UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

KATEDRA ZA TEORIJU I ISTORIJU

FILMSKA NARATOLOGIJA
I (rekapitulacija 21.mart 2020)
DR NEVENA DAKOVIĆ, RED. PROF.
DR ALEKSANDRA MILOVANOVIĆ, VANR. PROF.
 NARATOLOGIJA KAO FORMALNO IME NARATIVNE ANALIZE
 Preteče filmske naratolgije:
a) Ruske formalističke teorije: razlike fabule i sižea, stil kao treći pojam koji reguliše
preobražaj fabule u siže.
b) Vladimir Prop: Morfologija bajki (model analize zapleta)
c) Klod Levi Stros: binarizmi (strukturalna antropologija I osnova Belurove semiolo[ko
strukturalisti;ke analize, odnosno Kitsisove analize žanra)
d) Rolan Bart: poimanje teksta kao prepleta kodova (pet vrsta kodova koje u ovom
trenutku ne morate da znate)
 Dodatna razmatranja- nije obavezno:
 Na tekovinama Ruskog formalizma i Levi-Strosovih binarizama Rejmon Belur pravi svoj
metod smeiološko-strukturalističke analize filma. Pročitajte Belurov članak iz Filmskih
sveski (Očigledno i kod) i orginalni tekst (dostupan na adresi datoj na kraju ) i pokušajte
da sami izanalizirate neku kraću scenu. Originalni tekst je prepričan i u Estetici filma i u
Analizi film/ov/a
 3 znacenja narativa
 narrative/recit-oznacitelj, diskurs ili narativni tekst, filmski diskurs koji prenosi svet priče.
Pripovedni tekst je jedini oblik narativa dostupan za neposrednu analizu.
 L’histoire, story, priča-označeno, sadržina, dijegetički svet
 Narration- sam čin ili proces pripovedanja u filmu se ostvaruje putem pripovedačkih
instanci, agenasa (voice over, lik naratora, sistem filmskih kodova, filmskog dispozitiva,
sistema filma)
  NIK BRAUN: RETORIKA POŠTANSKE KOČIJE (1982)
 NARACIJA je čin KOMUNIKACIJE/PRENOŠENJA/SAOPŠTAVANJA PRIČE GLEDAOCU
KROZ SLIKE, MONTAŽU, VERBALNI KOMENTAR. POV- NIZ AKTIVNOSTI
ORGANIZOVANIH HIJERARHIJSKI
 Relativizuje važnost OPTIČKE TAČKE POSMATRANJA (pažnja! Prevod point of view).
 Naracija kao sistem (sa hijerarhijom narativnih instanci i uloga) pruža gledaocu orijenatcoini
stav ili sistem vrednosti koji ga vodi kroz čitanje individualne scene ili celine filma.
 KOMBINACIJA NARATIVNOG AUTORITETA I GLEDALAČKE IDENTIFIKACIJE
TVORI PERSPEKTIVU KOJA NADVLADAVA POV I KONTROLIŠE „ULAGANJA“
U DRUGOG AGENSA
 FILM JE SVIM PREDSTAVLJAČKIM STRUKTURAMA USMEREN KA KONSTRUKCIJI
NARATOROVOG KOMENTARA ZARAD POSTAVLJANJA GLEDAOCA U POZICIJU
NAJPRIMERENIJU „VOĐENJU“ KROZ FILM.
 E. Brenigen, u svojim teorijama, pak, naglašava funkciju pogleda i tački posmatranja (i
njihovih formalnih permutacija) a posebno naglašava i analizira ulogu
gledaoca/gledalačkog pogleda kojim čita filma
 POGLED JE SUBJEKTIVIZACIJA FILMSKOG PROSTORA. GLEDALAC je osnovna
organizujuća instanca
 POV VEZUJE DISKURS, TEKSTUALNE MEHANIZME, KADAR KONTRAKADAR,
POKRETE KAMERE, LINIJU POGLEDA I SVET PRIČE
 POV JE TEKSTUALNI SISTEM KOJI KONTROLIŠE GLEDAOČEV PRISTUP
TEKSTU
 Jednostavna analogija književne i filmske naratologije ne funkcioniše. Neophodna su
prilagođavanja jer filmski narator koristi dva izražajna registra: sliku i govor, koji mogu
biti suprotstavljeni (do ironične subverzije i dekonstrukcije).
 FILMSKI NARATOR:
 a) EKSTRADIJEGETIČKI- van sveta priče kada se izjednačava sa rediteljem (Pažnja:
razlika stvarnog i podrazumevanog autora tj. reditelja) ili sistemom filma (o čemu će biti
reči u NEANTROPOMORFNIM TEORIJAMA NARACIJE) i INTRADIJEGETIČKI- lik
narator koji pripada svetu priče (i jedna je od instanci pripovedačkog sistema podređenog
ekstradijegetičkom naratoru).
b) HOMODIJEGETIČKI (prema odnosu spram priče reč je o pripovedaču koji pripoveda
sostvenu priču, ono što je proživeo ili što mu se desilo) I HETERODIJEGETIČKI (pripoveda
zbivanje iz pozicije svedoka ili kao da je čuo od učesnika zbivanja).
(Pročitati analizu pripovedačkog postupka u filmu Himmelkommando -Daković 2014, 169-180)
c)NARATOR /NARACIJA U I LICU (subjektivni kadar) I NARATOR/NARACIJA U III LICU
(formalno pripisana kameri i TP iza kamere, objektivna naracija)
(Naći primere filmova koji su u potpunosti ili većim delom subjektivni kadar, naracija u I licu;
Razmisliti o primerima pseudosubjektivnog kadra – onaj za koji nam se čini da je subjektivni a
kada se kamera izmakne u kontrakadar, vidimo da je mesto preptostavljenog subjekta pogleda
prazno- lažni subjektivac je zastupljen u horor filmovima, trilerima ali je i zaštitni znak građenja
atmosfere u delima Stenli Kubrika).
d) Još jedna podela prema vidljivosti u činu pripovedanja je na OKVIRNOG (koga čujemo od
početka ali ga ne vidimo u samom činu pričanja kao u Paklenoj pomorandži ili filmu Rebeka) I
UGNEŽDENOG NARATORA (koga vidimo - uokvirenog filmskom pričom, ugneždenog u tok
filmske priče – u činu pripovedanja napr. kao u početku flešbeka kada posle prve rečenice
najčešće sledi pretapanje koje označava odlazak u prošlost a slika pripovedača nestaje i čujemo
samo njegov glas- Kazablanka (Rikovo sećanje na Pariz, ili niz film noira-sećanj ili isleđivanje:
Double Indemnity, Milderd Pierce, Murder my Sweet (1945) ali imetanarativni Usual
Suspect/Dežurni krivci)
Logično ova podela ima uticaja za određivanje POUZDANOG i NEPOUZDANOG
NARATORA. OKVIRNI JE POUZDANI-simulacija božanskog, demijurškog glasa koje stvara
pripopvedani svet. UGNEŽDENI je NEPOUZDANI jer je podložan gledaočevoj subjektivnoj
proceni neverbalnih elemenata komunikacije /da li mu verujemo ili ne verujemo.
 Potonje teorije (kojima se u ovom trenutku nećmo detaljno baviti) razrađuju podele naratora
prema rodu, ideologiji analizirajući različite tragove upisa naratora u filmski tekst.
 Filmsku naraciju odlikuje stalni prenos i menjanje narativnih instanci koje je označeno kao
transfer naracije od ekstra do intradijegetičkog ili među intradijegetičkim naratorima (samo
delimice primereno prirodi medija).
 Ovaj „prenos“ delimice odgovara Ženetovm terminu PSEUDODIJEGEZA /transfer
naracije od prisutnog i određenog na prećutnog ili podrazumevanog naratora/odnosno
BLAKEOVOM TERMINU evocirana naracija /slike koje ne odgovaraju komentaru/
 PRIMERč GOOD SHEPHERD (2006) prelaz Jejl 1939, prelaz u trenutku inicijacije i priče
iz detinjstva-pogledatii primer.
 Predložena obavezna i dodatna literatura:
 Bonitzer, Pascal (1997) Slepo polje. Beograd: IzF (uz Belurove analize Hičkoka o skopofilijskom režimu i
kompoziciji kadra kod Hičkoka, str. 36-58, „Hičkokovski saspens“)=
 Daković, Nevena (2014) Studije filma: Ogledi o filmskim teksotvima sećanja (Beograd: FDU)
 Belur, Rejmon: Očevidno i kod godina 1975, vol. 7, broj 2 (MI SANU FILMSKE SVESKE)
 Bellourd Raymond. The Analzsis of Film deo dsotupan na:
https
://books.google.rs/books?id=bvYOxyr1OtIC&pg=PA28&lpg=PA28&dq=Raymond+Bellour+The+Birds:+Analysis+of+a
+Sequence,&
source=bl&ots=lL4VKUB1GV&sig=ACfU3U0I8mGGHAG5WSbF1c7AzDSb2g8XAg&hl=sr-Latn&sa=X&ved=2ahUK
EwiT4dPYtqnoAhUPp4sKHQT7BEMQ6AEwB3oECAoQAQ#v=onepage&q=Raymond%20Bellour%20The%20Birds%
3A%20Analysis%20of%20a%20Sequence%2C&f=false
Ili se obratite kolegi S. Savić ili prof. Milovanović za adresu za download- ali je fajl veom veliki.
 Omon et al. (2006) Estetika filma (Beograd: CLIO)
 Omon et al (2007) Aanaliza film/ov/a (Beograd. CLIO)