Metabolizam fenolnih jedinjenja.

Hemijska reaktivnost i biološka

aktivnost.
 Metabolizam i bioraspoloživost
Biološka raspoloživost (bioraspoloživost) se odnosi na in vivo količinu i
vrstu molekula i njihovih metabolita koji se javljaju u cirkulaciji nakon
njihovog unosa. Da bi slobodna forma molekula ili metabolita bila u
cirkulaciji, neophodno je zasićenje metaboličkih puteva sa „farmakološkim“
dozama. Unos nutritivno relevantnih količina rezultuje intenzivnom
deglikozilacijom, glukuronidacijom, sulfonovanjem i metilovanjem, u
prisustvu brojnih enzima u jetri, tankom i debelom crevu.

Flavonoidi povezani sa jednim ili više molekula šećera su poznati kao

flavonoidni glikozidi, dok su oni bez molekula šećera poznati kao aglikoni.
Sa izuzetkom flavanola (katehina i proantocijanidina), flavonoidi se u
biljkama nalaze uglavnom u formi glikozida.

Aglikoni flavonola, kao što je kvercetin, su lipofilnog karaktera i mogu

pasivno difundovati kroz biološke membrane. Sa druge strane, glikozidi
flavonola su hidrofilniji, što im značajno otežava difuziju kroz ćelijske
membrane. Stoga je za njihovu apsorpciju neophodan neki transportni sistem.
 Glikozidi flavonoida
Veza sa šećerom : O-glikozilflavonoid >> C-glikozilflavonoid
3'
 Položaj glikozilacije: 3-OH >7-OH >> 3‟, 4‟, ili 5‟-položaj
2' 4'
8 1 B
 Stepen glikozilacije O 2 5'
7
A C 6'
 Broj različitih šećera uključen u građenje glikozida 6 3
5 4
Aglikon flavonoida

Uobičajeni šećeri pronađeni u glikozidima flavonoida

D-Glukoza L-ramnoza D-galaktoza L-arabinoza D-ksiloza

• Pored apsorpcije, aktivnost fitohemikalija in vivo zavisi od
intenziteta i načina njihove metaboličke transformacije u
jetri i bubrezima i stepena njihove distribucije u tkivima.

• Utvrđeno je da se glukuronidi i sulfati prvenstveno

formiraju u tankom crevu i jetri dok se O-metilovane forme
stvaraju jedino kada flavonoidi imaju katehol B-prsten.

• Malo je podataka o apsorpciji, metabolizmu i ekskreciji

flavonoida kod ljudi, a ti podaci su često kontradiktorni. Za
apsorpciju flavonoida putem ishrane se dugo smatralo da je
zanemarljiva s obzirom da su flavonoidi u biljkama vezani
za šećere u formi β-glikozida. Samo aglikoni se mogu
apsorobovati dok glikozidi ne mogu.
• Prelazom iz želuca ka tankom crevu pH raste od 2,0 do pH 7,0.
Poznato je da se fenolne supstance s kateholnom strukturom
oksiduju u neutralnim i alkalnim uslovima. Smatra se da se fenolne
materije vezuju za proteine u kompleksnom hranljivom matriksu,
u kome pH vrednost može biti puferovana duži vremenski period,
što rezultuje delimičnom oksidacijom flavonoida tokom prolaska
kroz GIT.

• Enzimi sa sposobnošću hidrolizacije β-glikozidne veze se ne

sekretuju u tankom crevu i intestinumu. Bakterije koje se nalaze u
debelom crevu sekretuju enzime koje mogu da hidrolizuju
flavonoidni glukozid, međutim u isto vreme enzimi degradiraju
oslobođeni aglikon. Takođe, apsorpcioni kapacitet debelog creva je
mnogo manji od intestinuma, što rezultuje minimalnom
apsorpcijom flavonoidnih glikozida u ovom delu GIT-a.

• Aglikoni flavonoida se absorbuju u tankom crevu, u kome brzo

metabolišu do metilovanih, glukurovanih i sulfatnih metabolita.
• Flavonoidi se metabolički razgrađuju kako konjugacijom sa tiolom,
posebno glutationom (GSH), tako i oksidativnom metaboličkom
razgradnjom katalizovanom citohrom P-450 (CYP) kompleksom.

• Utvrđeno je da se najviše izučavan flavonoid flavonol kvercetin u

znatnoj meri apsorbuje. Konjugacija započinje stvaranjem
glukuronoida u intestinalnim ćelijama. Flavonoidi se vezuju za albumin
i transportuju do jetre. Konjugacija se nastavlja u jetri sulfatacijom ili
metilacijom ili na oba načina.

• Uvođenjem ovih grupa u molekul raste vreme cirkulatorne eliminacije i

verovatno se smanjuje toksičnost. Postoji nekoliko mogućih položaja
za građenje konjugata na flavonoidnom skeletu. Tip konjugacije i
položaj u strukturi flavonoida određuje kapacitet inhibicije enzima,
antioksidativnu aktivnost ili obe ove karakteristike flavonoida.
• Koncentracija pojedinih flavonoida i njihovih
aktivnih konjugata nisu dovoljno visoke da objasne
niži mortalitet od kardiovaskularnih bolesti u
mediteranskim zemljama. Međutim, zbog dugog
poluvremena eliminacije konjugovanih flavonoida,
moguće je ostvariti akumulaciju aktivnih
flavonoida u dovoljnim koncentracijama. Utvrđeno
je da je eliminacija kvercetina iz plazme jako spora
i može da traje i 24 h što ukazuje da se kvercetin
može akumulirati u plazmi nakon ponovljenog
unosa putem ishrane.
• Flavan-3-oli, kao i njihovi dimeri, trimeri i oligomeri su zastupljeni
u većim količinama u bobičastom voću. Najviše je ispitana
apsorpcija i metabolizam (-)-epikatehina i (+)-katehina čokolade,
kao i ekstrakta semenki grožđa.

• (-)-Epikatehin i (+)-katehin se nakon apsorpcije u organizmu mogu

detektovati u plazmi i urinu kao metilovani i sulfonovani metaboliti.
Na osnovu koncentracije metabolita (+)-katehina u urinu, utvrđeno
je da se oko 37% od unete doze flavan-3-ola apsorbuje iz
gastrointestinalnog trakta u cirkulaciju. Ovo je značajno veći stepen
apsorpcije u odnosu na stepen apsorpcije flavonola i antocijana.

• Sa druge strane dimeri, trimeri i oligomeri flavan-3-ola se veoma

slabo apsorbuju u organizmu. Utvrđeno je da su molekuli čija je
molekulska masa veća od 1.000 g/mol preveliki da bi se
apsorbovali. Ipak, oni su snažni antioksidansi koji prolaze kroz
gastrointestinalni trakt i ispoljavaju aktivnost u organizmu. Takođe,
postoji i mogućnost depolimerizacije makromolekula, i oslobađanja
galne i elaginske kiseline koje se lakše apsorbuju.
• Antocijani su detektovani u plazmi u malim koncentracijama, 0,5
– 1 h nakon ingestije. Takođe izlučuju se u urinu u daleko manjim
količinama nego flavonoli. Nakon konzumiranja svežeg
bobičastog voća ili sokova od bobičastog voća, u neizmenjenom
obliku u urinu su određene male količine antocijana (manje od
0,1%). Nije još uvek utvrđeno zbog čega su koncentracije
antocijana u plazmi i urinu mnogo manje od koncentracija
flavonola.

• Glikozidi antocijanidina se, za razliku od glikozida flavonola,

detektuju u krvi jer ne podležu hidrolizi pod uticajem β-
glukozidaza. Savremenim instrumentalnim metodama su određene
male količine glukuronida, metilovanih i sulfonovanih metabolita
antocijana u urinu.
• Polifenolna jedinjenja i njihovi metaboliti koji se ne apsorbuju u
tankom crevu, dalje se transformišu u debelom crevu, gde ih enzimi
bakterija razgrađuju, odnosno dolazi do otvaranja aromatičnog
prstena uz nastajanje metabolita niskih molekulskih masa (hipurna
kiselina, benzoeva kiselina, derivati hidroksifenilsirćetne kiseline
itd.).

• Intezivna prva faza biotransformacije i konjugacije rezultira

aglikonima kao što su kvercetin, hesperetin, naringenin i epikatehin,
kao i nastanku glukuronida, sulfata i O-metilovanih formi tokom
prolaska kroz tanko crevo i ponovo u jetru. Bioraspoloživost se
razlikuje u zavisnosti od tipa flavonoida. Izoflavoni ispoljavaju
najveću bioraspoloživost, dok se proantocijanidini, kao i antocijani
veoma slabo absorbuju.
 Struktura flavonoida i njihovih metabolita u cirkulaciji:
(A) Epikatehin, (B) kvercetin, (E) 3‟-O-metil epikatehin,
(F) epikatehin-5-O-β-D-glukuronid
 (C) naringenin, (D) hesperetin, (G) epikatehin-7-sulfat,
(H) (-)-5-(3‟,4‟-dihidroksifenil)--valerolakton, (I) 8-glutationil kvercetin.
 Intracelularni metabolizam kvercetina u humanim
dermalnim fibroblastima

• Kvercetin se ne akumulira, već se metaboliše

uridindifosfat-glukuronil transferazama - (UDP-GluA)
transferaze, sulfotransferazama (PAPS), i/ili katehol-O-
metiltransferazama, (SAM).

• Dolazi do formiranja intracelularnih oksidacionih

proizvoda, stvaranja 2‟-glutationil kvercetina i
demetilacije O-metilovanih formi kvercetina. Metaboliti
kvercetina cirkulacijom dospevaju do jetre, gde mogu
dalje da se metiluju, glukuroniduju ili podležu
sulfokonjugaciji.
 Zaštita ćelija od
oštećenja

Ćelijski metabolizam kvercetina (Q) i njegovih O-metilovanih metabolita

• O-metilovane forme kvercetina prolaze fosfolipidnu
membranu fibroblasta u većoj meri od kvercetina dok
glukuronidi (Q glukuronid) ne ulaze u fibroblaste.
Kvercetin i 3‟-O-metil kvercetin (3OMeQ) podležu
oksidativnom metabolizmu unutar ćelije i daju
intermedijere, a u manjoj meri se 4‟-O-metil kvercetin
(4OMeQ) demetilira.

• Kvercetin o-hinon (Q o-hinon) reaguje sa glutationom

(GSH) - (-Glu-Cys-Gly) i daje 2‟-glutationil konjugat.
GSH konjugat i oksidativni proizvodi se eliminišu van
ćelije. S obzirom da flavonoidi brzo i intezivno metabolišu,
biološka aktivnost metabolita flavonoida nije ista kao
aktivnost polaznih komponenata.
 Biološka aktivnost.
Direktna antioksidativna aktivnost flavonoida.

Biološka aktivnost flavonoida se može u znatnoj meri pripisati njihovim

antioksidativnih osobinama, redukujućem kapacitetu i mogućnosti da
utiču na ćelijski red-oks status. Precizan mehanizam na koji flavonoidi
ispoljavaju blagotvornu ili sa druge strane citotoksičnu aktivnost još
uvek nije razjašnjen.

Biljni polifenoli se ne smatraju uvek pravim antioksidansima, ali je u

mnogim in vitro istraživanjama ustanovljen antioksidativni potencijal
fenolnih materija u vodenoj fazi, "skevendžing“ (sposobnost “hvatača”)
slobodnih radikala, kao i porast rezistentnosti prema oksidaciji
lipoproteina male gustine, koji ukazuju na patogenezu u slučaju
koronarnih bolesti. Smatra se da se deo antioksidativnog potencijala
mnogih vrsta voća i bobica može pripisati polifenolnim komponentama.
Iako su fitohemikalije iz bobičastog voća pokazale pozitivne
efekte in vitro, da bi ispoljile sličan efekat i u ćelijama i tkivima,
neophodno je da se apsorbuju iz GIT-a. Apsorpcija zavisi od
mnogobrojnih faktora, kao što su molekulska struktura, unete
doze, osobine matriksa u kojem se nalaze, stepen biokonverzije,
zdravstveni status, genetski faktori itd.

Utvrđeno je obrok od 240 g svežih jagoda ili 100 g smrznutih

borovnica povećava antioksidativni kapacitet krvne plazme za 14 -
30%, što ukazuje da se fitohemikalije sa antioksidativnom
aktivnošću nakon unošenja i apsorbuju u organizmu.
U reakcijama lipidne peroksidacije, fenolna jedinjenja funkcionišu primarno
tako što izazivaju terminaciju slobodnoradikalskih reakcija brzim odavanjem
atoma vodonika peroksi (ROO•) ili alkoksi (RO•) radikalima:

ROO• + ArOH → ROOH + ArO•

RO• + ArOH → ROH + ArO•

Nastali aroksi radikali (radikali antioksidanasa) ArO• stabilizuju svoju strukturu

rezonancijom, tj. delokalizacijom nesparenog elektrona. Efikasnost
antioksidanasa raste sa slabljenjem ArO-H veze i porastom stabilnosti nastalog
aroksi, tj. fenoksi radikala.

Sposobnost monomernih fenolnih jedinjenja da deluju kao antioksidansi zavisi

od stepena konjugacije, broja i rasporeda susptitueneta (funkcionalnih grupa) i
molekulske mase. Flavonoidi sa najviše hidroksilnih grupa se najlakše oksiduju.
Za jednostavne flavonoidne oligomere stepen polimerizacije je u pozitivnoj
korelaciji sa sposobnošću "skevendžinga" slobodnih radikala.
Antioksidativna aktivnost flavonoida se uglavnom može pripisati
prisustvu katehol grupe u B prstenu (dihidroksilovan B prsten), koja
je sposobna da donira vodonik i stabilizuje radikalsku vrstu.

Druge strukturne karakteristike koje su važne za ovu aktivnost su

prisustvo 2,3-nezasićenja (dvostruke veze) u konjugaciji sa 4-okso
grupom u C-prstenu i prisustvo funkcionalnih grupa koje mogu da
vežu prelazne metale kao bakar i gvožđe (kvercetin kao primer).

Katehol Pirogalol
Benzen-1,2-diol benzen-1,2,3-triol
 Kvercetin

Struktura flavonola kvercetina sa karakteristikama značajnim za klasični

antioksidativni potencijal flavonoida.
Najvažnija od svih je katehol grupa ili dihidroksilovani B-prsten (osenčan
žuto).
Druga važna karakteristika je prisustvo nezasićenja u C-prstenu (osenčano
crveno) i prisustvo 4-keto grupe u C prstenu (osenčano zeleno).
Katehol grupi i drugim funkcionalnim grupama se može pripisati sposobnost da
se helatiziraju prelazni metali kao bakar i gvožđe (osenčano plavo).
 3'
2' 4'
8
1 B Karakteristike flavonoidne strukture koja
O 2 '
7
A C
1'
6 '
5
obezbeđuje najjefikasniju radikal
”skevendžing” aktivnost
6
3 OH
5 4
O

Katehol - o-dihidroksilna grupa u prstenu B doprinosi povećanoj

”skevendžing” sposobnosti;
Pirogalol - trihidroksil grupa u prstenu B katehola, kao kod miricetina, daje
veću aktivnost. Dvostruka veza C2-C3 u C prstenu povećava aktivnost, jer
doprinosi stabilnosti proizvedenog fenoksi radikala;

4-keto grupa u položaju 4 prstena C, pogotovo kada je konjugovana sa

dvostrukom vezom, povećava ”skevendžing” aktivnost delokalizacijom
elektrona;
3-OH grupa prstena C daje izuzetno jake ”skevendžere”. Verovatno je
najjefikasnija kombinacija dvostruke veze C2-C3 i keto grupe u položaju 4
odmah nakon katehol grupe;
5-OH i 7-OH grupa prstena A mogu doprineti ”skevendžing” potencijalu u
nekim slučajevima.
• Razmatranjem veze struktura-delovanje flavonoida,
poređenjem antioksidativne aktivnosti kvercetina, katehina
i cijanidina, utvrđena je važnost prisustva nezasićenja na
prstenu C, koje omogućava delokalizaciju i stabilizaciju
ariloksil radikala.

• OH grupa u položaju C-3 i njen položaj u blizini keto

grupe u položaju C-4, su neophodni preduslovi za
maksimalnu efikasnost "skevendžinga" radikala.

• 3-Glikozilacija flavonoida redukuje aktivnost u odnosu

na odgovarajuće aglikone.

• 3‟,4‟-ortodihidroksil konfiguracija prstena B i keto grupa

4, kao i OH grupa u položaju 3 na prstenu C, doprinose
optimalnoj antioksidativnoj aktivnosti.
 Sposobnost flavonoida da inaktiviraju organske peroksil radikale se može
uporediti sa uobičajeno korišćenim fenolnim antioksidansima, BHT (butilovani
hidroksitoluen) i BHA (butilovani hidroksianizol). Mehanizam dvo-elektronske
peroksil radikalske reakcije sa 3',4' i 2',5'-dihidroksiflavonolima i građenje
odgovarajućih hinona je sledeći:

OH OH O
OH O O
B
OH O OH O OH O
RO2 RO2
A
OH OH OH
OH O OH O OH O

Mehanizam reakcije flavonoida i peroksi radikala

Prva jedno-elektronska oksidacija daje flavonoidni fenoksi radikal, sa

naknadnim "skevendžingom" drugog peroksi radikala.
Kao rezultat ove reakcije organski peroksil radikal selektivno napada B prsten
3',4'-dihidroksiflavonoida, što važi i za 2',5'-dihidroksiflavonoide.
Iako je unos flavonoida visok, flavonoidi se intezivno metabolišu in
vivo, što rezultuje signifikantnim promenama njihovog red-oks
potencijala. Jasno je da bioaktivne forme flavonoida in vivo nisu one
forme pronađene u biljkama. Metaboličke modifikacije flavonoida
menjaju njihovu „„klasičnu‟‟ antioksidativnu prirodu.

Cirkulacioni metaboliti flavonoida, kao što su glukuronidi i O-

metilovane forme, kao i intracelularni metaboliti, kao na primer
flavonoid-GSH metaboliti, poseduju redukovanu sposobnost da
doniraju vodonik i predstavljaju manje efikasne skevendžere (hvatače)
reaktivnih kiseoničnih i azotovih vrsta od svojih početnih analognih
aglikonskih formi.
Koncentracije flavonoida i njihovih metabolita koje se akumuliraju
in vivo, u plazmi organa kao što je mozak su niske i mnogo niže od
onih zabeleženih za male molekule antioksidanasa kao što je
askorbinska kiselina i α-tokoferol.

Novija istraživanja ukazuju da klasična vodonik-donator–

antioksidativna aktivnost ne može da bude jedino objašnjenje za
delovanje ovih jedinjenja. Sve se više smatra da se ćelijski efekti
flavonoida mogu pripisati interakcijama sa specifičnim proteinima
koji se nalaze u signalnim kaskadama.
 Helatizacija metala
• Metalni joni, kao što su gvožđe i bakar mogu katalizovati
proizvodnju slobodnih radikala.

• Za heliranje metala potrebno je da molekul flavonoida sadrži

hidroksilne grupe u položajima 3‟ i 4‟ B prstena i, još važnije,
karbonilnu grupu u položaju 4 C prstena i hidroksilnu grupu u
položajima 3 u C ili 5 u A prstenu.

• Sposobnost flavonoida da vežu metalne jone doprinosi njihovoj

antioksidativnoj aktivnost in vitro.

• U živim organizmima, bakar i gvožđe su u većoj meri vezani za

proteine, što ograničava njihovu učešće u reakcijama koje generišu
slobodne radikale. Iako je aktivnost u helatiziranju slobodnih
radikala važna za patofoziološka stanja povezana sa viškom bakra i
gvožđa, nije poznato da li se flavonoidi i njihovi metaboliti mogu
efikasno koristiti kao efikasni helatori metala in vivo.
 Helatori ne-helatori Struktura aktivnost
veza ukazuju da su
OH
4-keto, 3-hidroksi
HO O
OH
HO O
funkcionalna grupa
OH značajne za
Fisetin
O
Fisetin Chrysin
Hrisin helatizaciju
OH O

OH
OH Brojna istraživanja
ističu važnost 3-
OH

HO O
HO O

hidroksi grupe.
OH

OH O
Quercetin Naringenin
Kvercetin OH O Naringenin
Katehol grupa nije
HO O
od značaja ukoliko
nedostaje 3-
OH
hidroksilna grupa.
OH O Galagin
Galangin
 Uticaj na signalne puteve ćelija
Smatralo se da je za biološki efekat flavonoida najznačajnija njihova
antioksidativna sposobnost, međutim sve veći značaj je u novijim
istraživanjima dat sposobnošću flavonoida da moduliraju signalne puteve
ćelija.

Intracelularna koncentracija flavonoida koja je nephodna za uticaj na signalne

puteve ćelija je znatno manja u poređenju sa onom koja je potrebna da bi se
delovalo na antioksidativni kapacitet. Metaboliti flavonoida mogu zadržati
sposobnost da interaguju sa ćelijskim signalnim proteinima čak i kada je
njihova antioksidativna aktivnost umanjena.

Ćelije su sposobne da odgovore na različite stresne nadražaje ili signale

povećevanjem ili smanjivanjem raspoloživosti specifičnih proteina.
Kompleksni kaskadni mehanizam koji dovodi do promena u ekspresiji
specifičnih gena je poznat kao signali put ćelije ili signalni transdukcioni put.
Ovaj put reguliše ćelijske procese kao što je rast, proliferacija i smrt ćelije.
Flavonoidi mogu pospešiti faktore rasta ili inhibiranjem fosforilacije
receptora ili blokiranjem vezivanjem receptora za faktore rasta.
Moduliranje signalnih puteva ćelija flavonoidima može dovesti do
sprečavanja malignih oboljenja na sledeće načine:

• Stimulacija druge faze metaboličke biotransformacije ksenobiotika;

Fazu II detoksikacije katalizuju enzimi koji pospešuju ekskreciju
potencijalno toksičnih ili kancerogenih hemikalija.

• Zaštita normalne regulacije ćelijskog ciklusa;

Defekti u regulaciji ćelijskog ciklusa mogu rezultovati pojavom mutacija
koje doprinose razvoju malignih oboljenja.

• Inhibiranje proliferacije i indukovanje apoptoze;

Za razliku od normalnih ćelija, maligne ćelije se brzo razmnožavaju
(proliferišu) i gube sposobnost da odgovore na signale za ćelijsku smrt i
iniciranje apoptoze.
•Inhibiranje invazije tumora i anginogeneze;
Da bi pospešili brzi rast, invazivni tumori razvijaju nove krvne sudove
procesom koji predstavlja anginogenezu.

•Smanjenje inflamacije;
Inflamacija može dovesti do povećane proizvodnje slobodnih radikala od
strane inflamatornih enzima.

Moduliranjem ćelijskih signalnih puteva flavonoidi mogu sprečiti

kardiovaskularne bolesti:
•Smanjenjem inflamacije
•Smanjenjem vaskularne ćelijske adhezije i molekulske ekspresije
•Povećanje endotelne sintetske aktivosti azot(II)-oksida (NO)
•Smanjenjem platenarne agregacije
 Farmakološka aktivnost flavonoida

Uobičajenom dnevnom ishranom (voće, povrće) unosi se

1 g do 2 g flavonoida, pa su od značaja biološki efekti
flavonoida utemeljeni na njihovoj jedinstvenoj strukturi.

Flavonoidi obuhvataju veliki broj jedinjenja sadržanih u

biljkama, koje se u tradicionalnoj i istočnjačkoj medicini
koriste već više od hiljadu godina. Sa farmakološkog
stanovišta, ova jedinjenja poseduju zavidan spektar
biohemijske i farmakološke aktivnosti.
Flavonoidi ispoljavaju:

•Antioksidativnu aktivnost;
•Modulaciju enzima koji učestvuju u detoksikaciji;
•Antiinflamatorne osobine;
•Antialergijsko dejstvo;
•Antibakterijsko i antivirusno dejstvo;
•Sprečavanje agregacije trombocita;
•Redukuju krvni pritisak;
•Promene u metabolizmu holesterola;
•Kontrola koncentracije steroidnih hormona i endokrinog
metabolizma;
•Antimutageno delovanje;
•Antineoplastične osobine.
Hipoteza o vezi između delovanja flavonoida i njihovog uticaja na nastanak bolesti
Najizrazitiji je antioksidativni i antiinflamatorni efekat flavonoida.
Aktivni su kod hroničnih inflamatornih i alergijskih bolesti, raka dojke.
Polifenoli mogu imati značajnu ulogu u prevenciji raka debelog creva
blokiranjem hiper-proliferacije epitela potpomažući apoptozu.

Posebna pažnja se posvećuje njihovom potencijalu u zaštiti i prevenciji od

kardiovaskularnih bolesti, s obzirom da epidemiološke studije ukazuju
da flavonoidi poseduju protektivni efekat u odnosu na razvoj ovih bolesti.
Osnovna farmakološka aktivnost flavonoida, povezana je s njihovim
delovanjem na zid krvnih sudova periferne cirkulacije. Flavonoidi
smanjuju permeabilnost i krtost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus
zida kapilara. Takođe ova jedinjenja inhibiraju enzim fosfodiesterazu i
smanjuju agregaciju trombocita, pa se koriste u profilaksi i kao dodatna
terapija oboljenja povezanih s pojavom tromboze.
Zatim, u terapijske svrhe se često koristi njihovo diuretično
delovanje, kao i interakcija u metabolizmu arahidonske kiseline, što
se manifestuje kao antiinflamatorno delovanje.
Kafena kiselina (CA), i njeni derivati široko su rasprostranjena
fenol-karboksilna jedinjenja u biljnim vrstama pa se u organizam
unose kao i flavonoidi hranom. Količina kafene kiseline u nekoj
biljci zavisi od vrste. Kafena kiselina je antioksidans, pa smanjuje
proizvodnju aflatoksina vrste Aspergillus flavus za više od 95%, što
stvara mogućnost primene kao prirodnog fungicida. Zajednička
primena visokih doza različitih antioksidanasa uključujući i CA
uzrokuje smanjen rast tumora kod oglednih životinja.
Potkožna i oralna primena CA i njenih derivata, kao na primer fenetil estra
kafene kiseline (CAPE) smanjuje metastaze pluća i rast tumora, i suprimira
akutnu upalnu reakciju. Ova protivupalna i protivtumorska svojstva takođe
dolaze do izražaja kod zaštite ćelija kože izloženih UV zračenju.

Fenetil estar kafene kiseline

2-Feniletil (E)-3-(3,4-dihidroksifenil)prop-2-enoat
Flavanon naringenin ima antioksidativna, protivupalna i
imunomodulacijska svojstva, veže slobodne radikale i pokretač je
metabolizma ugljenih hidrata. Naringenin značajno smanjuje oksidativni
stres u ćeliji i sprečava oštećenja molekula DNA u in vitro uslovima.
Naringenin je sadržan u grejfrutu (Citrus paradisi) kao i naringin. Genistein i
naringenin inhibiraju profileraciju ćelija raka, u zavisnosti od vremena i
primenjene doze.

Kvercetin je u biljnom svetu široko rasprostranjen flavonoidni aglikon iz

grupe flavonola, prisutan u hrani (voće, povće, začini), čaju (Camellia
sinensis L), vinu, a brojni istraživači navode da je i najefikasniji flavonoid.
Kvercetin je jak antioksidans te pozitivno djeluje na ljudsko zdravlje s
obzirom na to da ima protivalergijsko, protivupalno, protivreumatsko,
protivirusno i proivkancerogeno delovanje.
Pozitivan uticaj flavonoida na zdravlje
Potvrđena je fitoaleksinska priroda izoflavonoida, biljka ih sintetiše kada je
pod gljivičnom infekcijom. Istraživanjima je utvrđeno da izoflavoni mogu
ispoljiti estrogeno delovanje i prouzrokovati neplodnost životinja. Ovakvi
efekti su prvo primećeni kod životinja koja su pasle travu bogatu
genisteinom i drugim izoflavonima (žutilovka, Genista tinctorum). Dalja
ispitivanja su potvrdili da hrana koja sadrži ovakva jedinjenja (soja,
Glycine max) deluje preventivno na pojavu hormon-zavisnog karcinoma
dojke. Terapijski značaj izoflavona je u porastu. Neka jedinjenja
izoflavonske strukture koriste se kao insekticidi (rotenoidi iz Derris,
Lonchocarpus, Milletia, Mundulea, Tephrosia vsta; Fabaceae).

Profil antocijana u biljnom tkivu je karakterističan i koristi se u taksonomiji

i određivanju stepena kvarenja sokova i vina. Sve je veći interes za
izolovanje i upotrebu antocijana, ne samo zbog toga što su oni netoksični
prirodni pigmenti, rastvorni u vodi i mogu zameniti sintetičke boje, već i
zbog njihovih bioaktivnih osobina.