VRSTE POLICIJE U SVETU

 Žandarmerija – postoji u većini zemalja u okviru ministarstva unutrašnjih poslova kao

nacionalna policijska organizacija sa strateškim zadacima (sprečavanje nemira, rešavanje
pobuna u zatvorima, obezbeđenje važnijih objekata i događaja, otkivanje i hvatanje
odmetničkih grupa i terorista...);
 Železnička policija – (u Italiji, Nemačkoj, Indiji, Kanadi) obezbeđuje železničke
komunikacije i objekte na njima (mostove, tunele, nadvožnjake) i sprečava krivična dela
koja ugrožavaju železnički saobraćaj;
 Poštanska policija – (Italija, SAD) obezbeđivanje objekata poštanskog saobraćaja,
obezbeđenje uređaja i sistema veza, nadzor poštanskih službi, sprečavanje krivičnih dela
protiv nepovredivosti tajne pisma, obezbeđene poštanskih vrednosti tokom transporta...
 Pogranična policija – (Italija, Nemačka, Mađarska, Rusija, SAD) kao posebna policijska
organizacija, sa zadacima bezbednosti državnih granica, sprečavanja ilegalnih ulazaka u
zemlju, sprečavanje terorističkih aktivnosti...
 Saobraćajna policija – nadležna za bezbednost učesnika u saobraćaju na putevima. U
nekim zemljama postoje i lokalne policijske snage kao npr. rečna policija u Engleskoj za
reku Temzu.
 Ekološka policija – (Austrija, Norveška, Finska, Slovenija) se bavi prevencijom i
sprečavanjem zloupotreba u oblasti zaštite životne sredine.
 Vojna policija – izvršava specifične zadatke koji se uglavnom odnose na vojna lica i
bezbednost vojske.
 Sudska policija – vodi kriminalističke istrage (Francuska, Italija);
 Administrativna policija - zadužena za bezbednost poretka;
 Pomorska policija

U knjizi ide deo o Interpolu i Europolu što sam već učila, pa samo na naučeno dodati podvučeno
iz knjige na str. 42 i 43.

JAVNA BEZBEDNOST KAO NAUČNO-NASTAVNA DISCIPLINA

Na nastanak i definisanje javne bezbednosti kao naučno-nastavne discipline uticao je veći broj
faktora:
- dostignuti nivo svesti, znanja i informacija o izvorima i oblicima ugrožavanja nacionalne
bezbednosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta države;
- bezbednost građana i njihove lične i privatne imovine, kao i bezbednost imovine
korporacija i poslovanja svih privredni i drugih subjekata.
- Potrebi i zahtevi da se pojedincima, poslovnim subjektima i drugim pravnim licima
obezbedi veći stepen lične i imovinske sigurnosti koje im država uobičajeno pruža.
- Potreba da se razreše nastale protivrečnosti između garantovanja i praktične zaštite
proklamovanih ustavnih načela o ljudskim pravima i slobodama;
 - potreba da se dosadašnja teorijska i praktična znanja o javnoj bezbednosti na
sistematizovan način i kroz pedagoški rad učine dostupnim što većem broju budućih
stručnjaka iz oblasti bezbednosti.
Naučno proučavanje problematike javne bezbednosti ima društveni (potreba društva da
bezbednosnu praksu zasnovanu na naučnoj teoriji podigne na optimalan nivo), teorijski i
praktičan značaj (teorija oblikuje praksu, a praksa proverava i menja teoriju) i pedagoški značaj (
nastojati da studenti usvoje naučni pogled na društvene, političke i bezbednosne faktore).
Javna bezbednost da bi bila u stanju da objasni odrešene zakonitosti, ona mora da:
- polazi od analize političko-pravnog sistema određene države;
- analize međunarodnih odnosa i mesta određene države u međunarodnoj zajednici;
- polazi od izučavanja suprotstavljanja pojavama ugrožavanja na internacionalom i
nacionalnom planu;
- stvaranje naučnog sistema;

PREDMET I CILJEVI IZUČAVANJA JAVNE BEZBEDNOSTI

- Omogućava usvajanje specijalističko-stručnih znanja i veština u policijskim poslovima, a
omogućava se i sticanje znanja o samom pojmu javnosti;
- Pruža se priika za upoznavanje sa grupama poslova javne bezbednosti, vrstama tih
poslova i sa način obavljanja tih poslova od opšteg društvenog interesa;
- Predmet javne beznednosti se u većem obimu bavi i pitanjima organizacije, nadležnosti i
poslovima policije, zatim odnosima policije i javnosti, načelima i metodama primene
policijskih ovlašćenja...
- Posebnu pažnju zaslužuju i pitanja koja su posvećena novom mdoelu rada policije,
policijsko-obaveštajnom modelu, kao i primeni međunarodnih i nacionalnih standarda u
policijskom postupanju;
- Reč je o predmetu u razvoji, te se može očekivati da će se razvijati kako u pravcu
nastavno-naučne discipline, tako i u pravcu teorijski-praktične discipline;
Činjenica je, dakle, da se radi o praktično-stručnom nastavnom predmetu.

ODNOS JAVNE BEZBEDNOSTI I DRUGIH NAUČNO-NASTAVNIH DISCIPLINA

-Direktno se prožima sa predmetima čisto bezbednosne orjentacije (osnovi bezbednosti, sistem
bezbednosti, nacionalna bezbednost, bezbednosni menadžment, korporativna bezbednost,
bezbednosna kultura...)
-Dodirnih tačaka sa problematikom javne bezbednosti i nauka o policiji, krivično pravo, krivično
procesno pravo, kriminalistika, kriminologija, forenzika..
Vršenje poslova javne bezbednosti se zasniva na propisima koji se izučavaju u okviru tih
disciplina (krivično pravo i krivično procesno pravo, upravno pravo, prekršajno pravo), ali u
obavjanju poslova javne bezbednosti koriste se i neka znanja ilu netode tih bastavno-naučnih
disciplina (kriminalistika, bezbednosni menadžment, teorija bezbednosti...).
-Povezanost javne bezbednosti sa sociologijom i etikom iz razloga što teorijska i empirijska
saznanja tih nauka predstavjaju osnov za konceptualizaciju javne bezbednosti kao nastavnog
predmeta.

IZVORI PRAVNE REGULATIVE JAVNE BEZBEDNOSRI

-Ustavno pravo je kostur celokupnog pravnog sistema jedne države.
-Izvorima pravne regulative javne bezbednosti mogu se smatrati:
 Ustav;
 Zakoni;
 Međunarodne konvencije;
 Podzakonski akti;
 Sudska praksa i običaji;
USTAV
- Najviši pravni akt naše zemlje.
- Sve pravne norme i politički dokumenti moraju biti u saglasnosti s njim.
-Ustav predstavlja polazište i okvir celokupnog pravnog sistema;
-Ustavom se utvrđuju slobode i prava građanina, a ustavom je izričito propisano da je
zloupotreba slobode i prava čoveka i građanina protivustavna i kažnjiva.
-Prema ustavnim odredbama čovekov život i sloboda su neprikosnoveni, i niko ne može da bude
lišen slobode osim u situacijama i po postupku predviđenim zakonom.
ZAKON
Predstavlja propis zakonodavnog organa donet po predviđenom postupku u određenoj formi,
kojim se, na osnovu Ustava, originerno utvrđuju prava i obaveze svih lica koja se nađu u nekoj
apstraktno opasnoj situaciji.
Zakoni koji su od značaja za obavljanje poslova javne bezbednosti tj. za zaštitu ljudskih i
građanskih prava i sloboda u našoj zemlji jesu:
1.Zakon o policiji;
2.Krivični zkonik;
3. Zakonik o krivičnom postupku;
4.Zakon o javnom redu i miru;
5.Zakon o javnom okupljanju;
6.Zakon o oružju i municiji;
7.Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na spornim priredbama;
8.Zakon o zaštiti od požara;
9.Zakon o vanrednim situacijama;
10.Zakon o eksplozivnim materijama i zapaljivim tečnostima i gasovima;
11.Zakon o privatnom obezbeđenju i Zakon o detektivskoj delatnosti;

O ovim zakonima dopuniti iz knjige teoriju.

MEĐUNARODNE KONVENCIJE i drugi akti regulišu brojna pitanja u vezi sa zaštitom
osnovnih ljudskih prava i sloboda i u sprovođenju odredbi ovih akata moraju se pridržavati svi
državni organi, pa tako i policija, a u pojedinim slučajevima prednost imaju ovi propisi u odnosu
na domaće zakonodavstvo.
PODZAKONSKE AKTE (strategije, uredbe, pravilnici, uputstva, kodeks, odluke) mogu donositi
vlada i drugi organi državne uprave, odnosno ovlašćeni funkcioneri (ministri). Reč je o
propisima niže pravne snage u odnosu na zakonske, koji se uglavnom donose radi sprovođenja
zakona.
PLANOVI, PROGRAMI, RADNI NALOZI, REŠENJA, PROCEDURE I DR. pisani su
normativni akti radnog karaktera sa izvršnom funkcijom kojih se u obavljanju svakodnevnih
poslova moraju pridržavati policijski službenici i sukovodioci svih nivoa.
SUDSKA PRAKSA, takođe, postaje izvor prava kada u dužem vremenskom period sud odlučuje
u identičnim stvarima na sadržinski isti način. (ostatak pročitati u knjizi).
OBIČAJI predstavljaju oblik nepisanih društvenih norm ii čine indirektne (nepravne) izvore
prava.