KOSA - DLAKA

Prim.doc.dr sc.pharm.spec. Suzana Miljković

 KOSA - DLAKA (pillus, pili)

Dlaka je keratinizirana končasta struktura. Nema je na dlanovima,

tabanima, usnama, bočnim stranama prstiju.
Glavna uloga dlake kod životinja je termoregulacija. Kod ljudi, ona
učestvuje u termoregulaciji, pruža mehaničku zaštitu (trepavice i obrve)
i deluje kao organ čula dodira.
Kosa - dlaka je složeno višekomponentno vlakno koje ima i hidrofilna
i hidrofobna svojstva. Sastoji se od približno 65-95% proteina i do
oko 32% vode, lipida, pigmenata i elemenata u tragovima.
Gustina kose na 60% relativnoj vlažnosti vazduha se menja od
1,320-1,327.
Proteini kose su izgrađeni od struktuiranog tvrdog α-keratina, koji je
ugrađen u amorfni, proteinski matriks.
 DLAKA

Postoje 3 vrste dlake, prema dužini:

 malje ili velus-dlake,
 srednje duge i
 duge dlake.
Kod odraslih se javljaju velus-dlake i to uglavnom na licu
(kod žena) i leđima. One su fine, meke i uglavnom svetle,
gotovo su nevidljive.
Malje koje se javljaju kod fetusa nazivaju se lanugo-dlake.
Kratke dlake čine obrve i trepavice.
Duge dlake se javljaju na bradi (kod muškaraca), pazuhu,
Pubičnom predelu i kapilicijumu - kosmatom delu glave. Duge
dlake mogu dostići dužinu od nekoliko desetina santimetara pa
i preko metra.
PILOSEBACEALNA JEDINICA
Čine je: koren dlake sa pridruženom
Lojnom žlezdom, mišićem podizačem
Dlake Musculus erector pilli i spletom
Krvnih i nervnih sudova.
Dlaka se sastoji od slobodnog dela,
stabljike i korena dlake smeštenog u
ležištu - folikulu dlake. Folikul dlake
grade epiderm i vezivni omotač.
Koren dlake se nalazi u potkožnom
masnom tkivu, subkutisu. Krvni sudovi
bogato inervišu papilu, kako bi dlaka
imala dovoljno hranljivih materija za
rast. Tu se nalaze i nervna vlakna zbog
čega je svako čupanje dlake iz korena
bolno.
 DLAKA - KOSA

Tokom embriogeneze, formira se konačan broj folikula dlake,

oko 5 miliona na čitavoj površini kože. Deo na glavi (“kosa”):
normalno vlasište ima 100.000 - 110.000 terminalnih dlaka ili oko
175-300 dlaka po cm2. Tokom života, atrofija ovih folikula, zato se
Njihov broj po cm2 smanjuje.
U periodu gestacije, folikuli (kesica) nastaje
Invaginacijom - uvrtanjem epidermalnog tkiva.
U folikulu je smešten koren dlake.
Dno folikula - prstoliki izraštaji od vezivnog tkiva:
papila (nervni završeci i krvni sudovi). Oko papile
sloj bazalnih ćelija i melanocita - bulbus, odgovoran
za rast. U donje 2/3 bulbusa, u kontaktu sa papilom,
ćelije matriksa, germinativno tkivo koje svojim deobama stvara dlaku.
Svaka ćelija stvara određeni sloj, rastu zajedno sa dlakom do ušća
kanala lojne žlezde, gde se procesom deskvamacije oslobađa stabljika.
RAST HUMANE DLAKE

3 stadijuma:
1. anageni ili stadijum aktivnog rasta, traje 2-6 godina,
2. katageni ili prelazni stadijum, traje nekoliko (3-4) nedelja,
usporava se metabolička aktivnost i baza korena dlake se kreće
prema površini kože I
3. telogeni ili stadijum odmora, baza korena dlake atrofira (izgled
palice). Bulbus se odvaja od lokalnih i sistemskih uticaja koje
prima preko dermisa, melanociti prestaju da stvaraju pigment, a u
matriksu prestaju mitoze. Ćelije u bulbusu odmah, in situ
keratiniziraju i stvaraju klupko pričvršćeno za dlaku i putuju naviše
zajedno sa dlakom. Smanjuje se zapremina folikula, a spoljašnji
omotač se pretvara u epitelnu traku, na mestu bulbusa zaostaje mali
broj ćelija matriksa. Od njih - novi matriks i nova dlaka. Ova faza
traje 3-4 meseca, zatim novi rast ispod telogene dlake, koji je
pod kontrolom hormona.
Dužina svakog od stadijuma rasta zavisi od njene vrste.
Trihogram - metoda za određivanje procentualnog odnosa broja
dlaka u pojedinim fazama rasta, anagene i telogene faze. To se
Određuje prema karakteristikama korena iščupanih dlaka.
Na normalnom, zdravom vlasištu:
 između 80-90% kose je u anagenom,
1-2% u katagenom, a
10-20% u telogenom stadijumu.
Sa vlasišta, normalno, otpadne oko 50-100 dlaka dnevno.
Ćelavost - alopecija nastupa kada se trihogramom nađe više
od 40% dlaka u fazi mirovanja.
Dlaka prosečno dnevno poraste za oko 0,2 mm.
Na vrhu glave, kosa vlasišta raste oko 16 cm/godišnje,
u temporalnoj regiji raste oko 14 cm/godišnje.
Dlake na rukama i nogama traju oko 6 meseci, kosa oko 3 godine.
 KONTROLA CIKLUSA RASTA DLAKE

Unutrašnja kontrola ciklusa rasta dlake: kada se folikul koji je u

određenoj fazi rasta, prenese u folikul druge dlake koja je u drugoj fazi
rasta, on neko vreme nastavlja da raste u skladu sa svojom prvobitnom
fazom rasta (unutrašnja kontrola), a kasnije prelazi u fazu koju nameće
folikul-domaćina, jer deluju sistemski uticaji.

Sistemska kontrola, drugi segment kontrole rasta dlake, može biti:

• hormonska: estradiol, testosteron, glukokortikoidi usporavaju
ulazak folikula u anagenu fazu, a tiroksin ubrzava. Zbog
uspostavljanja prvobitne hormonske ravnoteže, javlja se i
prolazna, tzv. postpartalna alopecija, posle porođaja.
• stres - i fizički i mentalni (npr. kod zatvorenika posle nekoliko
nedelja provedenih u zatvoru, nastaje ubrzano, vidljivo
opadanje kose).
Na poprečnom preseku
dlake, različiti regioni:
 medula – srž: posmatrana pod mikroskopom izgleda kao svetli
centralni deo dlake, sastavljena je od 2 reda mrtvih, ispražnjenih
keratinocita, između prostori ispunjeni vazduhom (kao saće) sa
vrlo malo melanina. Nema je u vrlo tankoj i dečijoj dlaci.
 korteks, kora, omotač srži, srednji deo dlake, čini 96% kose. Od
vlaknastog proteina α-keratina i amorfnih proteina (matriks).
Čine ga izduženi keratinociti ispunjeni melaninom. Količina i
tip melanina određuju boju dlake,
 kutikula - spoljašnji omotač dlake, izgrađena od 6-10 slojeva
pljosnatih keratinocita naslaganih jedan preko drugog, kao crep
na krovu, povezanih ceramidima. Ona je barijeru za vodu i
predstavlja strukturu analognu rožnatom sloju epidermisa (SC).
Debljina stabljike dlake je različita: prosečna debljina lanugo i
velus-dlaka je oko 40 μm, a dlake brade ili kose više od 100 μm.

Boja dlake zavisi od količine

pigmenta melanina u ćelijama srži
i kori, kao i od debljine stabljike
dlake. Prema tome se
razlikuju 4 osnovna tona dlake:
plavi, smeđi, crni i riđi.

Dlaka postaje seda kada mehurići vazduha dospeju u prostore

između ćelija u kori dlake.
Korteks kose: 2/3 debljine dlake, od vlaknastog i amorfnog proteina.

Vlaknasti protein - od tvrdog keratina molekulske mase 40.000-70.000

daltona. Keratin kose sadrži ukrštene veze između polipeptidnih lanaca
formiranih oksidacijom cisteinskih ostataka koji stvaraju disulfidne
veze. Humana dlaka je posebno bogata cistinom, 18%.
Intermedijerni filamenti (mikrofibrili) se sastoje od proteina koji sadrže
α-spiralne segmente obavijene u manje organizovani matriks sa
visokim sadržajem cistina.
Matriks je amorfni ili ne-keratinski deo korteksa, postoji strukturna
organizacija. Tu se nalaze ćelije ispunjene melaninom. Kod humane
dlake amorfni deo je više zastupljen od fibrila. Visok sadržaj sumpora,
tj. cistina. Cela dlaka: vrlo visoka koncentracija disulfidnih veza, većina
unutar lanca, mali broj između lanaca, formira globularne ne-fibrilarne
proteine. Zato matriks jako bubri u vodi, tj. više liči na gel sa ukrštenom
strukturom nego na izukrštani polimer.
Korteks je izgrađen od štapića keratina nepropustljivih za vodu
(namotaji intermedijernih filamenata), orjentisani paralelno sa osom
dlake, čine vodopropustljivi matriks izgrađen od globularnih
proteina.
Hemijska i konformaciona struktura keratina, je najviše odgovorna
za fizičke osobine i mehanička svojstva dlake, kao što su istezanje,
savijanje, uvrtanje i bubrenje.
Osnovna svojstva dlake: jačina i elastičnost.
1 vlas može da nosi 100 g mase bez kidanja i da se izduži za 20-30%
Kada je suva, a 100% kada je vlažna, bez kidanja.
Kod keratina kose, periodična polipeptidna struktura glavnog lanca je
α-spirala, štapićastog oblika. α-spirala kod keratina kose je desnogira,
stabilizovana je hidrogenim i peptidnim vezama (-NH i -CO –grupe),
odvojena u glavnom lancu sa tri amino-kiselinska ostatka.
Pošto su slobodne α-spirale nestabilne, 2 ili više α-spirale se obavijaju
i grade pojedinačno vlakno upleteno kao uže, koje se naziva “spiralni
Namotaj”, imaju mehaničku ulogu u stvaranju krutih snopova vlakana.
 VEZE IZMEĐU PEPTIDNIH LANACA KERATINA
Kosa je izrađena od spiralnog proteina keratina. Polipeptidni lanci su
međusobno unakrsno vezani sumpor-sumpor, tzv. disulfidnim ili
cistinskim vezama, odnosno disulfidnim mostovima, koji su odgovorni
za strukturu kose. Ove -S-S- veze se mogu prekinuti određenim
Supstancama u procesu redukcije:
redukcija
R-S-S-R  R-SH + HS-R

oksidacija
Polipeptidni lanci se povezuju i peptidnim vezama, elektrostatičkim
Privlačenjem karboksilne (-COO-) i amino-grupe (-NH3+) kada su
one dovoljno blizu. Ovo je veza tipa soli, između kiselina i baza.
Treći tip veza su slabe vodonične veze, koje stvara vodonikov atom
Kada se određene hemijske grupe dovoljno približe.
Za kidanje disulfidnih mostova keratina, koriste se različite
hemijske supstance:
sulfidi i sulfiti alkalnih metala, cijanidi, amini, merkaptani.
Da bi došlo do kidanja disulfidnih veza, potrebna je alkalna
reakcija sredine. Alkalna degradacija dlake obavlja se najpre
kidanjem cistina između glavnih polipeptidnih lanaca. Proces
zavisi od koncentracije hidroksilnih jona, temperature i
Vremena trajanja reakcije. Ovu reakciju ubrzavaju glicerol,
fenol, tanin, glukoza i hidrolizovani proteini.
Disulfidne veze u keratinu prekidaju
se hemijskom redukcijom, kao
redukcija cistina u cistein:
H2
R - S - S - R  2 R - SH
cistin cistein
Pri tome se razgrađuju oba sloja dlake, i spoljašnji - kutikula, i
unutrašnji - korteks, koja je nosilac boje.
Kutikula je spoljašnji, zaštitni omotač dlake,
Predstavlja fizičku barijeru za konstituense dlake,
odgovorna i za njena kozmetičkih svojstava:
sjaj, raščešljavanje i osećaj prilikom dodira.
Ona je analogija rožnatom sloju epidermisa (SC).

Sastoji se od ćelija - ljuspica koje se preklapaju. One su priljubljene

na proksimalnom - delu bliže korenu i orjentisane prema distalnom
delu ili vrhu dlake i podsećaju na crep na krovu.
Tapiranje, koje se obavlja u smeru suprotnom od pravca pružanja
ljuspastih ćelija, oštećuje dlaku i potencira "cvetanje" kose.
Svaka ljuspica je oko 0,5-1 μm debela i 45 μm duga. Kod humane
dlake kutikula se sastoji od 5-10 slojeva ljuspastih ćelija koje se
preklapaju, a kod vunenog vlakna postoji samo 1-2 reda ćelija.
Kod tanke kose, debljina kutikule predstavlja oko 36%, a kod grublje
dlake oko 15% ukupne površine poprečnog preseka dlake.
Kutikula sadrži veći procenat cistina od celog vlakna.
Nasuprot korteksu, kutikula nije visoko organizovan sistem.
Kutikula kose na vlasištu ne sadrži melaninske pigmente, ali ih ima u
kutikuli dlaka brade.
Svaka ćelija kutikule je pokrivena tankom spoljašnjom membranom,
epikutikulom, debljine oko 25 Å, od proteina i masnih kiselina.
Specifična lamelarna struktura: A-sloj, egzokutikula, endokutikula
i kompleks ćelijske membrane ili međućelijske lamele. Kompleks
ćelijske membrane obezbeđuje međusobne veze i pričvršćivanje
keratinizovanih ćelija za dlaku.
Različit hemijski sastav ovih slojeva na ćelijama kutikule je osnova za
propustljivost kozmetičkih sastojaka. Zbog velike hemijske otpornosti,
kutikula štiti sloj ispod, korteks, od mehaničkog i hemijskog oštećenja.

Kidanje kose, mekoća dlake i njen fizički

integritet kod češljanja i oblikovanja zavise
Od kutikule, a rastegljivost dlake od korteksa.
Bočni lanci amino-kiselina u polipeptidnom osnovnom lancu i delovi
amidnih veza - važna uloga u reakciji kose i kozmetičkih sastojaka:
ugljovodonične, hidroksilne, karboksilne i amino grupe nose bočne
lance.

Kosa ima sposobnost da reaguje i sa kiselinama i sa bazama.

pH keratina kose ima podjednak broj pozitivnih (-NH3+) i negativnih

(-COO-) naelektrisanja, određen je razmenom protona i naziva se
izojonska tačka. Kod humane dlake ova tačka se nalazi na pH oko 6.

Izoelektrična tačka neoštećene kose (pH na kome čestice kose ne

teže da se kreću u električnom polju) je pH=3,67.
 VODA U KOSI
Sadržaj vode u kosi zavisi od relativne vlažnosti okolnog vazduha.
Kosa apsorbuje određenu količinu vode, ako je okolni vazduh bogat
vlagom, ili kada se pokvasi. U suvoj atmosferi, ona brzo gubi vodu.
Postoji nekoliko fenomena vezivanja vlage:
- kada je relativna vlažnost vazduha manja od 25%, u kosi ostaje voda
koja je čvrsto vezana hidrogenim vezama za hidrofilna mesta
keratinskog vlakna i naziva se nepokretna voda;
- pri relativnoj vlažnosti vazduha većoj od 80%, nastaje višemolekulsko,
voda-na-vodu vezivanje, tzv. mobilna, slobodna ili tečna voda.
Voda je vezana hidrogenim vezama za hidrofilni kraj lanca, a u manjoj
Meri i za polarne peptidne veze.
Sa povećanjem relativne vlažnosti vazduha, humana dlaka bubri. Ako
relativna vlažnost poraste od 0%-100%, debljina tj. dijametar dlake se
poveća za oko 14%, a dužina za svega 2%.
Humana dlaka ima sposobnost da se ponaša i kao hidrofobna (kada se
prvi put nanese na površinu, voda se odbija sa kose) i kao hidrofilna
(apsorbuje oko 30% od svoje suve mase vode). Pošto je izgrađena od
proteina keratina, kosa nosi različito naelektrisanje, što zavisi od pH
vrednosti okolnog medijuma i njene dotadašnje nege. Kosa koja je
oštećena stalnim izlaganjem intenzivnom sunčevom zračenju, čak i pri
kiselom pH nosi višak negativnog naelektrisanja koje je izazvano
oksidacijom komponenata keratina kose i lako se “naelektriše”.

Kada se kosa koja je bila potopljena u vodu stavi u određeni oblik

prilikom sušenja (papilotne), ona će privremeno zadržati taj oblik.
Kosa koja se oblikuje pomoću vode (“vodena”), uključuje vodu
vezanu hidrogenim vezama. Ona je osetljiva na promene vlažnosti
Okolnog vazduha, jer keratin kose vezuje ili gubi vodu, a to može
dovesti do gubitka forme, tj. Frizure.
 LIPIDI KOSE (1)

Lipidni film ima najvažniju ulogu u zaštiti kose od štetnih sredinskih

faktora, kao i u očuvanju sjaja i dobrog stanja kose.

U kosi postoje lipidi i u unutrašnjosti dlake i na površini. Površinski

lipidi su oni koji se uklanjaju sa dva pranja za redom anjonskim
šamponom. Većina unutrašnjih lipida su strukturni materijali koji se
teško uklanjaju uobičajenim pranjem, jer površinski aktivne materije
šampona teško penetriraju u unutrašnjost dlake.
Veliki deo lipida čini sebum, koji stvaraju lojne žlezde, ostatak su
unutrašnji ili lipidi koji čine membranski kompleks ćelija. Količina
sebuma koja se stvara regulisana je androgenim hormonima, uz
postojanje sezonskih i dnevnih varijacija.
 LIPIDI KOSE (2)
Pranje šamponom ili ekstrakcija rastvaračima prvo eliminiše
površinske lipide, a zatim i deo unutrašnjih. Pošto su unutrašnji lipidi
zarobljeni u membranskim strukturama kutikule i korteksa, oni polako
difunduju do površine. Čak i posle 100 ekstrakcija kose pomoću etra,
značajne količine lipida se još uvek mogu ekstrahovati sledećim
ekstrakcijama.
Ekstrakcijom muškog i ženskog pramena kose pomoću rastvarača
koji ne izazivaju bubrenje vlasi, npr. cikloheksanom, hloroformom
ili etrom, dobije se 1-9% lipida. Etanolom, rastvaračem koji penetrira
i izaziva bubrenje vlasi, dobija se 4,2% ekstrahovanog materijala i
posle 2 prethodna pranja pomoću TEA-lauril sulfatnog šampona.
Ekstrahovani lipidi koji nastaju uglavnom u lojnim žlezdama, sastoje
se od slobodnih masnih kiselina, prirodnih masti - triglicerida,
slobodnog holesterola, holesterolskih estara, estara voskova,
ugljovodonika, kao što su parafini i skvalen i masnih alkohola.
 MASNOĆA NA KOSI

Raspoređivanje lipida preko vlasišta ne vrši se "puzanjem" lipida duž

dlake, već kontaktima kose sa kožom glave, češljanjem ili četkanjem,
ili međusobnim kontaktom dlaka. Fina, prava kosa je mnogo podložnija
mašćenju nego kovrdžava, oštra kosa.

Poređenje sastava lipida kose osoba sa suvom i sa masnom kosom

pokazuje da su razlike kvalitativne, a ne kvantitativne. Povećanje
masnoće kose odgovara:
• povećanim količinama estara voskova,
• povećanom odnosu nezasićenih prema zasićenim masnim kiselinama
(što čini mešavinu lipida manje viskoznom i sa boljim
svojstvima distribucije po kosi),
• povećanoj količini monoglicerida (koji povećavaju distribuciju lipida
po kosi, zahvaljujući svojstvu površinske aktivnosti),
• smanjenim količinama holesteril estara.
 BOJA KOSE

Boja kose svake osobe genetski je predodređena i zavisi od količine

i kvaliteta melanina koji stvaraju melanociti u bulbusu dlake.
Melanociti kod plavih i crvenokosih-riđih osoba stvaraju feomelanine
(žuto-crvene pigmente), a smeđih i crnih osoba crno-braon pigmente
koji se nazivaju eumelanini.

Boja dlaka kod iste osobe može značajno da se razlikuje u zavisnosti

od njene lokacije na telu i obično postane tamnija tokom prvih 20
godina života. Ova promena nastaje zbog preorjentacije proizvodnje
feomelanina u eumelanin i uglavnom je pod kontrolom hormona.

Sinteza melanina se može smanjivati kod genetski predodređenih

osoba i već oko 20-e godine, mogu se pojaviti sede vlasi.
 HUMANI FOLIKUL KOSE (1)
Jedinstven među primatama, ima veliki potencijal sinteze pigmenta
tokom mladosti i može stvoriti dlaku koja stalno raste tokom 6, pa čak
i 10 godina, do dužine od oko 1,5 m.
U humanom folikulu postoje najmanje 2 subpopulacije melanocita,
razlikuju se po veličini, lokaciji, razgranatosti i nivou pigmentisanosti.
U bulbusu dlake su veliki, pigmentisani, razgranati melanociti, a u
spoljašnjem omotaču korena folikula dlake i nešto manje u anagenom
bulbusu dlake, nalaze se manji melanociti bez dendrita i pigmenta.
Ovi adendritični i amelanotični melanociti, za razliku od melanocita u
bulbusu dlake, ne stvaraju melanin i ne reaguju in situ sa antitelima za
enzime potrebne za melanogenezu, kao što su tirozinaza i drugi.
Veruje se da su oni rezervoar za melanocite epidermisa, kao npr.
kod repigmentacije vitiliga, tokom reepitelizacije posle povrede i u
korekciji procesa stvaranja sedih vlasi. Dokazano je da takvi
rezervoari postoje u spoljašnjem omotaču folikula korena dlake.
 HUMANI FOLIKUL KOSE (2)

Melanin stvara relativno mali broj melanocita koji su smešteni u

bulbusu anagenog folikula dlake.

Rast normalno pigmentisane kose je praćen stalnim prenosom zrelih,

melaniziranih granula tzv. melanozoma u sub-populaciju keratinocita
kose (tzv. prekortikalne keratinocite) koji stvaraju korteks dlake.
Nivo sinteze pigmenta zavisi od brzine prenosa pigmenta.
Povećana proliferacija keratinocita (što znači i brži rast kose) stimuliše
stvaranje melanina.

Sudbina ovih "fabrika za stvaranje pigmenta" na kraju rasta dlake

(anagene faze) nije u potpunosti razjašnjena. Nije jasno da li oni
umiru od iscrpljenosti ili oni funkcionišu tokom nekoliko ciklusa.
Prema nekim novijim istraživanjima, neki pigmentisani melanociti
bulbusa dlake ne mogu da prežive već prolaze kroz proces apoptoze
tokom katagene faze. Ako se to odnosi i na folikul humane dlake,
što je vrlo verovatno, ponovno uspostavljanje pigmentisanosti folikula
dlake iziskuje dopunjavanje melanocitima sa drugog mesta.
Pretpostavlja se da je izvor upravo rezervoar nezrelih melanocita
humanog folikula smešten u spoljašnjem omotaču korena dlake. Ovi
neizdiferencirani melanociti će tokom rane anagene faze ponovo
naseliti bulbus dlake, gde će se izdiferencirati i sintetisati melanin za
inkorporiranje u novu dlaku koja se nalazi u anagenoj fazi.
Ovo može biti objašnjenje i za ponovni rast dlake kod alopecia-e
aretata, kod repigmentacije epidermisa kod vitiliga, posle opekotina
ili dermoabrazije. Verovatno su ove ćelije ključ da se repigmentiše
bela ili seda kosa folikula dlake. Postoji mogućnost indukcije
melanogeneze kod melanocita koji potiču iz spoljašnjeg omotača
korena dlake, koji su se zadržali kod sede ili bele kose.
 SEDA KOSA (1)
Seda kosa se vezuje za starenje i nastaje zbog genetski kontrolisanog,
fiziološkog smanjenja aktivnosti melanogenih enzima koji regulišu
proces pigmentacije. Postepen proces, smanjenje količine formiranog
pigmenta u melanocitima bulbusa dlake daje niz boja od normalne do
bele kod različitih dlaka. Proces se nastavlja, uz eventualni gubitak
nekih, ali ne svih, melanocita iz folikula dlake.
Seda kosa nastaje i zbog delovanja faktora koji
sprečavaju da se nezreli melanociti izdiferenciraju
u ćelije koje stvaraju pigment, što je verovatnije
nego gubitak melanocita iz folikula dlake.
Tokom čitave istorije ljudskog roda, postojala je težnja da se sede
vlasi, kao i stariji izgled koji one daju, sakriju i trajno promene.
U današnje vreme koje se klanja kultu mladosti, nema mesta za
sedu kosu. Procenjuje se npr. da danas, u SAD, oko 60% odraslih
osoba oba pola, koriste boje za kosu da bi pokrili sede vlasi.
 SEDA KOSA (2)

Pojava sedih vlasi u starijim godinama nastaje i zbog usporavanja ili

prekida ponovnog nastanjivanja bulbusa dlake u ranoj anagenoj fazi
melanocitima iz spoljašnjeg omotača korena dlake. Tokom katagene
faze (prelazak iz faze rasta u fazu mirovanja) se izgube pigmentisani
melanociti bulbusa dlake, verovatno procesom apoptoze, a zatim
Nastaje nepotpuna migracija melanocita sa spoljašnjeg omotača
korena dlake u novi bulbus dlake u anagenoj fazi.
Samo melanociti koji su uspešno migrirali u bulbus dlake će biti
podložni delovanju lokalnih faktora tkiva (verovatno dermalne papile),
koji izazivaju njihovu finalnu diferencijaciju u ćelije koje sintetišu
melanin za dlaku u anagenoj fazi.
Postoje slučajevi kod kojih je delovanjem zračenja (radioterapija)
izvršena aktivacija melanocita spoljašnjeg omotača korena dlake,
koji zatim migriraju u bulbus i stvaraju pigment, a
onda seda, odnosno dlaka bez pigmenta, opet može dobiti boju.
 TREPAVICE (1)

Trepavice okružuju i ulepšavaju oko, ali ga i mehanički štite od

prašine, čestica iz vazduha ili znoja i sprečavaju eventualne iritacije.
One spadaju u tzv. sekundarne terminalne dlake.

Postoje gornje i donje trepavice, koje se razlikuju po dužini i broju.

Gornje trepavice su duže, između 8-12 mm i brojnije su: 90-160;
na donjem kapku dužina je između 6-8 mm, ima ih svega 75-80.

Morfologija i mehanička svojstva trepavica su vrlo specifična, one su

otporne, elastične, ne mogu se spontano deformisati i nemaju
muscullus erector pilli.
 TREPAVICE (2)

Specifične su po tome što starenjem ne postaju bele, odnosno ne gube

pigment, a inače su više pigmentisane od kose. Gubitak boje može
nastati samo u slučaju određenih oboljenja.
Ciklus rasta trepavica traje 5-6 meseci i posle ispadanja, ponovo rastu
za 10 nedelja. Postoji tri tipa trepavica, zavisno od stadijuma:
1. u fazi rasta - anagenoj fazi je između 60-80% trepavica, ovaj
period traje 2-3 meseca,
2. zrela, katagena faza traje vrlo kratko, oko 2-3 nedelje,
3. 20-40% trepavica je u telogenoj - fazi mirovanja, traje 2-3 meseca.
Vrhovi trepavica su vrlo fini, čak i providni. Zato se koristi maskara
za trepavice koja ih čini vidljivim i punijim, a tako i samo oko postaje
izražajnije.