НИКОН ЈЕРУСАЛИМЉАНИН ЈЕЛЕНИ БАЛШИЋ

Одговор о стању душе послије смрти

Горички зборник,
1441-1442. година
лист 158 с. 1; 160 с. 2

Са српскословенског изворника превео

Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије
О Светом Козми Етолском
24. августа/6. септембра 2000. г. Г.

О душама прије упокојеним (отишлим), ради чега вршимо њихов спомен?

питаш нас, а ми као што смо навикли из (Светог) Писма Твојој преподобности
одговор ћемо дати:

Трећине чинимо зато што у трећи дан човјек мијења свој изглед (вид). Деветине
пак зато што се тада растаче сав састав (организам), остаје једино срце.
Четрдесетину зато што се тада и само срце распада. Тако се и постанак
(човјеков) збива: у трећи дан се образује срце, у девети се згушњава у тијело а у
четрдесети (човјек) задобија савршени изглед (вид). Са тога разлога душама
вршимо помен. Треба знати и ово: четрдесет тужних дана по Староме (Завјету)
на троје раздијелише Свети Апостоли: на трећине, на деветине и четрдесетине.
Јер тако се јави и сам Господ послије тродневног васкрсења ученицима својим,
при закључаним вратима, и дунувши на њих рече: "Примите Дух Свети"; и
послије осам дана опет: "гле, по васкрсењу, осмог дана по други пут јави им се".
То што евангелист каза "послије осам дана" - васкрсни дан није у њих убројао, а
са њим броје се - девет. На тај начин вршимо од погребења до деветине други
помен побожно усопшима, а такође (вршимо) и четрдесетине, пошто се у
четрдесети дан вазнесе Господ наш Исус Христос на небеса и сједе с десне
стране Оца. И то је разлог због кога вршимо помен душама.

Светога пак и великога Макарија чули смо овакву повијест која нам није
непозната: Док је једном ходио велики Макарије кроз пустињу са својим
ученицима, видје ангела Божјег како иде с њима. И запита га, говорећи: ко си
ти? И рече: анђео сам Божји и послан сам од Бога теби на помоћ и чување. Тада
му рече слуга Божји Макарије: Реци ми Господа ради, шта су трећине и
деветине и четрдесетине које је примила Црква Божја да врши за упокојене.
Одговори анђео, говорећи: Чуј, слуго Божји Макарије: ни једну бескорисну
ствар није Бог заповиједио да се врши у Светој Цркви Његовој. Тако када неко
од нас буде послан од Бога да узме душу некојега човјека по божанској
заповијести, и пође душа са њим, сагласно заповијести Човјекољупца Бога, још
се не односи та душа, него се приноси својима, ради њене утјехе, до трећега
дана. И уколико душа жели она иде и походи са анђелом сроднике. А од трећега
дана већ се узноси свака душа хришћанска, која је крштена светим Крштењем
Христовим, и иде и поклања се Господу Богу својему, по угледу на васкрслога
из мртвих трећи дан Христа Бога нашега. И даље кад се одрже трећине за ту
душу и саврши Света Литургија за њу, подсјећа је анђео и говори: данас је
божанствена жртва принијета Богу за тебе. И излази, дакле, она отуда да би
анђео показао души одговор за три дана - сва добра праведника. И за три
следећа дана - муке грјешника, које гледајући, осуђивана својом савјешћу и
своја дјела изобличавајући, боји се и страши, не знајући још увијек какав ће
бити одговор Владике, и гдје ће она бити предана. И после тих дана поново је
приводи анђео пред Бога, па пошто се опет изврши на земљи девето служење за
њу, анђео јој то опет казује, и задобија неку утјеху због молби и молитава
вршених у Цркви на земљи за њу. Потом опет чекајући та душа до четрдесет
дана, тек тада прима припремљено себи мјесто по дјелима својим. Ради тога и
тада врше опет за њу на земљи Свету Литургију. И тјеши је анђео казујући јој:
данас опет на земљи врше за тебе помен и молитве. И тако од тога четрдесетога
дана зауставља се коначно душа у ономе било шта да је што је стекла по својим
дјелима. И ово се тако догађа са побожним хришћанима, а са нечестивим и
грешницима не бива тако.