Lignini, lignani, fitoestrogeni

Tercijarni ćelijski zid

Sekundarni zid 2
Sekundarni zid 1
Primarni zid

Srednja lamela
 Lignini
Lignini i lignani su važni proizvodi biljnog metabolizma. Naziv
lignin potiče od latinskog naziva za drvo – lignum.
Lignin je visokomolekularni fenilpropenski polimer koji
zajedno s celulozom gradi drvo (17-30%) i predstavlja drugi
najzastupljeniji bio-polimer na Zemlji (posle celuloze). Može se
definisati kao neugljenohidratni deo membrana ćelija biljaka,
koji biljkama obezbeĎuje čvrstinu strukture.
Lignin se ugraĎuje izmedu vlakana celuloze i hemiceluloze.
Popunjava meĎućelijske prostore, očvršćuje ćelijske zidove i
čini ih nepropustljivim.
Hidrofobnost lignina olakšava transport kroz vaskularna tkiva.
Hemijska kompleksnost i delimično odsustvo ureĎenosti
strukture čine lignin izuzetno prikladnim kao fizičke barijere u
odnosu na insekte i gljivice.
Lignin obuhvata jedinjenja slične strukture (lignani, neolignani,
oligolignani i norlignani).

Lignani su najčešće dimeri derivata cimetnog alkohola koji kroz

daljnje ciklizacije i modifikacije stvaraju brojne strukturne
varijante. Rezultat su vezivanja β ugljenikovih atoma bočnih
lanaca (8-8’ veza).

Neolignani su takoĎe kondenzacijski

proizvodi fenilpropanskih jedinica.
Veza varira i uključuje samo jedan β
ugljikov atom (npr. 8-3’, 8-1’, 3-3’).

Cimetni alkohol
(E)-3-fenilprop-2-en-1-ol
Uobičajene intermonomerne veze u molekulu lignina

Etarske veze kod lignina

C-C veze kod lignina
Pod lignanom obično podrazumevamo dimere ili oligomere
lignana koji su povezani preko 8-8′ (β-β′) veze, dok termin
neolignan važi za dimere ili oligomere koji sadrže veze
drugačije od 8-8′ veze.

Oligolignani su jedinjenja nastala povezivanjem dva

molekula lignana ili neolignana.

Norlignani sadrže osnovni skelet sa 17C atoma i specifično

su prisutni u golosemenicama.

Sa biosintetičkog stanovišta lignini i lignani se jako razlikuju

u pogledu optičke aktivnosti, iako imaju jako slične hemijske
strukture. Lignani su optički aktivni a lignini nisu. Zbog toga
biosinteza lignana mora da sadrži enantioselektivne procese.
p-Kumarinska, ferulna, i sinapinska kiselina su prekurosori tri
glavna elementa lignina: p-kumaroil, koniferil i sinapil alkohola.
Koniferil alkohol se najčešće sreće u biosintezi lignana. Nastajanje
polimera lignina je vrlo kompleksno, mada se zasniva na vrlo
malom broju osnovnih jedinica – prekursora.

p-Kumaroil alkohol koniferil alkohol sinapil alkohol

H lignin G lignin S lignin

Monomeri lignina
 Koniferil alkohol
4-[(E)-3-hidroksirop-1-enil]
-2-metoksifenol
Sinapil alkohol
p-Kumaroil alkohol 4-[(E)-3-hidroksiprop-1-enil]
4-[(E)-3-hidroksiprop-1-enil]fenol -2,6-dimetoksifenol

Konifer, ili lignin mekog drveta, je nastao isključivo polimerizacijom koniferil

alkohola, dok su lignini tvrdog drveta nastali polimerizacijom različitih odnosa
koniferil i sinapil alkohola. Lignani trava sadrže pored koniferil i sinapil
alkohola, i fragmente p-kumaroil alkohola.
Polimeri su derivati tri monolignana

peroksidaza

lakaza
 Per(oksidaza)

Koniferil alkohol
Povezivanje sa susednim slobodnim radikalima neenzimatskim procesom,
praćeno ili intamolekulskom ciklizacijom ili reakcijom sa vodom

Ponavljanje procesa (enzimatska oksidacija praćena neenzimatskim povezivanjem)

Stvaranje polimera lignina in vitro

Na bazi osnovnog skeleta, lignani su podeljeni u nekoliko
grupa:

•dibenzobutanski lignani,
•monofuranski lignani (tri tipa),
•butirolaktonski lignani,
•arilnaftalenski lignani (dva tipa),
•dibenzociklo-oktanski lignani,
•furanofuranoidni lignani.
 Sinteza lignina i lignana u biljkama

Lignini i lignani su glavni proizvodi fenilpropanoidnog metabolizma u

vaskularnim biljkama, koji nastaju od aromatičnih amino kiselina, fenilalanina i
tirozina. Proširenje fenilpropanoidnog puta, počev od fenilalanina, vodi kako ka
polimernim ligninima tako i ka dimernim/oligomernim lignanima.

celuloza hemiceluloza
Saharoza
sintaza
saharoza saharoza skrob

sinteza
proteina

DHAP
sintaza

Monolignan
G, S

sekundarni ćelijski zid

Moguće kovalentne veze izmeĎu ugljenih hidrata i lignina u ćelijskom zidu. p-kumarna
(PKK) kiselina; ferulna (FK) kiselina; a, direktna estarska veza; b, direktna etarska veza; c,
derivat cimetne kiseline koji je esterifikovan polisaharidom; d, derivat cimetne kiseline
esterifikovan sa ligninom; e, derivat cimetne kiseline koji gradi etarsku vezu sa ligninom; f,
estarsko-etarski "most" FK; g, diesterski "most" DFK; h, diestersko-etarski "most" DFK.
Većina lignana je optički aktivna i obično je jedan od enantiomera
pronaĎen u datoj vrsti. Zastupljeniji lignani su (+)-pinorezinol, (-)-
sekoizolaricirezinol, (+)-sesamin i (-)- matairesinol.

(+)-Pinorezinol
4-[(3S,3aR,6S,6aR)-6-(4-hidroksi-3-
metoksifenil)-1,3,3a,4,6,6a-heksahidrofuro
[3,4-c]furan-3-il]-2-metoksifenol
(-)-Matairesinol
(3R,4R)-3,4-bis[(4-hidroksi-3-metoksifenil)
metil]oksolan-2-on
 (-)-Sekoizolaricirezinol Sekoizolaricirezinol 1,4-diglukozid
(2R,3R)-2,3-bis[(4-hidroksi-3-
metoksifenil)metIl]butan-1,4-diol

Najpoznatiji lignani lanenog semena su sekoizolaricirezinol diglukozid

(SDG), sekoizolaricirezinol (SECO) i matairezinol (MAT). UtvrĎeno je da
SDG redukuje nastanak arterioskleroze i smanjuje vrednosti serumskog
holesterola.
 (+)-Sezamolin
5-[[(3S,3aR,6R,6aR)-3-(1,3-benzodioksol-5-il)-
1,3,3a,4,6,6a-heksahidrofuro[3,4-c]
(+)-Sezamin furan-6-il]oksi]-1,3-benzodioksol
5-[(3S,3aR,6S,6aR)-3-(1,3-benzodioksol-5-il)-
1,3,3a,4,6,6a-heksahidrofuro
[3,4-c]furan-6-il]-1,3-benzodioksol

Susam se od davnina smatra namirnicom koja usporava starenje. TakoĎe sadrži

sezamolin i sezamin, lignane, koji služe snižavanju holesterola i krvnog pritiska, a
povećavaju nivo vitamina E. Pored toga sezamin štiti jetru od oksidativnih
oštećenja.
U biljnom tkivu i nekim biljnim produktima, lignani se nalaze:
•slobodni,
•povezani s šećerima (heterozidi),
•stvaraju kompleksne molekule s nekim drugim jedinjenjima
(lignoidi);

Najvažniji su:
•flavonolignani (Silybum marianum),
•kumarolignani (prisutni u biljkama familije Simaroubaceae)
•ksantolignani (Hypericum perforatum).

Do sada je iz biljaka 70 različitih familija, izolovano nekoliko

stotina prirodnih jedinjenja lignanske strukture.
U skrivenosemenicama su prisutni u svim organima, a kod
golosemenica uglavnom u srži stabla i grana.
 Rasprostranjenost, farmakološko delovanje i primena

Najbogatiji resurs je seme, a manje bogati lignanima su neke

alge, leguminozne biljke, žitarice (tritikale i pšenica) i povrće
(luk, asparagus, šargarepa). Druge žitarice, bobice, voće i
pojedino povrće sadrži tragove pojedinih lignana, ali je
koncentracija u semenu lana oko 1.000 puta veća od
koncentracije u drugoj hrani. Različite vrste lignana su
izolovane iz biljaka koje su već ranije korišćene u
tradicionalnoj medicini u lečenju različitih oboljenja.
Lignini su manje proučavani u odnosu na lignane, ali retke
studije pokazuju njihov potencijal u inhibiranju proliferacije
malignih ćelija.
Farmakološko delovanja lignana:

•Inhibicija enzima fosfodiesteraze (antihipertenzivno);

•Sprečavanje vezivanja faktora agregacije trombocita (PAF) za
receptorna mesta (antialergijsko i antireumatično delovanje);
•Antivirusna aktivnost;
•Citotoksično delovanje (antitumorna sredstva - lignani smole
Podophyllinum).

Mehanizam delovanja lignana još nije razjašnjen, iako postoje

indikacije da oni imaju fitoestrogensku aktivnost, ili da interaguju
sa nekim enzimima važnim u razmnožavanju ćelija.
Od lignoida, terapijski značaj imaju flavonolignani iz semena
badelja koji deluju kao hepatoprotektori.
 Primer polimerne strukture lignina

Karakterizacija i odreĎivanje

•Otežano zbog prisustva heterogenih veza.

•Visoko hidrofobni.
•Ne mogu se ekstrakovati iz biljnog tkiva primenom uobičajenih organskih rastvarača.
 Fitoestrogeni
Fitoestrogeni se definišu kao bilo koja biljna supstanca ili
metabolit koja poseduje sposobnost indukcije biološkog odgovora
kod vertebrata, oponašanjem ili menjanjem delovanja endogenih
estrogena, obično vezivanjem za estrogene receptore.
Kod više od 300 biljaka je utvrĎeno da deluju estrogeno kod
životinja.
Aktivnost fitoestrogena je 102-105 puta manja u odnosu na
steroidne endogene estrogene ali su često prisutni u organizmu u
većim količinama jer se prirodno nalaze u hrani pa ne dovode do
alergijskih reakcija. Molekularna sličnost fitoestrogena i ženskih
polnih hormona, estrogena, doprinosi estrogenskom delovanju
ovih jedinjenja, a u nekim slučajevima, delovanju kao antagonista
estrogena. Glavni fitoestrogeni u hrani su flavonoidi, izoflavonoidi
(izoflavoni i kumestani), kao i lignani.
 Od fitoestrogena najbolje su proučeni izoflavoni, jer je kod njih
prvi put otkrivena ova aktivnost. Najznačajniji izoflavoni su
genistein, daidženin, biočanin A i formononetin (biočanin B).

Biočanin A
5,7-dihidroksi-3-(4-metoksifenil)hromen-4-on

Formononetin (biočanin B)
7-hidroksi-3-(4-metoksifenil)hromen-4-on
 Glicitein Glicitin: Glicitein-7 O-glukozid
7-hidroksi-3-(4-hidroksifenil) 3-(4-hidroksifenil)-6-metoksi-7-
-6-metoksihromen-4-on [(2S,3R,4S,5S,6R)-3,4,5-trihidroksi-6-
(hidroksimetil)oksan-2-il]oksihromen-4-on
 UtvrĎeno je da kumestani (kumestrol) deluju kao fitoestrogeni.
Kumestani su slični izoflavonima. Kumestrol i genistein su
najdelotvorniji fitoestrogeni kada se in vitro uporedi njihovo
delovanje sa 17β-estradiolom.

Kumestrol
3,9-dihidroksi-[1]benzofuro[3,2-c]hromen-6-on

Najznačajniji lignani sa fitoestrogenskim delovanjem su

matairezinol i sekoizolaricirezinol.
Hemijske strukture fitoestrogena
i estradiola
 Metabolizam fitoestrogena

Fitoestrogeni iz hrane ili dodataka hrani se moraju, uz pomoć

mikroflore debelog creva, pretvoriti u aktivni oblik. Izoflavoni i lignani
podležu znatnim metaboličkim transformacijama u GIT-u. Izoflavoni se
u prirodi nalaze u obliku glikozida (daidžin, genistin, glicitin), a u
fermentiranoj hrani nalaze se u obliku aglikona (daidžein, genistein i
glicitein).

Glikozidni konjugati izoflavonoida se pretvaraju u aglikone (slobodne

izoflavone) putem hidrolize u digestivnom traktu uz pomoć crevnih
bakterija enzimom β-glukozidazom, dok se aglikoni odmah apsorbuju
iz želuca i tankog creva. UtvrĎeno je da su aglikoni bioraspoloživiji od
glikozida jer ne zavise od crevne flore.

Uz pomoć bakterija dolazi do stvaranja specifičnih metabolita ekvola,

dihidrogenisteina itd. Nakon apsorpcije izoflavoni se prenose u jetru, a
iz jetre dalje u organizam. Ipak, deo izoflavona može i direktno preći u
perifernu cirkulaciju.
Hemijske i strukturne sličnosti između metabolita
izoflavona, ekvola i estrogena 17β-estradiola.
 Ekvol ima potentniju estrogensku aktivnost u odnosu na prekursor daidženin
i pretpostavlja se da je značajan za mehanizam delovanja izoflavona u
prevenciji bolesti.

Estradiol
(8R,9S,13S,14S,17S)-13-metil-
6,7,8,9,11,12,14,15,16,17-dekahidrociklopenta
Ekvol [a]fenantren-3,17-diol
(3S)-3-(4-hidroksifenil)-3,4-dihidro-
2H-hromen-7-ol
 Lignani uneti hranom delovanjem bakterija crevne flore prelaze u biološki
aktivne lignane. Lignani sekoizolaricirezinol i matairezinol, koji predstavljaju
derivate koniferil alkohola, delovanjem enzima crevnih bakterija prelaze u
bioaktivne lignane sisara, enterodiol odnosno enterolakton. Ovi metaboliti
imaju slično delovanje kao i izoflavoni, i štite od karcinoma, pogotovo dojke.
Ostali delotvorni lignani su pinorezinol, sezamin i sezamolinol.

Enterodiol Enterolakton
(2R,3R)-2,3-bis[(3-hidroksifenil)metil] 3,4-bis[(3-hidroksifenil)metil]
butan-1,4-diol oksolan-2-on
 Renalni enterodiol
klirens enterolakton
(urin)
glukuronidi
(-)-sekoizolaricirezinol lignani, sekoizolaricirezinol
glukuronidi matairesinol
fakultativni (-)-matairesinol
aerobi
apsorpcija

enterodiol
enterolakton

feces, nekonjugovani lignani

enterodiol enterolakton
Biotransformacija sekoizolaricirezinol diglukozida
Apsorbovani lignani i izoflavoni kao i njihovi metaboliti se
konjuguju sa sulfotransferazama i UDP-glukurunozil
transferazama u intestinalnom epitelu i jetri. Izlučuju se urinom ili
putem žuči. UtvrĎeno je da se izoflavoni izlučuju putem urina
nakon oko 24 h od unosa.

Iako mikroflora u intestinumu ima primarnu ulogu u metabolizmu

biljnih lignana, utvrĎeno je da se u mikrozomima jetre čoveka, kao
i pacova, dešava aromatična hidroksilacija enterolaktona i
enterodiola kako na alifatičnim tako i na aromatičnim položajima.
Glukurovani metaboliti izoflavona su dominantno zastupljeni u
krvi i urinu.

Cirkulatorni fitoestrogeni se vezuju za estrogenske receptore u

manjoj meri u poreĎenju sa endogenim estrogenima. Fitoestrogeni
primarno djeluju tako što se vežu za receptore estrogena (ER-α i
ER-β) gde pokazuju veći afinitet prema ER-β receptorima.
MeĎutim, genisteinu ali i drugim antiestrogenima se često
pripisuje i antiestrogeno delovanje Mogu se takmičiti za mesto
na receptorima (ER-α i ER-β) i time smanjiti vezivanje i
delovanje samog estrogena.
Kada u organizmu nema dovoljno estrogena, tada aktivni
metaboliti fitoestrogena zaposedaju receptore za estrogen i
pokazuju delovanje slično estradiolu, ali znatno slabije. Tako
deluju u vreme nakon menopauze (postmenopauza) kada se
smanjuje vrednost estrogena.
U vreme perimenopauze, kada vrednosti estrogena porastu ili su
kod nekih pacijenata genetski visoke, ili su visoke zbog nekog
drugog razloga, aktivni metaboliti fitoestrogena zauzimaju mesta
na receptorima i smanjuju količinu estrogena koja se može vezati
na receptore.
Važno je istaći da apsorpcija i metabolička razgradnja
fitoestrogena varira znatno izmeĎu individua, što može rezultirati
razlikama u apsorcpiji, enterohepatičnoj cirkulaciji i aktivnosti
intestinalnih bakterija.
 Farmakološko delovanje fitoestrogena

Da bi fitoestrogeni iz hrane ili suplemenata postali aktivni u organizmu,

mikroflora debelog creva ih mora pretvoriti u aktivni oblik. Dakle, da bi
fitoestrogeni uopšte mogli delovati, potreban je zdrav GIT i dobra
mikroflora. To je možda i jedan od razloga zbog kojih su rezultati raznih
studija prilično neujendačeni.

Fitoestrogeni se mogu povezati sa manjom učestalosti pojave raka dojke,

materice i prostate. Fitoestrogeni smanjuju koncentraciju estrogena u
krvi i produžavaju menstrualni ciklus, ali deluju i na ostale hormone,
mogu sniziti vrednosti LH (luteinizirajućeg hormona) i FSH
(folikulostimulirajući hormon). Istraživanja pokazuju da fitoestrogeni
mogu 40-45 % smanjiti broj i jačinu “valunga”. TakoĎe, postoje
istraživanja sa suprotnim rezultatima, ali napominje se da je pozitivno
djelovanje fitoestrogena i oblik tog delovanja zapravo vrlo individualan.
UtvrĎeno je da je visoki unos lignana značajno povezan sa smanjenim
rizikom od karcinoma dojke kod žena u postmenopauzi, ali je potrebno
još istraživanja koja bi potvrdila tu tezu i kako bi se razjasnio mehanizam
delovanja lignana.

Ima mišljenja da žene obolele od raka dojke ili koje su ranije imale tu
dijagnozu trebaju biti na oprezu pri uzimanju fitoestrogena, jer bi mogle
pospešiti rast tumora. MeĎutim, takvo delovanje je primećeno samo u
slučaju malih koncentracija genisteina dok je zaštitna uloga ovog
jedinjenja zabeležena pri većim koncentracijama. Genistein inhibira
ćelije raka dojke, indukuje apoptozu, reguliše ekspresiju gena i ima
potencijal za delovanje kod metastaza kancera.

Rak prostate i dojke je mnogo reĎi u zemljama Dalekog Istoka u kojima

su sojini fitoestrogeni dosta zastupljeni u ishrani u poreĎenju sa Zapadno
Evropskim zemljama. Imigracijom stanovništva iz zemalja Dalekog
Istoka u Ameriku raste rizik nastanka ovih vrsta kancera jer se menjaju
navike u ishrani.
Mnoga istraživanja pokazuju in vitro delovanje fitoestrogena na kosti,
pa se mogu koristiti u sprečavanju osteoporoze ili barem u poboljšanju
stanja. Kod premenopauzalnih žena zapaženo je da žene sa najvišim
unosom fitoestrogena imaju najbolje očuvanu gustinu kostiju.
Poznato je da se nedostatak estrogena nakon menopauze može povezati
sa razvojem srčanih bolesti. UtvrĎeno je da izoflavoni snižavaju
vrednosti ukupnog i “lošeg” LDL holesterola i triglicerida u krvi i
istovremeno smanjuju oksidaciju “lošeg” holesterola.

Pozitivno delovanje fitoestrogena nije ograničeno samo na estrogensko

delovanje, nego uključuje i povećavanje apoptoze ćelija, inhibiranje
angiogeneze (nastanak novih krvnih sudova potrebnih za rast
karcinoma), antioksidativnu aktivnost, skevendžing slobodnih radikala,
smanjenje nastanka trombina i aktivaciju pločastih ćelija, smanjenje
količine enzima koji učestvuju u pretvaranju testosterona u kancerogeni
dihidrotestosteron, kao i antiproliferativni efekat.
 Rasprostranjenost, lokalizacija u biljkama

Fitoestrogeni se mogu naći u orašastim plodovima, mahunarkama,

naročito soji i njenim preraĎevinama, lanu, sezamu, zobi, ječmu,
jabukama, šargarepi, šipku, pšeničnim klicama, hmelju, pivu, anisu
tj. u semenu, korenju, bobicama i cvetovima biljaka.

Odličan izvor izoflavona su sojino zrno, sojin protein, brašno, sojine

pahuljice, dok ih u sojinom ulju i sojinom umaku gotovo i nema.
Drugi značajan izvor fitoestrogena su lignani, supstance koje se
nalaze uglavnom u semenju i često su vezane uz biljna vlakna.
Najbolji izvor lignana su lan i laneno brašno, dok ih u lanenom ulju
ima vrlo malo. Kumestani se najčešće mogu naći u crvenoj detelini i
izdancima mahunarki.

U ljudskoj ishrani fitoestrogeni nisu jedini izvor egzogenih

estrogena. Ksenoestrogeni se nalaze u prehrambenim aditivima, u
kozmetici, plastici i insekticidima. Plesni iz roda Fusarium takoĎe
proizvode metabolite slične estrogenima, mikoestrogene, koji se
često nalaze na skladištenim žitaricama.
 Glavni dijetetski izvori fitoestrogena

Klasa fitoestrogena Izvor Koncentracija (mg/100g)

Izoflavoni Voće, povrće, žitarice < 0,1
Mahunarke 0-0,58
Sojino mleko 5-10
Sojino brašno, soja 150
Kumestani Hleb 0
Soja 0,05
Pasulj 3,6
Boranija, lucerka 4,7
Lignani Grašak 0,2

Žitarice 0,5
Čaj 2,04
Seme lana 60-370