Факултет инжењерских наука

Универзитета у Крагујевцу

Транспортни уређаји и машине

- Домаћи рад -

Студент: Предметни наставник:

Стефан Милојевић 335/2016 Доц. др Ненад Милорадовић
Доц. др Родољуб Вујанац

Крагујевац, 2017.
Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу
Студијски програм: Машинско инжењерство
Смер: Машинске конструкције и механизација
Предмет: Транспортни уређаји и машине
Школска 2016./2017. год.

Прорачун тракастог транспортера

- Домаћи ради из транспортних уређаја и машина -

Студент: Предметни наставник:

Стефан Милојевић 335/2016 Доц. др Ненад Милорадовић
Доц. др Родољуб Вујанац

Крагујевац, 2017.
 Слика 1. Задата концепција тракастог транспортера

Познати подаци:
Транспорт: Каменог угља
Q  70 t/h
L1 = 50 m
L2 =15 m

  5o
На основу табеле Т.1.3., на страни 8, усваја се насипна густина за камени угаљ и угао
природног пада.
  0,8 1 t/m3
Усваја се   1 t/m3 ; 𝜑1 = 40° ; 𝜑2 = 30° ; 𝜑3 = 20°
На основу табеле Т.1.1. на страни 6, усваја се димензија карактеристичног комада:
60mm   '  160 mm – за средње крупне комадне
𝑎 𝑚𝑎𝑥 160
𝑘0 = = = 2,66
𝑎 𝑚𝑖𝑛 60
Усваја се несортиран материјал.
На основу табеле Т.1.2. на страни 7, усваја се средња класа материјала.
На основу табеле Т.2.7,а на страни 27, усваја се брзина кретања траке у односу на врсту
материјала и претпостављену ширину траке:
  1,5 m/s (за траку у опсегу 500÷650mm и 800÷1000mm)
За облик траке се са слике 1.6. на страни 14, усваја се трака са три носећа ваљка.
Из израза (1.17) на страни 16, следи.
Вредност за ширину траке: А = 0,11𝐵 2
Q  3, 6 v израз (1.8), страна 13.

Q  3,6  ( A   )  → Q  3,6  (0,11B2   ) 

 Q 70
B → B  B  0,594mm
3,6  0,05    3, 6 1 0,111,5 103
На основу табеле Т.2.9. на страни 28, усваја се коефицијент смањења капацитета:
𝑘𝑝 = 1
Стандардна вредност се бира из Т.2.3 на страни 24.
Усваја се B  650 mm
Димензије карактеристичног представника комада a , се за несортирани материјал
бирају на следећи начин (страна 6):
𝑎′ = 0,8 ∙ 𝑎𝑚𝑎𝑥 = 0,8 ∙ 160 = 128 mm
Из табеле Т.2.2. на страни 23, бира се група и подгрупа траке
Изабрана је трака за специфичне услове рада (општи), подгрупа (3-а), класа затезне
чврстоће (С).
На основу табеле Т.2.3., на страни 24, на основу одређеног типа и ширине траке, одређује
се број вучних слојева и затезна чврстоћа вучног слоја:
z  35  z  5
N
 r  100
mm
Дебљина траке одређује се на основу израза (2.1), на страни 25.
  z v   z   r   n

 v  дебљина вучног слоја (Т.2.4, страна 25) Усваја се вредност:  v  1, 2

 z  дебљина заштитног слоја (3 mm само за траке типа 1) Усваја се вредност:  z  0
 r  дебљина облоге на радној страни траке (Т.2.5, страна 25)
Усваја се вредност:  r  4,5mm

 n  дебљина облоге на нерадној страни траке (Т.2.5, страна 25)

Усваја се вредност:  n  4,5
  5 1, 2  0  4,5  2    12,5mm
Погонска маса траке се одређује из израза (2.9) на страни 29.
qT    B  
𝑘𝑔
𝜌 = 1100 – за траку
𝑚3

qT  1100  0,65  0,0125  8,9375kg / m

Погонска маса ротирајућих делова носећих ваљака за радну и повратну грану дати су у
Т.2.22 на страни 52.
 kg N kg
qrR  10, 2 ; qr  4, 4
m m
При транспорту насипних материја континуалним током погонса маса материјала
одређује се из израза (1.3) на страни 3.
qM    A    0,11B2  1000  0,11 0,652  46, 475kg / m
Приближна вредност вучне силе се одређује на основу израза (2.65) на страни 73.
F0,   Lh (qM  qtr )  q M H  gkk  WPL
 - коефицијент отпора кретању траке преко носећих ваљака (Т.2.28), страна 69.
  0,025

Lh -дужина хоризонталне пројекције транспортера

Lh  L1  L2 cos   50  15cos5o  64,94m

qtr - погонска маса покретних делова транспортера

qtrR - погонска маса покретних делова транспортера у радном делу

qtrN - погонска маса покретних делова у нерадном делу

qtr  qtrR  qtrN  2qT  qrR  qrN  2  4,6  8,4  2,5  20,1kg / m

H - висина дизања или спуштања материјала

H  L2 sin   30 sin 5o  2,61m

kk -коефицијент геометријских и конструктивних карактеристика транспортера (Т.2.32),

страна 73.
K k  1,91 - одређен интерполацијом
WPL - отпор при плужном пражњењу материјала
WPL  0

F0  0,025  64,94  46, 475  32, 475  46, 475 1,307  9,811,91

F0  1263, 49 N
Максимална сила затезања траке добија се из израза (2.64), на страни 73.
e
Fmax  Fo  ks  Fo 
e  1
   - обухватни угао
 - вредност коефицијента трења бира се из (Т.2.16), на страни 42.
  0,3
 e0.3
Fmax  1263,12 
e0,3  1
Fmax  2072,12 N
Провера рачунског броја слојева врши се на основу израза (2.2) на страни 26.
Fmax
zr  z
kr B

zr - рачунски број слојева

Fmax - максимална сила затезања

k r -дозвољено оптерећење слоја гуме

r
kr 
n
 r (N/ mm) - затезна чврстоћа слоја траке (Т.2.3), страна 24.
n - степен сигурности (Т.2.6), страна 26.
n =8
2072,12
zr   2,55  5
100
 650
8
Снага на вратилу погонског добоша се рачуна из израза (2.69), на страни 75.
F0  1, 263, 49 1,5
Po    1,95kW
v 0,97
Снага електромотора:
Po 1,95
PEM    2, 44kW
 EM 0,8
Погонски добош:
Пречник добоша зависи од броја слојева траке. Најмањи пречник се одређује из израза
(2.21), на страни 43.
Dkz
k - коефицијент који зависи од затезне чврстоће вучног слоја траке (Т.2.18), страна 44.
z- број вучних слојева
k = 155
z=5
D  5 155  775mm
Усвојена вредност пречника добоша је: D=800 mm
Дужина добоша на основу (Т.2.17), страна 43.
A  B  100  650  100  750mm
Затезни добош:
Затезни добош је по својој конструкцији сличан погонском добошу. Пречник затезног
добоша је нешто мањи од погонског. Пречник затезног добоша се одређује из израза
(2.26), страна 46.
𝐷𝑧 = (0,8 ÷ 1)𝐷
𝐷𝑧1 = 0,8 ∙ 𝐷 = 0,8 ∙ 800 = 640 𝑚𝑚
𝐷𝑧2 = 1 ∙ 𝐷 = 1 ∙ 800 = 800 𝑚𝑚
Пречник затезног добоша се усваја из следећег интервала:
𝐷𝑧 = (640 ÷ 800) mm, усваја се Dz = 630mm
 Метода обиласка по контури

Слика 4. Метода обиласка по контури

1) F1  Fmin
2) F2  F1  W12
На страни 70. израз (2.54), отпор на праволинијском нерадном делу транспортера:
W12  w  g (qrN  LN  qVE  LNh )  qVE  g  H N

W12  0,025  9,81 (4, 4 15  8,9375 14,95)  65,638

F2  F1  W12  F1  65,638N

3) F3  F2  W23
На страни 70. израз (2.56), отпор на местима прелаза из хоризонталног у коси
правац:
W23  Fn  (e  1)

  1,07 rad - страна 70.

F3  F2  W23  F2  F2  (e  1)  F1  65,638  ( F1  65,638)  (e0.0251,07  1)

F3  1,027  F1  67,4 N

4) F4  F3  W34
На страни 70. израз (2.54), отпор на праволинијском нерадном делу транспортера:
W34  w  g  ( g rN  LN  qT  LNh )  qT  g  H N

F4  1,027  F1  67, 4  0,025  9,81 (4, 4  50  8,9375  50)  8,9375  9,81 0

F4  1,027  F1  96,15N

5) F5  F4  W45
На страни 71. израз (2.57), отпор превијању вучног елемента:
W45  F4  F4  (k p  1)
 F5  1,03  1,027  F1  96,15

F5  1,058  F1  99,034 N
6) F6  F5  W56
На страни 72. изрази (2.59) и (2.60), отпор на месту сипања материјала на траку и
отпор од трења материјала по бочним ивицама олука:
Qm  g  v
W56   50  l
36
70  9,811,5
F6  1, 058  F1   50 15
36
𝐹6 = 1,058 ∙ 𝐹1 + 202,646 N
7) F7  F6  W67
На страни 68. израз (2.52), отпори на праволинијском оптерећеном радном делу
транспортера:

W67  w  g  qM  qT  LRO
h  qr  L
R RO

 qM  qT  g  H RO

F7  1,058  F1  202,646  0,025  9,81  46, 475  8,9375   50  10, 2  50   46, 475  8,9375  9,81 0

F7  1,058  F1  1007, 22 N
8) F8  F7  W78
На страни 70. израз (2.56), отпор на местима прелаза из хоризонталног у коси
правац:
W78  Fn  (e  1)

F8  F7  F7   e  1  1,027  1,058  F1  1007, 22 

F8  1,087  F1  1034, 414 N

9) F9  F8  W89
На страни 68. израз (2.52), отпор на праволинијском оптерећеном радном делу
транспортера:

W89  F8  w  g  qM  qT  LRO
h  qr  L
R RO

F9  1, 087  F1  1034, 414  0, 025  9,81  46, 475  8,9375 14,94  10, 2 15 
  46, 475  8,9375  9,811,307

F9  1,087  F1  1985, 452 N

На страни 71. израз (2.57), отпор превијању вучног елемента:
Fmax  F9  W91  F9  F9  (k p  1)
 Fmax  1,087  F1  1985,452  (1,087  F1  1985.452)   k p  1

Fmax  1,03  1,087  F1  1985, 452 

Fmax  1,12  F1  2045N

Fmax  Fmin  er  Fmin  2,57

2,57  Fmin  1,12  Fmin  2045

1,57  Fmin  2045
Fmin  1410,34 N

F1  Fmin  1410,34 N
F2  F1  65,638  1410,34  65,638  1344,702 N
F3  1,027  F1  67,4  1,027 1410,34  67,4  1381,02 N
F4  1,027  F1  96,15  1,027 1410,34  96,15  1544,57 N

F5  1,058  F1  99,034  1,058 1410,34  99,034  1591,17 N

𝐹6 = 1,058 ∙ 𝐹1 + 202,646 = 1,058 ∙ 1410,34 + 202,646 = 1694,79𝑁
F7  1,058  F1  1007, 22  1,058 1410,34  1007, 22  2499,36 N
F8  1,087  F1  1034, 414  1,087 1410,34  1034, 414  2567, 45N
F9  1,087  F1  1985, 452  1,087 1410,34  1985, 452  3518, 49N

Fmax  1,12  F1  2045  1,12 1410,34  2045  3624,58N

F0'  Fmax  Fmin  3624,58 1410,34  2214, 24 N

Провера броја уметака према вредности максималне силе:
Fmax 3624,58
zmin    0, 446  5
kr  B 100
 650
8
Димензионисање ЕМ:
F0'  v 2, 214 1,5
P0    3, 42kW
v 0,97
 v  0,95  0,98
P0 3, 42
PEM    4, 275kW
EM 0,8
Дијаграмски приказ сила у карактеристичним тачкама код тракастог траспортера дат је
на слици 4.

Слика 4. Дијаграмски приказ вредности сила

Литература
[1] Гашић М.: Транспортни уређаји, непрекидни транспорт, Машински факултет
Краљево, Универзитет у Крагујевцу, 1997.
[2] Тошић С.: Прорачун машина непрекидног транспорта и дизаличних уређаја,
Машински факултет, Универзитет у Београду, 2001.