ПРЕКИ СУД ФОРМИРАН ПОВОДОМ КАТАНСКЕ БУНЕ

1. Оснивање Преког суда

Извори су сагласни у томе да је формирању Преког суда кумовао Вучић. Међутим,

у изворима не постоји сагласност око тога када је будући предводник војске изнео своју
идеју да бунтовницима суди преки суд. Турчин Рашид-беј, који је за собом оставио
успомене на Београд у првој половине XIX века, каже да је Вучић формирање преког
суда поставио као један од услова да се прихвати угушења буне. С друге стране, М. Ђ.
Милићевић вели да је будући војвода наредио установљење преког суда тек пошто су
окупљени на састанку у кнежевом двору дали бланко одобрење на све што он уради у
циљу сузбијања бунтовника.1
Преки суд је формално основан указом кнеза Александра од 25. септембра. За
председника је постављен предеседник смедеревског окружног суда Григорије
Филиповић, а за чланове начелник Београдског округа Јован Ресавац, мајор гарнизоне
војске Марко Дабић, кмет Палежа (Обреновца) Живан Маринковић и трговац из
Ваљева Михајло Лаловић.2
У законодавству неких немачких земаља, као и немачкој процесној литератури,
нереди већих размера навођени су или као искључиви разлог или као један од разлога
за установљење преких судова. Сврха установе преког суда била је да брзином и
оштрином свог деловања поврати озбиљно нарушени ред, што редовни судови због
своје за те прилике дуге процедуре не би могли да учине. 3 Дакле, одлука владе да се
његовим формирањем супротстави бунтовничком покрету не одудара од духа свог
времена.
Увођење преког суда није било у складу с Турским уставом. Наиме, члан 48
тадашњег највишег правног акта Србије предвиђао је да против окривљеног поступак
може да води само суд округа у којем он има пребивалиште. 4 Ни састав суда није био у
1
Рашид-беја историја чудноватих догађаја у Београду и Србији (с турског превео Димитрије С.
Чохаџић), Београд 2010, стр. види број стране; Рукописно одељење Народне библиотеке Србије, Архива
Милана Ђ. Милићевића, Р 343/3д/110, рукопис Илија Гарашанин и Тома Вучић.
2
Лазаревић, Једна пресуда, стр. 165; Vukićević, str. 116; Поповић, Вучић, стр. 171.
3
Gesetzbuch über Verbrechen und schwere Polizey-Uebertretungen, Wien 1803, p. 291 (art. 501);
Strafgesetzbuch für die Königreich Baiern., München 1813, p. 365 (art. 441); Strafgesetzbuch für die
Herzoglich-Oldenburgiuschen Lande von 1814., Oldenburg 1837, p. 362–363 (art. 922); C. A. Tittmann,
Handbuch der Strafrechtswissenschaft und der deutschen Strafgesetzkunde III, Halle 1824, p. 673; G. A.
Kleinschrod, Ueber das Standrecht als criminalrechtliche Verfahren., Neues Archiv des Criminalrechts IX/1
(1826), pp. 270–276; C. J. A. Mittermaier, Die Gesetzgebungen über Belagerungstand, Kriegsrecht, Standrecht,
und Suspension der Gesetze über persönliche Freiheit, Archiv des Criminalrechts, erstes Stück (1849), pp. 69–
72.
4
У Устројенију судова окружни (даље: УОС) било је предвиђено да је за суђење у кривичном поступку
надлежан суд округа у којем окривљени има пребивалиште или, изузетно, суд округа у којем је
сагласности с оним што је Устав прописивао: у члану 56 тог акта стајало је да војни и
грађански (цивилни) чиновници неће моћи да буду запослени у судовима. О
неуставности и незаконитости преког суда говорили су обреновићевац Димитрије
Тирол, али и двојица окривљених – Илија Ивановић из Шаторње и Живота Смиљић из
Смедерева, против којих је Преки суд водио поступак у одсуству.5
Ђорђе Протић, кнежевски представник у време прве владе кнеза Михаила, тврдио
је да су за судије Преког суда одабрана лица која ће слепо следити вољу Вучића и
владе.6 Да ли је заиста било тако? Одговор на то питање сазнаћемо пошто се осврнемо
на податке о некима од судија које смо успели да пронађемо.
Јован Ресавац био је део Вучићеве војске која је кренула на бунтовнике. Марко
Дабић био је у немилости кнеза Александра, који је три месеца пре избијање буне
желео да га уклони из војске. Његово именовање врло вероватно је заслуга тада
свемогућег Вучића, за чијег је присталицу важио. Занимљив је податак да је у децембру
1844. министар правде Паун Јанковић Баћа корио једног од уставобранитељских првака
Стевана Книћанина што је председнику Савета Стојану Симићу причао шта је Дабић
говорио у Ваљеву када се тамо сазнало за избијање Катанске буне. Из Јанковићевог
прекора даје се наслутити да се кнезу неомиљени мајор о буни похвално изражавао.
Михајло Лаловић био је, изгледа, поуздан човек уставобранитеља. На такав закључак
наводи нас исказ једног од окривљених пред Преким судом, трговца из Табановића
Пантелије Ћуковића, према којем му је начелник Колубарског среза Никола Ракић,
обреновићевац, набројао неколицину људи (вероватно кметова) који ,,нису његови”;
међу наведенима налази се име Михајло Лаловић.7 Такав састав Преког суда могао је да
значи само једно: окривљенима се није смешила срећна судбина.

2. ,,Преткривични поступак”

окривљени ухваћен. Зборник закона I, стр. 185.

5
Зборник закона I, стр. 11, 12; Tirol, op. cit., p. 14 (у додатку књиге); АС, КБ 65/19, 20, Илија Ивановић
Савету, Нови Сад 21. XI 1844; КБ 65/23, 24, Живота Смиљић Савету, Нови Сад 14. XI 1844.
6
Поповић, Мемоар Ђорђа Протића, стр. 107.
7
Алимпић, нав. дело, стр. 81; Милићевић, Историја, стр. 166; АС, МИД-В 1844, ф. V, р. 69, Вучић кнезу
Александру, Београд 22. XI 1844; АС, ПО 74/241, Симо Тодоровић Илији Чворићу 26. IX 1844 види
место издавања акта!; АСАНУ, Заоставштина Стевана Книћанина, ПРОВЕРИТИ ЗВАНИЧАН НАЗИВ!
7051/162, Паун Јанковић Стевану Книћанину, Београд 19. XII 1844; АС, КБ 16/30, Исказ Пантелије
Ћуковића пред Преким судом од 24. X 1844.
 Неки окривљени су пре појављивања пред судијама Преког суда били подвргавани
претходном испитивању. Пошто је Преки суд био орган задужен за обављање истраге,
испите обављене пре него што би он отпочео поступак против окривљеног назвали смо
преткривични поступак, остављајући по страни питање колико се врсте радњи у овом
случају спроведних да би се открили извршиоци кривичних дела и ,,органи” који су их
спроводили могу уклопити у савремено значење тог појма.8
У улози испитивача појављивали су се или Вучић или судија шабачког окружног суда
Стеван Новаковић.

2.1. Вучић – полиција, тужилаштво, истражни судија...

Испити које је обавио војвода били су кључни за даљи ток поступка. Од њих је
зависило да ли ће неки осумњичени доћи пред Преки суд или не. Ако би Вучић
одлучио да неког окривљеног пусти, Преки суд против њега није ни водио поступак.9
Који осумњичени су морали да прођу кроз војводине шаке? Ј. Милинковић
Алавантић и Ј. Димитријевић тврде да је Вучић испитивао ,,значајније кривце, а оне
мало важне само ако би се њиховим исказом теретио неки од значајнијих криваца”.
Таква формулација може да се схвати на два начина: да су Вучићевом испитивању били
подвргнути осумњичени вишег друштвеног положаја или пак да су испитивани
осумњичени за тежа кривична дела. Међутим, недовољна јасноћа казивања горње
двојице од мањег је значаја него што би се на први поглед могло закључити, пошто су
осумњичени вишег статуса по правилу терећени за тежа кривична дела.
Извори које смо имали у рукама само делом потврђују тврдње Алавантића и
Димитријевића. Вучић је 28. септембра обавестио кнеза Александра да је почео да
испитује ухваћене катане, што је потврда казивање двојице мемоариста. С друге стране,
у записницима исказа окривљених пред Преким судом може се запазити да су се пред
војводом нашла и нека лица која у својим казивањима нису теретила неког од важнијих
осумњичених. Димитрије Шешић из Накучана казао је судијама Преког суда како је
Вучић поред њега испитао још и Пауна Настића, Манојла Крстића бојаџију, Ранка
папуџију, Јанчу Жангулића, Јованчета Радиног шурака, Лазу Белог с Камичка 10,
8
Појам преткривичног поступка види у С. Бркић, Класификација процесних форми у кривичном
процесном праву Србије, Зборник радова правног факултета у Новом Саду XLIV/3 (2010), стр. 291.
9
Изузетак представља Шапчанин Јанчо Џангулић, којег је Вучић по обављеном испитивању пустио, али
га је зато Преки суд касније подвргнуо истрази. АС, КБ 35/4, Испыть Учинѣнь Прекимь Судомь над
Янчомь Џангулићемь изь Шабца (даље: Саслушање Јанча Џангулића).
10
Део Шапца назван по истоименој речици која је кроз њега протицала.Видети негде у литератури!
Стевана Николића и Васу Трифуновића Белог. Ни Шешић ни лица поменута у његовом
исказу нису изнели оптужбе на рачун неког од осумњичених за тежа кривична дела.11

11
Милићевић, Историја, стр. 199; АС, КБ 5/31–32, Испыть Учинѣнь Прекимь Судомь надь
политическимь Кривцем, Димитріɛмь Шешићемь, жителѣм Шабачкимь. У логору кодь Шабца 13.
Октоврiя 1844. годь; АС, КБ 50/5–6, Испыть држан прекимь Судомь надь бунтовникомь Пауномь
Настићемь, жителѣмь Шабачкимь, у Логору кодь Шабца 13. Октоврія 1844. годь; КБ 20/11, Испыть Надь
политическимь Кривцемь Лазомь Митровићемь иначе Белымь жителѣмь Шабачкимь, држань 14.
Октоврія 1844. год. у Логору код Шабца.; КБ 20/25, Испыть, Надь преступникомь политическимь,
Стеваномь Николићемь, жителѣмь Шабачкимь, учинѣнь прекимь Судомь у Логору код Шабца 14.
Октоврія 1844. годь; КБ 35/3–4, Испит Јанча Џангулића; КБ 5/37, Испыть Учинѣнь надь политическимь
преступникомь Васомь Тривуновићемь Белымь, жителѣмь Шабачкимь,у Логору кодь Шабца 13.
Октоврія 844; КБ 10/5, Испыть Учинѣнь прекимь Судомь надь Манойломь Крстићемь жителѣмь
Шабачкимь, кой ɛ бунтовнике пратіо. У Логору кодь Шабца 14. Октоврія 1844. Годь; КБ 10/7, Испыть
Надь Ранкомь Ђорђевићемь жителѣмь Шабачкимь, политическимь Кривцемь, учинѣнь прекимь Судомь
у Логору код Шабца 14. Октоврiя 1844. годь.