Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Испитивање машинских конструкција

Извештај лабораторијске вежбе 4

Студент: Предметни наставници:

Виолета Грујић 334/2016 др Блажа Стојановић
др Лозица Ивановић
Нано-индентер је главна компонента за тестове одређивања тврдоће који се користе у
наноиндентацији. Од средине 1970-их наноиндентација је постала примарна метода за
мерење и тестирање механичких карактеристика. Нано-индентација је стекла
популарност са развијањем машина које могу да очитавају мала оптерећења и померања
са високом тачношћу и прецизношћу. Подаци померања могу се користити за
одређивање модула еластичности, тврдоће, границе течења, жилавости, scratch тврдоће
и хабања.

Слика 1: Нано-индентер

Типови

Постоји много врста нано-индентера који се тренутно користе, у зависности од њиховог

типа геометрије. Међу бројним расположивим типовима геометрија постоје тростране и
четворостране пирамиде, цилиндри, клинови,конуси, сфере. Неколико врста геометрија
су постале стандардне због њиховог дугог радног века и добро познатих карактеристика,
као што су Berkovich, Vickers и Knoop нано-индентери. Да би се задовољили захтеви
високе прецизности, нано-индентери морају пратити дефиниције ISO 14577-2 стандарда
и бити проверени и измерени са опремом и стамдардима који потичу са Националног
института за стандарде и технологију (NIST). Врх индентера може бити оштар, раван
или заобљен на цилиндричном или сферном облику. Материјали за већину нано-
индентера су дијамант и сафир, мада се могу користити и други тврди материјали као
што је кварц, силицијум, волфрам, челик, волфрам-карбид и скоро било које друге врсте
тврдог метала или керамике. Дијамант је најчешће коришћен материјал за нано-
индентацију због својих својстава тврдоће, топлотне проводљивости и хемијске
инертности.

Принцип рада наноиндентера

Фактори укључени у тестирања су оптерећење, померање, површина и време.

Оптерећење (Р) је сила која делује на узорак. Померање (Н) је раздаљина коју индентер
пређе до материјала. Површина (А) је мера интеракције идентера у контакту са узорком.
 Слика 2: Дијаграм теста индентације

Нано-индентација се обично изводи уз помоћ калибрисаног индентера са Берковичевим

дијамантом. Врх индентера је тространа пирамида. Три стране омогућавају да врх
теоретски буде изоштрен до величине атома.
Током процеса нано-индентације, калибрисани врх индентера се приближава површини
узорка. Подаци силе и померања се користе за одређивање тачке контакта. Након што
је контакт остварен, сила се линеарно повећава и врх продире у површину узорка. Кратко
време задржавања јавља се при максималној сили, а затим је узорак растерећен. На
почетној тачки растерећења мери се крутост.
Подаци оптерећења и померања заједно са површином врха калибрисаног индентера
омогућавају одређивање механичких особина као што су модул еластичности и тврдоћа.

Слика 3: Нано-индентер у Центру за трибологију

Карактеристике наноиндентера:
 МST утискивач: Rockwell C дијам. купа радијус врха 100 μm
 oпсег сила ( МST): 0.01-30 N
 максимална дубина продирања (МST): 500 μm
 НХТ утискивач: Берковицх тространа дијам. пирамида
 максимална сила утискивања (NHT): 500 mN
 резолуција силе (NHT): 0.04 μN
 резолуција сензора дубине (NHT): 0.04 nm
Трагови добијени нано-индетером су приказани на сликама 4 и 5.

Слика 4.

Слика 5.