Erazmo Roterdamski – Pohvala ludosti

Mono & Maňana press, 2002, prevela dr Darinka Nevenić-Grabovac

(prost prikaz)

Pismo Erazma Roterdamskog prijatelju Tomasu Moru

- Objašnjava kako je došao na ideju da piše o ludosti (grčki MORIA) – navodno ga je slučajno
inspirisalo Morovo prezime, a onda je u naletu nadahnuća čitavo delo napisao za osam dana.
((teško da je ovo tačno, delo je vrlo promišljeno, a ideja brižljivo razrađenja...))
- Ograđuje se od teksta (tj. od toga da su ono što ludost govori zapravo njegovi stavovi) šalom,
razonodom.

Ludost govori
- Dugi govor, monolog bez pauza u 68 stavki. Razigran, brz ritam.
- Upućen je zamišljenoj publici koju zapravo mi predstavljamo.
- Ludost govori o ludosti, o sebi, prikazana je iz sopstvene perspektive
- Ima priliku da samim svojim govorom demonstrira ono o čemu govori
- Ludost mudro zbori da i u ludosti ima mudrosti...

(podnaslovi poglavlja su moji)

1. Ludost govori uopšteno o sebi, o svojoj ULOZI u životu ljudi i bogova – uveseljavanje!

2. Sebe naziva SOFISTOM – ovo će se i potvrditi u njenim lukavim dokazivanjima (i to stavova

koji su se meni ponekad činili protivrečnim)
 Koristi duhovita poređenja, niže poslovične izraze (kao što će posle nje činiti Rable i
Sančo..)

3. Opravdava svoju SAMOHVALU

4. GOVORLJIVOST – licenca lude da govori slobodno ono za šta bi drugi bili kažnjeni.
Iskrenost Ludosti vs lažna celomudrenost.

5. i 6. O ,,mudrim“ budalama
Tj. o glupacima koji sebe predstavljaju kako mudre i još većim budalama koje im veruju.
Međutim, ludost je teško/nemoguće sakriti.

7. Poreklo Ludosti
 Apostrofom se obraća slušaocima/čitaocima sa ,,Arhiludaci...“
Dete je pijanog mladog Plutona (Hada) i najlepše i najvedrije nimfe Neote

8. Rodno mesto Ludosti

Srećna ostrva – koja su pravi Adonisov vrt

9. Pratilje: Samoljublje
Laska
Zaboravnost
Lenjost
Naslada
Lakomislenost
Razuzdanost
Gozba
Tvrd san
1
10. Sebe svrstava među bogove, čak prisvaja veliku važnost – jer svima donosi dobro.
((Dokazi njene vrednosti, ,,dobro“ Ludosti))

11. Uloga Ludosti u RAĐANJU (pomalo lascivno, duhovito, up. Rablea – I knjiga)
- Čak i kada se Jupiteru prohte da pozna kakvu ženu, on se prerušava kao glumac (igra se).
- I mudraci je moraju prizvati ako ushtednu da postanu očevi.

12. Uživanje i druge ŽIVOTNE RADOSTI

 Monolog ponekad deluje kao prividni dijalog sa publikom: ,,Vi pljeskate, što znači da
je tako“

13. A Ludost detinjstva i MLADOSTI

Poistovećuje se sa samim životom: ,,I što se čovek više udaljuje od mene, sve manje ima od
života“ (sofistički nabacuje sebi vrednosti...)

B Ludost STAROSTI
Oslobađa ljude gađenja prema životu i straha od smrti.

14. Ludost VS FILOZOFIJA

(ovoga puta se poredi sa pravom, a ne sa lažnom mudrošću)
Ovde kao da prelazi granicu... (granicu dopadljivosti! Ovde se razilaze njene vrednsoti od onoga
što su vrednosti za mene, a verovatno i za Erazma)
Ona nastavlja da nabraja svoje kvalitete, ali nama otkriva svoju drugu stranu. Do sada smo
slušali duhovitu ,,mudrost Ludosti“ (moja sintagma), a sada se ispoljava ,,ludost Ludosti“ (takođe).

15. Udeo LUDOSTI u delima BOGOVA

Govori o Bahu, Jupiteru, Panu, Vulkanu, Merkuru, potom o Kupidonu, Veneri, Prijapu,
Silenima, ali i o Dijani.

16. STRAST kao ekvivalent Ludosti

Strast vs razum

17. Ludost ŽENE

- ((svaki put kada se ispoljava ,,mudrost Ludosti“ imamo satiru, ogoljavanje))
Ludost nabraja sve lude radnje pustog udešavanja koje žene čine samo da bi se dopale
muškarcima. ,,Čime se uopšte mogu više umiliti ljudima nego ludošću!?“

18. KARNEVALSKA ATMOSFERA – gozbe, veselja – Ludost je glavni akter

19. Uloga Ludosti u PRIJATELJSTVU

Previđanje mana – prikrivanje poroka prijatelja, zavaravanje slepilo, čak ljubav prema tim
manama.

20. Ludost BRAKA

21. Ludost u drugim LJUDSKIM ODNOSIMA

Ludost se pokazuje kao kohezivni princip. Podrazumeva laganje sebe o drugom, težnju da se
svet i drugi ljudi vide lepšim i boljim nego što su.

22. SAMOLJUBLJE – osnovni pokretač ljudi na akcije.

Samoljublje govornika da govori, muzičara da svira, glumca, pesnika, slikara, lekara... U
samoljublju su svi jednaki ((izjednačavajući momenat))

2
 ((Sofizam:)) ,,Sreća se uglavnom sastoji u tome da želiš biti baš ono što jesi, a za to preimućstvo
treba zahvaliti mojoj dobroj samoljubivosti.“

***

23. LUDOST RATA

67. str: ,,U ratu... razum ima vrlo značajnu ulogu... ali taj razum je vojnički, nije filozofski. Složimo
li se sa tim, onda slavna dela mogu činiti paraziti, svodnici, razbojnici, ubice, seljaci, glupaci,
varalice i ostali društveni ološ, ali ne filozofi koji kaplju nad knjigama do neko doba noći.“

24. FILOZOFI i RAT

- Filozofi nisu za rat, oni su strašljivci u borbi (primeri iz Aritofana – besmislenost Sokratovog
posla)
((Vređa Mudrost, ali lošim sredstvom ovog puta – tako da zapravo govori ružno o sebi: ,,mudrost
Ludosti → satira, u obrtima. Podvojenost Ludosti u sebi...))
- Filozofi su uglavnom nesrećni i nezadovoljni životom jer ga vide u pravom svetlu. Dakle, sreća je
u ludosti.

25. NESPRETNOST FILOZOFA u privatnom životu

26. LASKA

27. TAŠTA SLAVA

28. Ludost NAUČNIKA i pronalazača – žeđ za slavom (up. Montenja)

29. KOMEDIJA ŽIVOTA

O vrednosti PRIVIDA! (→ nema samo jedne istine! v. N.M)
- ŽIVOT se izjednačuje sa prividom, sa KOMEDIJOM (up. Servantesa, Šekspira, Kalderona...)
- PROTIVREČNOST je u samim stvarima, ništa nije jednoznačno. Ljudi nemaju samo jedno
lice, niti samo jedan način gledanja na svet (up. Montenja - ,,Ja je svaki put drugo“, paradoksi,
prelaz; up. takođe Didroa).
- 73. str: ,,Pre svega, poznato je da sve ljudske stvari imaju dva lica, kao Alkibijaovi Sileni, koja
imaju vrlo malo sličnosti. Ono što je na prvi pogled, štono kažu, spolja smrt, to je, ako dublje
zagledaš život, i obratno, ako spolja vidiš život, unutra ćeš naći smrt; ono što je lepo, javlja se
kao ružno, bogato kao siromašno, sramno kao slavno, učeno kao neuko, snažno kao slabo,
plemenito kao prosto, veselo kao žalosno, srećno kao nesrećno, prijateljsko kao neprijateljsko,
korisno kao štetno; ukratko, ako otvoriš Silena, naći ćeš odjednom sve obrnuto!“
- 74. str: ,,Odstraniti varku znači pokvariti čitavu predstavu! Samo su odelo i šminka, u
stvari, obmana koja privlači oči gledalaca“ (up. Šekspira, Servantesa....) Ogoljavanjem
privida, narušava se predstava, igra (up. Montenja..., v. Starobinskog)

30. Bestrašće = neljudskost, a STRASTI su u domenu Ludosti (to je njena logika)

31. Ludost LJUBAVI PREMA ŽIVOTU koji je pun svakvrsnih teškoća i mučenja.
 Ponekad nas upučuje na perspektivu Boga: 72. str: ,,Kada bi neko posmatrao život na
zemlji sa visoke osmatračnice...“ ((oneobičavanje...))

32. Ludost sebe pronalazi u svim lepim iluzijama, u pristajanju na laž, na obmanu. Štaviše, upravo u
tom samoobmanjivanju prepoznaje LJUDSKOST. ((Ovo je karakterističan način pribavljanja
sebi vrednosti ovim prilepljivanjem za ljudskost...))

3
 - U NAUCI I NAPRETKU ne vidi sreću za čoveka jer je za to potrebno izaći iz sebe, izaći iz
udobne uljuljkanosti.
 Često sebe suprotstavlja stoicima. Ludost je hedonista!
((Kao da huška na brloženje u onome što jesmo, na nesvest o sopstvenim granicama. Sa druge
strane, šta je loše u tome biti zadovoljan onim što jesi, ne mrzeti svoju prirodu? Ta mržnja je
restriktivna.))
- Zlatno doba nalazi u prirodnom stanju, u prepuštanju samo prirodnim nagonima (iz moje
perspektive, ovo je ludost Ludosti)
33. i 34. Poriče vrednost UMETNOSTI. Koristoljubive pravnike i lekare smatra bliskima sebi
(satira).
- 84. str. Sreća vidi u zatvorenosti unutar sopstvenih granica (satira, ludost Ludosti)
((vrednosti se relativizuju, pre svega dihotomija ludost – mudrost (ili istina). Up. Magbeta,
veštice...))

35. Sveprisutnost Ludosti (na koju se sve svodi).

- Mudrost izjednačuje sa nesrećom (tu se već ponavlja). Tako da su oni koji se svesno predaju
mudrosti ,,dvostruki ludaci“.
- HVALA pravim ludacima (onim jednostavnim...) – nevinost i sreća ,,niščih duhom“:
- Ne boje se smrti
- Ne znaju za grižu savesti
- Ne uznemiravaju ih nevolje
- Ne zavaravaju se nadom
- Ne rastržu ih brige
- Ne osećaju sramotu
- Nemaju strah
- Ne znaju za častoljublje, zavist i ljubav ((ovde je, čini mi se preokret. Up. Svifta...))

36. Dvorske lude – licenca da se govori ISTINA

37. Poređenje života mudraca sa životom ludaka.

***

38. Ludost razlikuje dve vrste besnila:

- od furija
- od Ludosti
((tj. ne priznaje ni svako mahnitanje za svoje! Opet, mudrost Ludosti, podvojenost u sebi))

39. U satiričnom tonu nabraja razne VRSTE BESNILA:

- muževi koji odbijaju saznanje da su varani
- plemići koji luduju za lovom
- oni koji stalno ruše pa ponovo grade
- sanjalice
- kockari

40. i 41.
- oni koji uživaju u strašnim pričama (a upravo na takvim pričama sveštenici i
propovednici zgrću pare!)
- sujeverni ljudi
- oni koji veruju u oproštaj grehova pa nastavljaju da ih čine
((kad god spomene sveštenika, prva asocijacija je neki prihod!))

42.

4
 - oni koji mnogo više drže do svog plemićkog roda nego do vrline
- sujetni glumci, pevači, govornici i pesnici (što lošiji, to više publike pridobiju jer je
najveći broj ljudi u vlasti Ludosti!)

43. Samoljublje čitavih NARODA

Svi laskaju sebi da su najbolji, da su ispred svih drugih naroda.

44. SAMOLJUBLJE I LASKA

45. Razdvaja MIŠLJENJE od STVARNOSTI (up. Montenj, Kantov kopernikanski preokret...)

- Ljudi više vole laž od istine, postoji prirodna sklonost ka samoobmanjivanju
- O vrednosti privida (v. stavku 29)
***
46. Ludost sebe poredi sa OLIMPLJANIMA

47. Hvali se da, od svih bogova, ljudi jedino nju nose U SRCU i svojim životom izražavaju njenu
ličnosti. Drugima su odani samo na rečima ili ponekim delom svog bića.

48. Razne ljudske ludosti iz božanske perspektive viđene.

***

49. do 52. Ludi koji IZGLEDAJU KAO MUDRI

- gramatičari
- pesnici (up. Šekspir: pesnik – ljubavnik – luda)
- učitelji govorništva
- dobri i loši pisci
(izjednačavanje u ludosti: ludi su i jedni i drugi samo na
različite načine. Izjednačuje se i ono što je iz naše perspektive
dobro i ono što je loše (mudrost i ludost Ludosti). Tako
pesnike i plagijatore trpa u isti koš)
- plagijatori
- uzajamne hvale neznalica
- pravnici
- dijalektičari i sofisti
- filozofi koji tvrde da su najmudriji
- teolozi i njihov glavni ,,argument“ – proglasiti protivnika jeretikom i spaliti ga

***
O TEOLOZIMA
53.
- ruganje sitničavosti njihovih pitanja
- gramzivost teologa
- PRAVDANJE VELIKIH ZLOČINA – 118. str: ,,Na primer: manji je grah zaklati hiljadu
ljudi negoli u nedelju zakrpiti obuću siromahu; ili: bolje je da propadne ceo svet sa svim
onim što se nalazi u njemu nego da jednom izvališ najneviniju laž!“
- Sitničavost, posvećivanje čitavog života nebitnim pitanjima, a zatvaranje očiju pred
suštinom vere.
- IZVORNO HRIŠĆANSTVO vs SHOLASTIKA
- Redovnici i monasi – glupost i pohlepa

54. Ruganje PROPOVEDIMA

- površnost, glupost, neznanje, loše govorništvo, primena nekih površnih znanja o retorici
koja ima komične efekte.

5
((Ludost u svom govoru prost svet, narod, koristi kao nekakav veliki teg koji čas stavlja na stranu
Ludosti, čas na stranu Mudrosti, već kako joj kad odgovara. Npr. kaže da najveću većinu ljudi na
svetu čine ludi i hedonisti, oni koji su skloni prividu i slično. Međutim, kada se podsmeva
prpopovednicima kaže: ,,a kao vrhunac oštroumlja smatraju ono što prost čovek ne može da prati...“
Odjednom je narod vredan. Jer, kad bi se ovde setila njegove ludosti, onda i ne bi izgledalo kao
neka velika šteta što ne razume propoved, tj. to ne bi govorilo ništa loše o samom propovedniku.))
- Veće budale od propovednika su oni koji im veruju.

55. do 57. O KRALJEVIMA I KNEZOVIMA (satira postaje sve oštrija)

- čega bi sve trebalo da se pridržavaju... koliko bi im onda život bio težak... tada se ne bi
toliko jagmili i dušu prodavali za taj položaj
- šta oni zapravo čine...
- opis života dvorana

58. do 60. O CRKVENIM POGLAVARIMA

- Gramzivost, pohota, sladostrašće, požuda...
- Satirično poređenje sa Hristom i apostolima – NAJOŠTRIJA KRITIKA! (ovde ludost
demonstrira svoju mudrost...)
- Razmetanje prokletstvima, anatemama i sl.
- Ratobornost i agresija, čak krvožednost. 139. str: ,,I dok se za njih pore ognjem i mačem
u žarkoj ljubavi prema Hristu, prolevajući potoke hrišćanske krvi, misle da na apostolski
način brane crkvu, nevestu Hristovu, ako uništavaju one koje nazivaju neprijateljima;
kao da crkva ima opasnijih neprijatelja od tih bezbožnih papa koji ćutke dopuštaju da
svet zaboravlja Hrista, koji ga okivaju zakonima gramžljivosti, koji izopačavaju njegovu
nauku nekim prisilnim tumačenjem i koji ga ubijaju sramnim načinom života.
I tako je hrišćanska crkva stvorena krvlju, krvlju se učvrstila, krvlju se uvećala, njeni
poglavari upravljaju i danas sa mačem u ruci, kao da je Hrist nestao, pa svoje vernike ne
može da brani na svoj način. Rat je tako svirepa stvar da priliči više divljim zverima
nego ljudima...“
- Izvrtanje zakona, vere i izopačavanje svih ljudskih odnosa.

61. Mudrost je nepoželjna, mudraci loše prolaze

 Ponekad Ludost pominje Erazma kao svog prijatelja!

62. do 65. POHVALA LUDOSTI

1) Kod starih pisaca i u narodnoj ,,mudrosti“ – Epikur, Homer, Ciceron...
2) U Svetom pismu:
o Propovednik, neki psalmi, Solomon
o Pavlova Poslanica Korinćanima (v. N.M)
3) I sam Bog ljude tretira kao lude:
154. str: ,,I nije slučajnost što Bog tako mnogo voli lude. Mislim da je u tome sličan
vladarima ovoga sveta, koji gledaju podozrivo i sa mržnjom na pametne ljude, kao što je
Cezar gledao na bruta i Kasija (ali se pijanog Antonija nije bojao), Neron na Seneku,
Dionisije na Platona; naprotiv, prijatni su im maloumni i bezazleni ljudi. Isto tako, i Hrist
uvek proklinje i osuđuje mudrace koji se zanose svojim razumom...“ ((Da li je Erazmo bio
svestan koliko strašnu istinu iznosi, da li je znao šta je rekao? Kako je uspeo da izbegne
lomaču?))
155. str: ,,Uz to, Hrist svoje izabranike, kojima je namenjeno carstvo nebesko, anziva
ovcama od kojih nema glupljih životinja na svetu!“
4) VRHUNAC! Pošto je sve vreme insistirala da je ludost u suštini ljudskosti, Ludost sada
izvodi da je Hrist, kao bogočovek, obeležen ludošću!!!

6
 156. str: ,,Čak je i Hrist, da bi pomogao ljudskoj ludosti, iako je ,,Očeva mudrost“, postao,
na neki način, lud kada je primio ljudsku prirodu i po spoljašnjem izgledu postao čovek; i da
je, tako reći, postao grešnik da bi izlečio grehe.“
,,Bog i stvoritelj sveta zabranio je prvim ljudima da jedu sa drveta poznavanja dobra i zla
kao da je saznanje otrov za sreću.“

66. Celokupnu HRIŠĆANSKU VERU smatra srodnom LUDOSTI, a ne MUDROSTI!

67. i 68. Potom govori o PRAVOJ POBOŽNOSTI I ISTINSKIM VREDNOSTIMA

- Najviša mudrost postiže se izlaskom iz sebe i sjedinjavanjem sa Večnim Dobrom, a za
ludaka se kaže da ,,nije pri sebi“. I najviša mudrost je, dakle, ludost!
,,Stoga ostajte zdravo, slavni poklonici Ludosti, pljeskajte, živite, pijte!“

((da li je ovo nameravano finale ili je ova snažna kritika izmakla kontroli?))