NEVEN BUDAK ULOGA BIHACKE KOMUNE U OBRANI GRANICE DIE ROLLE DER BIHAC-GEMEINDE BEI DER VERTEIDIGUNG DER GRENZE Onicax iy myGmmannje Boje xpajue y jyoenoaencxua seanana y nowos cen do Kaptoguexon ange 169.{ayant clamonn Croke axaneatie haya i ‘YaleroeT#, nib. XLVI, Oxexome Heroprtjexite ayn, Tab 12) Sonderdruck aus der Pubikation Die Mildgprensen tn, den jugoslawischen ander “der Netogt big om Frieden von Rariowite Tel wisepschaiche ‘Konferenzen, Bd XLVIII, Kiasse fir Geschichtswissenschafien, Bd BEOrPAM 1989ULOGA BIHACKE KOMUNE U OBRANI GRANICE, NEVEN BUDAK (Zagreb) © potecima bihadkog naselja danas zamo vrlo malo, ili gotovo nista, pa spak, nema sumnje da sh valja traditi u onom istom wreme- nu kolonizacije 1 Kojermu nastaju i gradovi u Slavoniji. Prema jednoj nepotvedeno} vijesti u kronici Ivana Tomasi¢a, Bihaé se prvi pttia spo- minje 1205" Povetke organizacije komune, medutim, ‘prvi puta jasno datira privilegij so ga je gradu 1262. dodijelila kraljica Marija? Tom Je. puitikom strates ekonomski iaizetno venom naselju odobrila Slobode koje su imali gradani Gradeca i ostali hospiti s ove strane Drave: pravo izbora suca i Zupnika, slobodu seljenja d oporadivan; porezne olakSice? Stovise, gradani su u_potpunosti iweti od banske Jurisdikeije, a nisu mu bili duini davati ‘niti ikakvu zalazninu, Daka- ko, kraljica im je dodijelila i zemljiste, Oprost od carina othriva nam posredno tmgovathi doseg grada: njegovi stanovnici ne moraju placati tribute u punom izosu niu kojem mjestu, i 10 prema povlasticama koje im je kralj, prema rijecima kraljice, veé odavno dao. Kada je Ladislav 1279. potvrdivao gradske privilegije, naglasio je kako nitko iamedu Drave i mora ne smije zahtijevati nikakvih podavanja od Bis- éana, $0 magi da je Sitavo to podrudje ulazilo u ‘djelokrug njihova poslovanja.* Pozivanje na neki raniji, nesacuvani Belin privilegij, osna- Zuje nae povjerenje u Tomasiéev navod 0 postojanju naselja ‘potet. koi stoljeta ” Svakake, ovako vaine povlastice bile ou u velo} meri posed 2 iauzetno povoljnog polozaja maselja na putu iz Panonske mizine re ‘ma moru, odnosno ‘a samo} graniei hrvatskodalmatinskog i slavon- skog gcoprivrednog podmidja, Kroz Bihaé je vodio put 2a Boom, @ yee je letimigan pogled na kart dovoljan da se stekne odredeni ‘po- Jamo veltin’ podrutia Kojeg je ered cirsce il slabile verso wa sc U iaranom posjedu grada nije'se-nalazilo veliko zemljiste, ali su sto. + Prema: Radoslav Lopatig, Bilas i bihacka krajina, Zagreb 1913, 43, 2 L, Thalldczy —'S, Horvath, Codex diplomaticus partum regno Hungariae aanesarin, Comitatum Dubleca, Orbdse et Stona, Budapest 1912 (dalje: CD BOS), 3 7 0 gradskim privilegijama u Slavonifi vidi: N. Kiaié, Prilog pitanju. postar- a savondi arash, doom radova Wlozofsog fskalteta, Ti, Zagred 188. tb Dos,Neven Budak 43 ‘a privilegirana naselja, k tome matno manjeg matenja, na sje ae big Pilg ani, ame as en ob Yeni Siselja takvog tipa’ niti nema. Ekonomski je stoga Bihat za $2iSisko zalede pretstavijao centralno mjesto prvog eda. ‘Dok seu privilegiju iz 1262. za oznaku naselja jo$ ikoriste, ter: mini pesirum'4 villa, gradani se vee 1271. nazivaju tota communitas; W'S. Ludoviku poturdi povlastica rabi izraz civitas.* Za dustracijt fuqoja Komunanog uredenja vaina je isprava iadana u Bihaéu 1488. Dok dem tekst nije 2a ova svrhu ganimljiv (radi se o opravdanju ne~ Ehe otsusosti s rots), potpisi mam otkrivaju mnogo toga, Us 2p: hika, kao prvopotpisanog, t1 su joS i potpisi suca, drugog suca, pos Sica, dvojice priseznika i notara’koji je i sastavio éspravu, 0 je uredenje dekle gotovo 1 potpunosti izgradeno po, uzoru na ono Slavonsieim. gradovima. Nekoliko, godina pred pad » javlja se uz face | gradonavelnik, Birgermeisier, Sto bi moglo govorit-o daliniol Ggmadajt opéine na sliGan nagin kao u njematkim i austrijskim gra- dovima’ “Odnos vladara prema Bihaéa nije se razlikovao od odnosa pre- ma drugim gradovima, sto znaéi da se u vrijeme Zigmunda poteo kva- Hin? Vee 1387. odhzeo je od kraljevskog bihackog posteda, iako ne i faravno od grada, neka'sela, da bi ih poklonio sinu kneza Noval Gstrovice'® @ 1411, po prvi je put zalozio grad zajedno s vaznim utvrdama Sokolom i Ripéem Stjepanu i Pavlu Cuporu za 6000 florena.** Dvade- Seigodina Kasnije zalotio ga_je Frankapanima za 28000, pa opet 2a {4000 lorena Napakon ga je 1434. paklonio Stjepanu Frankapanu, Ostavéi tako defintivno. bez “najjaceg_ kraljevskog uporista w Hrvat- 3 Komunalni razvo}, medutim, nije bio prekinut ni tada, Pred kraj stoljeca situacija u kojoj se Bihaé nalazio ni je sasvim jasna. Izvori Kojima zasad raspolazemo | dozvoljava- jG nam ugiavnom samo pretpostavke, a ne i zakljutke. Tako fe moguce da. je vee Matija Korvin u kastelu imao svoju ~L Lopasig, Bihad..., 234 + BOS, 33 eS ee ce ate, mil it Reap ag Be co, ae apie ec, Prt, aa wa go ates LE BR Ses Rasa i Ge AR i ele it en les ie ti al a a i ao ca, rss Ure eo dar [ate vee Sieben ares Holster ka eg aa Nomen © a dew Se nce be Eat Reichstag bis 1326, us Stadte und Sténdestaat, Berlin 1980. EEE tu, olen dont coi de reneo ous il ag Bs Pee ‘Uloga bihacke komune w obrani granice a posadu,Y* jer 149495, Vladislav II daje novac 2a otkup bihackog ka- Stelana."5 Izgleda ipak, da su Frankapani u svojem posjedu zadrali sam grad, Kojeg im je ical} odweo posto su pasta! ur Ferdinand, ali im ga’ je akon ugovora 0 nasljedivanju, 1491. ponovo vratio.!* Os. kudni izvorni podaci ne opovrgavaju, ali ni ne potvrduju postojanje fovakvog dvoviaséa, koje je teoreiski bilo moguée. U svakom slugaju, grad (6 utwrdom?) nasljeduje Beatrica Frankapan, a preko nje Ivanig Korvin i Juraj Brandenburski, 1509. grad dolazi u ruke Andrije Bota, Koji njime izgleda ne upravija kao ban u kraljevo, nego u svoje ime. Tei godine Kasnije Bot umire, a njegova udovica predaje grad novom ba- tu Emeriky Perenju." Perenj je pokazivao dosta interesa za obranu grada, pruzajudi sucu i gradanima novéanu pomoé, kao Sto je i fra njeveima dao 100 florena za gradnju samostana éija je 2grada, zasi gumo, webala posluziti i za uévrséivanje zidina.” U banovo ime gra: dom je upravijao kapetan Juraj Strazemanski, ali se zbog toga ne mo- %e smatrati da je tada osnovana i Bihacka ‘Kapetanija: Njene ve potetke morat Gemo potraditi tek u godini 1527. Naime, s tu osvajanjima hrvatskih zemalja, granica ‘se sve vi8e pribliéavala pod. rudju Koje je ekonomski i vojno gravitiralo Bihaéu. Sve Sesée tun napadi ugrofavaju sam grad, i, sve GeSée seu njegovo} akolici okup- ja vojska za obranu. Stoga nije pretjerao Niclas zu Salm, kada je U svom pismu Ferdinandu 23, VI'1522, napiseo »daz Wihitsch und Krup- Pa dieser (Steyer und Krain), auch Krabaten, und Windischen land slussl und pass sein...« (da su Bihaé i Krupa’ kljué i prolaz ovih 2e- malja — Stajerske i Kranjske — kao i Hrvatske i Slavonije)" Sam Ferdinand ogito je shvacao vainost Biha¢a, jer ga je nastojao na sva- ‘ki nagin dobiti u_svoje muke. Veé u weljaci 1527, pri zakljudivanju ugo- vora s banom Franjom Baithyanijem 0 uvjetima pod Kojima ce ga ovaj sluziti datinja tri mjeseca, Ferdinand se obavera0 poslati u posadu i oruzje* No, Ivan Svetatki, koji je grad driao u banovo ime, ali koga izvori nezivaju i vlasnikom Bihaéa, nije htio pustiti u grad lraljeve vojnike.® te Je napokon Ferdinand bio ponalan vatrazit od hnvatskih staleda da se grad u potpunosti prepusti kralju, ukoliko tele da ga utvrdi2! U Bihaéu je tako definitivno osigurana kraljevska vlast, Sime je omoguéeno i ustaljenje, ako ne i onganiziranje kapetanije. Is: prva je kapetan, koji je upravijao i Riptem i Kamengradom, bio pod ‘eden senjskom’ kapetanu, ali se Kasmije osamostalio* Vremenom se BE tilisery — 5, Hocvith, Codes dip * LThaligery — S, Horvith, Codes diplomaticus partum regno Hungariae sanesartin, Bat, strane opptsnm Tajcen Badapest 3 Lopasi¢, Bihiad..., 48. a me : * # V. Klaie, Povijest Hrvata, kn}. V, Zagreb 1973, 24, 2 L, Thalldcey — A. Hodinka, Codes diploniaticus partium rego, Hunga- rige adnéxarumn, & Horite ‘vegheisek. obtevétara T Kote TOCA, Budapest 1903, 157. a 2 2 2 Ista or. 8 Isto, 6216. 4 Lopasig, Bihad..., 57 4 Isto, 550 Neven Budak. cefao broj utvrda pod njegovim zapovjednistvom, tako da ih je 15je ia" remoe geten To Je jedan ie nase toa, voja i ou je omajania ts je evela na Nola tkapetanife. Tran grada, Ripae, Sokol & lzacié-” Ostalo je bilo éi Srvojee, se aklopjen Sian, kapeoniy eno, Nedabran kao srediste kapetanije kako zbog svog inuzetno dobre idlaja tako I zoog relationo velikog broja svojih stanovnika dee rea temmelju nenavedenih izvora twrdi da je «gradu pred nje- Leas Meulo 5000 udi, Sto bi moglo biti tosno, Jer eapovjednik kr Bot tim 1592" arviestava dau gradu Zvi 4000 stanovnika, gem ding M pbrefit | vojm posadus* Ons. je mogla brojati 300—400 vo}. erate eg prema podatina i 1577, ikada su utvrdi sinjestena 284 Jojmikast Iz oh brojkd jasno fda, je obrana bihackog pod- sok ccivala u prvom redu na gradanima Koji su mogli dati i preko Fae Panitaja, Wok je eitava Tirvatska krajina 1577. amala 2750 vo)- S508 Teun fe razioga, smatram, digo najvainije uporiste na kra aik“lada ‘bio ‘Steniénjak, vjerojaino ‘najveca.viastelinska varoS “w Hel atjol, Hrvatskoj*" Uostalom, da je sudjelovanje gradana | w Ginant tile presudno, vidi se i iz same Sinjenice da je postjednii Di SEE apc Labg io pisien na pred ‘ada ie Opeinska uprava odlutlla prekimati o:por a ‘Sam ijudetva, opdina je, sa zemijistem koje joj je pripadalo, mogls ovigulati | namimnice z=: prebramt posade, Priliéno. je e$ko re- eetuina! prolavodnju, hrane bihacko} -akolil, jer su podaci e- JQ Tneusporedi, al-nokim brojkama, apak raspolazemo, Talc, sx Joe posjed? Koji su pripadalt Sokol 1520, davai 80 quarta 2ita per rots, a 1548. 89 quart.” Proizvodaja se, dakle, povecala, iako Fano moral ogekivati upravo suprotno, No, istowremeno, u veri Ka- Oimncrove wojne 1526, izyjestava se da je kraj oko Bihaca pust, da je fans malo fda je skupa® Protokoli ratnog vijeca puni su zahtjeva za Ute provijants, Grad se cvakako nalazio teSko} situacii, opko- Haw gotevo sa suih strana turskim posjedima, tako da se poljske ra- Fen eetelo Sbavljaté samo pod nadzorom vojske* Tako se 1587. pred- HO meBsate tardaka na Pokoju, eime bi se ustedjelo 100 guldena de een brant jer bt proiavodaja porasla, Takoder bi se a obit © Isto, 60. * Ia 5 HY, 192, 1v, 100, Lopasi, iad. 78 wea By Dnemer Woaiske aif, Raj, 1, Zagreb 1884, 37 = ine ee eee gates noe, lt 8, Oba tema snes ra ta meta lM a ogg ae CSAS es air nae | ieee pu Rare Gate. can alse Menlo ee ue are sera ery ache sie cs Hn ll Sie Senet le Wautaie e Lopaile manic itske krajine, 38). ee IRE GaP woot se nonamersi nay Gece THE x ieee ee Uloga biliacke komune w obrani granice 51 afim gorskim vhovima (Klokoskoj glavi, Vrazjem vrtlu, Zeljezno} gla- ‘Lt Sisk) morale postavie, straze, s time da bi se erie visini od 35 florens, pokzili Povedanom proizvednjom hrane™ Ber th straza gradanj misu’mogli sigumo odlagtl ni do svofih posjeda kod Zavale oko Sest am od Bihaca), pa vee i iz tog podatka motemo Zi ust dae rst opasnost us drugay polvie 6. st data gotvo sasvim sputala bilo kekvu djelatnost gradana, Sela se u okolicl napu- Stajy, 0 marae’ dovodi do jos vetey zapastalianja zemalioradne pa oficit’ na krajin! iosu potrebu poduzimanja odredenih tjera ko bi se neka od th sela ponovo napudila. Tako Ja} u Karlovy, predlate da se panove nsveli popaljeno ipod Ripéa, jer su otamo Biséani dobivali najvige ita, vina, mlijeka i diva Sing spomenttom dxjestay shor | Lage jprkos tome Slo nam saéwani podaci ne domvolfavaju zak ti dougatije nego. da je Bihac osamdesetih godina bio u tesko} situa: ciji, poneke su vijesti iz tog vremena ipak Kontradixtorne: 1584, kape- tan ievjestava o gladi u Bihacu, all o tome da gradani imaju hrane, ali da je ae fele dati bez novaca®™ Istovremeno se, medutim, nalaze ine tendanturi da u Bihaé potalje hrane 2a 3000 guldena, te da se ta hrana Festi gradanine. U gd jen blo poqude, Sak ie godine red njegov pad, stvorit zalihe hrane F's tada uw mogucnosti osu wojno posad 1383 quart jema™ : im ditasiea, vatan, je iavor lane za grad canije predstavljalo stogarstvo. Gradani su stoXom 1 tzgovall, ali su im smetnje Gini oko! Bi plemici, kao npr. Kobasi, koji im otimaju zemlju potreonu za i= paix” Tako narositih podataka 0 tome nema, jasno je da je smanje- je zemljoradnje pratilo, sigumo i u veso} mjex, smanjenje stobarswva. Ste to ig smmjale otpome moguénost Kom, «onda {sane " PValna je obavera gradana 1 odbrani grada bila i odréavanje 2 dina, 2a Ho sa dbs noweaes Romos Kako su vide tile porch ne nijima samima, to su dh odr¥avalt{ kada obeéani novae ne bi & pot urct! bi lepgéen, Ura, modu, 1 0 posta testo edo, Jer se zbog tutske opasnost’ gradani nisu usudili odlaziti w Samu deva ber kofh isu mogli Siti nikalive popravke, Ne jednom se. do- god 'da su Turei drvosjeze odveli uropstvo” “Privodno je da se grad poput Bihaca mogao razijati samo z- lhvaljujud trgovini i Ewsto} povezamosti-s okolinom. ‘Trgovaske vere potinja pucati u prvoj pole! 16. sty a oBito je da sasvim prostayu {dupa} ada se grad pont otcka nalao vred fustog mora U uvie tima Kada ‘se Jobavljanje hrane iz Karlovea pretvorllo u pothvat ne- mami POI Spomenic rvteke ain 8 152 ita ofa. Lange 8 so, 138 devi 8 via get 1. VIT 1586). STL? tot TE dee Seid 18 a I, ), Xii_ 156; 1590, XII, 215"; Da bi pomogle gradanima u nabavcl cara, vojne vlisti-odredhju uy proniasn 19, dase. gra oda pomoe 200 ‘aka koji bi sudjelovali u sjeti (IH IV, 1591, XII, 2557). :2 even Budak (prodvidive konainice, samo su imwetno odvazni tyovoi, mogli odredi- FBihaé kao cilj svog puta. Osim toga, potrazaja u gradu sigurno nije bila u skladu plateznim mogucnostima gradana, Jedini iavor njiho- vib novéanih prihoda bila je vojna posada kojoj su prodavali rakiju f iskvarena brana, od koje su vojnici, kako se Zalio njihov kapetan, Gesio pobolijevalis*' Osim toga, dogadalo se da me prime plac i po Setndeset mjescci, pa se i na njima teSko mogla ostvariti ncka zarada, U sto se preworila bihaéka trgovina najbolje nam slika spor gradana s kapetanom 1587: BiSéani su Se, iamedu ostalog, Zalili da im kapetan uskraéuje pravo prvokupa zarobljene stoke, na’ St je ovaj odvratio ‘da to Cin} stoga sto eu gradani tako Kupljenu stokw prodavali vojmi- cima po dvostrukoj cijeni.® Jedinu vijest o trgoveima koji bi dolazili { Bihae pretstavlja podatak o Dubovéanima koji uz najvecu opasnost dopremaju u grad rakiju i wino- Grad, Gijoj je mgovini tri stoljeca je bila namijenjena sjajna buduénost, pretvorio se w osiromaseno trZiste alkoholom, pokvarenom hranom, tkaninama ukradenima od vo}- ske# Uz Ijude propadale su i zgrade. Udani gromova prouarotili su 1578. veliki pozar od kojega, su stradale orkve i samostani, koji su jo 1586, bli bez krova. Tz gtada bedi svatko tke mote; redownich, ola i, gradani. 1577/78. otselilo se navodno 2—3000 judi, sto je svakalo Preljerano, all dabro dustrira psihom, cadnjih godina.? Svaksko Je 5 druge strane, depopulacija bila ublazavana _pristizanjem izbjeglic koje su napustale svoja sela u gradskoj okolici. Tonako loSe stanje bilo je pogoravano nepovjerenjem Kapetana i vojnih vlasti u gradana. Ideje 0 predaji grada potele su se javijati Yee éotrdesetih godina, u doba kada su mjegovi stanomnici moda jo8 Emairali da bi dobrovoljnim uklapanjem u turski teritorij mogli ubla- Zid ekonomske nedace stalnog rata.!* Kasnije, medutim, kada je grad ekouomski vee propao, sve vike se razmislja o njegovn napustanju. O {ome pisu i gradani i vojna uprava" Knizne 1578. éak se pomiSije na toda ee pralani isele, @'da se na njthovo mjesto dovede novo, pou danije stanovnistvo koje bi obradivalo zemlju. : Kako su za odrvanje grada ikranjski staledi bili napostijotku za- interesiraniji od stanovnika, to na raéun potonjih Cesto pax daju optudbe 0 Sarovanju s Turcima, wz Sto povremeno dolazi i do Sukoba gradana 5 vojriicima. 1582. gradski je sudac ak baten u tam- mica" Gradski kapetani stoga trae da se’ svakako pojaéa mjematka posada u koju su imali vige povjerenja, iako su i placenici éesto znali Bjezati, pogetovo kada dulje wrijeme nisu primili plac. © Lopasig, Spomenici hrvatske krajine, 151. 2 ito, © Isto, 149150. © O'fatbama na trgovina koja se odvija prilikom vojoih transporte nallazi se u protokolima gesto (npr. IH I, 1878, V, 58). W opasic, Bihad.n-, Topasie, Bila .:°! 68 © Nps Lopasie: Bihae..., 70-71; IH, 1592, 11,22, 8 TPE 1378, V, 16 oT Ti, 1382, XL, OTE IV, i381, 1, 1-2. Uloga bihacke Komune u obrani granice 53 Uloga koju je Bihaé odigrao na hrvatsko} granici kroz titavo je 16, st bila fauzctno matajna. Grad je odisia bio akljue i prolaz Hirvatskee, at je to u prvom reda mogao cabvaliti svojim gradanima, njihovo} brojnosti i zainteresiranosti 2a njegovo odrzanje. Vremenom, fubitkom trgovadke i promeine funkeije, zasigurno i slabljenjem obrta, © Kojima, na Zalost, malo toga ‘mamo, Bihaé se pretvorio u veliko selo. Zedrtao je upravne | viaueine forme grada, ali je svoje Tunkelje pre: ‘vorio u agrame, Kada gradani ni njih nis mogli vise obavijatiy i ‘ubili su Zelju da brane nesto Sto zapravo nije vike ni postojalo, | grad Se predao. Neven Budak (Zagreb) DIE ROLLE DER BIHACGEMEINDE BEI DER VERTEIDK DER GRENZE Zusammenfassung Biha¢ erscheint als Stadt im XIII. Jahrhundert, wie auch die meisten Stiidte in Kroatien und Slawonien, 1262. erhelt ¢s von der Konigin Maria das Privileg, womit die schnellere Entwicklung der Stadt crméglicht wurde, angeregt durch die auScrordentliche strate- gische und Verkehrslage. Wihrend der Herrschaft von Zigmund wurde die Stadt an Pri- vatpersonen, auerst den Cupors und dann den Frankopanen, verpfiin- det, denen ‘sie 1434. schlieflich verkauft wurde, Wihrend der Herr schaft von Matia Korvin Kkehrt das Kastell in die kéniglichen Hinde zuriick, die Siedlung bleibt aber weiter das Eigentum der Frankopanen. 1512, libernahm der Bon Emerik Perenj die Stadt im Namen des Kénigs von der Witwe des Bans Andrija Bot. Die Stinde tibergaben die Stadt dem Ferdinand definitiv, so da® man annehmen kann, dais damals das Kapitanat Bihac gegriindet wurde. 1576, befanden sich unter dem Kapitanat 25 Befestigungen, with rend drei Jahre spiter nur moch drei Ubriggeblicben sind: Ripatsch, Sokol, Izatschitch, Die anderen wurden von den Tirken erobert oder erwtiset, und tnige wurden der neugeyrindeten Kapitanerie Shin} angeschlossen, ‘Unmittelbar vor dem Fall der Stadt waren in Bihaé 5000 Men- schen (ein Bericht aus 1592 erwahnt 4000 Zivilipersonen, m1 denen noch 300—400 Soldaten kommen). Die Verteidigung von Bihaé ruhte also. aus den Birgern, de. relatiy zahireich waren, Zam Vergleich Gie ganze Kroatische Militirgrenze zahlt 1577. etwa 2750, Soldaten “RuBer um die Kimpfer Kiimmente sich die Gemeinde auch um die Emnahrung des Hers. Gewisse sparliche Angaben tiber die Erze- ugung der Nahrungsmittel én der Umgebung von Bibaé kénnen wir Weren der tirkischen Gefahr wurde der Radius des Bewegungs? im Verveichnis des Zehmten aus den Jahren 1520 tnd 1548 sehen54 Neven Budak reiraumes fiir die Bewohner 1587 auf nur 6 km um die Stadt _ver- ingest, woswogen viele Donfer und bebaubare Felder yerlassen waren. Es scheint, da es den Biirgern unter diesen Umstinden auch gelang, ‘gewisse Nahrungstiberschiisse 2u erzeugen, aber da8-sie diese ungern feidgung, und so ergab sich die Stadt 1592, Die Biirger von Bihaé hielten auch die Mauemn instand, woran sic besonders interessiont waren, Aber, mit der Zeit war Jhnen auch Giese Rolle erschwert, wegen der Gefahr, die bestand, wenn sie in den Wald gingen, um Holz 2a holen, Det Handel, fiir den wir ver- muten kéonen, da® er der Stadt grossen Gewinn brachte war vollig unterbrochen, ‘als Bihaé in der zweiten Halfte des XVI. Jahrhunderts Yon den tiirkischen Territorien umgegeben wurde. In der Atmut und Not, in denen sie sich befanden, gerieten dic den vierziger Jahren tauchen Iden tiber cine Ubergabe der Stadt an die Tiirken auf, dic man auch spiter erwahnt, und 1578 trugen sich die Militirbehdrden mit dem Gedanken, die tuncuverliissigen Biirger ‘nim Auswandern 7a 2wingen, die nowugewanderte Bewohmer ersetzen Sollten, die willg sind, das ‘Land an der Grenze selbst zu bebauen. ‘Thren langen Widerstand gegeniiber den Tiirken konnte die Stadt dor Vielahl der Einwohner und deren Interesse an der Verteidigung Verdanken, Im Laufe der Zeit verwandelte sich Bihac, nach dem Ver- lust der. Herrschaftsfunktionen, in ein grosses Dorf (Ackerbiirger- stadt), Als es unméglich wurde, auch die Felder in der unmittelbaren Nahe zu bebauen, verloren die Biirger das Interesse an der Ver- teidigung, und so ergab sich die Stadt 1592.