VEC '49. USLISMO._ U ATLANTSKI PAKT Jedna od trenutno najeksploatisanijih tema je Goli otok, sto je svakako razum- etrdeset godina. I »Nagi da- Brere ye tnetetnteaee ttre eae erent ins See Be cece cL testa Wyden LY dogadaja PETS MORTEM CMA TMU Ve] Priprema: Radmilo MILANOVIC Serenaunerst Milosav Maljeta Babi¢ roden je 1916. godine u Kosicu kod Danilovgra- da, gdje i sada zivi. Skolovao se u Danilovgradu, Podgorici i Niksicu, gdje Je zavrSio gimnaziju. Na Pravni fakultet u Beogradu upisao se 5. 10. 1938. godine. Nije ga zavrsio zbog pocetk: a rata u kojem aktivno ucestvuje od Prvog dana. Clan SKOJ-a postao je vee 1935. u Podgorici (danainjem Ticog- radu) kada je’ istjeran iz Sestog razreda gimnazije , a clan KPJ postao 1939, godine. _ Godine 1941. je komesar cete u Cervrtoj proleterskoj crnogorskoj briga- aii Usesnik je 1V'i V ofancive a tesko je ranjen u cuveno) bic za ranjemke na Vilica guvnu. Od rana i bolestilijecio se u Italigi u Ijeto 1944. U blizini Barija u jednoj bolnici je i operisan, ali je ostao teak invalid. Krajem 1944, bio je sekretar Sreskog odbora u Danilovgradu. _, Nosilac je brojnih visokih ratnih i mirnodopskib odlikovanja, pored osta- ih »Spomenice 1941«. Rezervni je major JNA. Na Golom otoku, Gradiski i Bileci robijao 7 godina (osuden na 12). Poznat i po tome sto ga, zbog junaé- kog dreanja w zatvorima, podjednako cijene i oni koji su ga tamo uputili i mucili i Maljetini sapatnict, a u svojim Dapéevié u eBorbi« i Vlado Laki¢ u » es Nisa ie ngoviesvalo dace mo- ja politicka karijera biti tako grubo prikinuta aime, 1988, godine, kao perspektivnt kadar, upucen sam u Be- grad u dvogodisnju Politicku skolu »Du 10 Dakovies, koju su zajedno sa mnom pohadala i ncka velo poznata imena i= re- Yolucije. Upravnic skole bili su Kepo Dax idovie i Punisa Perovie, Bio’ sam odligan tudenik ove visoke skole i kao takav us20 u Biro ove insttucije i moje Skolovanje teklo je 1948.1 1949, godine ber ikakih smetajt Sam razlaz sa zemljama Informbiroa pri- hivatio sam priligno normalno, discplino- vano bez Silas Hao dan Pare, a ina fe nikada nikakve dogadaje nijesam pri hnvatao sa nekim zanosima ili cudenjima judi su 2a mene bili smrtnici i nikada im se nijesam previse divio. Moram rei da su ‘nati pristupili 1949. godine Atlancskom pakes!! Dobili su tada'pomoe u naoruza- ‘ju i drugom materjalu od Amerike. To je snazno djelovalo i na mene i na druge I= de, posebno revolucionare. Za ty odluku nafeg rukovodstva znalo se i tada, ima 0 tome dokumenata, oni to ne negiraju. Po- znat je Titov i Kardeljev razgovor sa Cer- pricama po dobru ga spominju Vlado Ree dee éilom iz. tog_vremena. Dogovaralo se © borbi pont Sovietskog Saver, tazio se Rusima, Onda je potelo iseljavanje indus- trije, pomalo iz Srbije i drugih krajeva i stacioniranje nasih trapa na sjeveru zemlje. Swe je to bilo indikativno ina jedan kadar, koji je posao sa velikim iluzijama w borbu 2a komunizam i socijalizam, to je pogibelj- no utialo, Ali ne na svakoga. U Crnoj Go- Fi je bilo na nifanu sve iz revolucije, svako fepracen sain: Cnogore sa rex ‘om mjestu u Jugoslavijitada bil pod stro- om prismotrom Ja alkads sijessmn lato “omentarisao to stanje, ali me je, vierovat- no, fanogo kostala jedna bezazlena opaska s potetha 1980, godine, Naime, w Par KO} Soli (na Dedinju) rekao sam nekome dda sam u piljari na trgu Mostar nafao i po- jeo odlicno »americko« grozde (Mii danas WC. G. tu vist crnog groada sa tvrdom ‘opnom tako zovemo). Od toga je naprav- Ijena svojevrsna alegorija 0 nasim odnosi- sma sa Amerikancimai, po svemu sudeei, to me kostalo, jer je tada na Crnogoree vegen strahovit pritisak oko Rezolucije [B-a. Ste- ta je Sto nigdje i nikada nije objavliena brojka o Cmogorcima koji su masovno 28 glavili na Golom oroku i drugim zatvoris ma. Nema joS uvijek nikakve procjene ko Tiko je logora bilo, koliko je w njima ume Flo, Kolike je trajno oboljelo (A koji ni ‘Odmah nakon epizode sa grozdem, jen sam iz hole. To mi je usmend ‘opiteno i ja ne znam da li je © meni Pravijano na sastanku. Vjerovatno jest Sam bio vrlo iznenaden 1 jedino sto preostalo bilo je da odem kod visokog tijskog funkcionera. i narodnog_ hero Velika Zekoviea, takode Cenogorca, d pokusam da mu objasnim o emu se radi dh zabuievam da se sca do hala ast jetli. To nidta nije pomoglo i meni jeje no preosalo da pokupi svar i wra 1s moj Danilovgrad, Uhapsen sam u stany i sproveden do Cetnja. Oduzet ri pistol) i mafinka, pretresena kuéa, to} sprovodnik, nekt Kovatevi velo Korektan i nije,me dirao. Na Cetin takode nijesam isledivan i onda sam ko ma prevezen u Deligradsku ulicu u Beog radu, U toku éitavog_putovanja bi Yezan, ali nije bilo grubosti. A u Deli skoj, istraga — kao svaka itraga. rom zatvoru, ne sjeéam se ime! ka, sasluSavali su me uvijek nocu i tada d bijao sam »poreijue. Rukama i pend ma, tako dva-tei mjeseca. "A onda sudenje. Predsjednik Sudskof siea bio je Milonja Sxjovie, predsjedni Suda Prye vojne oblasti (I on je bio C orac). Tuzilac je bio dr Guce Gi ibrovéanin, Mladi neki éovjek, voino ce. Sluzbeni branilac bio mi je.neki k tan, imena mu se ne sjecam. Steta, jer bio'vrlo fin éovjek. Odmah je zatradio d mi se kao olakSavajuca okolnost uzme Sto sam jo3 u ranoj mladosti pripadao volucionarnom pokretu, Sto samt toku ta bio u proleterskim jedinicama, Sco sat estao bez noge i sliéno. Ja sam reagovs drsko i odbio sve te njegove zahtjeve. rotiv, trazio sam da mi se sve tO wet 10 oteZavajuéa okolnost! Rekao sam di nijesam na parolama ucio marksizam-lenj RRERAIII IIR R RARE I IRR R REnizam, veé na djelu. Pominjao sam i Stalj- tac Tada je avvremeno sudeno Vlada La Miu, Mira Raspopovieu, Zarit Dragicevi- Be Zan, siromah, tada rece: Vala, da Sam ziotinac ka’ Stepinac, dobio bih 5 go- Gina, ovako osam'« Sudenje je trajalo sa- sro yedan dan, ali je presuda izreéena tek treél dan jeri vjerovatno, donesena van Sudnice, neko je drugi odlucivao. Dokaz~ og materiala nije bilo! Meni nije nista na {erat seaijeno sve od 1948. godine do hap- fenja. Semo. sam. prikjucen. zajednithoj Sptobnici sa jednom reéenicom: »..i Ma- fjeta Babies, I Jasam se sa Mileniom, Sajovicem nao ios priie rata, jos sa Beogradskog univerzi- seen rekoke »Komandiru, do videnja Inko Se vidimo opet ovdje, 2naj da éu Tebi sudici po istim kriterijumima Kao i Ti me- nis. Nye mi dozvolio ni da sjedeci odgova. fam. »Kad si umio onako da sijevas, mozet FSijacis, Pitao me hocu hi se 2aliti na pre- sudu, Sto sam ja odbio. Dobio sam 12 g0- dina zatvora (Vlado Lakie 14) i dobacio:»1 di sce me na smrt osudili, ne bih se Zalio. Jad vas ne o€ekujem nista bolje od toga. sPamuges ov pricu+ — rete Milonja 1, som, potrefi “gga: Sie su bili: Vlado Dapéevic, Kada Petrice- ti, DifoAndrié, Danilo Sorovie, Jagos Zarié, Vlado Lakié, Miro Raspopovie, Za- fija Dragicevié | ja. Pravac za Stara Gra- disku, Nie bas bila prijatna vounja. Prevo- Zeni smo_prvo kamionom, pa vozom, pa fopet kamionom. Tukli su nas éim su stgl lava nam je morala stalno biti savijena do patosa, inaCe udarac motkom od milicio- hera. Au Graditki, zna se: prijem da ne mote biti gori. Ua, bando, ua, tzdajnici, Uz batine { phjavacke. Sve sami nasi drugo” ‘Wiz tata, A onda u »bojkot«. Podijelil su has u jazbine broj 17 i bro} 5. To su bile Ssobe u Kojima je Zivjelo po 70 ljudi. Tros- pratni kreveti. Spavali smo na po jednom {adrtom vojnickom éebetu, isto tako i po- ktiveni. Bila je jesen i bilo’ nam je hladno. Odjeveni smo bili's iseijepane. vojnitke tuniforme, sa golim koljenima i zadnjica- ‘ma, na nogama gumene »zabe«. Obiljezeni smo bili brojevima. (Supruga Vuka dodaje da je Maljeta imao bro} 13). Dukljan Vu- Kotié nas je, na primer, zva0 samo po bro- iu ‘Tu smo oxi godinu dana esku god au priate: Ul sno ok &: Borueaic se sstojao Slice vikorjex Gusta cme kafe) | akroba, Shed etak fi 20 a sa ona 13 asa = Kurla supe zaloga hjeba. Poste Podne: poltiekt eas. ‘Tom priikom »ba dee tanon, ev) stay, a onda powcr >Uds, Banda, ua, bandows a onda bojkon u ko” jem se sve co nasa, »Bojkore 2nati da Oa tebe svako im prava da rad ea ote. Bate du Oper dat sujet sve droge. lg je | slucyera pre: Tlocranjs do seal vo aijesam do, Upredvecere ial smo hodnike mokrom (9 st bile vei, stare kasarne Ma PTerecie i kanye used ceo, Hues: Fine bez, prozora). Poslije toga, stois za Eis 88 wont igo tort Sees aie na leda, savijes glavu i tako satima. Ljudi ispred tvog nosa vese nuzds, pluju i siéno i'G sve 10 nepomigno. moras da gledas. Ujuteo sobni starjesina pita: hoces Ii nar or Ako se jus za rapor pred edn 2m govors: »Osudenik taj | taj, osuden toliko i toliko zbog iadaje Parte | naro- das i kaieé zasto si dosao. Na pitanje: da li i rasistioistragu, odgovaras da jest D bijas olovku i papir i danima i danima tce- hada pies, otkefvat imena | dogadaje, de- rnuncras, izmishjas ko je st rekao. Nima se nakon toga, ako je ihiednik zadovoljan, popravlia polozaj ukida im se rbojkot« i odjeljuje t2v. odlozen stay. To je nesto bolje od bojkora, zatim dolazi »kolektivs, pa na krayu saktive, »Aktivistie su oni koji gu teviiral stay Als i deugh sta iako moglo past u »bojkote,éak i waktivis- tis, Ja nijesam imao sta da piem (Supruga ponovo dobacuje »Jesi, no nijesi htiow) Protiv sebe se ne moze. Zavist od rijese- nost. Jednom mi se pred isljednikom Lju- bom Peruni¢icem, Pljevljakom, finim, mla- dim éovjekom (Bio je ws i njegow brat) iz- mmakla grimasa kad sam sebe nazvao iz~ dajnikoms. Skoti na mene, viknu: »Nije ovo cirkuse, mozda me je malo i cuknuo, alime ne ofera wsamicu, io sam neprekidno u bojkoru u Gra- diski, a potom smo nas 22 upuceni u »Pet- rovu rupue — Goli otok. Nas 17 smo bil banda« i petorica >revidiracas. Bili smo vezani dicom, da je kev sikljala. U brod xPunats us Bakru smo glavadhi ubaten- lado Dapéevie i ja smo bili zajedno. Dva dana je trajala plovidba! Na Golom otok smo lose prosli. Bili smo bosono; trom Kamen je bilo ritmo, Baten smo u =Petrovu upux gdje je vee shut din umro Cnogorac Savo Vukeevi, koji je bio!» Gradith bolestan. Viado Dapce- ic je tw wdasno prosao, Tukli su nas svi Ta ‘smo natli 70-80 starih revolucionara Boro. Ljumovic, Vuko Tmusié, Radivoje Vukigevic, Niko Pavié, Vieko Jelaska, Di- do de Majo, Adolf Stunf, Andnija Bubanj (On je dosio s nama iz Gradiske). Elita Bio je tui general i spanski borac Doko Mirasevie, poslie je dosao Obren Blagoje- vig, sam. Napravii smo mu Spalir i wali >Us, bandos A on je odgovorio: »Drugovi ‘ojnici primite ovu zalutalu ove medu va- rma. Cujef, dak sa Sorbone, gdje je dokto- Tirao 1936-37. godine. A Stjepan Mitrovié, siromah, u jedan sae poslije podne stoji i eda u sunce sa rukama na ledima. Mora! a potne da vice: »Zivio mo) pokojni coface jslitno. Halueinira! Iz kible'su nam Sipali w nos mokracu. ™Peteova rupas je bila napusteni ial janski eudnik aluminijuma. U ju se sila To stepenicama od kamena, To je, u stvari, ecina, veligine sobe. Tamo su bila tri reda oksova bez iGega. Na njima se leéalo a bi- In je 1 posehna kahinja Bit smo porpuno izloran, vor je tw bio mnogo ngpod- nosijviji nego gore, u spavaonama. Sve je iio Totes seta, nedontatak vazduha, slabija hrana, vlaga, teZi rad. Upravnik je bio tada preéanin Damjanovie. Meni nije bio los. Kad sam pozvan na raport kod njega imao sam tv. koko slepilo, nidta hijesam vidio. On je bio i isljednik grupe »Petrove rupes. Alon je dolazio na svadbu moju i Vukinu 1946. godine, sa Boskom Radonjcom i, Strom Brajoviem, te upita: »Poznajes ti mene?«. Ja, se nijesam sfetio. Dade mi malo kisjele wbazdele, e- pe i ja »otah lijepo proes da sam wo kos fio. Nego ti ja dadoh na sve strane po ma- lo, pa jos i batine dobih! Onaj Rastegorac, ‘Ante, on je bio psihopatski tip. Ljudozder! Mrsav, omanjeg rasta, fivahan, spreman da sag esa toveks ueme Zivot Tukao je cokulaima, na Dapceviea je rupatke ska- (eo oe oon 7 robe SELLE mene, jer smo Vlado i ja stalno bili zajed- no vezani, ali moja rebra izdréate, U =Petrovo} rupiny hojt su ral i 101+ ostali smo godinu i po dana, »Petro- va rupac, inace, dobila je ime po Petru Komnenicu, bivéem predsjedniku Skupsti ne Cme Gore, koji je prvi dosao u tu peéi- Kad je Aleksandar Rankovié dosao (dolazio je i Svetislay Stefanovié Ceéo i Vojkan Lukic), mi smo stanovali u nekim barakama. Protao je éitav logor i nije na- pravio nijednu grimasu, nije nikoga oslo- Pe ova get 2 ait vo Joksimovie, Jovo Kapa i mnogt drug. Saro Brajovc nije dolazio. On je bo sta ba, zadugen da ovoda Sinan (U jedaom oodu Saro Brajovic je Obavao Yeoma od govome porlove u crnogorsko} | Juposto- fensko} UDB" Rankort je tom prikomES MLC MA RUINS ea UT imao na glavi halb-cilinder, civilno odijelo —— i velo korekino se ponasao, bar dok je pro- Inzio kroz logor. lzgleda da je bio dasao (Vjeto 1952. g) da izvidi uslove pod kojima se 2iviu logort Ta se (poput Dapéeviéa) prisjeéam da su se'u zatvoru odlicno drealt Hercegovct Nenad Vasié, Remza Duranovie, Milenko Sotra, Stevo Drinjak i drugi. To su bili oni Hercegovel koji su ponikli iz krajevauz crnogorsku granieu, I vrlo su lose prosti w Yaworu, Remza je. bio komesar Desece hhercegovacke brigade a morao je da prizna da je bio spijun OVR-e. Ubise boga u nje- 4a. Svi oni su bli u onoj grupi od 17 >ban- diac iz gradishog zatvora, Ljudi su tesko podnosili te muke pa je jedan Brajovie (Iz Jelenka, kraj Danilovgrada) nije Cetko, on je bio Ijekar (brat mu) ne mogu mu se ime~ na sjetiti, w BilediizvrSio samoubistvo opa- livsi glavom u kamenu plocu Sobai starjedina Andelko Tvrtkovie, Bosanac (od. Bijeljine, Majevice Brékog), bojim se da je Ziv, jade nam je ¢i rio. Bo je javni tuzilac BIH. Petko Saveljie izkraj Danilovgrada, bio je fina, meka du 5a, ai je otifao vee 1951. godine: Prisjecam se jos nekih éudovisnih sobnih starjesina Goran Vidakovié, Tugomir Kovacevie i drugi). Bilo je medu jima Povod za prebij »banda« bila je dovoljan razlog. Medusob- nna tuéa zatvorenika bila. je izvanredno smihen meted prevaspitavanay ali Je ma Strainija ucjena bilo obecanje da ce u slu- éaju »revidiranjae logora’ biti pusten toli- ko delienoj kuci, da ée biti amo rehabilito- Yan, vraceni Cin isluzba itd. Sve se 10 »2a- sluzivalos ako se prebija »neprijatel«. [t0 Sto geste. E, to Je monstruozno i dobro smisljeno od uprave. Tako se i danas na- Stoji éitava stvar prikazati kao medusobni obragun zatvorenika u koje se uprava za- tvora nije mijesala, To je cista lz. ‘Tako su neki, kao Kada Petricevi, od. mah w Beogradu pal. Stoga je on odmal giao privet: mane saga tl nie bao hodnike, nije bio u kibli, nije pozar- io, dobijao je eigarete. On je éak pisao u Bile, kao sobni starjesina, karakteristike ‘© nama. Isa je dotle da su ga i isljednici 208 toga prezirali, Tako je jednom ised nik Vukasin Mibié na moje oti isijepao cw Kadinu pisaniju i bacio je u korpu 2a sme- ée uz psovku. Taj Mihié, inaée, bio je il Nevesinjac ili Gacanin, brat one Savete Mibié Koja je bila saveeni poslanik nekad davno. Uz njega se rado sjecam Danila Boing iz lee, Nikada ih vite njesam seo, Obojica su otili w spoljne poslove. Valjao mi je | Drago Mijone i Thogeada (kasnije ministar SUP-a Crne Gore), U bilecki zatvor, poslije 2 godine pro- vedene w »Petrovo} rupi« na Golom otoku, rchagen sam 1953. godin, gai sam, ta le, dugo proveo pod =bo}kotome, sve ddo 1955. godine. Pet godina ukupno. Tek kkada su vidjeli da nemam sta da tm otkri jem, izvukl su me iz =bojkotac. Razlike izmedu Golog otoka i Bilece skoro dai je bilo, naroeito prvih mjeseci, skoro god POSLJEDNJI POZDRAV VLADU LaKicU Prvi sagovornik iz nageg teljtona VLAD LAKIC, umro je ovih dana u Beogradu. Pesijedn|! put svoju tra- giénu Zivotnu pritu ispritae fe za sNate dane-. Nadalost, nije doéekao ‘rehabilitaciju niti se usplo srestl sa ‘nekim — drugevima-stradainicima, ‘mada smo se { mi trudill da doprine- ‘seimo Ispunjenju tin ella, ru dana, Jedino su uslovi smjestaja’ kad Smo presli iz Kule v normalne spavaonice bili bolji nego na Golom otoku. No, mi smo bilt oguglali na sve pa ina batine. Ako Sovjek odludi, moze se i na njih oguglat, 3li ako se potne kolebati, nista 2. Covjek postane s vremenom Zivotinja. No, ako odlusis da neces nikoga da tuces, mo- ef ostati humani stvor. Ali, ako poénes, foovig sa tobom. Prvoy ne ver ti: Hednici, drugo, zatvornici, te¢e, prestane da vjerujes sam u Sebe. Meni kasnije nije tetko padalo sve to muvenje, jer sam tako odluéio od prvog momenta! Posto sam se pri kraju robije. ponovo vratio na Goli tok, éak sam predavao komandirima Isto- riju KPJ, Ljubo Vusovie — Arhimed ih je sie matemate, Kosta Perucien geogrt ju Milonja Bojovie je predavao srpskoh- jezik... Jednom sam umjesto SKJ, upotriebio.grethom shradenicu SKP(), sam_se sretno izvukao pred isledni- kom... Tada mi je bilo priligno dobro. Is smo Sami kroz logor. Konaéno, pose sedam godina robia- aja, pusteni smo svi iz grupe koje sam po- mminjo, ukljueujuel {Vlada Daptewea. Administrative (nevojna lica) na éelu sa Bozom Liumovigem, éuvenim crnogorskim revolucionarem i predsjednikom KPJ v to- ku rats, putteni su znatn rani, 2 bilo im je neko okie nego nama, Nina dal pero. i ng gudeno, vee su dobiall gull fundvije satvors, \ 2a fats frie Koncehoga cea sou bit aan Geb eae aa feline uputi sam pismo supred ko} Hceecg ds oe candies | peal ee eres Seer va Co ka Jednom je doveladecu da me vi Bice 0 Parade nies azo, Tiel Bde pee sie rolbe | baenhaeic en ei do oge:Poe godine sam inao psi, nl primo kekyu ng i oak rade ira dee ap Sam se 195. godine uTscorjskom sn Eine Gore ut Titogradu. Ta sam imag Kovediocs jednog divnog covjeka, dr B Ie Voor Pen , poreeso aa Pio aes earn a, rea Be reid es.. Sree foivoeso vain ef vot inanjuat Ka Param podigl cetoro djece koja tril fakete | Canovi su SKJ-Od aie srorieere ete Tene odtekne, pa, polio je 10 ene oabhariucens ee Pati eeeaystetiem iver Moet nit se figpe pars. O00 je da eal fue moe dane van da tops, bes obsita na politike raz fae. Sesh Hane hol sa a wok isa nina ponekad poljbin, ja broom Bien atte a on ecra Ee) od mene ego a i Be iene tre vadravos,u redu, ko neés, nikome Tsk da Ge na ikada tel Ie Jer, biva bona Seeks pom ne govorime 0 centralnim aripeimay Gjesniom. daa ton a ake Cine Gore, Sree paleno | onic da Frau dokumensacj a Bileé, Golom 9 fe Graiitklj weces coast aa feo su nas post Dokument suse ‘atmo. skopljat a jednom il neko mesa iz cele zemlje, al nh dana Gyo.je formalno owaranje aha ll SK Cine Gore. Toe fortalizay a pecs eee a ‘ie i ka ed mop fs sn alera eae Ko koji su na vast Mene su prvi fal dl a Ge ines nos oka eka im je prosio! ‘Sumnn}sn da je mogué novi Gol Protao je period festieranj fui ma wie nepopretivih. Ko fe isha ‘rok? Samo on! koi su bl glans a ‘To | weeee ne sam, motda Gots Bakane Reskove je bio egeekuton jan Coviek Koj ese Hepo tvavaoy flava akter yerovatno Rardell AS Ee Tine Goll cooky 10 au pri tall 2 Goll ok, ak | dete ae Zabiljezio: Slobodan RACKOVIC BRERIIIIRIIIRIE AAAI ARI RA IRIE I PIER