Pivara i njena oprema

Naslov: Pivara i njena oprema

Autor: Heinz Petersen
Izdavač: Jugoslovensko udruženje pivara
Mesto: Beograd
Godina: 2004.
Broj strana: 610

Izmene tehnoloških postupaka, izrazito povećanje troškova za energiju i za radnu

snagu i s tim uslovljeno povećanje stepena automatizacije, jače opterećenje
postrojenja i njihovo opterećenje na do sada nekorišćene načine, odn. time
uslovljeno povećano habanje, kao i novi zakonski propisi vezani za zaštitu na radu i
za zaštitu okoline, znatno su doprineli proširenju oblasti zadataka koje moraju
obavljati tehnički kadrovi u pivarama. Već duže vremena oseća se nedostatak
prikaza savremenog stanja tehnike na području opreme i pogona kao celine. Ova
knjiga ima za cilj da tu prazninu ispuni.

Osnove uspešnog i racionalnog rada postavljaju se već prilikom planiranja

postrojenja. Rezultati, međutim, ne zavise samo od napora izvršilaca u radnom
procesu i od organizacije rada, nego i od brižljivog izbora pojedinačnih mašina i
aparata, koji moraju biti međusobno usklađeni. Njihov sklop, zajednički rad i njihova
kontrola su pri tome u prvom planu, dok se opširni opisi pojedinih agregata daju
samo u slučajevima kada je to neophodno za donošenje odluka, ili za proveru
usvojenih rešenja. Posebno ukazujemo na sistematičan pristup rešavanju problema.
 Ovo važi za definisanje kapaciteta pojedinih delova opreme, kao i za proveru njihove
funkcionalnosti, ili za određivanje potreba energije uslovljenih okolnostima u pogonu,
bez čijeg poznavanja nije moguća ocena potrošnje. Stoga se vrednosti navedene u
knjizi mogu posmatrati samo kao orijentacione.

Ako ova knjiga bude od pomoći studentima, i ako posluži praktičarima i

rokovodiocima pogona, tada će knjiga PIVARA U NJENA OPREMA ispuniti svoj
zadatak. Posebno se zahvaljujem svima onima, koji su doprineli da ona ugleda
svetlo dana.

U 2. izdanju ove knjige neka od poglavlja su obrađena detaljnije i izmenjena su

saglasno novim zahtevima koji se pred datu materiju postavljaju.

Berlin, decembra 1992. godine

Heinz Petersen

Predgovor jugoslovenskom izdanju

U nastavku na dosadašnju plodnu delatnost vezanu za obezbeđivanje stručnjaka

industrije piva i slada Jugoslavije neophodnim materijalom za permanentno
obrazovanje, lično usavršavanje i vođenje procesa na najvišem nivou saglasno
stanju razvoja nauke i tehnike, Jugoslovensko udruženje pivara Vam stavlja na
raspolaganje knjigu Heinza Petersena:

Pivara i njena oprema

 Projektovanje,
 Snabdevanje energijom,
 Potrošnja energije,
 Mašine i aparati,
 Kontrola,
 Parametr

Sama činjenica da je u veoma kratkom roku u Nemačkoj ova knjiga doživela dva
izdanja (1. izdanje 1987., 2. izdanje 1993. godine) kazuje sve što je potrebno o
njenom kvalitetu i prijemu na koji je naišla u Nemačkoj, a, verujemo, i u pivarskom
svetu uopšte. Mada je, po našoj oceni, ona namenjena prvenstveno projektantima,
tako da bi joj, možda, podjednako dobro odgovarao i naslov „Osnovi projektovanja
pivara”, ova knjiga predstavlja kariku koja će povezati inženjere različitih struka u
pivarama, a i šire: tehnologa sa mašincem, mašinca sa električarem, i tako dalje.
Odeljci koji se odnose, npr. na zaštitu postrojenja i opreme, protivpožarnu zaštitu itd.,
i mnogi drugi elementi ove knjige univerzalno su primenljivi ne samo u pivarama,
nego i u sladarama, ali i u drugim oblastima procesne industrije. Brojni formulari
ukazuju kako da se obavlja evidencija i kontrola u pojedinim fazama procesa, a
brojni dijagrami i formule kako da se analizira i obračuna razmatrana problematika.

Ako neko na osnovu samog naslova ove knjige očekuje priručnik, u kome su date
karakteristike alternativnih mogućih rešenja opreme različitih ponuđača, verovatno
neće biti zadovoljan. Ali onaj, ko ponuđeni materijal kritički iskoristi u svakodnevnom
radu u proizvodnji piva, u remontu i održavanju postrojenja, u nabavci nove opreme,
u razgovorima sa ponuđačima opreme, isporučiocima energije, organima vlasti itd.,
će, duboko smo ubeđeni, uz pomoć ponuđenog štiva ostvariti novi kvalitet svojih
životnih i radnih aktivnosti.

Prilikom izrade prevoda prevoda ove knjige na srpskom jeziku, odstupili smo od
originala utoliko, što smo materijale koji se odnose na Minhenski dogovor vezan za
tehničko-tehnološke garancije prilikom primopredaje varionica izuzeli iz teksta i
prebacili u priloge (prilog 1); slično smo postupili i sa propisima kojima se u
Nemačkoj regulišu odnosi između elektroprivrede i industrijskih preduzeća koji imaju
vlastita postrojenja za proizvodnju električne energije (prilog 3)Pored toga, dodali
smo prevod materijala koji je u vidu zasebnih smernica izradila Srednjeevropska
komisija za analitiku u pivarstvu (MEBAK), koji je namenjen kontroli rada varionica u
praksi. Verujemo da smo ovim zahvatima ovu, ionako veoma dobru knjigu, još više
približili stručnjacima iz neposredne prakse u proizvodnji piva Jugoslavije.

U Novom Sadu, novembra 1996. godine

Sadržaj

0 UVOD
0.1 POJAM „PIVARA“
0.2 INDUSTRIJSKO PROJEKTOVANJE
0.3 POSTUPNO PROJEKTOVANJE
0.4 STRUKTURNO PROJEKTOVANJE
0.5 EKONOMSKE OSNOVE PRILIKOM PROJEKTOVANJA
0.6 RAZLOZI ZA PROJEKTOVANJE
0.7 REŠAVANJE ZADATAKA U PROJEKTOVANJU
0.8 OSNOVNI PLAN

1 PROGRAM PROIZVODNJE

1.1 SEZONSKA KOLEBANJA

1.2 STRUKTURA PROIZVODNJE
1.3 NOVI PROIZVODI
1.4 RAZVOJ PRODAJE
1.5 ODREĐIVANJE VELIČINE PREDUZEĆA

2 ODREĐIVANJE KAPACITETA DELOVA POSTROJENJA

2.1 ODREĐIVANJE KAPACITETA PIVARE

2.2 BLOK SHEMA POSTROJENJA
2.3 KOLIČINA SLADOVINE KOJU TREBA PROIZVESTI
2.4 OPTIMALNA VELIČINA VARIONICE
2.5 DIJAGRAM KORIŠĆENJA VARIONICE

3 UREĐAJI U PROIZVODNJI PIVA

3.1 SKLADIŠTENJE SLADA

3.2. SILOS ZA SLAD
3.3 TRANSPORT SLADA
3.4 PRIPREMA SLADA
3.5 USITNJAVANJE SLADA
3.5.1 Suvo drobljenje
3.5.2 Mokro drobljenje
3.5.3 Kondicioniranje slada
3.6. PRIHVAT SLADNE PREKRUPE
3.7 PROIZVODNJA SIADOVINE
3.7.1 Konstrukcioni parametri varionice i tehnike rada
3.7.2 Oblik i raspored sudova u varionici
3.7.3 Materijali za sudove u varionici
3.7.4 Veličina sudova u varionici
3.7.4.1 Komovnjak
3.7.4.2 Kotao za kominu
3.7.4.3 Zagrevanje sudova za komljenje
3.7.5 Uređaji za ceđenje komine
3.7.6. Obrada sladovine
3.7.6.1 Kotao za sladovinu
3.7.6.2 Iskorišćenje toplote prilikom kuvanja sladovine
3.7.6.3 Ekstrakt zadnje vode od ispiranja tropa i potrošnja energije prilikom kuvanja
sladovine
3.7.7 Doziranje hmelja
3.7.8 Minhenski dogovor
3.7.9 Iskorišćenje u varionici
3.7.10 Rekuperacija energije i smanjenje potrošnje energije prilikom kuvanja
sladovine
3.7.10.1 Kondenzatori para iz kotla
3.7.10.2 Kompresija bridovih para
3.7.10.3 Organski Rankine-ov ciklus (ORC)
3.7.10.4 Rekuperacija energije u apsorpcionom postrojenju za hlađenje
3.7.10.5 Spoljašnji kuvači
3.7.10.6 Kuvanje pod malo povišenim pritiskom (NDK)
3.7.10.7 Postupak obrade sladovine u protoku
3.7.10.8 Kuvanje sladovine na visokim temperaturama (HTW postupak)
3.7.10.9 Poređenje postupaka obrade sladovine
3.7.10.10 Investicije za postrojenja za obradu sladovine
3.8 UKLANJANJE TOPLOG TALOGA
3.8.1 Tava za hlađenje
3.8.2 Centrifuge
3.8.3 Filtri za sladovinu
3.8.4 Virlpul
3.9. UKLANJANJE HLADNOG TALOGA
3.10 UKLANJANJE SPOREDNIH PROIZVODA IZ VARIONICE
3.10.1 Izbacivanje pivskog tropa
3.10.2 Izbacivanje hmeljnog tropa
3.10.3 Izbacivanje taloga
3.11 HLAĐENJE SLADOVINE
3.12 VRIONI I LEŽNI PODRUM
3.12.1 Kapacitet vrionog podruma
3.12.2 Kapacitet ležnog podruma
3.12.3 Proizvodnja ugljene kiseline
3.12.4 Rezervoari pod pritiskom
3.12.5 Odelenje za kvasac
3.13 BISTRENJE PIVA
3.14 STABILIZACIJA PIVA
3.15 DRUK TANKOVI ZA PIVO

4 POSTROJENJA ZA ISTAKANJE PIVA

4.1 TRANSPORT U CISTERNAMA

4.2 PUNJENJE BURADI
4.2.1 Kapacitet odeljenja za punjenje buradi
4.2.2 Unutrašnji transport buradi
4.2.3 Pranje buradi
4.2.4 Punjači buradi
4.2.5 Pranje i punjenje keg buradi
4.2.6 Smeštaj prazne i pune ambalaže u odelenju za punjenje buradi
4.2.7 Tehničko – tehnološki zahtevi prilikom punjenja keg buradi
4.3 PUNJENJE BOCA
4.3.1 Gotova pakovanja
4.3.2 Kapacitet odelenja za punjenje boca i smetnje zbog kojih opada kapacitet
4.3.3 Prazne boce
4.3.4 Ispakivač
4.3.5 Mašina za sortiranje boca
4.3.6 Pranje boca
4.3.7 Kontrola boca
4.3.8 Punjenje boca
4.3.9 Mašine za zatvaranje boca
4.3.10 Lepljenje etiketa
4.3.11 Upakivanje boca u nosiljke
4.3.12 Paletizacija
4.3.13 Punjenje limenki
4.3.14 Razmeštaj mašina i transportera u odelenju za punjenje boca
4.3.14.1 Transport paleta
4.3.14.2 Transport nosiljki sa bocama
4.3.14.3 Transport pojedinačnih boca
4.3.14.4 Prostorni razmeštaj i potrebne površine
4.3.15 Smanjenje vlage vazduha u odelenju za punjenje boca
4.3.16 Kontrolni uređaji u odelenju za punjenje boca
4.3.17 Utvrđivanje kapaciteta uređaja u liniji za punjenje boca

5 SKLADIŠTA AMBALAŽE I OTOČENOG PIVA

5.1 SKLADIŠTE PODNOG TIPA

5.2 SKLADIŠTE REGALNOG TIPA
5.2.1 Protočno regalno skladište
5.3 KOMISIONIRANJE

6 AUTOMATSKI UREĐAJI ZA PRANJE

6.1 SISTEMI POSTROJENJA ZA PRANJE

6.2 SREDSTVA ZA PRANJE I NJIHOVO DELOVANJE
6.3 PROGRAMI PRANJA
6.4 PRANJE VELIKIH SUDOVA
6.5 PRANJE CEVOVODA I ZATVORENIH UREĐAJA
6.6 ELEMENTI CIP – POSTROJENJA I NJIHOVO POSTAVLJANJE

7 CEVOVODI ZA KOMINU, SLADOVINU I PIVO

7.0 UVOD
7.1 MATERIJALI CEVOVODA ZA KOMINU, SLADOVINU I PIVO
7.2 DIMENZIONISANJE CEVOVODA
7.3 TERMIČKO ŠIRENJE CEVOVODA
7.4 ARMATURE CEVOVODA
7.5 SPAJANJE CEVOVODA

8 POTREBE ENERGIJE I OBEZBEĐENJE ENERGIJE

8.1 TOPLOTA
8.1.1 Potreba toplote u varionici
8.1.2 Potreba toplote prilikom punjenja boca
8.1.3 Potrošnja toplote prilikom punjenja buradi
8.1.4 Potreba toplote u CIP postrojenjima
8.1.5 Zagrevanje prostorija
8.1.6 Obezbeđenje toplotne energije
8.1.6.1 Proizvodnja vodene pare ili vruće vode za zagrevanje
8.1.6.2 Goriva
8.1.6.3 Pogon sa i bez nadzora
8.1.6.4 Dimenzionisanje uređaja za proizvodnju toplotne energije
8.2 ELEKTRIČNA ENERGIJA
8.2.1 Ugovori o snabdevanju strujom
8.2.2 Kolebanja potrošnje elektroenergije u pojedinim odelenjima pivare
8.2.3 Potrebna angažovana snaga u pojedinim odelenjima pivare …
8.2.4 Ograničenje snage
8.2.5 Proizvodnja struje u pivarama
8.2.6 Obezbeđenje struje za nuždu
8.3 HLADNOĆA
8.3.1 Hlađenje skladišta za hmelj
8.3.2 Hlađenje sladovine
8.3.3 Odvođenje toplote vrenja prilikom glavnog vrenja
8.3.4 Hlađenje ležnog podruma
8.3.4.1 Unutrašnji faktori koji uslovljavaju potrebu hlađenja ležnog podruma
8.3.4.2 Spoljašnji faktori koji uslovljavaju potrebu hlađenja ležnog podruma
8.3.4.3 Hlađenje tankova na slobodnom prostoru
8.3.4.4 Sprečavanje zagrevanja usled zračenja
8.3.4.5 Pothlađivanje piva
8.3.4.6 Gubici prilikom hlađenja
8.4 VODA
8.4.1 Potrošnja vode
8.4.2 Hladna voda
8.4.3 Topla voda
8.5 OTPADNA VODA
8.5.1 Uređaji za odvođenje voda
8.5.2 Opterećenje otpadnih voda
8.5.3 Prečišćavanje otpadnih voda
8.5.3.1 Mehaničko prečišćavanje otpadnih voda
8.5.3.2 Hemijsko prečišćavanje otpadnih voda
8.5.3.3 Biološko prečišćavanje otpadnih voda
8.6 GASOVI KAO RADNA TELA
8.6.1 Vazduh pod pritiskom
8.6.1.1 Osnove dobijanja vazduha pod pritiskom
8.6.1.2 Kriterijumi za izbor kompresora za vazduh
8.6.1.3 Regulacija proizvodnje vazduha pod pritiskom
8.6.1.4 Priprema vazduha pod pritiskom
8.6.1.4.1 Sušenje vazduha
8.6.1.5 Razvod vazduha pod pritiskom
8.6.2 Ugljena kiselina (CO2)
8.6.3 Azot (N2)
8.7 UKUPNE POTREBE I SPECIFIČNA POTROŠNJA ENERGIJE

9 POTREBAN PROSTOR – PROSTORNI PROGRAM – PLAN UREĐENJA

PROSTORA

9.1 POTREBAN PROSTOR I PROSTORNI PROGRAM

9.2 GRADILIŠTE I GRAĐEVINSKI PROPISI
9.3 PLAN UREĐENJA PROSTORA – GENERALNI PLAN GRADNJE

10 TEHNIČKA OPREMA ZGRADA

11 ZAŠTITA OPREME I GRAĐEVINA

11.1 PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA
11.1.1 Građevinske mere zaštite od požara
11.1.2 Ponašanje različitih građevinskih materijala prilikom požara
11.1.3 Ponašanje plastičnih materijala prilikom požara
11.1.4 Ponašanje različitih sredstava za pranje, dezinfekciju i hlađenje prilikom
požara
11.1.5 Mere zaštite od požara prilikom gradnje
11.1.6 Sredstva za gašenje požara
11.1.7 Zaštitne mere prilikom varilačkih radova
11.1.8 Organizacija zaštite od požara u pogonima
11.2 ZAŠTITA OD GROMA
11.3 ZAŠTITA OD HLADNOĆE
11.4 ZAŠTITA OD KOROZIJE
11.4.1 Obim i oblici korozije
11.4.2 Materijali u pivari
11.4.2.1 Bakar
11.4.2.2 Aluminijum
11.4.2.3 Visokolegirani nerđajući čelici
11.4.3 Plastične mase
11.5 HABANJE I ODRŽAVANJE

12 SIGURNOST NA RADU I ZAŠTITA OKOLINE

12.1 UREDBA O OSIGURANJU OD 19. JULA 1911. G.

12.2 ZAKON O FABRIČKIM LEKARIMA, INŽENJERIMA BEZBEDNOSTI I DRUGIM
STRUČNJACIMA ZA SIGURNOST NA RADU (ZAKON O SIGURNOSTI NA RADU)
ASiG) OD 12. DECEMBRA 1973. GOD
12.3 UREDBA O RADNIM MESTIMA (UREDBA O UREDENJU RADNOG MESTA –
Arbstatt V – OD 20. MARTA 1975. GODINE)
12.3.1 Buka
12.4 ZAKON O ZAŠTITI OD ŠTETNIH UTICAJA OKOLINE ONEČIŠĆENJEM
VAZDUHA, VIBRACIJAMA I SLIČNIM ZAHVATIMA SAVEZNI ZAKON O
EMISIJAMA ŠTETNIH SASTOJAKA, BImschG) OD 15. MARTA 1974. GODINE

13 PROJEKTOVANJE POMOĆNIH SREDSTAVA I NADZOR NAD IZVEDBAMA

13.1 SMERNICE ZA PROJEKTOVANJE
13.2 STANDARDI I CRTEŽI
13.3 MODELI
13.4 NADZOR NAD IZVEDBAMA
13.4.1 Histogramski dijagrami
13.4.2 Tehnika mrežnog plana

14 GARANCIJE I USLOVI

PRILOZI

1 MINHENSKI DOGOVOR
2 SMERNICE ZA KONTROLU VARIONICE PO MEBAK-u
3 OSNOVE ZA INTENZIVIRANJE SARADNJE U OBLASTI PROIZVODNJE I
KORIŠĆENJA ELEKTRIČNE ENERGIJE IZMEĐU ELEKTROPRIVREDE I
INDUSTRIJSKIH ENERGANA

REGISTAR POJMOVA

0 Uvod

Proizvodnja i istakanje piva je složen i dugotrajan proces. Za ovaj proces potreban je

veliki broj raznovrsnih aparata, čija sveukupnost čini postrojenje pivare. Tek ovo
postrojenje omogućava da se dobije željeni proizvod. Zbog velikih investicionih
troškova i zbog potreba velikih količina energije, pojedini agregati moraju biti
međusobno usklađeni. Brižljivo projektovanje je, stoga, preduslov za dobar rad celog
postrojenja. Povećanje kapaciteta, uvođenje tehničkih novina i izmene postojeće
opreme zahtevaju stalne aktivnosti prilikom proširenja ili prilikom rekonstrukcije
pogona. Održavanje pogona na tehnički i ekonomski zadovoljavajućem nivou
zahteva neprekidnu kontrolu. Sistematski pristup je pri tome neizbežan.

Prilikom projektovanja proizvodnih uređaja se koriste mnogi pojmovi čije se značenje

mora odmah razjasniti. Prvi od njih je pojam „pivare”.
0.1 Pojam „pivara”
U čl. 4 Odredbi o izvođenju tehnološkog procesa nemačkog Zakona o porezu na
pivo, pivara se definiše na sledeći način:

„Pivara, čl.4

(1) Pivara u smislu čl. 2 odeljak 1 stav 1 Zakona obuhvata ukupnost građevinski
međusobno povezanih prostorija u kojima se nalaze uređaji za proizvodnju, obradu.
skladištenje i istakanje piva, skladišta u kojima se čuvaju materije potrebne u ovoj
proizvodnji, kao i otočeno pivo, utovarno-istovarni uređaji, radionice za održavanje
pogona, upravne zgrade, kao i prostorije, površine, cevovodi i ugrađeni transportni
uređaji kojima su ove prostorije međusobno povezane, te obližnje slobodne
površine, ukoliko se one koriste za potrebe pogona.

(2) Glavni flnansijski ured može, ukoliko to ne šteti poreskoj kontroli, da na zahtev
dozvoli odstupajući od stava 1 –

1. pojedine prostorije, delovi prostorija i površine ne budu tretirane kao sastavni

delovi pivare, ukoliko za to postoji opravdana potreba,

2. prostorije vlasnika pivare na istoj ili na drugoj lokaciji i cevovodi koji ove prostorije
povezuju sa pivarom se tretiraju kao sastavni deo pivare, ukoliko

a) u ovim prostorijama postoje samo uređaji za proizvodnju sladovine, pa se na taj

način proizvode određene količine sladovine koje se dalje prerađuju u pivari, ili
b) u ovim prostorijama postoje samo uređaji za istakanje piva ili, pored njih, neki od
uređaja za proizvodnju i obradu piva u kojima se

istače ili obrađuje pivo proizvedeno u pivari, ili

– nedovršena proizvodnja iz pivare prerađuje u gotovo pivo koje se, eventualno,
nakon obrade, istače pa se kasnije mora dokazati da je ovo pivo preneto u prostorije
pivare, i to za sve vreme dok u prostorijama ima uređaja neophodnih za proizvodnju
ili za obradu piva,

c) u prostorijama postoje samo neki od uređaja za proizvodnju piva u kojima se

– dorađuje pivo proizvedeno u pivari, ili se

– proizvodi nedovršeno pivo koje se dalje dorađuje u pivari kao i ukoliko se u ovim
prostorijama usled nedostatka prostora u samoj pivari mora obavljati proizvodnja
piva, i to sve do otklanjanja nedostatka prostora, ili

d) u prostorijama nema uređaja za proizvodnju piva, ali u njih isključivo vlasnik pivare
prenosi pivo iz pivare za pretakanje, obradu ili punjenje a ne samo na čuvanje
ukoliko u samoj pivari nema dovoljno prostora; ovaj tretman važi samo za prostorije
koje se nalaze u bližoj okolini pivare, u krugu do 25 km, i to kako za pojedinačne
prostorije, lako i za prostorije koje su međusobno građevinski povezane.

(3) Mesto ili lokacija koje pivara prijavi finansijskim organima kao mesto na koje
prevozi pivo i dalje ga prerađuje tako, da se povećava zapremina piva ili da se menja
njegov ekstrakt u osnovnoj sladovini, ima status pivare u smislu stava 1.”

U sklopu ujednačavanja poreza koje plaćaju potrošači u zemljama Evropske

Zajednice, Porez na pivo, verzija od 15.4.1986. godine (BGB1.IS.527) u celini je
izmenjen 2.7.1990. godine, sem u nekim svojim delovima, i pod nazivom „Privremeni
zakon o pivu” stavljen je van snage. U budućnosti se očekuje raščlanjavanje na deo
koji se odnosi na propise o porezima i deo koji se odnosi na propise o životnim
namirnicama. U Zakonu o porezu na pivo iz 1993. godine (BGBl.1.1992 s. 2158 i
dalje) pojavljuju se, doduše, reči „proizvodni pogon” i „skladište piva”, ali one tu nisu
definisane. Sa stupanjem na snagu novoga Zakona 1.1.1993. g. je Ministarstvo za
zdravlje ovlašćeno da pratećim zakonskim aktima pobliže utvrdi norme za
proizvodnju piva, odn. sirovine, postupke i vrste piva, ali razrada novog zakona
zahteva vreme, prema procenama od najmanje godinu dana. Da li će ovaj zakon
definisati pojam šta je to pivara, ostaje otvoreno pitanje. Može se predvideti da će
gore navedeni tekst biti zadržan, što se zaključuje na osnovu razvoja događaja
vezanih za usaglašavanja o novom Zakonu o porezu na pivo.

0.2 Industrijsko projektovanje

Projektovanje postrojenja pivare potpada pod opšti pojam „industrijskog
projektovanja”. Ovaj izraz predstavlja zbirni izraz za sve aktivnosti neophodne
prilikom kompletiranja nekog postrojenja, koordinirane sa neophodnim građevinskim
zahvatima. I projektovanje postrojenja pivare potpada pod ovaj pojam, koji se odnosi
 kako na celo postrojenje, tako i na pojedine njegove delove. Za detaljne zadatke se
odabiraju odgovarajuće oznake. Na prvom mestu, ovde dolaze dva izraza.

„Plant Layoul“. Ovaj izraz poreklom je iz engleskog govornog područja. i predstavlja

uređenje ili oblikovanje mesta na kome se odvija proizvodnja. Plant Layout
predstavlja realizaciju uređenja prema

 tehničkim,
 tehnološkim,
 ekonomskim, i
 naučnim osnovama o radnom procesu.

„Projektovanje labrike“ obuhvata i građevinsko uređenje prostorija koje odgovaraju

potrebama preduzeća.

Industrijskom projektovanju se po pravilu pristupa po određenim uvedenim

sistetnima i metodama, pri čemu se često pojedini pojmovi primenjuju sa različitim
značenjima. pa dolazi do nesporazuma.

Zadatak projektanta je u prvom redu na deflniše odgovarajući sistem za ispunjavanje

svoga zadatka. Pri tome odmah treba postaviti pitanje: „Šta je to planiranje sistema?
Sistem (grčki: sveukupnost, sklop) predstavlja neku celinu sklopljenu na određeni
način. Zavisno od svrhe, može se govoriti o logičnim i o materijalnim sistemima.

Logični sistemi sastoje se od nekog uređenog reda, kao što su npr. sistemi brojeva,
novčani sistemi. itd. Red se sastoji u čvrstoj logičnoj međuzavisnosti pojedinih
elemenata sistema. Strukturu materijalnih sistema čini neka organizacija, koja se
odražava kao povezanost u delatnostima; materijalni sistemi ne zavise od vremena.

U nekom sistemu brojeva, 2 x 2 = 4, i to u svakom momentu. Ukoliko se, međutim,

neko preduzeće posmatra kao materijalni sistem, tada je svrha preduzeća da
proizvodi neku robu, ili da pruža određene usluge. Proizvodnja robe, međutim, zavisi
od utroška vremena.

Postavlja se pitanje kako da se opišu ili prikažu međuzavisnosti u jednom takvom

sistemu. Poznat je, npr., opis prema REFA (=Reichsausschuss flir
Arbeitszeitermittlung) koji obuhvata sedam elemenata sistema:
 zadatak (radni zadatak),
 ulaz,
 čoveka,
 sredstva za rad,
 proces rada,
 uticaj okruženja, i
 izlaz.

Sistemi rada, dakle, služe za obavljanje nekih radnih zadataka; pri tome uzajamno
povezano deluju čovek, sredstva za rad, ulaz i okruženje.

Radni zadatak karakteriše svrhu sistema rada, npr. „varenje i istakanje piva”.

Da bi se ovaj cilj ostvario, potreban je ulaz, npr. materijala, energije, informacija,

čoveka. Čovek i sredstva za rad čine kapacitete nekog radnog sistema. Proces rada
odvija se po određenom prostornom i vremenskom planu uz učešće čoveka i
sredstava za rad, pri čemu se ulaz transformiše, odnosno menja u izlaz. Pri tome je
svaki sistem, počev od ulaza pa do izlaza, povezan sa uticajima okruženja, a i on
utiče na okolinu.

Projektovanje se može obavljati polazeći od različitih osnova. Ono mora obuhvatiti

saradnju i uzajamne odnose velikog broja ljudi. i koordinirati zajedništvo ljudi koji u
tome sudeluju, što se jedino može ostvariti u okvirima određene organizacione
forme, koja se naziva rukovođenje projektom (vidi DIN 69901).

Pošto projektovanje neke proizvodne celine obuhvata sistem pojedinačnih rešenja,

svako od rešenja mora biti optimalno s obzirom na tehničke, ljudske, socijalne i
ekonomske faktore. Zbir svih optimalnih rešenja, međutim, ni u kom slučaju ne
predstavlja sveobuhvatni optimum. Usled toga, potrebno je temeljnim analizama
proveriti veći broj varijanti.

Postoji čitav niz daljih metoda projektovanja, npr. integrisano projektovanje VDI. Sve
njih na ovom mestu nije moguće razmatrati. Ni u kom slučaju se, međutim, ne sme
poći od postavke da se neki plan po sebi podrazumeva.

0.3 Postupno projektovanje

U cilju ekonomičnog odvijanja, projektovanje se obavlja postupno, tj. najpre se
postavi tzv. „idealni projekat”, a zatim se uzimaju u obzir svi faktori ograničenja, kao
npr. investicije, termini, troškovi proizvodnje. Osim toga, ukazuje se na sve
nedostatke, koji proističu iz ograničavajućih faktora. Polazeći od grubog nacrta,
zadaci se, dakle, tokom vremena obrađuju sve detaljnije.

Prilikom proučavanja literature vezane za izvođenje projektovanja, naravno, srešće

se i druge podele, koje odstupaju od gore navedenog. Pre svega, poznata je podela
na naredne četiri faze:

1. faza: prethodno planiranje. Pod ovim se podrazumeva analiza postojećeg stanja

kao ukupnost osnova za donošenje odluka za projektovanje. prikaz svih faktora koji
utiču od proizvoda. tržišta, proizvodnog procesa itd.

2. faza: osnovno projektovanje ili idealni projekat. Ovde se radi u prvom redu o
apstraktnom prikazu idealnih ukupnosti odvijanja tehničkih, ekonomskih ili
organizacionih međuzavisnosti.

Idealna shema treba da čini osnovu za projektovanje, pri čemu se prostorije, funkcije
i površine posmatraju bez uzimanja u obzir njihovog reda veličina i utvrđena rešenja
prikazuju se shematski.

Idealni projekat predstavlja pokušaj da se definiše idealno stanje, koje se razrađuje

apstraktno u obliku sheme.

Idealni projekat je misaoni model, u kome su sva zbivanja idealizovana.

3. faza: realno projektovanje, ili projektovanje fabrike. Ono obuhvata različite

podfaze projektovanja, u različitim varijantama, kako bi konačno rešenje bilo
optimalno.

4. faza: izvedbeno projektovanje. Ono predstavlja poslednju fazu, u kojoj se sve što
je gore razmatrano prevodi u izvedbeni projekat.

Svaka od ovih faza ima određenu sistematiku. i u svakoj od njih dolazi do preplitanja
uticaja različitih struka.

0.4 Strukturno projektovanje

 Ono se naziva i strukturnom analizom. Pojedini delovi nekog projekta ne mogu se
obrađivati po proizvoljnom redosledu. Pre no što se obavi iskop, npr.. ne može se
otpočeti sa gradnjom temelja; po gradnji temelja slede grubi građevinski radovi, itd..
Grubi građevinski radovi, dakle, vremenski prethode završnoj obradi, i obrnuto,
završna obrada moguća je tek nakon grubih građevinskih radova.

Utvrđivanje vremenskog sleda naziva se strukturnim projektovanjem.

0.5 Ekonomske osnove prilikom projektovanja

Dalje, projektovanje treba obaviti u skladu sa ekonomskim principima, tj. ono se
mora obavljati sve dok se smanjuju troškovi i dok se ostvaruje mogućnost ušteda.

Međutim, ovakvo projektovanje često je povezano sa poteškoćama, pa se granice

moraju procenjivati.

Najzad, treba spomenuti i puzdanost projektovanja. Ne može se izbeći da prilikom

izvođenja ne dođe do tehničkih odstupanja od samoga projekta. Ova odstupanja,
međutim, ne smeju biti takva, da dođe do uvođenja potpuno novih rešenja, ukoliko
se utvrdi da su u polaznom projektu učinjene određene pogreške. Svako „peglanje”
projekta ometa realizaciju samog projekta.

0.6 Razlozi za projektovanje

Zahvaljujući aktivnostima u projektovanju, rukovodilac je stalno upoznat sa stanjem
svog preduzeća, tako da može blagovremeno preduzimati mere za održavanje ili
poboljšanja stanja u njemu. Među najčešćim razlozima za upravo pomenute mere
su:

1. poboljšanje položaja na tržištu i u narudžbinama, tako da kapacitet

raspoloživih uređaja u pogonu više nije dovoljan;
2. smeštaj preduzeća u starim, nepodesnim prostorijama, koji ometaju
ekonomičan rad i ne omogućavaju nabavke novih sredstava za rad koja već duže
vreme nedostaju;
3. održavanje konkurentske sposobnosti promenom toka i asortimana
proizvodnje;
4. izdvajanje iz središnjih delova naselja proizvodnih pogona i njihov premeštaj u
prigradske zone;
5. spajanje većeg broja manjih pogona u veći pogon. koji radi racionalnije.

0.7 Rešavanje zadataka u projektovanju

Za rešavanje zadataka u projektovanju postoji više mogućnosti.

1. Preduzeće obavlja projektovanje satno, uz pomoć svojih saradnika, ukoliko već

raspolaže istovetnim pogonom.

Prednost: saradnici su upoznati sa situacijama u svome preduzeću. Nedostatak:

saradnici se odvajaju od svojih svakodnevnih zadataka. Osim toga, oni često nemaju
dovoljno odstojanje od svoga preduzeća, i najčešće su skloni da ispune želje svoga
šefa.

2. Za projektovanje i izvedbu privremeno se uzimaju u radni odnos odgovarajući

stručnjaci

Prednost: otpadaju nedostaci navedeni pod 1.

Nedostatak: za manje projekte nije moguće naći kvalifikovane stručnjake za

kratkotrajno zaposlenje.

3. Postrojenje se naručuje po sistemu „ključ u ruke”.

Prednost: otpadaju nedostaci navedeni pod 1. i 2.

Nedostatak: isporučilac će u prvom redu predvideti ugradnju svojih sopstvenih

proizvoda, i projektovanje će obaviti najčešće tako, da mu obezbeđuje sklapanje
ugovora.

4. Projekat se naručuje od nadležnog projektnog biroa ili od odgovarajućeg

visokoškolskog instituta.
Prednost: otpadaju nedostaci navedeni pod 1.-3. Ovakva ekipa projektanata stalno
rešava slične zadatke i poseduje odgovarajuća iskustva. Projektni biro lakše će naći
podugovarača, nego samo preduzeće za koje se projektovanje obavlja.

Nedostatak: često veliki troškovi.

Kojem će od mogućih rešenja preduzeće dati prednost, zavisi od njega samoga. U

svakom slučaju. rukovodstvo preduzeća, i tehnički rukovodiiac proizvodnje ili
pogona, moraju imati mogućnost učešća u oceni radova prilikom projektovanja.

0.8 Osnovni plan

Za izgradnju određenog postrojenja, pokazala se kao veoma korisna razrada
osnovnog, ili vodećeg plana, koji je prikazan na sl. 1. On predstavlja dobar putokaz
za planiranje preduzeća i zgrada, i ukazuje na koji način treba u osnovi pristupili
projektovanju, odnosno na koje tačke i međuzavisnosti treba obratiti posebnu
pažnju. Pri tome je bitno da dođe do prožimanja pogonsko-tehničkih, izvedbenih i
projektnih problema sa tržištem i sa ekonomičnošću proizvodnje. Stoga, brižljivo
projektovanje pogona treba uskladiti sa mogućnostima prodaje, i na osnovu toga
treba planirati samo proizvodno postrojenje. Drugim rečima: najpre ispitati tržište i
njegove mogućnosti, i tek tada, u slučaju pozitivnih rezultata, pristupiti projektovanju
proizvodnog postrojenja.

Na početku projektovanja postrojenja moraju da budu na raspolaganju rezultati

proučavanja tržišta. Oni predstavljaju zadatak, koji se dalje neće analizirati.

Kao što osnovni plan jasno ukazuje, moraju se pojedine oblasti, koje se veoma često
međusobno preklapaju, temeljno razmotriti. Sa tako dobijenim saznanjima, može se
na osnovu zahteva prostornog uređenja pristupiti izvedbenom projektovanju.
Naredna razmišljanja se pri tom podrazumevaju:

Pošto se troškovi novih nabavki, npr. mašina, transportnih uređaja itd.. kao i troškovi
za svaku prostornu rekonstrukciju, dogradnju ili novogradnju odražavaju preko
zajedničkih troškova na proizvodne troškove preduzeća, potrebno je, nakon
utvrđivanja potrebnih sredstava za gradnju i za druge zahvate, detaljno ispitati kako
se ona odražavaju na troškove proizvodnje, i samim tim, na cene i na prodaju
 proizvoda, kako bi se obezbedilo da preduzeće održi svoju konkurentsku
sposobnost.

1 Program proizvodnje

Sagledavanje zadataka preduzeća neophodno je prilikom projektovanja pogona.

Ono predstavlja polaznu osnovu ukupnog planiranja.

Dalje planiranje usmerava se na osnovu dosadašnje prodaje ili sagledavanja

mogućnosti prodaje. Stoga je neophodno da se obave prethodna istraživanja
dosadašnjih zahteva, kako bi se moglo pristupiti eventualnom proširenju (ili
smanjenju) dosadašnjeg proizvodnog programa.

Ovim prethodnim istraživanjem dobija se najvećim delom osnova za ukupno

planiranje, za koje se postavljaju sledeća pitanja:

 šta se proizvodi, odn. koje proizvode treba poboljšati;

 o kojim se količinama pri tome radi;
 kakva je obrada potrebna, odn. koje su faze proizvodnog procesa?

1.1 Sezonska kolebanja

U našim klimatskim uslovima, usled promena klime dolazi do kolebanja prodaje u
toku godine. Stoga je potrebno da se razjasne sledeća pitanja:

 koje se količine u pojedinim vremenskim intervalima isporučuju, posebno za

svaki proizvod?
 pored sezonskih kolebanja, da li postoje i drugi faktori koji izazivaju kolebanja
prodaje?
 da li nabavke sirovina i drugih potrebnih materijala podležu sezonskim ili
drugim kakvim kolebanjima?
U vezi sa ovim, može se ukazati na sl. 41, na kojoj su prikazane karakteristike
mesečne prodaje piva u SR Nemačkoj u 1969. i u 1979. godini.

1.2 Struktura proizvodnje

Dalje treba proveriti da li postoje proizvodi koji zauzimaju istaknuto mesto u
proizvodnji. To može biti određeni tip piva, ili proizvod koji se dobija po dugotrajnom i
složenom postupku. Primer za ovo može biti udeo pojedinih tipova piva u ukupnoj
proizvodnji neke pivare:

Eksportno pivo i pivo donjeg vrenja 74%

Pivo plzenskog tipa 14%

Pivo gornjeg vrenja 7%

Sladni napitak 3%

Bock pivo 1%

Ostalo 1%

1.3 Novi proizvodi

Potrebno je razjasniti da li će u program ući novi proizvodi ili će se, eventualno.
isključiti neki od dosadašnjih proizvoda.

1.4 Razvoj prodaje

 Kakav će biti razvoj prodaje; da li će doći do pomeranja između proizvoda koji se
puštaju u prodaju, da li se može očekivati da će doći do povećanja ili smanjenja
proizvodnje i prodaje (npr. usled zatvaranja drugih fabrika, izgradnje brane, promene
vlasti, itd.)?

1.5 Određivanje veličine preduzeća

Veličina nekog preduzeća može se izraziti na sledeće načine:

 brojem zaposlenih,
 prometom u jedinici vremena, npr. godišnje, mesečno, dnevno,
 kapacitetom pojedinih mašina,
 obimom proizvodnje celog postrojenja u jedinici vremena, npr. litara/godina,
litara/dan, litara/sat.

U pivarstvu se veličina preduzeća izražava kao zapremina proizvoda ili kao

kapacitet. Usled sezonskih kolebanja tokom godine, ne bi bilo svrsishodno da se
veličina pogona ili zapreminski kapacitet proizvodnje karakteriše na osnovu veoma
kratkih vremenskih intervala, npr. meseca, dana ili sata. Međutim, prilikom proračuna
u pojedinim fazama proizvodnje, i kraći vremenski intervali igraju određenu ulogu.

Kod postojećih pogona može se poći od važećih odnosa, pri čemu, razumljivo, treba
brižljivo proveriti kako će odnosi na tržištu uticati na perspektive dalje prodaje.
Prirodno, prognoze za budućnost nikada se ne mogu dati sa potpunom sigurnošću.
Na ovom mestu i sada nije moguće ulaziti u to, koji se sve aspekti moraju uzeti u
obzir prilikom ove procene. U ovom pogledu, samo se još jednom ukazuje na usku
povezanost planiranja preduzeća sa tržištem. Na ovom mestu treba i mora se poći
od pretpostavke da su odgovarajuća prethodna istraživanja obavljena i da je veličina
preduzeća definisana.