1.

Objasnite razliku pojmova priče i narativni iskaz

2. Priča je označeno, narativna sadržina koju pripovedni iskaz prenosi gledaocu.

Narativni iskaz je vizuelno-auditivno-grafički iskaz kojim se svet priče prenosi
gledaocu. Reč je o narativnom tekstu koa nizu označitelja koji tvore narativni
iskaz.

2. Šta u naratologiji označava termin tačka gledanja?

To je jedan od ključnih pojmova filmske naratologije. U užem smislu reč je o optičkoj

perspektivi lika tj. naratora (u širem smislu) kao onoga koji određuje kadar, scenu,
uspostavlja odnos prema likovim i zbivanjima sveta fikcije. Tačka gledanja može biti:
tačka gledanja kamere, tačka gledanja likova, tačka gledanja publike. Tačka gledanja nam
omogućava uspostavljanje okularizacije i fokalizacije.
Primeri: Vertigo, Prozor u dvorište, Poštanska kočija

dodatak:
-ni slucajno ne reci tacka gledista, nego GLEDANJA, glediste je misljenje
-to je reper na osnovu kog dedukujemo opticke, emotivne i ideoloske stavove
-pogled je osnovni element konsitutisanja bilo kog vizuelnog sveta i vizuelne naracije, a
tacka gledanja odredjuje opticku perspektivu, u uzem smislu, spram nekog desavanja na
filmu, ali ona odredjuje i stav spram tog desavanja. Onaj cija je to tacka gledanja ima
moc nad tim prizorom.
-umrezavanje tacke gledanja: kamera spram filmskog prizora, gledalac spram platna,
likovi u sceni medjusobno

3. Šta je narator?

4. Narator je pripovedač ili onaj koji priča priču. Narator može biti:
- ekstradijegetički (van sveta priče, ima ulogu fundamentalnog naratora)
- intradijagetički (može se podeliti na homodijegetičkog (učesnik u priči koju
pripoveda) i na heterodijegetičkog (ne pojavljuje se u priči koju pripoveda))

4. Koje su kompeticije sledećih vrsta naratora?

- ekstradijegetički (van sveta priče, fundamentalni narator)

- intradijegetički (može biti samo u svetu priče; lik – narator)
- homodijegetički (učesnik u priči koju pripoveda)
- heterodijegetički (ne pojavljuje se u priči koju pripoveda)
-uokvireni (njegov glas cujemo, ne vidimo lice cujemo glas)
-ugnjezdeni (klasicna prica u flashbacku ili mrtvi kad pripovedaju ,,Sunset Bulvard,, ,
American Beauty, Ocajne kucanice)

dodatak:
-homodijageticki i heterodijageticki su podvrsta intradijagetickog
5. Navesti 2 podele fokalizacije

- Prema broju fokalizatora može se podeliti na: fiksnu, varijabilnu i multiplu fokalizaciju
- Prema perspektivi koja se izlaže može se podeliti na: optičku, psihološku i ideološku
fokalizaciju.

6. Šta je fokalizacija?

Fokalizacija je razlikovanje aktivnosti naratora koji priča priču i lika koji gleda i opaža
zbivanje. Fokalizator uvek pripada dijegetičkom svetu, svetu likova i zbivanja. Termin
uveo Žerard Ženet.

7. Šta je okularizacija?

Pojam koji se odnosi na određivanje onoga šta u filmu vidi lik a šta vidi kamera. Ovde
uočavamo razliku između dva saznanja tj. stepen subjektivizacije.
Okularizacija može biti spoljna (pripada kameri i uspostavlja se mimo bilo kog lika) i
unutrašnja (pripisuje se pojedinačnom ali i kolektivnom liku kao subjektivno viđenje).

8. Veliki slikotvorac (Le grand imagier) je pojam koji je uveo?

- Alber Lafe

9. Navesti modele naracije prema teoriji Dejvida Bordvela

- Klasična naracija
- Naracija umetničkog filma
- Istorijsko-materijalistička naracija
- Parametarska naracija

10. Psihonalaitički pravac teorije filma, kao svoju osnovu uzima čije teorije?

Sigmunda Frojda i Žaka Lakana

11. Šta znači izraz “gejz”?

Znači zurenje – dugo gledanje. Objasnila ga je Lora Malvi na filmskom primeru:

“Vertigo” Hičkok
Takođe označava skopički režim koji se vezuje i za odnose moći. «Gejz» znači da
predmet našeg pogleda može da nam i uzvrati pogled a da toga nismo svesni.

12. Objasniti razliku antropomorfnih i neantropomorfnih teorija naracije

Antropomorfnim teorijama naracije pripadaju intradijagetički naratori a

neantropomorfnim teorijama naracije pripadaju ekstradijegetički naratori.
Ok, ali suština je u tome da neatropomorfne teorije naracije uspostavljaju naratora kao
(hijerarijski) pripovedački sistem.

13. Navesti 2 knjige Hrvoja Turkovića (NE TREBA)

- “Teorija filma”
- “Strukturalizam, semiotika, metafilmologija”
- “Razumjevanje filma”
- “Umjeće filma”
Hrvoje Turković se bavi naratologijom, semiologijom i govori o metafilmologiji.

14. Meganarator je pojam koji je uveo ko? – Andre Godro

Da, po uzoru na teorije Albera Lafea. Film je istovremeno dijegitički i mimetički – on
nam pokazuje (podražava) ali i pripoveda. Meganarator se zove tako (kao onaj sladoeld iz
Frikoma koji ima i lešnike i vanilu i sve...) jer kombinuje funkcije i tog dijegetičkog i
mimetičkog naratora.
Ostalo pročitajte u rečniku na kraju CLIA :)
Deli se na filmski megamonstrator – logično, pokazivanje (dakle kamera), i filmografski
narator, onaj koji konstruiše film (Dakle logično montaža).

15. Šta su džender-bender filmovi? Primer?

To su filmovi u kojima kod junaka nije došlo do prave zamene pola, već samo do
presvlačenja u drugi pol. Primeri: Neki to vole vruće, Tutsi, Mis Dautfajer, Viktor
Viktorija, Visoke potpetice, Bio sam ratna nevesta…
Filmovi koji naizgled, prividno obrću rodne razlike ali svakako održavaju ideologiju
patrijarhalnog poretka.

16. Učenje Žaka Lakana i Sigmunda Frojda uzimaju se za osnov kog pravca teorije
filma i zašto?

- Psihonalize, zato što se psihoanaliza direktno bavi pitanjem odnosa subjekta gledaoca i
imaginarnih svetova filma, analizirajući 3 faze vizuelnog uživanja na filmu (narcizam,
skopofiliju i voajerizam)
Da... Objasnite svojim rečima... psihoanaliza se bavi regresijom, odnosno konstituisanjem
subjekta/ega (u lično kontekstu što se tiče Frojda, odnosno u kontekstu subjekta naspram
stvarnosti što se tiče Lakana). Filmski gledalac «regresira» na prvobitne stadijume
razvoja (govorimo striktno metaforički, naravno da ne regresira zaista jer je uveliko
ostvaren subjektat) i to omogućava identifikacije...

17. Ko je fundamentalni narator svakog filma i zašto? – Kamera, zato što je ona
vrhunski ekstradijegetički narator.
18. Tekst Lore Malvi se zove?

“Vizuelno uživanje i narativni film”

19. Koja je najvažnija razlika između fokalizacije i okularizacije?

Fokalizacija je razlika između lika koji priča priču i lika a okularizacija je razlika između
onoga što vidi kamera i onoga što vidi lik u filmu.

20. Ko se smatra osnivačem kognitivne teorije filma?

- Bordvel

21. Ko je nosilac ideološke fokalizacije u filmu “Kazablanka”?

- Laszlo

22. Koja je razlika između perceptivne i ideološke fokalizacije?

Perceptivna fokalizacija pripada onome ko gleda, dok se ideološka fokalizacija odnosi na

onoga ko je nosilac dominantnog ideološkog stava koji mi asimilujemo kroz film.

23. Breningen i Bordvel dolaze iz?

Kognitivizma

24. Navedite jednog od autora neantropomorfne teorije naracije i naziv najviše

narativne instance u kamere-projektora u njegovoj teoriji?
Andre Godro – Meganarator

25. Predstavnici gej i queer teorije filma su? Njihove glavne teze su?

Džudit Batler i Kaja Silverman one osporavaju muževnost kao normu, anlizirajući
funkcionisanje muškog mazohizma, konstrukciju nove muževnosti na marginama (od
koje nastaju body i queer teorija), kroz bavljenje reprezentacijom tela u funkciji izlaganja
identiteta i ispitivanja gledalačkih formacija.

26. Koja je razlika između narativa, naratologije i naracije?

Naracija je produktivni narativni čin, i šire, sveukupna realna ili fiktivna situacija u kojoj
ona zauzima svoje mesto. Naracija je pripovedanje nekog realnog ili imaginarnog
događaja.
Narativ je predmet proučavanja naratologije, koji označava: pripovedni iskaz, priču i
naraciju.
Naratologija istražuje kako film priča priče tj. opšte principe filmskog pripovedanja i
prikazivanja, zakone i sisteme naracije.

27. Razlika između perceptivne i psihološke fokalizacije?

Perceptivna fokalizacija pripada onome ko gleda (određuje likove), dok se psihološka

fokalizacija odnosi na onoga sa čijim se emotivnim stavovima identifikujemo

28. Kristijan Mez – imaginarno označavajuće se ostvaruje kroz šta?

- gledalac je sam u sali

- prekid svih motoričkih aktivnosti
- bezbedna distanca sa koje se posmatra
- platno kao ključaonica kroz koju se posmatra privatan svet
- analogija između filma i sna
Jok. Ovo je Žan Luj Bodri. Imaginarno označavajuće o kom govori Mez ima veze sa time
da je sve što je prisutno u filmu u stvari odsutno.

29. Podela fokalizacije prema tome šta fokl aizator fokalizira:

- interna fokalizacija
- eksterna fokalizacija
- foklizacija nultog stepena

30. Aspekti faseti fokalizacije u odnosu na scenu:

- kognitivna perceptivna orijentacija

- emotivna orijentacija
- ideološka orijentacija

31. 3 faze nastanka sna: simbolizacija, kondenzacija i izmeštanje

šta će vam ovo

32. Vizuelno uživanje na filmu se strukturiše kroz:

- skopofilija (uživanje u gledanju drugih – zurenje – the gaze)
- narcizam (uživanje u gledanju sopstvenog odraza)
- voajerizam (zadovoljstvo u gledanju – odvojenost objekta od subjekta pogleda -
distanca)

33. Lakan je preimenovao frojdove 3 faze: edipalnu, orlanu i analnu u?

1) imaginarni poredak (od 3 do 5 godine. Najvažnija je Ogledalna faza (od 6 meseca do

2 godine života). Kad dete počinje normalno da vidi i uživa u pogledu u ogledalu. Tada
dete vidi sebe prvi put i to kao idealizovanog (u motoričkom smislu) a ono to još nije jer
ga roditelj drži.)
2) simbolički poredak (odnosi se na to kad dete progovori. Dete ovde raskida vezu sa
ocem i želi samo da steken svoj identitet.)
3) realni poredak (Želja da se popuni praznina – želja koja se u stvari nikada ne
ostvaruje)

34. Teorija filmskog šava – Žan Pjer Udar – odnosi se na “ušavljivanje” gledaoca u
narativnu strukturu filma. Ova teorija je nastala usled potrebe da se objasni off skrin
prostor kod Bresona, Ozua, Drejera. Filmski šav je moguće definisati i kao odnos
gledaoca i njegove recepcije onoga što se dešava na filmskom platnu. Zašivanje gledaoca
za film se odnosi na stanje kada se uključuje recepcija a ne samo obično gledanje.

Gledalac se «ušiva» u narativ/scenu kako se izbegla anksioznost lažno konstruisanog

sveta. Zbog toga postoje rakordi itd. Dakle poenta je održati gledaoca u iluziji
kontinuiteta.

35. Objasniti faze razumevanja filma po Dejvidu Bordvelu

Dejvid Bordvel je kognitivista. Kognitivizam se bavi gledaocem odnosno kako gledalac

razume narativ. On uzima film Prozor u dvoriste kao model gledaoceve aktivnosti. Svaki
film obucava svog gledaoca.

Stil artikulise fabulu kroz size. – pitati za objasnjenje

Aman više sa ovim. Siže je način artikulisanja fabule (Godar: «film mora da ima početak,
sredinu i kraj ali ne u tom redosledu»). Stil je način artikulisanja sižea. Da li je film u
jednom kadru? Da li je klasično izrežiran? Umetnički..? ITd itd.

Fabula je onako kako se po redu desava tj odrzava, tj ona je prica, a size ima pocetak
sredinu i kraj samo ne tim redoslednom,tj on n ije hronoloski, on predstavlja nacin na koji
se fabula transformise, a stil artikulise fabulu kroz size. U fabuli je uzrocno posledicni
sled linearan i uvek je u trecem licu.

Modus je skup normi za gradjenje naracije.

Modusi:

1.klasnicni/holivudski modus – najbitnija je norma, sve se bazira na uzroku, svaki detalj

vrlo jasno psiholski definisan, jasni likovi, njihovi ciljevi, oni na kraju pobedjuju ili gube.
Naracija tezi da bude jasna, stil u sadejstvu sa pricom., pouzdani narator.

2.umetnicki modus – slama uzrocnost, nema uzrosnog posledicnog, u prvom planu su

ljudi koji nemaju iste zelje, preispituju se (Cehovljeva ratka prica pandamu knjzevnosti),
realnost nije manje realna samo je semiotizovana, naracija umetnickog filma propagira da
je zivot slozeniji nego sto ce film ikada biti. Stil se odvaja i skrece paznju na sebe, ali i
dalje mozemo da tumacimo pricu.
3.istorijsko-materijalisticki modus/sovjetski film – nastao da bi izrazio politicke ideje
levice, nastao izmedju 1925.-33. Pandan u knjizevnosti je roman sa tezom. Likovi nisu
ljudi vec samo funkcija, u pitanju je niz opstih mesta, kraj uvek poznat al je naracija
nepredvidljiva.

4.parametarski modus – stil ne radi za size i fabulu, ogroman deo francuskog novog
talasa i pripada konkretnim stvaraocima, termin preuzet od Noela Birša ! Stilski modul se
stalno ponavlja i moze da se izucavati sam za sebe (Breson)

-Godar ne pripada nijednoj skoli

36. Kako se pogledi umrežavaju u naratologiji a kako u psihoanalizi?

Mreža pogleda obuhvata poglede gledaoca ka platnu, poglede koje razmenjuju likovi
medjusobno i pogled kamere ka filmskom prizoru itd. Subjekat pogleda je onaj od koga
pogled potice i to je aktivna strana, a objekat pogleda je onaj kome je pogled upucen i on
je pasivan.

37. Objasniti pojmove voajerizma i skopofilije?

Skopofilija predstavlja uzivanje u gledanju, a voajerizam je cin posmatranja.

-proveriti

38. Lora Malvi

Pisala tekst – Vizuelno uzivanje i narativni film, 1975.

Najvaznije odlike, poziva se na Frojda i Lakana, psihoanaliticki pojmovi, objasnjava
uspostavljana patrijarhalnog odnosa u Holivudu, tj ko je aktivni nosilav pogleda, a ko
pasivni. Ona prica o pogledu, na prvom nivou voajerizam, drugom skopofilija, trecem
identifikacija. Muskarac je u klasicnom holivudskom filmu aktivni nosilac pogleda, a
zena objekat posmatranja.

Posle ovog teksta pise tekst Naknadna razmisljanja..nema prevedeno (Afterthoughts on

visual pleasure and narative cinema inspired by Duel in the Sun), zato sto je u prvom
tekstu pisala da u holivudskom klasicnom filmu uzivaju samo muskarci, a preko njihovog
pogleda se uspostavlja patrijahalni sistem, on je aktivan nosilac pogleda koji je upucen
zvezdi divi, sto bi znacilo da zena ne moze da uziva u filmu, a Lora se ne slaze i ona
analizira to u filmu Dual na Suncu!

39. Gejz/Zurenje

Lora Malvi , njen prvi tekst , prepricati o pogledu i patrijarhalnom Holivudu, i ona ovo
analizira na osnovu filmova Maroko-Toma Brauna, Vertigo, Prozor u dvoriste-Hickok,
Samo andjeli imaju krila, Imati i nemati.
40. Nabroj tri filma koji predstavljaju Gender bender filmove?

Sex i grad, Neki to vole vruce, Viktor Viktorija, Tutsi

41. Objasnite osnovni problem pojimanja narativa/price i filmske naracije u teoriji

Alberta Lafea. I na koje knjizevne autore i teorije se poziva Lafe.
ne

42.Veliki slikotvorac,objasniti
ne

43.Navedi kompeticije i prostor delovanja sledecih vrsta naratora.

Ekstradijageticki, Introdijageticki, Homodijageticki i Heterodijageticki, i navedi
primere za svaki.

44.Sta su gender bender filmovi?

45.Fokalizacija u filmu Gradjanin Kejnu?

Varijabilna

46. Kozlov i Breningen naslov knjige

47. Voice off Voice over

Glasovi koji idu preko slike i mogu a ne moraju joj pripadaju. Bez obzira da li pripadaju
pripovedacu filma fikcije ili komentatoru dokumentarnog filma razdvojeni su prema
relacijama u odnosu na kadar i pricu. Spram polja kadra glasi in, off ili akumatički, spram
dijageze intradijagetički ili ekstradijagetički.

48. Najuticajnija studija Breningena?

Narrative comprehension and film

49. Kakva je fokalizacija u filmu Rasomon?

Multipla

50. Žerard Ženet

51. Šta je dijageza?

Dijageza je tok dogadjaja na ekranu, ali i društvene, psihološke ili moralne okolnosti
kojima je taj tok uslovljen ili koje on uslovljava.

52. Šta je identifikacija?

53. Šta označava narativ?

Narativ ima tri nivoa

1.Priča
2.Pripovedni iskaz
3.Čin pripovedanja tj naracija

54. Koje vrste pogleda postoje u i oko filma?

Pogled autora, kamere, aktera na platnu, gledalaca

55. Definiši pojam foklizacije i navedi podele fokalizacije.

*gore ima šta je fokalizacija

Podela fokalizacije prema:

1. broju fokalizatora

-fiksna – u jednom fokalizatoru sve, fokalizator je u dijagezi tj deo priče i samim

tim ne može da bude tvorac priče jer je nije svestan, a narator može jer je svestan
priče, narator i fokalizator saznaju priču u isto vreme
-multipla

-varijabilna

2. po fasetama tj šta se može fikalizirati

-optička perspektiva
-emotivna perspektiva
-ideološka perspektiva

3. kako fokalizator fokalizira

–spoljašnja (eksterna) fokalizacija – narator nije uključen u priču ni emotivno ni

ideološki, samo prepričava priču

-unutršnja (interna ) fokalizacija – sve doživljamo preko subjektivnog pogleda

(film ,,Dama sa jezera“)

-nulti stepen fokalizacije – scene ispred naših očiju nemaju tačku gledišta
56. Nabroj i objasni razlike kompeticije narativnih instanci u ekstradijagetičkom i
intradijetičkom prostoru.

*ovo je podela naratora koja je navedena gore i samo se doda da intrdijagetički narator
(kome pripadaju i homo i hetero) pripada anamorfnoj narativnoj instanci, a
ekstradijagetički pripada neantropomorfnoj narativnoj instanci

57. U kom tekstu i na osnovu kog filma Nik Braun analizira retoriku filma?

Na osnovu 12 kadrova iz filma Džona Forda ,,Poštanska kočija“. Tekst je ,,Retorika

Poštanske kočije“

58. Objasniti neantropomorfnu teoriju naracije Andre Godroa i objasniti

parametarski model.

1.klasična
2.umetnička
3.istorijsko-materijalistička
4.parametarska

*fali ostatak

58. Dijageza i dijagetički

Dijageza je tok dogadjaja na ekranu, ali i društvene, psihološke ili moralne okolnosti
kojima je taj tok uslovljen ili koje on uslovljava. Dijagetičko je ono što pripada svetu na
ekranu prikazane filmske priče, s ukupnošću podrazumevanih i implikovanih ideja,
značenja, elemenata, tj. sve što pripada filmskom svetu sa kojim se gledalac identifikuje.

59. Najpoznatiji časopis teorije filma u Srbiji

,,Filmske sveske“ – Dušan Stojanović, izlazile od 1968-86