Реч "cinema" (енг.

 биоскоп), скраћено од кинематографија, користи се често да би означила

индустрију филмова или саму уметност њиховог стварања. [1] Савремена дефиниција биоскопа
би била да је то уметност симулирања искуства до комуникативних идеја, прича, перцепција,
осећања, лепоте или атмосфере снимљених или програмираних покретних слика са осталим
сензорним стимулацијама. Филмови су на почетку снимани преко пластичне траке кроз
пројектор на огромном платну. Многи дугометражни филмови су сада потпуно дигитални кроз
цео процес продукције, дистрибуције и егзибиције. Филмови су
културни артефакти осмишљени од стране специфичних култура. Они приказују те културе и
заузврат утичу на њих. Филм је сматран важном уметношћу, извором популарне разоноде и
моћним медијом за едуковање грађана. Визуелна база филма даје универзалну моћ
комуникације.
Неки филмови су постали светски познати коришћењем титлова за превод дијалога у језик
гледалаца. Неки су критиковали филмску индустрију и глорификацију насиља [1], као и њен
потенцијално негативан третман према женама. [2][3] Индивидуалне фотографије које
сачињавају филм се називају рамови. Током пројекције традиционалних филмова, ротирајући
затварач чини да тамни интервали буду померени у позицију за пројектовање сваком раму,
али гледалац не примећује те прекиде због ефекта познатог као упорност вида
(eye persistence), где око задржи визуелну фотографију на делић секунде после померања
извора. Постоје многи други изрази за филм: индивидуална покретна слика, шоу слика,
покретна/померајућа слика, "photoplay" и "flick" (енг. зврчка). Најчешћи израз у САД је "movie",
док се у Европи преферира "film". У раним годинама реч "sheet" (енг. платно) се понекад
користила уместо екрана.