PRORAČUN ZAŠTITNOG ZIDA TEMELJNE JAME

Poprečni presjek sa karekterističnim dimenzijama i dubinama

Određivanje površinskog opterećenja iza zaštitnog zida:

Sa tri starane temeljne jame pritisak na zaštitni zid od korisnog opterećenja koje djeluje u nivou terena je
onaj koji će se generisati od opterećenja radnih mašina i sl. dok je opterećenje na zaštitni zid sa strane
gdje de on pobija nepostrdno pored postojećeg prizemnog objekta jednako pritisku koji izaziva težina
tog objekta na temeljno tlo. Za potrebe ovog proračuna ovo opterećenje je stačunato na osnovu
podataka o susjednom objektu koji su preuzeti iz Glavnog projekta pumpne stanice „Petrovac 09“, kao i
na osnovu karakterističnih zapteminskih težina korišćenih materijala.
Težina postojećeg objekta:

- težina ab zidova:

Qz=(8.55+2×1.5+6.2×2+2.1×2+1.8+0.90+0.60+16.45+21.25+14.40+6.90+16.20+0.90×2+1.65×2+3.50×2)×
0.2×2.40×25=1405.44 KN

- težina temeljne ploče:

Qtp=A×dpl×25=220×0.3×25=1925 KN

- težina ploče T-100:

Qp= A×dpl×25=110×0.5×25=412.5 KN

Ukupna težina objekta:

Q=1405.44+1925+412.5=3742.94 KN

Površina temeljne ploče preko koje je ostvarena interakcija objekat-tlo iznosi 220 m 2, pa je opterećenje
po jedinici površine od postojećeg objekta jednako:

P*=3742.94/220=17.01 KN/m2

Ovo opterećenje djeluje na cca 1.0 m od kote terena (+1.70 m) u odnosu na koju se razmatra
projektovana dubina jame.

Za projektno površinsko opterećenje u nivou terena iza zaštitnog zida temeljne jame usvaja se:

P*=20.0 KN/m2 i usvaja se da djeluje na koti +1.70 m što je na strani sigurnosti.

A) Obezbjeđivanja dna temeljne jame od proloma (uslov hidrauličke stabilnosti dna

temeljne jame)

H , 1
  .................................(*)
L  w Fs
gdje su:
H  razlika između nivoa podzemne vode u tlu i planiranog nivoa podzemne vode u temeljnoj jami
L  dužiona najkraće strujnice kojom podzemna voda dotiče iza priboja u temeljnu jamu
 ,     w  zapreminska težina vodom zasićenog tla
 w  zapreminska težina vode
Fs  koeficijent sigurnosti (Fs  3  5)
 ,  19  10  9.0 KN/m3
 w  10.0 KN/m3

H=2.0+0.50=2.50 m

L=H+2×hs=2.50+2×hs
Iz jednačine (*) slijedi da je:

1 1
L  H  Fs   w   2.50  3  10   8.33
 ,
9
8.33  2.50
hs   2.91 m
2
Minimalna obavezna dubina pobijanja talpi iz uslova osiguranja dna temeljne jame od proloma
iznosi 2.91 m.
B) Proračun zida priboja:
Zid priboja se tretira kao slobodno oslonjen u tlu, sa jednim razipiranjem.
B.1) Koeficijenti bočnih /Rankinovih) pritisaka tla:
Sloj I:

  26  k a1  tg 2 (45  )  0.390; k a1  0.625
2

,  24  k a1  tg 2 (45  )  0.420 (u vodom zasićenom tlu)
2
Sloj II:
 1
  23  k a2  tg2 (45  )  0.438; kp2   2.28
2 k a2
 1
,  21  k a2
,
 tg 2 (45  )  0.472; kp2
,
 ,  2.12 (u vodom zasićenom tlu)
2 k a2
Sloj III:
 1
  26  k a3  tg 2 (45  )  0.390; kp3   2.56
2 k a3
 1
,  24  k a3
,
 tg 2 (45  )  0.420; kp3
,
 ,  2.38 (u vodom zasićenom tlu)
2 k a3

B.2) Bočno opterećenje zida priboja:

B.2.1) Hidrostatički pritisak vode:
Pw=(4.20-1.70)×10=25 KN/m2
B.2.2) Pritisci tla:
Za izračunavenje zakona promjene bočnih pritisaka tla u zavisnosti od dubine usvaja se da je zid
dubok ispod dna iskopa:
F=0.5×t=0.5×3.70=1.85 m
gdje je t- visina iskopa
B.2.2.1) Vertikalni pritisci tla:

Pva1  P*  20 KN/m2
Pva2  20  1.70  19  52.30 KN/m2
Pva3  52.30  0.95  9  60.85 KN/m2
Pva4  60.85  (1.05  1.85)  9  86.95 KN/m2
Pvp1  0.50  19  9.50 KN/m2
Pvp2  9.50  1.35  9  21.65 KN/m2

B.2.2.2) Horizontalni pritisci tla:

Aktivni pritisci tla:

Pa1  Pav1  ka1  20  0.390  7.80 KN/m2

Pac  2  2.5  0.625  3.12 KN/m2 (uticaj kohezije će se zanemariti jer je to na strani sigurnosti)
Pa2  Pva2  k a1  52.30  0.390  20.39 KN/m2
Pa3  Pva2  k ,a1  52.30  0.420  21.96 KN/m2
Pa4  Pva3  k ,a1  60.85  0.420  25.44 KN/m2
Pa5  Pva4  k ,a2  86.95  0.472  41.04 KN/m2

Pasivni pritisci tla:

Pp1  Pvp1  kp2  9.50  2.28  21.66 KN/m2

Pp1  Pvp1  kp2
,
 9.50  2.12  20.14 KN/m2
Pp3  Pvp2  kp2
,
 21.65  2.12  45.89 KN/m2

Osrednjeni dijagrami horizontalnih aktivnog pritisaka tla:

E1  0.5  1.70  7.80  6.63 KN/m

E2  0.5  1.70  20.396  17.33 KN/m
E3  0.5  0.95  21.96  10.43 KN/m
E4  0.5  0.95  25.44  12.08 KN/m
E5  0.5  2.90  25.44  36.88 KN/m
E6  0.5  2.90  41.04  59.51 KN/m

Ea =142.86 KN/m

Položaj težišta aktivnog pritiska tla:

 1  1 2 1
  6.63  (5.55   1.7)  17.33  (5.55   1.70)  10.43  (3.85   0.95) 
142.86  3 3 3
2 2 1
12.08  (3.85   0.95)  36.88   2.90  59.51   2.90  
3 3 3
1 314.09
   33.03  76.54  36.85  38.85  71.30  57.52   2.20 m
142.86 142.86
Osrednjeni pritisak tla:
5.55 2  P0  Pu
2.20   .....................(a)
3 (P0  Pu )
5.55
142.86   (P0  Pu ).....................(b)
2
Rješavanjem sistema jednačina (a) i (b) dobijamo:
P0  9.74 KN/m2 i Pu  41.74 KN/m2

Zakon promjene aktivnog protiska tla:

41.74  9.74
Pa  9.74  (  ha )  Pa  9.74  5.76  ha (KN/m2 )
5.55
Osrednjeni dajgram horizontalnog pasivnog pritiska tla:

E1  0.5  0.5  21.66  5.41 KN/m 2

E2  0.5  1.35  20.14  13.59 KN/m 2
E3  0.5  1.35  45.89  30.97 KN/m 2
Ep  49.97 KN/m2

Položaj težišta :

1  2 2 1 
   5.41  (1.35   0.5)  13.59   1.35  30.97   1.35
49.97  3 3 3 
35.274
  0.705 m
49.97
P0  0
49.97
Pu   54.21 KN/m2
0.5  1.85
Zakon promjene pasivnog pritiska:
54.21
Pp   hp  29.30  hp
1.85
Mobilisani dio pasivnog pritiska tla:
1 1
Ppm   29.30  hp   29.30  hp  32.23  hp
Fs 1.1

B.3) Izračunavanje dubine zida ispod dna iskopa:

Zaštitni zid temeljne jame u konkretnom slučaju će biti tretiran kao zid slobodno oslonjen u tlu.
B.3.1) Pritisci vode u funkciji nepoznate dubine f0:

W1  0.5  2.5  25  31.25 KN/m2 ..................(c)

W2  31.25  (f0  0.5).....................................(d)

B.3.2) Pritisci tla u funkciji nepoznate dubine f0:

Aktivni pritisak tla:

Pa  9.74  (5.76  (3.7  f0 ))  9.74  (21.3  5.76  f0 )

Pa  31.04  5.76  f0
9.74   9.74  5.76  (3.7  f0 )
EA   (3.7  f0 )
2
72  f0 2039
EA  (f0  3.7)  (  ).................................(e)
25 100
Položaj rezultante aktivnog pritiska u odnosu na položaj razupore u funkciji dubine f0

2  9.74  (31.04  5.76  f0 ) 3.70  f0 (f0  3.7)  (1.92  f0  16.84)

s ( )
9.74  (31.04  5.76  f0 ) 3 5.76  f0  40.78
YT   (3.7  f0 )  s   1
 (f  3.7)  (1.92  f0  16.84) 
YT  (3.7  f0 )  0   1  0.04125  f0  0.4855  f0  1.361........(f)
2

 5.76  f0  40.78 
Pasivni pritisak tla:

Pp  32.23  f0
Ep  0.5  f0  32.23  f0
Ep  16.11  f02 ...................(g)

Potrebna dubina zida ispod dna iskopa se odrđuje iz uslova ravnoteže:

MA  0

2 2
W1  (  2.5  0.7)  W2  (3.2  0.5  (f0  0.5))  E A  YT  EP  (2.7   f0 )  0.......................(1)
3 3
Kada se u jednačinu (1) uvrste (c), (d), (e), (f) i (g) dobija se:

 31.25  2.366   31.25  (f0  0.5)  (3.2  0.5  (f0  0.5)) 

 72  f0 2039  
  (f0  3.70)  (  )   (0.04125  f02  0.4855  f0  1.361) 
 25 100  
2
(16.11  f02 )  (2.7   f0 )  0
3
Rješavanjem napisane jednačine pomoću programa „Microsoft mathematics „ dobija se da je
potrebna dubina ukopavanja zaštitnog zida temeljne jame:
nsolve(31.75(2/3(2.5)+0.7)+(31.25(f-0.5))(3.2+0.5(f-0.5))+(f+3.7)(72f/25+2039/100)
(0.04125f^2+0.4855f+1.361)-16.11f^2(2.7+2f/3)=0, {f})
dobija se da je potrebno F0≈4.68 m

Stvarna dubina iznosi:

ff 0  f  4.68  0.1  4.48  5.148 m
Dubina ukopavanja zaštitnog zida od 5.148 m je ninimalna dubina pobijanja koja je neophodna
da bi se obezbijedila stabilnost zida priboja.
Usvaja se dubina pobijanja zaštotn og zida temeljne jame ispod dna jame u iznosu f=6.80 m
iz razloga da se obezbijedi da zaštitni zid dopre do III sloja koji ima najmanju
vodopropusnost kako bi se na taj način obezbijedio što manji priliv podzemne vode u temeljnu jamu.

B.4) Određivanje sile razupiranja zida:

Sila razupiranja zida dobija se iz uslova ravnoteže H  0

Sila sa spoljne strane zida:
 72  4.68 2039 
Ps  W  EA  31.25  31.25  (4.68  0.5)  (4.68  3.70)  (  )  445.69 KN
 25 100 

Sile sa unutrašnje strane zida:

Pu  A  EP  A  (16.11  f02 )  A  16.11  4.682  A  352.84 KN

Uslov ravnoteže:
H  0  Ps  Pu  0
0  445.69  A  352.84
A  445.69  352.84
A  92.84 KN
B.4) Određivanje momenta savijanja zaštitnog zida mjerodavnog za dimenzionisanje:
Mjerodavni moment savijanja zida nalazi se na mjestu gdje je transverzalna sila jednaka nuli.
Određivanje transverzalne sile:
Čvor 1 (ha=1.0):

Pa1  9.74 KN/m2

Pa2  9.74  5.76  ha  9.74  5.76  1.0  15.50 KN/m2
9.74  15.50
Q 1o   1.0  12.62 KN/m
2
Q u1  Q 1o  A  12.62  92.84  80.22 KN/m

Čvor 2 (ha=1.7): :

Pa  9.74  5.76  ha  9.74  5.76  1.7  19.53 KN/m2

1 1
Q 2  80.22  15.50   0.7  19.53   0.7  68.13 KN/m
2 2
Čvor 3 (ha=2.65):

Pa  9.74  5.76  ha  9.74  5.76  2.65  25.0 KN/m2

1 1
Q 3  68.13   0.95  9.5   0.95   19.53  25   42.46 KN/m
2 2
Čvor 4 (ha=3.7):

Pa  9.74  5.76  ha  9.74  5.76  3.70  31.05 KN/m2

1 1
Q 4  42.46   1.05   9.5  20    1.05   25  31.05   2.44 KN/m  0 KN/m
2 2
Zbog jednostavnijeg proračuna usvaja se da je Q4≈0, te da se maksimalni mjerodavni moment
nalazi na visini 2.7 m ispod tačke razupiranja zida odnosno na koti -2.0 m.
Mjerodavni moment savijanja nalazi se na dubini 2.70 m ispod sile razupiranja a na koti -2.0 m

Uticaj vode na koti -2.0:

Pw  2.0  10  20 KN/m2
1
W  20   2.0  20 KN
2
Uticaji pritiska tla:

Pa1  9.74 KN/m2

Pa2  9.74  5.76  ha  9.74  5.76  3.70  31.05 KN/m2
9.74  31.05
EA   3.70  75.46 KN
2
Moment savijanja:

2  9.74  31.05 3.7 2.0

Mmax  A  2.70  E A    W
9.74  31.05 3 3
2  9.74  31.05 3.7 2.0
Mmax  92.84  2.7  75.46    20 
9.74  31.05 3 3
Mmax  122.044 KNm/m

B.5) Dimenzionisanje zaštitnog zida temeljne jame:

Zaštotni zid temeljne jame se formira pobijanjem čeličnih talpi tipa “Larssen”.
Osnovni materijal od koga su izrađene talpe: Čelik

dop  16 KN/cm2
Dopušteni napon čelika za I slučaj opterećenja
Potreban otporni moment talpe:
122.044  100
Wpot   762.77 cm3 /m
16
Usvajaju se talpe „Larssen“ tip- 602 sa otpornim momentom W=830 cm 3/m.