UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

KATEDRA ZA TEORIJU I ISTORIJU

NEANTROPOMORFNE
TEORIJE NARACIJE
TEORIJA FILMA II(4.)
21. Mart 2020
dr Nevena Daković, red. prof.
dr Aleksandra Milovanović, vanr. prof.
 Ekstradijegetički narator manifestan ili implicitan je logička potreba;
instanca koja pruža vodeće principe kojima razumemo hijerarhiju narativnih
uloga; odlučuje o uverljivosti fikcionog sveta. Samo ekstradijegetički narator
jeste garancija autentičnosti i istinitosti filmskog sveta jer samo on STVARA I
KOMENTARIŠE svet. Intradijegetički narator/lik narator može samo da
KOMENTARIŠE.
 Samo ekstradijegetički narator proizvodi i stvara istiniti diskurs u okviru
fikcionog konstrukta.
 Problem konstituisanja filmske naratologije je otpor filma kao medija jasno
mimetičkog karaktera. Mimesis kao podražavanje odbacuje bilo koju logiku
proučavanja filma kao digesisa/ pripovedanja ili jednostavno ne-mimesisa.
 Drugim reči predstavljački/prikazivački karakter filma poništava i sakriva
njegov pripovedački karakter.
 PRIČANJE/PRIPOVEDANJE PRIKAZIVANJE/PREDSTAVLJANJE
 neko priča priču (narator) priča kao da se sama priča
 Dijegeza (diskurs) mimeza
 naracija imitacija
 tvrđenje inferencija
 ideja slika (image)
 jezik slika (picture)
 sukcesija simultanost
 Rešenje odnosa nude teorije o filmu kao
a) Laminaciji predstavljanja i pripovedanja
b) Teorija Albera Lafea (pročitati Logiku filma) koji identifikuje problem što je
film uvek ovde i sada zbivanje koje se odigrava pred našim očima. Da bi
nešto postalo priča mora da bude završeno i okončano u prošlosti. Lafe s
toga predlaže da montažu pojmimo kao način upisa u prošlost
(uspostavljanje razlike vremena) koje omogućuje filmu da pripoveda.
(Lafe se naslanja na Sartrovu teoriju romana)
c) Neantropomorfne teorije naracije koje odbacuju koncept antropomorfnog
naratora i razmatraju modele konstrukcije priče kroz sistem filma odnosno
kognitivni aspekt filmske naracije
 Impuls nastanka neantropomorfnih TN dolazi od teoretičara i istoričara koji su se bavili ranim filmom,
filmom prvog doba (le cinema du premiere temps-znači filmom pre 1908 godine i pojave razvijenog
narativnog filma) jer su proučavajući kratke dokumentarne i reportažene filmove shvatili da i oni koriste
primitivna ali jasno narativna sredstva. Iako su Tom Ganing (Gunning) i Andre Godro (Gaudreault)
istovremeno izneli teze o filmu sistemu i filmu narator, ipak je Godro zvanično otac koncepta
Neant.Naracije.
 Ganing ukazuje na problem poimanja filma kao narativne forme usled mimetičkog karaktera. Kako film
priča kada prvenstveno pokazuje? (Prenebregavajući Mezovo čuveno „film je diskurs maskiran kao priča“)
 S toga je prvi zadatak naratologa da prevlada primarni otpor fotografskog materijala te otkrije i stvori
hijerarhiju narativnih elemenata
 Elemente NARATIVIZACIJE nalazi u PRIPOVEDNOM TEKSTU i sistematizuje ih kao:
 PROFILMSKI nivo
 KADRIRANA/UOKVIRENA SLIKA
 MONTAŽAU
 Njihovom kombinacijom nastaje filmsko pripovedanje priče
 Profilmski nivo čine narativni diskurs i sirovi materijal, pa ovaj nivo obuhvata
izbor i otkriva intenciju iza narativa
 Kadriranje je ustanovljavanje pov
 Montaža je stvaranje sintagme
čime se okončava nastanak filmskog teksta/pripovednog iskaza.
 GODRO kombiNuje teze Albera Lafea, istraživanja primitivnog filma i
doktorsku tezu rađenu pod mentorstvom Pola Rikera (Ricoeur).
 Narativni film je superimpozicija mimetičkih i nemimetičkih elemenata,
laminacija MONSTRACIJE I NARACIJE (predstavljanja odnosno
pokazivanja/prikazivanja kako glasi bolji prevod u ovom slučaju i
pripovedanja)
 Monstracija je po/prikazivanje- događaj u rigorozno sinhrono simulatnoj
naraciji (Koja je odlikovala pimitivne filmove snimljene s jedne pozicije
kamere, jednom kamerom u jednom kadru)
 REZIME LAFEOVE LOGIKE FILMA koju koristi Godro: JEDNOTEMPORALNOST-
može samo da pokazuje /prikazuje dok se dešava. Stricto senso postoji u
teatru, direktnom prenosu ( TV ili veb) ali ovde je primenjena u lafeovskom
smislu a događaje koji KAO da su pripovedani ovde i sada
 NARACIJA uvodi složenu temporalnost. UBACIVANJE PRAVE NARATIVNE
PROŠLOSTI U PRIVIDNO MIMETIČKO ZBIVANJE; VREME REFLEKSIJE IZMEDJU
TRENUTKA KAD SE DOGADJAJ ZBIO I TRENUTKA KADA JE OPAŽEN
 UNIPUNKTUALNO VREME MONSTRACIJE se menja u označiteljski obrazac
DRUGOM NARATIVNOM INSKRIPCIJOM. Samo naracijom se temporalni tok može
restrukturisati prema specifičnoj logici i nameri
 SAMO NARACIJA UBACUJE JAZ/RAZMAK IZMEDJU ZBIVANJA I PRIPOVEDANJA
 AKTIVNOST FILMSKOG NARATORA UPISUJE PRAVU NARATIVNU PROŠLOST
 MONTAŽA OMOGUĆAVA UBACIVANJE MOMENTA RAZMIŠLJANJA IZMEĐU
MOMENTA ODGIRAVANJA DOGAĐAJA, MONSTRACIJE I MOMENTA RECEPCIJE.
 Dakla monstracija omogućava manipulacije POJEDINAČNIM KADROM A
NARACIJA/MONTAŽA manipulacije mnoštvom kadrova stvaranjem
TEMPORALNOG SLEDA tj. Razvoja u vremenu tj. naracije
 DAKLE NARATOR JE MONTAŽA dok su drugi postupci MONSTRATORI.
 Kao i mentor Godro se slobodno odnosi spram Aristotelovih termina,
menjajući im značenje i koristeći ih na novi način. U osnovi uspostavlja odnos
mimesisa i diegesisa kombinovanjem Aristotelovog i Platnovog promišljanja o
problemu.
 U narednoj tabeli videćete da se dijegeza deli na mimetičku i ne mimetičku,
a da je mimezis obuhvatniji i viši a ne ravnopravni pojam diegesisu.
Podređena „dijegeza“ se potom deli na mimetičku i ne-mimetičku a u gornjoj
tabeli to je primenjeno na teatar.
 Primenjeno na film uviđamo dva osnovna nivoa sistema monstraciju i naraciju dok je najviši nivo
mega narator ALI OZNAČEN KAO VEIKI SLIKOTVORAC (preuzet od Lafea) kada l` image upućuje na
sliku ali i maštu l` imagination.
 Detaljnije prikazano kroz tri nivoa – filmske diskurzivne operacije (već definisane i kod Ganinga)
reč je o
 NB: obzirom da je originalni tekst na francuskom putting in bolje zvuči u
originalu kao mise-en-scene- organizacija profilmskog prizora u stvarnosti, po
analogiji sa postavljanjme scene u pozorištu (metteur en scene je pozorišni
reditelj ali u početku tako oslavljovaju i filmske reditelje). Pitanje: Ko je prvi
uveo termin mise-en –scene i mizanscensku kritiku kao ključ filmske kritike?
 Mise-en- cadre (postavljanje kadra). Na ovom apropriranom izrazu insistirali
su Ejzenštajn i Vlada Petrić u svojim teorijama ali nije široko prihvaćen kao
zamena filmsku režiju ili kadriranje.
 Mise-en-chaine- ulančavanje povezivanje u sintagmatski niz, lanac što se u
filmu vrši montažom
U narednoj tabeli jasno je prikazano šta pripada po/prikazivanju odnosno MONSTRACIJI A ŠTA
NARACIJI.
 Kombinovanjem shema na slajdu 15 i slajdu 19 napravite jedinstvenu shemu gde ćete obeležiti:
filmskog monstratora, filmskog naratora, mega naratora i pripadajuće im nivoe.
Predlog dodatne literature:

 Filmske sveske br. 1 , 1999 (prevedeni članci o naratologiji, na žalost nije

dostupno na platformi)
 Gaudreault, Andre(1989) Du litteraire au filmique: systeme du recit (Paris:
Merideins) )obratite se kolegi Saviću ako vam je potreban engleski prevod
knjige)
 Lafe, Alber (1971) Logika filma. Beograd: IzF