Владимир Мајаковски (24)

Облак у панталонама

Majakovski „Oblak u pantalonama“

Ova poema ima prolog i četiri pevanja (poema je epsko-lirska vrsta)

Svako pevanje je karakteristično po otporu buržoaskom svetu:
I „Dole vaša ljubav“
II „Dole vaša umetnost“
III „Dole vaš poredak“
IV „Dole vaša religija“
U čitanci je dat prolog i prvo pevanje.
Poema ima i gorko-satiričan ton
Poema je u suštini izraz pesnikovog revolta na malograĎanstvo koje obezvreĎuje sve ono
ljudsko što je pesnik cenio, pre svega njegovu ljubav i njega, a sa njim i njegovo shvatanje
sveta.
Pesma je inspirisana nesrećnom ljubavlju pesnika. On je u Odesi upoznao izvesnu Mariju,
prema kojoj se rodila ljubav, ali ona nije smela da Majakovskom odgovori na osećanja zbog
društva.
Ta ljubavna bol i ljudska moralna beda koju je prepoznavao u svojoj okolini, Majakovskog su
inspirisali za nastanak ove pesme.
Postoji velika podudarnost uzmeĎu pesnika i lirskog subjekta (БИТНА ЛИЧНА ЦРТА).
Pesma je cela u ispovednom tonu. Očigledno je da je on to zaista doživeo. Celi tekst oblikovan
kao pesnikov lirski monolog – lirska ekspresija
Kako se osnosi prema starom graĎanskom poretku? Prezire ga. ObezvreĎuje i vreĎa. Prkosan
je. Svetan svoje vrednosti.
Prolog:
Misaoa vašu,
Što mašta na omekšalom mozgu,
Kao lakej na masnoj fotelji, od sala nadut, dražiću dronjcima, srca okrvljanjena grozno
Sit narugavši se, bezočan i ljut.
...
Svet sam zaglušio snagom svoga glasa,
Dvadesetdvogodišnjak – idem,
Lepotan svoj.

Dakle na samom početku vidimo prozivku društva.

Idem, lepotan svoj – ukazuje na to da želi da okrene leĎa, ne želi da bude deo tog društva
sa „omekšalim mozgom“, on veruje u sebe i svoju „lepotu“, tj. ispravnost misli.
Nezadovoljan je starim poretkom „ja u duši nemam ni jedne sede vlasi/ni staračke nemoću nema
u njoj“
I pesma započinje retorskim pitanjem koje ima dvojaku funkciju: ostvaruje efekat iznenadjenja i
stvara utisak da je ovo nastavak prethodne price. „Vi mislite, bunca malarija?“ Zatim kreće
uvoĎenje u priču. Saznajemo da je uzrok svega nešto što se desilo u Odesi - sati su prolazili, a
Marija koja je rekla da će doći nije došla.Tema je samo nagoveštena. U čekanju postavlja pitanje
da li je to ljubav ili nije. Čekao je dugo, do ponoći. Onda kada je shvatio da neće doći proklinje i
nju „Prokleta da si!/ I pocepa usta skoro krik. Ovaj krik i bol su metaforički i naglašeno dati u
nastavku odlomka iz čitanke. Iz narednih stihova vidimo kako on doživljava društvo i sebe u
njemu – oni su apsolutno moralno iskvareni, a on pred sobom čist i spokojan:
Hej,
gospodo,
ljubitelji,
obesvećenja,
zločinstava,
pokolja, da li ste najstrašnije
videli –
lice moje
kada sam
ja apsolutno spokojan?
Hiperbolično i metaforično opisuje svoju bol kroz celu pesmu, kako pesma odmiče iz njega
se čuje urlik. srce moje od gvožĎa hladnog – bije, zabivši lice u rošavo lice kiše.
Iskidanost stihova:
Mene vise niko prepoznati ne može
Ja sam zgrčena
Gomila
Žila
......
Živci
veliki,
mali,
mnogi –
pomamno skaču
i vec –
gmizu.
Cela pesma je od ovakvih stihova što oslikava psihološko stanje pesnika. On je besan,
povreĎen, tako da iz njega izlazi samo reč po reč...kao da od pritiska osećanja ne može da kaže
celu rečenicu odjednom, kao da nema daha za nju.
Obraća se majci i sestri, pa nanovo majci...Kao osobama koje će da ga razumeju, a od ostalih ne
želi ništa, naglašava da će sam naći način da preboli ovo što mu se desilo.

Ruski futurizam je bio revolucionaran u više različitih smislova. Majakovski je od početka bio
buntovnik, privlačio ga je revolucionaran karakter pokreta. On nije bio učen, njegova poezija
nije ništa dugovala prethodnicima, imao je svoje shvatanje o tome šta je poezija. Imao je
originalno osećanje za reči. Od početka je slike nalazio i crpeo iz prizora gradskog života.
Rečnik, kako je dolikovalo futuristima, eksperimentalan i neobičan, ali nije kao kolege
težio zaumnom jeziku. Svoj jezik utemeljio je na razgovoru, slengu. Bila je to snažnija i
izrazitija verzija svakodnevnog govora. Koristio je sve slobode koje dopušta ruski jezik, u
sferi sintakse. Sve njegove talente pokazuje Oblak u pantalonama, pesma podeljena u 4 dela
koji govore o ljubavi, umetnosti, društvu i religiji. (PESMA I JESTE SUPROTSTAVLJANJE
OVIM STUBOVIMA) Sve teme imaju snažnu, ličnu boju. To je pre svega iskrena i intimna
pesma. Motivacija u nesrećnoj ljubavi, sa koje se potom fokus pomera napadom na mnoge
vidove sveta koji ga uznemiruju.
Један од оснивача футуристичког правца у руској поезији
Борио се против свих врста угњетавања човека
Опевао пред и револуционарне процесе
Револуција књ језика – увођење вулгаризама, кованица, жаргонских израза,
хиперболизованих метафора
У великим поемама – вера у човеково ослобођење
Монолошка поезија упућена слушаоцу, а не читаоцу
Револуционарна-агитна поезија

Облак у панталонама

У поезији руских футуриста није било бесмислених речи и фигура које треба да запање
читаоца неразумљивошћу.
Осуда малограђанства стално је присутна у ф
Ф је био инстинктивно, књ наслућивање револуције

Нови патос, нови језик, нова метафора, теме које су се саме нудиле
Љубав је велика код обичног човека, а не код малограђанске извештачене
сентименталности
Други Мајаковски присутан – емотивац, љубавник ( мама вашег сина нешто дивно боли...)