библиотеку САНУ у Београду.
Примједбе п предлози Хашанаца, нарочито неки конкретни
који се односе на становништво и његово учешће у НОР, Gилн С\'
корисни и Dсћинv сам усrюјио. Њихови предлози п сазнаља из ли~
тературе, коју сам поново чптао, корясно су ПОСЛУ;КПJIИ .1а !(ОН:Ј.чну
израду текста који вам достављам.

Монографију посвећујем Бранку Rопићу са одговарајућим

текстом.

Јован Јакшић
 САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР - - - - 4-6
ОПШТИ ПОДАЦИ О СЕЛУ 13-17
СТАНОВНИШТВО 18-64
ЗАДРУГАРСТВО 65-68
ШКОЛСТВО И ПИСМЕНОСТ - 69-73
ЦРКВА У ХАШАНИМА - - 74-76
ПРИВРЕДНИ И ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ У

СЕЛУ У НОВОЈ ДРЖАВИ ЈУГОСЛАВИЈИ - - 77-93

ИЗВОРИ И ВОДЕНИЦЕ У ХАШАНИМА 94-101
ХАШАНИ У ОСЛОБОДИЛАЧКИМ РАТОВИМА 102-122
БРАНКО ЋОПИЋ 123-166
ПРИЛОЗИ, НАПОМЕНЕ И ОБЈАШЊЕЊА 167-172
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА - - - - 173-175
БИБЛИОГРАФИЈА ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА АУТОРА 175-178
CIP - КаталОl'изација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

908(497.15 Хашани)

Ј АКШИFi, Ј ооан
Хашанн и Хашанцн / Јопан Јакшић, - Београд: Институт
Ја еконо,шlКУ пољопривр еде : Завод за проучавање културног
развоја Србије: Одбор за проучавање села САНУ, 1991 (Ч ачак:
Литопапир), - 179 стр, : илустр, ; 24 с т, - (Библиотека "Х ро­
ника села" ; 9)

Тираж 1000. - БтrБЛllографl!ја: стр. 173-178.

ISBN 86-81529-08-0
929 :940.53(497.15)
а) НаРОДJ-lоослободилачка борба 1941-1945 -
VчеСIIИЦИ - Хашани б) Хашани
2440204
r