UIME.NARODA TUZLANSK PROCES Kako je sedmoro judi osudeno : ree na 28 godina robije? - ° fe Zasto je uklonjen Pasaga a x Mandzic i kakay je udio Franje Herljevi¢a i Maje Mijatoviéa u cijelom slugaju? Da li je Zgonjanin samo nadgledao? Seljak iz okoline Zvornika, u fesu i opancima, neprestano je Ponavlizo komediju sa dzepnim. sa- tom. Na svako pitanje Sudskog vijeca vadio i sat iz déepa, netremice gle- dao u njega nekoliko sekundia onda 82 vratio u déep i ponovio: »Gospoja Sudinice, ja se nigeg ne sjecam, eto, veé sam zaboravio i koliko je sati bilo maloprijé.« Posto mu je reveno da na- Pusti sud, po8ao je prema vratima, za. sta0 pored lupe sa coptuzenima j upi- tao ko je Fadil Cokié, éovjek protiv kojeg je trebalo da svjedoti. Kada jeklupe, seljak je rekao: 40 SF a molim ter »Falal haltpvorio je optuzeni. OVO re ee od nadrealnih bizarnos- jessmo deer proces, voden u ljeto Hii, obilovac i na kojem su imovié, zvani Budoni osu- vodina strogog zatvora, ta sedam godina stro- "Ahmed Delibegovie na tee aaa Ah Oe ta gol fodine strogog zatvora, | ie na cetiri 8° spite Fill Cokie na dvije godine strogog Seniha Hodzi¢ na dvije godi- FP rawora i Dusan Glamotanin na { est mjeseci. : ies te mero uct osudeno je Wipe dradeser osam godina i fest mjese- H etke robije zbog prive na sijelima i an U javnosti su predstay- Poor kao nepsiatliska grupa, mada hi medusobno.nisu ni poznaval i poticu iz ugledash tuzlan- Soper fea izuzev Dusana Glamo- Teatina, koji je rodom iz okoline Prije- dora, lanom neprijateliske grupe je zahvaljujuéi prijaeljstva sa Fecfikom Selimoviéem, rodenim bra- om poznatijeg Mese. Ljudi koji su ileke 1975. pratili proces kazu da je, 1u pozadini cijele stvari rijeé Mijatovica sa Paiagom Mandii¢em, BE hcrojem | legendom ovox BW sudskim spisima na mnogo Se spominje ime PaSage Man- Btescléciino zaito {on nije: ‘odnosno razgovorima, éak J) Baie, nerijetko je i vodio Gislog procesa kazu da tada nije bilo @gedno suditi Pa3agi, ipak on je na- Toda hero, alibi prjacel} nepr Samoupravljanja i nacionalista, des kvalifikovani judi iz grupe, JB Sasvim dovolino za politicku likvi- #Gju i uklanjanje Mandzica sa javne & Ukoliko je taéno da je ovo bio Pelion je vise nego ostvaren, jer j uklonjen ne samo tego dot Liz tivota, Nedugo posllje svie-| Bia, na kojem je narodni hero), Sje¢anju izvjestaéa TV Sarajevo (Ookriaju Franje Herljevica i Cvijetina sa tog sudenja, obilno crvenio i zno- jio, Paiaga Mandzié umire pod miste- rioznim okolnostima, odnosno, nejas- no je da li se radilo o infarkw ili pak © samoubistvu izazvanom prevelikom dozom sedativa. Tako Pagaga Man- diié svakako jeste najtragignija lignost procesa Herljeviceva pliacka blagajne Cijelu stvar svojim kazivanjem na- stoji da objasni i tada osudeni Ahmed Delibegovié, prvoborac i predratni skojevac, koji’nam je rekao da ce za- htijevati reviziju slueaja: »Proces je organizovan da bi se obracunali sa Pasagom Mandsi¢em. Nosioci obra- éuna su bili Franjo Herljevié i Cvijetin Mijatovié. Herljevié se bojao Pasage jer je on na godinu dana prije procesa regulisao svoj predratni revolucionar- ni stag. Mi stari tuzlanski komunisti znali smo da je to farsa jer je Her Vig pred rat izvrSio provalu u tzv. Bra- tinsku blagajnu v Solani i ukrao pare Nakon toga policija je uhvatila njega i jo8 jednoga, proveli su ih vezane kr Tuzlu..., éini mi se da je to 1940 1939, ne znam taéno ali to se moze Ijatke i Herljevie tjerani su iz Partije i ne samo iz Partije nego i iz sindikata. Tad sam prvi put éuo za rijeé »bojkot«. Zabra- njeno nam je bilo i »Zdravo« da im kazemo. Zbog toga sto su obrukali Partiju, radnicki pokret i sindikat gra- fiera. Radi toga Herljevi¢é nije imao pravo na regulisanje predratnog par- tijskog staza. To je bila nefuvena drskost i on je to napravio 1974, kada je postao savezni ministar unuceasnjih poslova. U vrijeme kada je Herljevic obio kasu, PaSaga Mandai¢ je bio sek- retar Oblasnog komiteta ion je bio Eovjek koji je rukovodio izbacivanjem Franje iz Partije. Sada su Vam jasni Herljeviéevi razlozi, a Majo Mijatovie je imao drugu ratunicu. Njemu je P. __ saga smetao kao neko Ko je bie prvi bolji ji u ovom kraju. Mandzic je, bez _ obzira na neke gre bio opauden posto je porpuno ravnop- | "YH utestvovao wu inkriminisanim faite, lava ri itfOni koji tvrde da poznaju sustinu rijatelj neprijate- f k; DR SALIH BUREK: MISLIO SAM DA NECU IZACI ZIV IZ ZENICE! tribun i proleter k Sao Mitrovicu a i u ratu bio pravi ju- nak. On je bio narodni heroj, ali pra- ‘vi, a ne kao Cvijetin, koj Majo je surevnjiv covjek i njemu je 9 stalo da u ovom kraju bude prvi, pa 10 do njega. E, sada trebalo je naci “ nagin kako se obracunati sa Paéagom, mada su mu vec prije toga svaita pod- metali. A mi smo, judi koji su ore ni na robiju, posludili kao orudje u tom obracunu, Svi poti¢emo iz. ugled- nih muslimanskih porodica izuzev Pe- eta (D. Glamoéanin), koji je isto prvoborac i on im je trebao, to je bila nekakva kamuflaéa da se ne sudi sa- mo Muslimanima. Trebalo je pokaza~ ti da je PaSaga nekakay veliki Musli- man, pa su nama imputirali musliman- ski nacionalizam, a mi’smo se druaili sa Pasagom. To je smijesno, jer je, re- f F OREEEEERRRRRREEEEEEEcimo, Budoni, koji je Srbin po nacio- nalnosti, osuden za muslimanski naci- onalizam. Od troje moje djece dvoje nose srpska imena, tek treéem sinu sam dao ime moga’u partizanima po- finulog brata, Asimar Ja sam dobio Orden bratstva i jedinstva medu prvi- mau Hrvatskoj, gdje sam ratovao i mt ideju sam Sirio cijeli Zivor. To Sto su me osudili za nacionalizam je najobié- nija glupost. Jednostavno, mi smo bili grupa Muslimana koja je bila ugledna Tuticajna i sa nama se trebalo obratu- nati, Osim toga, imao sam nesrecu da je Herljevi¢ saznao da sam komentari- S30 regulitanje njegovog predratnog arijskog staza, pa me je trebalo dis- ditovati. I brat mi je bio zatvoren tri-éetiri dana. Nakon So me je pod pritiskom policije nagovarao da tere- tim ove druge jude na procesu, sto sam ja narayno odbio, pustili su ga. To je bio proces u kojem sudsko vije- € nije odludivalo ni o éemu, pa ni o kazne.« Cimi¢eva intervencija kod Bijedi¢a Oko procesa ispredano je niz pri¢a poput one koja govori da postoje Manddicevi spisi koje je namjeravao uputiti Titu a w kojima je objaénjena pozadina cijelog sludaja. Jo$ se prica da je Esad Cimié, kada je vidio da se radi onevinim jjudima, molio Dzema- la Bijedi¢a, da intervenige kod Tita. Nad realizacjom procesa, izuzey Herljeviéa, bdjeli su jo8 i Mato An- drié, tadagnji republicki sekretar unut- raSnjih poslova, kao i Du8ko Zgonja- nin, u to vrijeme Sef SDB-a, diji je »demokratski angaZman« poznat jav- nosti i u aferi »Agrokomerce. Zgonja- nin je bio zaduien da nadgleda i po- spjeduje revnosnost isljednika, mada je, kako kazu neki od osudenih, jed- noga od njih i sam fizitki »obradi- vao~. Poseban tragi¢ni peéat predme- tu jz 75, daju i sudbine svjedoka ko} su izgleda kupljeri s koca i konopea. 1 ‘oni su bili hapgeni, dréani satima pa éak i danima u zatvoru, stanovi su im U IME NARODA pros ortalo petoro ij prewesani, priegeno im je ibaciva- jem sa posta ili oduzimanjem penzije sve dok ne bi pristali da »saraduju« sa policijom. Nakon procesa jedan dio njih se iselio iz Tuzle a Abdulah Sa- rallié koji je srjedotio protiy Deli goviea, svog skolskog se i umro. Cak i oni policijskim vlasti- ma najlojalniji svjedoci bi izlozeni bojkotu jer su poznavali »drdavne ne- prijateljes. Radi ilustracije pravne strane slu- ii wercteono wide eed ye" Salih Burek, inate doktor ekonom- skih nauka, kako u presudl stoi, pred vide lica negirao je sistem samouprav- jan} weieuieda lelabost ui jugaslor venskoj privredi proizlaze iz samoup- ravijanja. On je govorio da mnoge scyari ne idi'nadobro i da seu jugos Joeeubheigieairedy tiekencla irae pa taju struénjaci vec politi¢ari, te da je zbog toga Jugoslavija prezaduzena u inostranstvu, da tréigna privreda kak- va je u Jugoslavil vodi u anarhiju, da u Jugoslaviji nema slobode i borbe milljenja, da je Savez komunista po- aly qiubsia pratateraiie daljeaieers vo sastantenje uzrok manogih inflacija © fa dud tablucaje da je tne oc nio'Kriviéno djelo nepriateljske_pro- pagande iz dana 118. st. 1 Krivignog Zakonika. On je jo8 govorio da su po- lozaj na Tehnolos fakultet u ‘Tagd aeatal Hvar de shox torn ta njega nema mjesta. Takode je rekao da su Muslimani s obzirom na broj- nost u Jugoslaviji stavijeni kada oe ena eee nea ee kako sud zakljucuje, pocinio krivitno djelo _ nacionalne netrpeljivosti, mrénje i razdora iz Gana 119. st. 1 Kihitnog sakonikal Opiuzent Dalian Glamoéanin pred vite lica je govorio da je Tito kule licnosti, da je najvedi ule lidiosd = dime je potinioikertvits 4, propio ~ dobila je Fetija Pasig, no dielo poyrede ugleda nih organa i predstavnil Krivignog zakonika, jvije, medutim, prostor zvoljava da ih na ovaj. mo javnosti. Male i velike nesret Zahvaljujuci Gnjeniai Muhamed Ibrahimovié Sansu da dijeli pravdu nay bila da govori za novine 4 Jjujuéi nasoj, upornosti ip govor na neka pitanja, ‘ona na koja je mogla. po savjesti i niko nije pritisak. Sve Sto je imala esudi, Na pitanje da li Ko sudila nije znala ode if bila su druge veemedan nam nije rekla. Na da se sa omladinom dat izagi na kraj, kao i to zati pra8inu, jer takvih p lo jos, 310’ »skromno« put gospoda Pasic, kako. zaboravni svjedok sa p danas kroji pravdu u odlaska Nakon ee elo ila sav pea eda, obilovalo vrjeme a je javnost vee pomalo, sve te kanibalistitke potea Gitaoca jesu velike i male sreée koje stoje up politigkih procesa. Takva porodice Cokié. Majka F da umrla je ili, bolje re dvojicom sinova koji su robiju. Zatvorske viasti da sahrane majku iako je: da plati dnevnice zatvorskiq ma. Njihovu majku s Sije. Ovu i sliéne nesreée raviti nikakve revizije proc ilitacije. q