Professional Documents
Culture Documents
Фрањо Баришић (23. јануар 1914, Подхум – 3. јануар 1988, Београд) је био хрватски историчар.
Научни рад
Баришић је поседовао изузетно велика историјска и филолошка знања па је могао да врло
темељно изучава најразличитије византијске изворе.
изворе. У раном периоду своје научне каријере
интересовао се за питање досељавања Словена на Балканско полуострво. Бројна питања у вези
сеобе Словена разматрао је делимично у докторској дисартацији а затим и у низу других
радова: Приск као најстарији извор за историју јуних Словена (ЗРВИ 1 (1952), 52
52—63), О
најстаријој Прокопијевој вести о Словенима (ЗРВИ 2 (1953) 25—31), Цар Фока (602—610) и
подунавски Аваро-Словени (ЗРВИ 4 (1956) 73—88).
73 88). У расправи о цару Фоки и подунавским
Словенима уздрмао је до тада владајуће мишљење о Фокиној владавини као кључном периоду
за продор Словена на Балканско полуострво и показао је како главне продоре Слове
Словена треба
везивати за владавину потоњег цара Ираклија.
Ираклија
Значајан је његов рад на објављивању византијских извора за историју Јужних Словена. У свим
издатим томовима едиције Византијски извори за историју народа Југославије Баришић је
уградио свој лични печат. Био је преводилац и аутор коментара а вршио је редакцију и томова у
којима није оставио лични ауторски печат.
Литература
Баришић, Фрањо у Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, 272—273.