Šta je Riolanova arkada?

To je krvni sud koji povezuje levu granu a.colica media sa stablom AMI.
Često se meša sa marginalnom anastomozom na levoj fleksuri kolona. Zove se
i meandrirajuća arterija kolona, prisutna je u 7% slučajeva.

Šta je Drumondova arterija?

Marginalna arterija kolona poznata još I kao Drumondova arterija je serija

arterijskih arkada duţ mezenterijalne ivice celog kolona. Ona povezuje AMS
I AMI . Nalazi se na različitom rastojanju od medijalne ivice kolona
prosečno 2,5cm( od 1-8cm).Postoje 3 kritične tačke mogućeg prekida I
insuficijencije MAK: na spoju izmedju ushodne grane a ileocolica-e i nishodne
grane a.colica dex., na spoju izmedju ushodne grane a.colica dex. I nishodne
grane a.colica media-e kao I na spoju leve grane a.colica med sa ushodnom
granom a colica sin.( tzv. Griffitsova tačka). Arkade počinju ushodnom
granom a.ileocolica-e I nastavljaju se distalno do sigmoidnih arterija. U 95%
slučajeva je stalna i neprekinuta. Presecanjem AMI prilikom
rektosigmoidektomije levi kolon se krvlju snabdeva preko marginalne arterije.

Šta je Sudeck-ova kritična tačka?

1907. Sidek je opisao područje na rektosigmoidnom kolonu gde nedostaje spoj

izmedju najnize sigmoidne arterije( nishodna grana – a.sigmoidea ima) I
ushodne grane a.rectalis superior. U tom slučaju smatralo se da bi ligiranje
poslednje sigmoidne arterije dovelo do nekroze gornjeg dela rektuma I završnog
dela sigma. Najnovija istaţivanja su pokazala da postoji značajna komunikacija
izmedju a.rectalis superior I a.rectalis media tako da prilikom ligiranja neće doći
do nekroze,tako da ova tačka nema više toliko veliku hirurški značaj kao ranije.

Šta je Buhlerova arkada?

To je direktna komunikacija izmedju truncus celiacusa I AMS preko a.hepaticae

communis ili a.gastroduodenalis.

Vaskularizacija desnog kolona?

Desni kolon vaskularizuje AMS preko svojih grana : a.ileocolicae, a.colicae dex I
a.colicae med.

1
Vaskularizacija levog kolona?

Levi kolon vaskularizuje AMI preko svojih grana : a.colicae sin, aa.sigmoideae
(sup.,media et inf.) I a.rectalis sup.

Grane trbušne aorte ?

Zidne :

a.phrenica inferior
aa lumbales

Visceralne ( za organe trbušne duplje) :

Truncus celiacus ,
AMS ,
AMI,
a.renalis,
a.suprarenalis media,
a.ovarica(testicularis)

Završne :

a.iliaca communis
a.sacralis mediana

Truncus celiacus?

To je neparna visceralna grana trbušne aorte, odvaja se od aorte u visini Th 12 I kod

gornje ivice pankreasa se deli na svoje 3 završne grane:
a.lienalis
a.gastrica sinistra
a.hepatica communis → a.hepatica propria → a.gastrica dex.

→a.cystica

→a.hepatica dex et sin

→ a.gastroduodenalis →a.pancreaticoduoden. sup.→ anterior

→ posterior

2
Arteria mesenterica superior ?

To je neparna visceralna grana trbušne aorte, odvaja se od aorte u visini L1, prolazi
zadnjom stranom pankreasa kroz incisura pancreatis, niz prednju stranu pars inferior
duodenuma, I ulazi u koren mezenterijuma. Početni deo stabla AMS zaklapa sa
prednjom stranom trbušne aorte oštar ugao otvoren na dole koji se zove “arterijska
klješta” I u kome se nalaze: v.renalis sin., processus uncinatus pankreasa I pars
inferior duodenuma. Kad su vijuge tankog creva ispunjene sadrţajem one svojom
teţinom povlače na niţe I zateţu mezenterijum I AMS čime se smanjuje ugao izmedju
AMSI aorte zbog čega moţe da nastane prekid pasaţe (prolaska crevnog sadrţaja)
kroz duodenum. Ona vaskularizuje tanko crevo I desnu polovinu kolona I deo
pankreasa.

Grane AMS: Bočne: a.pancreaticoduodenalis inferior →anterior

→posterior

a.ileocolica → a.cecalis anterior

→ a.cecalis posterior →a.appendicularis

→ ushodna I nishodna grana

a.colica dex. → ushodna I nishodna grana

a.colica media →

aa.jejunales et ilei ( 12-16) prvih 4-8 vaskularizuju jejunum→

ushodna I nishodna grana

Završne : ushodna I nishodna grana

Arteria mesenterica inferior ?

To je naparna visceralna grana trbušne aorte koja se od aorte odvaja u visini L3, a
vaskularizuje levu polovinu debelog creva. Početni deo AMI leţi iza zadnjeg dela pars
inferior duodeni, ova arterija zatim silazi koso naniţe I ulevo, prelazi preko m.psoas
majora, ukršta a.iliaca communis, savija ka unutra I ulazi u mezenterijum sigmoidnog
kolona.

Grane AMI: Bočne: a.colica sinistra →

a.sigmoidea superior → ushodna I nishodna grana
a.sigmoidea media →
a.sigmoidea inferior →

Završna: a.rectalis superior→ ushodna I nishodna grana

3
Tenije kolona?

To su trakasta zadebljanja spoljašnjeg sloja uzduţne glatke musculature kolona. Polaze

od dna cekuma i ima ih 3 : Tenia mesocolica, libera I omentalis.

Vene kolona ?

Prate odgovarajuće arterije I pripadaju sistemu v.portae.

VMI se uliva u →V.lienalis koja se spaja sa VMS iza glave pankreasa i gradi V.portae

Limfotok kolona ?

Epikolični l.čvorovi : duţ crevnog zida I epiploica

Parakolični l.čvorovi : duţ MAK
Retrokolični l.čvorovi

Intermedijerne l.ţl. koje su postavljene oko grana AMS I AMI koje grade MAK

Glavne l.ţl.koje se grupisane oko ishodišta AMS I AMI

Limfa zatim otiče u hilarnu cisternu a posle toga u torakalni limfni kanal(d.thoracicus).

Inervacija kolona ?

Desni kolon inerviše pl.mesentericus superior koji je odvodna grana pl.celiacusa.

Levi kolon inerviše pl.mesentericus inferior koji je odvodna grana pl.aorticus

abdominalis.

Od oba ova spleta polaze grane koje u zidu debelog creva grade 3 spleta:
pl.subserosus, pl.myentericus I pl.submucosus.

Kolon je inervisan simpatičkim-Sy(inhibitornim) I parasimpatičkim-PSy (stimulatornim)

nervima koji prate arterije I sa njima odlaze do organa.
Sy inervacija dolazi iz Th6 -Th 12 kao I L1-L3. PSy inervacija za desni kolon dolazi od
n.vagusa, a za levi kolon od sakralnih nerava S2-S4 koji formiraju nn.erigentes.

Vaskularizacija rektuma?

Rektum snabdevaju krvlju : a.rectalis superior ← AMI

a.rectalis media ← a.iliaca interna

↓
a.rectalis inferior ← a.pudenda interna

4
Vene rektuma?

V.rectalis superior → VMI → V.portae

V.rectalis media → V.iliaca interna → VCI

V.rectalis inferior → V.iliaca interna → VCI

Pl.haemorrhoidalis ext. → v.rectalis med et v.rectalis inf.→ VCI

Pl.haemorrhoidalis int. → v.rectalis sup.→V.portae

Limfna drenaţa rektuma?

Gornja 1 ∕ 3 rektuma se drenira u donje mezenterične l.čvorove

Srednja 1 ∕ 3 rektuma se drenira u donje mezenterične l.čvorove

Donja 1 ∕ 3 rektuma se drenira u : donje mezenterične l.čvorove

un.ilijačne l.čvorove

Gornja 1 ∕ 2 analnog kanala( iznad zupčaste linije) se drenira u :

donje mezenterične l.čvorove

un.ilijačne l.čvorove

Donja 1 ∕ 2 analnog kanala( ispod zupčaste linije) se drenira u :

Ingvinalne l.čvorove( najvećim delom)

donje mezenterične l.čvorove

un.ilijačne l.čvorove

Šta inerviše n.pudendus?

N.pudendus inerviše voljnu muskulaturu pelvičnog poda(m.coccygeus I m.levator ani) I

spoljašnji analni sfinkter(preko nn.rectales inferioreskoji su grane pl.pudendus). To je
završna grana pl.pudendusa koji nastaje od prednjih grana S3 kao I od ogranaka
prednjih grana S1, S2, S4.

5
Plexus celiacus ?

To je najveći vegetativni splet čovečijeg tela. On ima svoje dovodne grane, ganglione I
odvodne grane.

Dovodne grane: n.splanchnicus major

n.splanchnicus minor

nn.splanchnici lumbales

grane iz pl.aorticus abdominalis← Th 6-Th 12

n.vagus dex PSy

n.phrenicus dex PSy

Ganglioni : ganglion mesentericum superius

ganglia celiaca dex et sin

ganglia aortico-renalia dex et sin

Odvodne grane obrazuju periarterijske spletove oko grana trbušnog dela aorte I sa
njima ( prateći ih ) odlaze do organa. Odvodne grane pl.celiacusa su :

pl.gastricus
pl.hepaticus
pl.pancreaticus
pl.lienalis

pl.mesentericus superior - lezi u peaortnom vezivnom tkivu oko ishodista AMS

pl.renalis
pl.suprarenalis
pl.uretericus
pl.testicularis ( ovaricus)
vlakna za pl.aorticus abdominalis

6
Plexus aorticus abdominalis ?

Dovodne grane : iz : plexus celiacusa

plexus aorticus thoracalis

bocnih grana slabinskih gangliona← L1-L3

Ganglioni : Ganglion mesentericum inferius

Odvodne grane : obrazuju periarterijske spletove oko AMI, a.iliacae I a.sacralis med.:

Pl.mesentericus inferior

Pl.iliacus dex et sin

Pl.hipogastricus superior (n. presacralis ) leţi ispred bifurkacije aorte

↓ ↓
n.hipogastricus dex n.hipogastricus sin

Iz pl.hipogastricus superior se odvajaju n.hipogastricus dex et sin koji se spuštaju

oko rektuma(I vagine kod zena) I spajaju se sa nn. erigentes i formiraju
pl.hipogastricus inferior dex et sin (pl.pelvinus) koji prati a.iliacu int.

Plexus hypogastricus inferior ( pl.pelvinus) ?

Lezi uz un.stranu a.iliacae internae

Dovodne grane: n.hipogastricus ( n.presacralis)

Iz pl.iliacus internus

nn.erigentes ← S2,S3,S4 PSy

Ganglioni: Ganglia pelvina: sitni,medjusobno povezani tako da grade mreţastu ploču

koju prekriva fascia pelvis visceralis( f.endopelvina) , a nalazi se izmedju bočne strane
rektuma I mokraćne bešike kod muškaraca tj rektuma I zadnje strane grlića materice tzv
ganglia cervicalia – Frankenhauseri

Odvodna vlakna : pl.vesicalis

pl.rectalis medius
pl.prostaticus
pl.deferentialis
pl.corporis cavernosi penis
pl.uterovaginalis
pl.corporis cavernosi clitoridis

7
Fascije karlične duplje ?

Zidove i pod karlične duplje oblaţe fascija koja se produţava na organe karlične duplje I
zove se fascia pelvis visceralis ( fascia endopelvina). Produţetak ove fascije koji
obavija rectum otpozadi I sa strane I sadrţi masno tkivo,nerve, ly ik.sudove rektuma
zove se fascia propria recti. Rektum je za zid karlice pričvršćen distalnim
zadebljanjima ove fascije koje se zovu lateralni ligamenti ( trougle strukture sa bazom
na bočnom zidu karlice , a vrhom na bočnoj strani rektuma). Oni sadrţe a.rectalis media
ili njene grane I u bliskom su kontaktu sa sy I psy nervima paje njihovo presecanje pri
tme praćeno mogućnošću krvarenja kao I povredom nerava → impotencija, disfunkcija
mokraćne bešike.
Presakralna fascija je zadebljanje f.pelvis visceralis koja oblaţe sacrum, coccyx,
nerve, a.sacralis media I presekralne vene. Operativnim presecanjem ove fascije moţe
da nastane povreda presakralnih vena koje su avalvularne, I koje preko bazivertebralnih
vena komuniciraju sa un.vertebralnim venskim sistemom → masivno krvarenje.
Zadebljanje presakralne fascije koje je usmeren onapred I naniţe I koje se pruţa od
presakralne fascije na nivou S4 do ampule recti ( do f.propriae recti tik iznad
anorektalnog prstena) zove se rektosakralna – Waldeyerova fascija. Spreda je
rektum odvojen od prostate I semenih kesica (vagine kod ţena) zadebljanjem fascia
pelvis visceralis poznatim kao Denovillier-ova fascija. Ona je zadnjom stranom
slepljena za f.propria recti , a prednjom stranom za prednji mezorektum.

8
Sta je analna ivica?

To je granica na kojoj perianalna koţa prelazi u koţu analnog kanala. Koţa analnog
kanala u predelu zupčaste linije prelazi u sluznicu rektuma. Prelazna zona se nalazi
oralno od zupčaste linije I široka je oko 1cm. Tu koţa analnog kanala prelazi u sluznicu
rektuma.

Šta je zupčasta linija – linea dentata?

Na 2 cm iznad analne ivice nalazi se zupčasta linija koju čini 6 - 12 vertikalnih

nabora sluznice rektuma tzv. Morganjijevih stubića- columne anales,( svaki stubić
sadrţi malu arteriju i venu terminalne grane a.rectalis sup.) koji se distalno završavaju
manjim naborima tzv analnim papilama. Izmedju stubića su udubljenja, analne kripte
u kojima se otvaraju izvodni kanali analnih ţlezda koje su smeštene intersfinkterično.

Ova zona se moţe smatrati spojnicom više elemenata:

Embriološki spoj: endoderm /ektoderm.

Sluzokoţno-koţni spoj: cilindrični epitel /pločasto-slojeviti epitel
Arterijski spoj: a. rectalis superior (a. mesenterica inferior) / a. rectalis
media (a. iliaca interna) et a. rectalis inferior (a. pudenda interna)
Venski spoj: porto-kavalna anastomoza (v. rectalis superior /v. rectalis
media)
Ţivčani spoj: viscerosomatski spoj (autonomna vlakna / somatska
vlakna)
Limfatični spoj: nodi lymphoidei iliaci interni /nodi lymphoidei inguinales
superficiales.

Šta je analni kanal ?

To je zavšni deo digestivnog trakta duţine oko 4-5 cm. Analni kanal počinje na mestu,
(flexura anorectalis) gde se ampula recti naglo suţava u nivou karličnog dna
(m.puborectalisa) , a završava na površini perineuma, spoljanjim otvorom koji se zove
anus. Bočno je analni kanal u odnosu sa masnim tkivom ishioanalnih jama. Dakle,
analni kanal se proteţe od analnog otvora do pelvičnog poda( diajfragme pelvis) tj od
analne ivice do anorektalnog spoja (prstena) I to je hirurški analni kanal , za razliku od
anatoskog analnog kanala koji se pruţa od analnog otvora do zupčaste linije I on je
duţine oko 2- 3 cm. Hirurški analni kanal obavijaju : unutrašnji analni sfinkter (
završno zadebljanje cirkularnih snopova glatkih mišića zida rektuma , širine oko 2,5cm ,
najniţi deo ovog sfinktera je oko 1,5 cm iznad zupčaste linije I iznad najniţeg dela
sp.analnog sfinktera ) I spoljašnji analni sfinkter koga čini poprečnoprugasti mišić koji
ima 3 sloja: Potkoţni, površni (srednji) I duboki I koji je u tesnoj vezi sa
m.puborectalisom. Prostor izmedju krajeva UAS I SAS zove se intersfinkterični
ţleb(kanal) moţe lako da se napipa pri digitorektalnom pregledu.

9
Šta je anorektalni prsten ?

Anorektalni prsten je termin koji su uveli Miligan I Morgan da opišu mišićni prsten koji
obavija anorektalni spoj. Nalazi se na 1,5 – 2 cm oralno od zupčaste linije I čini ga
gornja ivica unutrašnjeg sfinktera I m.puborectalis. Iznad njega je ampula recti.
Gornja granica analnog kanala (prema rektumu ) je predstavljena anorektalnim
spojem (junctio anorectalis), koji predstavlja liniju koja spaja gornje ivice analnih
kolumni. Donje ivice ovih kolumni su medjusobno spojene mesečastim naborima epitela
koji se zovu analne valvule (valvulae anales). Iznad ovih valvula se nalaze mali
špagovi - analni sinusi (sinus anales). Donje ivice polumesečastih analnih valvula
formiraju liniju nepravilnog oblika koja se zove češljasta linija (linea pectinata). Oko
ove linije se uočava prelazna zona (zona transitionalis analis), gde se spajaju delovi
anusa različitog embriološkog porekla. U donjem delu analnog kanala (od češljaste linije
do anusa) se vidi beličasti greben (pecten analis) a ispod njega se sluzokoţa
čmarnog kanala nastavlja na koţu anusa. Koţa perianalne regije sadrţi brojne znojne i
lojne ţlezde i hiperpigmentisana je. Jasno su vidljivi perianalni kruţni koţni nabori,koji
su posledica prisustva fibroelastičnih septi.

Dijafragma pelvis ?

Pod terminom karlični pod podrazumeva se mišićno fascijalni sloj koji se zove karlična
dijafragma, prečaga (diaphragma pelvis) . Mišići karlične prečage (zajedno sa
fascijama u kojima su sadrţani ) , zatvaraju izlazni otvor karlice, gradeći pod karlice na
kome počivaju karlični organi. Diaphragma pelvis ima oblik širokog levka koji je smešten
u karličnu duplju tako da je potpuno zatvara. Mišićni deo karličniog poda sačinjavaju :
m.coccygeus
m. levator ani → m.puborectalis

→ m.pubococcygeus

→ m.iliococcygeus

Najveći deo karličnog poda sačinjava m.levator ani koji je inervisan od strane
n.pudendusa .

Sta su tumor markeri?

Tumor markeri su molekuli koji mogu da budu detektovani u krvi,telesnim tečnostima I

tkivu osobe obolele od Ca.To su makromolekuli poput proteina,ugljenih hidratai DNK
koje tumor luči u krv. Mogu da budu I molekuli koje luči tkivo domaćina kao odgovor na
prisustvo tumora(prvi otkriveni tu marker – kisela fosfataza, je takav marker-enzim koga
luči kost kao odgovor na invaziju Ca prostate).

10
Šta je senzitivnost , a šta specifičnost tu markera?

Senzitivnost tu markera odredjuju 3 faktora:

Mogućnost detektovanja markera u biološkim tkivima

Kritična masa tumora( količina tumorskog tkiva) potrebna da bi mogao da se

detektuje tu marker

Koji je testirani % tumora koji luče marker

Specifičnost tu markera zavisi od 3 faktora:

Pouzdanosti testa da utvrdi samo tu marker

Prisustva drugih tumorakoji mogu da daju pozitivan test na isti marker

Drugih nemalignih stanja u kojima dolazi do povećanja tu markera

Šta je CEA?

CEA je glikoprotein Mr=200.000 kD ,izolovan 1956. od strane Golda I Frimena, koji se

kod odraslih nalazi kao komponenta glikokaliksa u mukoznom sloju ţeluca, tankog
creva, ţ.puteva.
Povišene vrednosti CEA se sreću kod CRC, Ca pluća, dojke, jajnika, prostate, jetre I
pankreasa.
Benigna stanja kod kojih moţe da dodje do povećanaj ovog markera su : divretikulitis,
bronchitis, apsces jetre, alkoholna ciroza, kod strastvenih pušača kao I kod starijih
osoba.
CEA nije koristan za skrining CRC jer je pozitivan(senzitivan) u 40% slučajeva sa CRC,
ali je zato izuzetno koristan u postoperativnom praćenju pacijenata sa CRC: povišene
vrednosti CEA kod pacijenata operisanih od CRC ukazuju na prisustvo metastaza ili
rest tumora.

Šta je Ca 19-9?
To je ugljenohidratni antigen, otkrio ga je Kaprovski 1979.

Ko je bio Crohn?

Kron je bio načelnik gastroenterologije u Mount Sinai Hospital u Nju Jorku u tridesetim
godinama prošlog veka.Opisao bolest koju je nazvao terminalni ileitis a koja po njemu
nosi ime.

11
Ko je bio Dukes?

Cuthbert Dukes, je bio patolog u St. Marks Hospital u Londonu u tridesetim godinama
prošlog veka. Predloţio stejdţing system za kolorektalni karcinom.

Ko je bio Heinrich Wilhelm Gottfried von Waldeyer-Hartz?

Waldeyer je bio nemački anatom koji je prvi opisao fasciju karlične duplje bez posebnog
izdvajanja rektosakralne fascije kao posebnog entiteta, koja je kasnije po njemu dobila
ime.

Ko je bio Charles Pierre Denonvilliers?

Francuski hirurg, koji se više interesovao za anatomiju nego za hirurgiju, 1842.je

postao šef škole praktične anatomije u Hastel dieu, a 1856 I načelnik hirurgije u istoj
ustanovi. 1836. opisao fasciju nazvavši je “prostato-peritonealna” ,a koja danas po
njemu nosi ime.

Ko je bio Đovani Batista Morganji?

Italijanski anatom, nasledio Valsalvu na mestu demonstratora anatonije a 1715. postao

šef anatomskog instituta Univerziteta u Padovi. Opisao tzv. Morganjijeve stubiće –
columnae anales.

Ko je bio Paul Hermann Martin Sudeck?

Postao je professor hirurgije 1919., a 1923.i dekan univerziteta u hamburgu. Opisao

tačku na spoju a.sigmoidea ima I ushodne grane a.rectalis sup.

Ko je bio Ţan Riolan?

Profesor anatomije I botanike na univerziotetu u Parizu, professor medicine I dekan

Kraljevskog koledţa u Parizu, lekar francuskih kraljeva Luja XIII I Anrija IV. Po njemu je
nazvana arkada(luk,krvni sud) koji spaja levu granu a.colica media sa stablom AMI.

Ko je bio Emil Theodor Kocher?

Švajcarski hirurg koji je 1875. Postao šef hirurgije na Univerzitetu u Bernu I koji je 1909.
Dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju I medicinu za svoj doprinos izučavanju fiziologije,
patologije I hirurgije tiroidne ţlezde. 1895. Prijavio 900 tiroidektomija sa mortalitetom
malo iznad 1%. Izbegavao je totalne tiroidektomije kad god je to bilo moguce.
1898.prijavio jos 600 slucajeva tiroidektomije sa samo jednim smrtnim ishodom, zbog
anestezije.

12
Ko je bio Jules Emile Pean?

Francuski hirurg,prvi uradio vaginalnu histerektomiju, smatra se osnivačem savremene

ginekologije.Opisao upotrebu hemostatskog forcepsa koji je izumeo 1868.

Claude DIXON

Američki hirurg, bio načelnik opšte hirurgije na Mayo klinici, upamćen kao jedan od
prvih koji je propagirao prednju resekciju u lečenju malignih lezija gornjeg dela rektuma I
donjeg dela sigme.

Sir David Drummond

Britanski lekar I predesednik britanske lekarske komore, za zasluge u prvom svetskom

ratu dobio orden I titulu sir. Po njemu je nazvana marginalna arterija kolona.

13