Naziv predmeta:

Broj dok.: 1.1.

POSTUPCI ZAVARIVANJA I OPREMA
ZA ZAVARIVANJE Datum:oktobar, 2011.

Autor: Milica Antić, dipl.ing Revizija: 1

Uvod u tehnologiju zavarivanja

PROGRAM

Istorijat; definicije i terminologija; šematsko predstavljanje postupaka zavarivanja; slike i kratak opis
sa kakateristikama; primena najčešće koriščenih postupaka zavarivanja; skraćenice koje se
koriste za postupke zavarivanja; smernice za izbor postupaka; klasifikacija postupaka zavarivanja
( dokumenti VI komisije MIZ, ISO i EN standardi, nacionalni standardi).

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 1 od 20

UVOD
Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem me|uatomskih
veza izme|u delova koji se zavaruju, pri kome se pojedina~no ili kombinovano koristi
toplotna i mehani~ka energija, a po potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se
naj~e{}e koriste u praksi, zasnovani su na lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature
topljenja, kada zavareni spoj nastaje o~vr{}avanjem (npr. elektrolu~no zavarivanje), ili na
lokalnom zagrevanju materijala do temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz
dodatno delovanje pritiska (npr. elektrootporno zavarivanje). Zavarivanjem je mogu}e
spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa nemetalom, ali se u
prakti~nom smislu podrazumeva spajanje metala sa metalom.
Istorijski posmatrano, neki postupci zavarivanja su stari koliko i otkri}e metala, kao npr.
kova~ko zavarivanje gvo`|a. Me|utim, razvoj savremenih postupaka zavarivanja po~inje
krajem XIX veka, a njihova zna~ajna primena sredinom XX veka.
Prvi uspe{ni poku{aji elektrolu~nog zavarivanja netopljivom grafitnom elektrodom su bili
1881. godine u Francuskoj (Demeriton - spajanje olovnih akumulatorskih plo~a) i 1882.
godine u Rusiji (Benardos - zavarivanje ~elika strujom iz akumulatora). Primena Benar-
dosovog postupka je ostala na nivou ograni~ene reparature i navarivanja zbog dva
problema: prvi, zbog prisustva ~estica ugljenika od delimi~no istopljene grafitne elektrode,
usled ~ega se dobijao tvrd i krt spoj, i drugi, zbog apsorpcije gasova (prvenstveno kiseonika i
azota iz vazduha), {to je nepovoljno uticalo na kvalitet spoja.
Slede}i zna~ajan korak napravio je ruski in`enjer Slavjanov, koji je 1889. godine uspe{no
primenio topljivu elektrodu u elektri~nom luku jednosmerne struje, dobijene posebnim gen-
eratorom. Time je otklonjen prvi od navedenih problema, {to je omogu}ilo kvalitetnije spa-
janje dva metalna predmeta. Drugi problem je re{io {vedski in`enjer Kjelberg 1907. godine
uvo|enjem oblo`ene elektrode, {to je omogu}ilo da sredinom dvadesetih godina ru~no
elektrolu~no zavarivanje postane osnovni postupak zavarivanja. S druge strane, u cilju
za{tite od okolne atmosfere i postizanja stabilnijeg luka, tridesetih godina u SAD i SSSR su
razvijeni postupci elektrolu~nog zavarivanja topljivom elektrodnom `icom pod pra{kom,
~ime je zna~ajno pove}ana i proizvodnost. Postupci elektrolu~nog zavarivanja u za{titi
inertnih gasova su 1941. godine (netopljiva volframova elektroda) i 1948. godine (topljiva
elektrodna `ica) uvedeni u SAD, dok je aktivni gas (ugljen-dioksid) prvi put primenjen 1953.
godine u SSSR.
Su~eono elektrootporno zavarivanje je prvi put primenio Tomson u SAD 1886. godine, dok
je ta~kasto zavarivanje osvojeno 1905. godine, a {avno 1922. godine.
Gasno zavarivanje je poznato jo{ od 1894. godine, a njegova {ira primena po~inje 1902.
godine, kada je prona|en jeftin postupak dobijanja kiseonika iz vazduha, dok je acetilen
dobijen jo{ 1892. godine u Kanadi. Ne{to kasnije, 1911. godine, u SAD je acetilenski plamen
kori{}en za rezanje ~elika.
Specijalni postupci zavarivanja su uvedeni u praksu uglavnom posle II Svetskog rata,
u skladu sa tehnolo{kim razvojem i potrebama njihove primene. Tako se zavarivanje plaz-
mom koristi od 1955. godine, trenjem od 1956. godine, elektronskim snopom od 1957.
godine, difuzno zavarivanje od 1959. godine, zavarivanje laserom i eksplozijom od 1960.
godine.
Osim konvencionalnih (elektrolu~no, elektrootporno i gasno) i specijalnih postupaka zavari-
vanja, i ve} pomenutih postupaka srodnih zavarivanju (rezanje, lemljenje i lepljenje), treba
pomenuti i navarivanje, kao proces identi~an zavarivanju, koji se ne koristi za spajanje mate-
rijala, ve} za nano{enje povr{inskog sloja. Istu svrhu ima i metalizacija, s tim da je kod nje
proces nano{enje povr{inskog sloja ne{to druga~iji. Kona~no, `lebljenje kao proces
uklanjanja dela materijala sa povr{ine tako|e spada u postupke srodne zavarivanju.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 2 od 20

OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANjU

Pod zavarenim spojem se podrazumeva konstruktivna celina, sl. 1.6, koju ~ine
osnovni metal (1), metal {ava, ili skra}eno {av, kod koga se razlikuju lice {ava (2), nali~je
{ava (3) i koren {ava (4), zona uticaja toplote – ZUT (7) i linija stapanja (8), sl. 1.1 a. Kod
postupaka zavarivanja topljenjem, {av nastaje o~vr{}avanjem istopljenog osnovnog i dodat-
nog metala, ili samo osnovnog metala. Deo osnovnog metala, koji se topi u procesu
zavarivanja i ulazi u sastav metala {ava, ~ija je granica obele`ena sa (6), sl. 1.1 a, a širina sa
(9), sl. 1.1 b. Zona uticaja toplote (ZUT), je onaj deo osnovnog metala, koji je pod uticajem
zagrevanja i hla|enja pretrpeo strukturne promene. Na sl. 1.1 prikazane su i osnovne
dimenzije {ava: {irina (11), debljina (12) i nadvi{enje (10), i to za slu~aj su~eonog, sl. 1.1-b, i
ugaonog spoja, sl. 1.1-1c, kao i za navareni sloj, sl. 1.1-1d, kod koga je bitna i njegova
debljina (13).

d)
a) b) c)
Slika 1.1-1. Osnovni elementi zavarenog spoja

Pre zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, ~ime se dobija

`leb za zavarivanje, ~iji su osnovni pojmovi definisani standardom SRPS ISO 9662, sl. 1.1-2.
Oblik i dimenzije `leba odre|eni onim standardom, a naj~e{}e kori{}eni `lebovi i izgled
odgovaraju}eg {ava su dati u tab. 1.1-1.
Pripremljeni `leb u procesu zavarivanja topljenjem mo`e da se ispuni u
jednom ili u vi{e prolaza, ili u vi{e slojeva, sl. 1.1-3, {to prvenstveno zavisi od debljine
osnovnog materijala. Zavar predstavlja deo metala {ava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl.
1.1-3.
Prema obliku lica {ava razlikuju se ravni, udubljeni i ispup~eni {avovi, sl. 1.1-4,
a prema kontinuitetu {avovi se dele na neprekidne, sl. 1.1-5a i isprekidane, sl. 1.1-5b, koji
mogu da budu simetri~ni, sl. 1.1-5c, ili nesimetri~ni, sl. 1.1-5d.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 3 od 20

1 - stranica `leba
2 - koren `leba
3 - o{tri koren `leba
4 - tupi koren `leba
5 - razmak u korenu `leba
6 - zatupljenje korena `leba
7 - otvor `leba
8 - {irina otvora `leba
Slika 1.1-2. Osnovni elementi `leba
9 - ugao otvora `leba
10 - ugao zako{enja `leba

TABELA 1.1-1. OBLICI NAJČEŠĆE KORIŠĆENIH ŽLEBOVA I ŠAVOVA

naziv izgled `leba izgled {ava naziv izgled `leba izgled {ava

rubni U

I J

V X

HV K

Y duplo U

a) jednoprolazni b) vi{eprolazni c) vi{eslojni

Slika 1.1-3. VRSTE ŠAVOVA

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 4 od 20

a) ispup~eni b) udubljeni c) ravni

Slika 1.1-4. Oblici lica {ava

a) neprekidni b) isprekidani c) simetri~no d) nesimetri~no

SLIKA 1.1-5. PODELA {AVOVA PO KONTINUITETU

Zavisno od me|usobnog polo`aja delova koji se zavaruju, osnovne vrste zavarenih spojeva
su su~eoni i ugaoni spoj, sl. 1.1-6, a u zavisnosti od polo`aja, zavarivanje mo`e da se bude u
horizontalnom, horizontalno-vertikalnom, vertikalnom,nadglavnom polo`aju, kao pod
odredjenim uglom, sl. 1.1-7.

a) su~eoni b) preklopni c) ivi~ni d) T spoj

Slika 1.1-6. Osnovne vrste zavarenih spojeva b), c), d) su vrste ugaonoih spojeva

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 5 od 20

b) horizontalno c) vertikalni
a) horizontalni
vertikalni d) nadglavni

Slika 1.1-7. Polo`aji zavarivanja

OZNA^AVANjE I PREDSTAVLjANjE ZAVARENIH SPOJEVA NA CRTE@U
Crte` zavarene konstrukcije mora da sadr`i podatke potrebne za njenu izradu,
kao {to je na~in pripreme `leba, geometrijske mere {ava i postupaka zavarivanja. Da bi se
ovi podaci prikazali jednoznačno, standardima je definisan na~in predstavljanja i oznake
zavarenih spojeva, koje se sastoje od grafi~ke i brojne oznake. Grafi~ka oznaka defini{e pri-
premu `leba i oblika {ava, tab. 1.1-2, oblik spoljne povr{ine, tab. 1.1-3, vrste spojeva pri za-
varivanju pritiskom, tab. 1.1-4, dopunske radove na korenom zavaru i kontinualnost {ava pri
zavarivanju topljenjem.
Tabela 1.1-2. Oznake naj~e{}e kori{}enih `lebova i nazivi odgovaraju}ih {avova
red. br 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

oznaka
naziv {ava rubni I V HV Y U J X K duplo U ugaoni navar

Tabela 1.1-3. OZNAKE OBLIKA SPOLJNE POVR{INE {AVA

redni broj iz tab. 1.3
2 10 10

modifikovana
oznaka

obja{njenje oznaka obrade lica {ava, ugaoni {av sa ugaoni {av sa

ako se obrada izvodi ispup~enim licem udubljenim licem

Tabela 1.1-4. OZNAKE PRI ZAVARIVANJU PRITISKOM

oznaka

naziv spoja su~eoni su~eoni ta~kasti bradavi~asti {avni

zbijanjem varni~enjem

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 6 od 20

Grafi~ka oznaka za upro{}eno prikazivanje zavarenih spojeva se ispisuje u

blizini {ava, na prelomljenoj pokaznoj liniji ili ispod nje, sl. 1.1-8. Tako npr. oznaka na sl.
1.11-8a defini{e ″V″ {av bez obrade lica, oznaka na sl. 1.11-8b neprekidni dvostrani ugaoni
{av sa ravnim temenom, gde je a debljina {ava (sl. 1.1-4), a oznaka na sl. 1.1-8c isprekidani
dvostrani nesimetri~ni ugaoni {av sa ravnim temenom, gde je l du`ina pojedinih {avova, e
razmak izme|u dva {ava, n broj {avova i a debljina {ava.

Slika 1.1-8. Primeri upro{}enog prikazivanja zavarenih spojeva:

Broj~ana oznaka sadr`i najbitnije podatke u zavisnosti od vrste spoja, oblika i

kontinualnosti {ava, i po pravilu se sastoji od dva broja, odvojena crticom, prvi za kote
preseka {ava, a drugi za du`inu {ava. Primeri ozna~avanja neprekidnih spojeva su dati u tab.
1.1-5 (su~eoni), gde su prikazani jednostrani "I" spoj, dvostrani "X" spojevi (simetri~ni i ne-
simetri~ni), jednostrani udubljeni i dvostrani simetri~ni ravni spoj, a isprekidanih spojeva u
tab. 1.1-6, gde su prikazani su~eoni "I" i ugaoni "T" spoj. Kompletna oznaka zavarenog
spoja jo{ sadr`i i broj~anu oznaku postupka zavarivanja, u skladu sa podacima iz tab. 1.1-1.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 7 od 20

Tabela 1.1-5. PRIMERI OZNA~AVANJA NEPREKIDNIH SPOJEVA

skica opis oznaka

jednostrani ″I″ spoj, debljine 3-100

3 mm, du`ine {ava 100 mm

simetri~ni ″X″ spoj, debljine 15-100

15 mm, du`ine {ava 100 mm

nesimetri~ni ″X″ spoj, debljine 17 mm

(jedan zavar 10 mm, drugi 7 mm), du`ine 10+7-100
{ava 100 mm

udubljeni spoj, preseka 4 mm, du`ine

{ava 100 mm

simetri~ni ravni ″T″ spoj, du`ine krakova

6 mm, du`ine {ava 100 mm

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 8 od 20

Tabela 1.1-6. PRIMERI OZNA~AVANJA ISPREKIDANIH SPOJEVA

skica opis oznaka

su~eoni ″I″ spoj, debljine 5 mm, 3

zavara du`ine 10 mm, korak 100 mm

ugaoni ravni ″T″ spoj, preseka 4 mm,

4 zavara du`ine 10 mm, korak 50 mm

POSTUPCI ZAVARIVANJA
KRATAK OPIS

Gasno zavarivanje -311

Gasno zavarivanje je postupak spajanja metala topljenjem i o~vr{}avanjem osnovnog

i (po potrebi) dodatnog metala pomo}u plamena dobijenog sagorevanjem gorivog gasa, sl.
1.1-9. Koli~ina toplote oslobo|ena sagorevanjem, kao i najvi{a temperatura plamena zavise
od vrste gorivog gasa. Podrazumeva se da gorivi gasovi sagorevaju u struji kiseonika, ako
nije nagla{eno druga~ije (npr. sagorevanje u vazduhu). Da bi se ostvarilo sagorevanje u struji
kiseonika, gorivi gas i kiseonik se iz specijalnih posuda pod pritiskom - boca (ili na drugi
na~in) dovode u gorionik, odakle izlaze pome{ani u odgovaraju}oj srazmeri. Na taj na~in je
omogu}eno sagorevanje gorivog gasa na vrhu plamenika, koji zajedno sa gorionikom,
bocama za skladi{tenje i crevima za dovod gasova, kao i pomo}nim i dodatnim ure|ajima
(npr. redukcionim ventilima), ~ini opremu za gasno zavarivanje.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 9 od 20

a) unazad b) unapred

Slika 1.1-9. Gasno zavarivanje

Osnovna prednost gasnog zavarivanja je mogu}nost kontrole koju zavariva~ ima nad
brzinom uno{enja toplote, temperaturom u zoni zavarivanja i oksidacijom u atmosferi
metala {ava. Osim toga, oblik i veli~ina {ava mogu bolje da se kontroli{u, jer se dodatni
metal uvodi nezavisno od izvora toplote. U prednosti postupka spada i niska cena opreme,
njena pokretljivost i relativno jednostavno rukovanje. S druge strane, koli~ina i
koncentracija toplote je manja nego kod ostalih postupaka zavarivanja, pa je za gasno
zavarivanje karakteristi~no du`e vreme zagrevanja i hla|enja, usled ~ega su strukturne pro-
mene u ZUT izra`enije i nepovoljnije. Shodno tome, ovaj postupak je pogodan jedino za
zavarivanje tankih limova i cevi, posebno manjeg pre~nika, kao i za njihovo reparaturno
zavarivanje. Plamen gasa se tako|e koristi za rezanje, lemljenje, navarivanje, predgrevanje,
termi~ku obradu i jednostavnije operacije oblikovanja, kao {to su savijanje i ispravljanje.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 10 od 20

Postupak ru~nog elektrolu~nog zavarivanja oblo`enom elektrodom - 111

Ru~no elektrolu~no zavarivanje oblo`enom elektrodom je postupak spajanja metala
topljenjem oblo`ene elektrode i dela osnovnog metala u elektri~nom luku koji se
uspostavlja i odr`ava izme|u radnog komada (osnovnog metala) i elektrode, sl. 1.1-10.
Topljenjem jezgra elektrode obezbe|uje se dodatni materijal za popunu `leba, a
topljenjem, sagorevanjem i isparavanjem obloge obezbe|uje se za{tita metalne kupke
od okolnih gasova i vazduha. Istopljeni sastojci obloge se me{aju sa rastopljenim
metalom, pre nego {to isplivaju na povr{inu jer imaju manju gustinu od metalne kupke, i
o~vršćavaju kao troska. Troska {titi metal {ava od uticaja okoline i usporava njegovo
hla|enje.

Slika 1.1-10. [ematski prikaz postupka 111

S obzirom na jednostavno rukovanje i relativno nisku cenu ure|aja i dodatnog

materijala s jedne, a dobar kvalitet spoja s druge strane, ru~no elektrolu~no zavarivanje
oblo`enom elektrodom je donedavno primenjivano vi{e od svih ostalih postupaka
zajedno. Njegovoj {irokoj primeni doprinose jo{ i ~injenica da su ograni~enja u vezi sa
oblikom predmeta i vrstom materijala koji se zavaruje, kao i polo`ajima zavarivanja,
manja od svih ostalih postupaka zavarivanja. S druge strane, zbog nedostataka ovog
postupka u novije vreme se, umesto njega, sve ~e{}e koriste ostali elektrolu~ni postupci.
Osnovni nedostaci su mala produktivnost usled ~este zamene elektroda i uklanjanja
troske (brzina topljenja dodatnog metala je 1-2 kg/h), komplikovana i dugotrajna obuka
zavariva~a, uticaj zavariva~a na kvalitet {ava, blje{tava svetlost i {tetni gasovi nastali
sagorevanjem troske.
Elektroda za postupak zavarivanja 111 ima metalno jezgro, koje je potpuno
oblo`eno, sem na slobodnom kraju, sl. 1.1-11. Jezgro oblo`ene elektroda, kao deo
strujnog kola, prenosi struju (slobodni kraj je povezan dr`a~em elektrode za izvor
struje), a istovremeno slu`i kao dodatni materijal. Osnovne uloge obloge elektrode su:
- za{tita zone zavarivanja od okolnog kiseonika, azota i vodonika;
- stabilizacija i jonizacija elektri~nog luka;
- usporavanje hla|enja metala {ava;
- pre~i{}avanje i legiranje metala {ava;
- omogu}avanje zavarivanja u prinudnim polo`ajima.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 11 od 20

d - pre~nik, l1 - slobodni kraj, L - du`ina, D - pre~nik obloge

Slika 1.1-11. Oblo`ena elektroda

MAG/MIG postupak -135/131 - elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodnom `icom u

za{titi gasa
Elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodnom `icom u za{titi gasa je postupak spajanja
metala topljenjem i o~vr{}avanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (elektrodna
`ica) pri ~emu se za za{titu rastopljenog metala koriste inertni i aktivni gasovi, ili njihove
me{avine. Elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodnom `icom u za{titi gasa je {ematski
prikazano na sl. 1.1-12. U zavisnosti od vrste za{titnog gasa elektrolu~no zavarivanje
topljivom elektrodom se skra}eno obele`ava kao MAG (metal active gas) ili MIG (metal
inert gas), pri ~emu se kod MAG postupka kao za{tita koristi CO2 ili me{avina gasova koja
se pona{a kao aktivni gas, a kod MIG postupka Ar, He ili me{avina gasova koja se pona{a
kao inertni gas.

Slika 1.1-12. Elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodom u za{titi gasa

Kori{}enjem razli~itih za{titnih gasova i njihovih me{avina omogu}ena je

raznovrsna primena MAG/MIG postupaka, posebno kada je u pitanju zavarivanje
legiranih ~elika, obojenih metala i legura. Mogu}nost delimi~ne ili potpune automatiza-
cije, uz relativno mala dodatna ulaganja u opremu, ~ine MAG/MIG postupak posebno
privla~nim u slu~ajevima kada EPP ne mo`e da zameni E postupak, ili kada to nije eko-
nomski opravdano.
U odnosu na E postupak osnovne prednosti su u{teda u vremenu zbog
kontinualnog dovo|enja `ice i nepostojanje troske (ne gubi se vreme na zamenu
elektrode i uklanjanje troske kod vi{eprolaznog zavarivanja), kao i mogu}nost

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 12 od 20

kori{}enja `ica manjeg pre~nika, odnosno ve}ih gustina struje i br`eg topljenja dodatnog
metala.
Nedostaci u odnosu na E postupak su ve}a cena ure|aja i odr`avanja, smanjena
stabilnost luka, ve}e rasprskavanje dodatnog metala i osetljivost za{titnog gasa na
strujanje vazduha (na otvorenom prostoru ili pri promaji). S obzirom na sve ve}e
mogu}nosti, koje poslednjih godina dolaze do izra`aja, uvo|enjem novih na~ina prenosa
dodatnog metala i novih izvora struje na osnovu invertorskih ispravlja~a, ovaj postupak
sve vi{e zamenjuje E i EPP postupke.
Imaju}i u vidu na~in prenosa dodatnog metala i odgovaraju}i oblik elektri~nog lu-
ka, elektrolu~no zavarivanje topljivom elektrodnom `icom u za{titi gasa se deli kao {to
je prikazano u tab. 1.1-7.

Tabela 1.1-7. Vrste elektri~nog luka pri zavarivanju u za{titi gasa

prenos dodatnog metala oblik elektri~nog luka simbol napomena
u mlazu normalni s bez kratkog spoja
krupnim kapima dugi l uz pojavu kratkog spoja
kratkospojeni kratki k u kratkom spoju
impulsni impulsni p bez kratkog spoja

ELEKTROLU^NO ZAVARIVANJE PUNjENOM ELEKTRODNOM @ICOM

Elektrolu~no zavarivanje punjenom elektrodnom `icom je postupak spajanja
metala topljenjem i o~vr{}avanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala, sa za{titom
od gasa koji nastaje sagorevanjem i razlaganjem pra{ka (punjenja) koji se nalazi unutar
`ice, i eventualnom dopunskom za{titom pomo}nim gasom, po pravilu CO2, sl. 1.1-13. U
slu~aju kada se ne koristi dopunska za{tita pomo}nim gasom, punjenje `ice izme|u
ostalo,g sadr`i materije koje stvaraju za{titni gas i pove}anu koli~inu dezoksidatora, a
`ica se naziva samoza{titnom. U sastav pra{ka u svakom slu~aju ulaze komponente od
kojih nastaje troska koja {titi {av od okoline i usporava njegovo hla|enje, i materije za
pre~i{}avanje metala {ava i za stabilizaciju luka.

Slika 1.1-13. [ema elektrolu~nog zavarivanje punjenom elektrodnom `icom

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 13 od 20

Obe vrste elektrolu~nog zavarivanja punjenim `icama su sli~ne drugim elektrolu~nim

postupcima. Postupak sa pomo}nim za{titnim gasom je sli~an MAG/MIG postupku
zavarivanja, dok je samoza{titni postupak sli~an elektrolu~nom zavarivanju oblo`enom
elektrodom. Kod oblo`enih elektroda pra{ak se nalazi na spoljnoj strani elektrode, {to
ograni~ava njen oblik na {ipkasti, dok je kod punjenih `ica pra{ak unutar `ice, koja mo`e da
se namota na kalem, pa je u takvom obliku pogodna za (polu)automatsko zavarivanje. Ipak
treba imati u vidu da je dotur punjene `ice komplikovaniji od dotura pune `ice i da ~esto
predstavlja ozbiljan problem u primeni ovog postupka.
U odnosu na E postupak najva`nije prednosti zavarivanja punjenim `icama su zna~ajno
pove}anje produktivnosti i velika otpornost na apsorpciju vlage. U odnosu na MAG/MIG
postupak, zavarivanje punjenim `icama je po pravilu jeftinije, a kvalitet bolji, jer je kod ovog
postupka manje rasprskavanje dodatnog metala i smanjena je osetljivost na poroznost. Zah-
valjuju}i navedenim prednostima, izra`enim posebno kod samoza{titne `ice, primena
elektrolu~nog zavarivanja punjenim `icama je sve ve}a.
Mane elektrolu~nog zavarivanje punjenim `icama u odnosu na E postupak su skuplja
oprema, komplikovaniji rad i ograni~ena manipulacija zbog problema sa doturom `ice jer
kotur `ice treba da bude {to bli`e mestu zavarivanja. U odnosu na MAG/ MIG postupak,
osim problema sa doturom `ice, mane su velika koli~ina gasova (u slu~aju primene
samoza{titne `ice) i potreba za ~i{}enjem troske posle svakog prolaza.

TIG postupak -141, elektrolu~no zavarivanje netopljivom elektrodnom `icom u za{titi gasa
Elektrolu~no zavarivanje netopljivom elektrodom u za{titi gasa je postupak spajanja metala
topljenjem i o~vr{}avanjem dela osnovnog metala i dodatnog metala (`ica za zavarivanje -
ako se koristi), pri ~emu se kao za{tita koristi inertan gas (aktivni gasovi ne dolaze u obzir
jer bi izazvali oksidaciju vrha elektrode), sl. 1.1-14.

Slika 1.1-14. [ematski prikaz elektrolu~nog zavarivanja netopljivom elektrodom

Ovaj postupak se skra}eno obele`ava TIG ili WIG (T od tungsten - engleska re~ za volfram
(W) - materijal elektrode, IG-inert gas - engleski termin za inertni gas) i prvobitno je uveden
kao postupak zavarivanja Al i njegovih legura zahvaljuju}i efektu katodnog ~i{}enja.
Ovaj efekat se sastoji u razbijanju i uklanjanju skrame te{kotopljivog oksida Al2O3 iz
metalne kupke ili sa njene povr{ine dejstvom elektrona koji se kre}u od osnovnog metala
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 14 od 20

prema elektrodi, ~ime se spre~ava njegovo talo`enje u dnu metala {ava i omogu}ava zavari-
vanje Al.
U dana{nje vreme, primena TIG postupka je znatno ve}a, najvi{e zbog vrhunskog kvaliteta
spoja, koji se izme|u ostalog posti`e boljom kontrolom unete toplote i dodatnog metala,
zahvaljuju}i razdvajanju uloga dodatnog metala i elektrode. Zavarivanje TIG postupkom je
mogu}e i bez dodatnog metala, {to je posebno va`no kod tankih limova.
Iako je u osnovi ru~ni postupak, TIG mo`e da se automatizuje, kako u smislu dovo|enja
`ice, tako i u smislu vo|enja elektrode. U odnosu na E postupak, osnovne prednosti TIG
postupka su bolja za{tita metalne kupke, nepostojanje troske (ne gubi se vreme na zamenu
elektrode i skidanje troske kod vi{eprolaznog zavarivanja), mogu}nost kori{}enja `ica
manjeg pre~nika, odnosno ve}ih gustina struje. Prednosti TIG postupka posebno dolaze do
izra`aja kod tankih limova, materijala kao {to su obojeni metali i ner|aju}i ~elici, kao i
korenih prolaza odgovornih spojeva. S druge strane, TIG postupak nije konkuretan ostalim
elektrolu~nim postupcima kada je u pitanju ekonomi~nost zavarivanja debelih i/ili duga~kih
limova od obi~nih konstrukcionih ~elika. Proizvodnost TIG postupka mo`e da se pove}ava
raznim varijantama ovog postupka.

EPP postupak – 12 Elelektrolu~no zavarivanje pod pra{kom

Elektrolu~no zavarivanje pod pra{kom (EPP) je postupak spajanja topljenjem i o~vr{}ava-
njem osnovnog (9) i dodatnog metala (1) pomo}u elektri~nog luka (2) koji se pod slojem
pra{ka (4) stvara i odr`ava izme|u osnovnog materijala i elektrodne `ice, sl. 1.1-15. Metalna
kupka (6) je potpuno za{ti}ena od okoline slojem pra{ka, koji se delimi~no topi i o~vr{}ava
kao troska (7), a delimi~no ostaje u nepromenjenom stanju, sl. 1.1-15. Uloga pra{ka kod
EPP postupka je analogna ulozi obloge kod elektrode pri ru~nom elektrolu~nom
zavarivanju. Usled niske toplotne provodljivosti pra{ka toplotni gubici su manji, a topljenje
metala efikasnije.
Za razliku od E postupka, gde ja~ina struje, napon elektri~nog luka i brzina zavarivanja
mogu da se menjaju u relativno uskim granicama, kod EPP postupka, raspon promena je
znatno ve}i, {to omogu}ava efikasniju primenu ovog postupka, naro~ito ako je neophodna
velika produktivnost, kao kod debljih limova i du`ih {avova.

Slika 1.1-15. [ema EPP postupka (varijanta sa jednom elektrodnom `icom)

Osim ve}e brzine zavarivanja, mogu}nosti topljenja ve}e koli~ine dodatnog i

osnovnog metala, ve}e dubine uvarivanja, manje potro{nje dodatnog materijala (nije
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 15 od 20

potrebna priprema ivica `leba za debljine ispod 15 mm) i malog rasprskavanja mate-
rijala, pobolj{anje kvaliteta i ekonomi~nosti EPP postupka se posti`e i:
• sigurnom za{titom zone topljenja od dejstva spoljnih faktora;
• smanjenjem opasnosti od neprovarenog korena;
• smanjenjem nivoa uzdu`nih, popre~nih i ugaonih deformacija;
• ve}im koeficijentom iskori{}enja toplote.
Nedostaci ovog postupka su:
• relativno velike investicije u zavariva~ke automate;
• zavarivanje se izvodi samo u horizontalnom polo`aju, izuzev u posebnim slu~ajevima
kada se koriste dodatni ure|aji (pozicioneri);
• za zavarivanje tanjih limova potreban je bakarni podmeta~.

Elektrolu~no zavarivanje pod pra{kom se prvenstveno koristi za zavarivanje

niskougljeni~nih i niskolegiranih konstruktivnih ~elika, kao i srednje i visokolegiranih ~elika.
Tako|e, EPP postupak se ~esto koristi i za navarivanje, posebno velikih radnih povr{ina
(to~kovi vagona, osovine, valjci u `elezarama).

Elektrootporno ta~kasto zavarivanje

Elektrootporno ta~kasto zavarivanje je postupak spajanja metala kombinovanim
dejstvom toplote, dobijene elektri~nim otporom u zatvorenom strujnom kolu izme|u dva
lima (3) pritisnuta elektrodama oblika {ipke (2), i sile pritiska F, sl. 1.1-16a. Pri tome nastaje
spoj (zavarena ta~ka) kao na sl. 1.1-16b, gde je s debljina lima, ds pre~nik zavarene ta~ke
(so~iva), H visina ta~ke, de pre~nik elektrode, h ulegnu}e.

Slika 1.1-16. [ematski prikaz a) ta~kastog zavarivanja; b) ta~kasto zavarenog spoja

Koli~ina toplote koja nastaje pri zavarivanju elektri~nim otporom odre|uje se prema
D`ul-Lencovom zakonu:
t
Q = ∫ R( t ) ⋅ I z2 ( t ) ⋅ dt
0
gde je Iz struja zavarivanja (A), t vreme zavarivanja (s), Ru ukupni omski otpor izme|u
elektroda (Ω), koji mo`e da se defini{e kao zbir pojedinih otpora:
Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno
 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 16 od 20

Ru=R1-E+R1+Rk12+R2+R2-E
gde su R1 i R2 sopstveni otpori materijala, a R1-E (materijal-gornja elektroda), R2-E
(materijal-donja elektroda) i Rk12 (materijal-materijal), kontaktni otpori.
Elektrootporno {avno zavarivanje

Elektrootporno {avno zavarivanje je postupak spajanja metala kombinovanim dejstvom

toplote, dobijene elektri~nim otporom izme|u dva lima pritisnuta elektrodama oblika diska,
i sile pritiska, sl. 1.1-17. Pri tome nastaje spoj ({av), koji mo`e da se shvati kao niz ta~aka, po
pravilu delimi~no prekrivenih, koje obrazuju neprekidan {av, sl. 1.1-17c. Bitna razlika
{avnog zavarivanja u odnosu na ta~kasto zavarivanje je oblik elektrode (disk umesto {ipke -
sl. 1.1-17d) i njeno obrtanje oko sopstvene ose, sl. 1.1-17a. Osim toga, kod {avnog
zavarivanja je neophodno relativno kretanje elektroda i osnovnog materijala u pravcu
obrazovanja {ava, sl. 1.1-17a. [avno zavarivanje mo`e da se izvodi dvostrano, sl. 1.1-17a, ili
jednostano, sl. 1.1-17b, u slu~aju da nisu pristupa~ne obe strane.

Slika 1.1-17. [ematski prikaz {avnog zavarivanja a) dvostrano; b) jednostrano; c) presek {ava d)
elektroda

KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANjA

Danas se smatra da je osvojeno i primenjeno preko 100 postupaka zavarivanja

u praksi, uklju~uju}i lemljenje, kao {to je definisano u standardu ISO 4063. Postupci
zavarivanja mogu da se podele na postupke topljenjem i postupke pritiskom; u prvu grupu
spadaju oni postupci kod kojih se proces spajanja odvija topljenjem i o~vr{}avanjem na
mestu spoja, a u drugu grupu oni postupci kod kojih se proces spajanja odvija bez topljenja.
Osim toga, postupci zavarivanja se ~esto dele prema izvoru energije: elektri~na (luk, otpor,
snop), hemijska (plamen, eksploziv, termiti), mehani~ka (pritisak, trenje, ultrazvuk) i ostale
(npr. svetlost). Osnovne prednosti, mane i primena najva`nijih postupaka zavarivanja su
date u tab. 1.1-8 i 11.1-9.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 17 od 20

Smernice za izbor postupaka zavarivanja

Tabela 1.1-8. Prednosti i nedostaci postupaka zavarivanja topljenjem
Postupak
zavarivanja Prednosti Nedostaci Primena
Raznolikost postupaka i oblika spojeva.
Zavarivanje Mali tro{kovi za ve}inu postupaka. Dobre Metalur{ke promene u metalu
topljenjem osobine spojeva ~elika i drugih legura. {ava i ZUT.
Elektro-otporno Izvode ga obu~eni ili priu~eni radnici. Ograni~en izbor oblika spo-ja. Primena za proizvode od
zavarivanje Potrebna je mala priprema i neznatna Ograni~ena prenosivost tankih limova.
naknadna obrada zavara. opreme.
Gasno zavarivanje Mali stepen iskori{}enja. ^esta U popravkama
Mali tro{kovi za opremu. su vitoperenja spoja. Osobine (reparaturama) i
spoja ~esto lo{e. odr`avanju.
Elektrolu~no zava- Raznovrsni oblici spojeva. Zavarivanje u Zahteva obuku zavariva~a. Veoma kori{}en
rivanje oblo`enom svim polo`ajima. Jeftina priprema i Elektroda se ~esto menja. Pri postupak u izradi nove
elektrodom (E) oprema. Dobre osobine zavarenih spojeva radu u vi{e prolaza potrebno opreme, reparaturama i
~elika i drugih legura. uklanjanje troske. odr`avanju.
Elektrolu~no zava- Automatski postupak. Velika brzina Ograni~en polo`aj zavarivanja i Su~eoni i ugaoni spojevi
rivanje pod pra{- zavarivanja i produktivnost. primena na nelegirane i ve}ih debljina i du`ina.
kom (EPP) niskolegirane ~elike.
Zavarivanje ne- Raznovrsni tipovi spoja. Zavarivanje u Visoka cena za{titnog gasa. Velika primena za
topljivom elek- razli~itim polo`ajima. Mogu}e izvo|e-nje Potrebni su dobro obu~eni ne`eljezne metale.
trodom, za{tita ru~no, mehanizovano i automatsko. Visok zavariva~i. Zavarivanje u vi{e Zavarivanje korenog
inertnim gasom kvalitet zavarenog spoja. prolaza pri ve}oj debljini. {ava ako ne mo`e da se
(TIG) izvede potkoren.
Zavarivanje elek. Visok kvalitet zavarenog spoja kod velikog
`icom, za{tita broja legura. Velika zapremina istopljenog Visoka cena inertnog gasa. Najve}a primena kod
inertnim gasom metala. Poluautomatsko i automatsko Potrebna dobra obu~enost austenitnih ~elika i
(MIG) izvo|enje. izvr{ioca. drugih legura.
Zavarivanje el. `i- Horizontalni i horizontalno- Velika primena u
com, aktivni gas Velika dubina uvarivanja. Niska cena vertikalni polo`aj. Nelegirani i proizvodnji posebno u
(MAG), prenos u za{titnog gasa. niskolegirani ~elici debljine slu~aju manjih zahteva u
kapljicama iznad 6 mm. pogledu kvaliteta.
Zavarivanje el. `i- Dobar kvalitet zavarenog spoja. Polu- Ograni~en na nelegirane i
com, aktivni gas automatsko i automatsko zavarivanje. niskolegirane ~elike. Postoji Zavarivanje korena kod
(MAG), prenos u Primenljiv za debljine 1-4 mm, sa velikim opasnost od pojave nespojenih ve}ih debljina lima.
kratkom spoju zazorom i smaknutim ivicama. mesta.
Impulsno Zavarivanje u svim polo`ajima, velikog
MIG/MAG raspona debljina mnogih materijala. Umereni tro{kovi. Slo`enija Pogodan za ner|aju}e
zavarivanje oprema. ~elike i druge legure.
Skupa oprema. Ote`ano za-
Zavarivanje Velika brzina zavarivanja. Zavarivanje varivanje lakih metala. Samo Zavarivanje tankih
plazmom debljina od 0,1 do 8 mm. horizontalan polo`aj. materijala.
Zavarivanje pod Automatski postupak velike brzine sa Samo u vertikalni polo`aj, uz Zavarivanje u
troskom (EPT) velikim udelom istopljenog materijala. pa`ljivo postavljanje opreme. proizvodnim pogonima i
Pogodan za velike debljine delova od Gruba struktura. Potrebna gradili{tima.
nelegiranih i niskolegiranih ~elika. termi~ka obrada.
Zavarivanje Velika dubina uvarivanja i produktivnost. Skupa oprema i zavarivanje.
elektronskim Visok kvalitet zavarenih spojeva. Dimenzije delova ograni~ene di- Ograni~ena primena, za
snopom Minimalna deformacija. Mogu da se zavare menzijama vakuum komora. proizvodnju specijalnih
finalno obra|eni sklopovi. delova.
Omogu}ava primenu vrlo visoko Visoki tro{kovi. Delovi sa
Zavarivanje koncentrisanih izvora toplote u bilo kojoj povr{inama koje reflektuju se Postupak je u fazi
laserom atmosferi. ne mogu zavariti. razvoja.

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno

 Naziv dokumenta: Broj dok.: 1.1.

Uvod u tehnologiju zavarivanja

Strana 18 od 20

Tabela 1.1-9. Prednosti, nedostaci i primena postupaka zavarivanja u ~vrstom stanju

Postupak
Prednosti Nedostaci Primena
zavarivanja
Zavarivanje Ograni~en izbor oblika
[av nema livenu strukturu. Mala
u ~vrstom spoja. Oprema glomazna,
promena osobina osnovnog materijala
stanju neprenosiva i skupa.
Izuzetno dobre osobine spoja. Pogo- Ograni~en izbor oblika Plakiranje. Spajanje cevi
Zavarivanje dan za spajanje raznorodnih metala. spoja. Velika opasnost zbog za cevnu plo~u.
eksplozijom Ne anga`uje veliki broj specijalizova- kori{}enja eksploziva. Zavarivanje cevi na
nih zavariva~a pri zavarivanju. gradili{tima.
Ograni~en na su~eone spo- Spajanje vijaka, spajanje
Izuzetno dobre osobine spoja. Pogo-
Zavarivanje jeve malih povr{ina. Neop- okruglih {ipki sa
dan za spajanje raznorodnih metala.
trenjem hodna naknadna mehani~ka cevima. Zavarivanje
Mala potro{nja energije.
obrada. Skupa oprema. cevi na gradili{tima.
Zavarivanje Velika produktivnost. Mala Nedovoljna snaga izvora. Zavarivanje plastike i
ultrazvukom potro{nja energije. Skupa oprema. tankih metalnih delova
Zavarivanje Izuzetno skupa oprema. Spajanje delova od
Odsustvo metalur{kih promena.
difuzijom Dugotrajan proces. skupih legura

TABELA 1.1-10. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANJA

1 Elektrolu~no zavarivanje 4 Zavarivanje u ~vrstom stanju
111 oblo`enom elektrodom - E 41 ultrazvukom
114 punjenom `icom 42 trenjem
12 pod pra{kom - EPP 43 kova~ko
13 topljivom elektrodnom `icom u za{titi gasa 44 eksplozijom
131 za{tita u inertnom gasu - MIG 45 difuzijom
135 za{tita u aktivnom gasu - MAG 48 na hladno
14 netopljivom elektrodom u za{titi gasa 7 Drugi postupci zavarivanja
141 inertni gas - TIG 71 aluminotermitsko
15 plazmom 72 elektri~no pod troskom - EPT
185 magnetno elektrolu~no rotiraju}im lukom 74 indukciono
2 Elektrootporno zavarivanje 751 laserom
21 ta~kasto 76 elektronskim snopom
22 {avno 91 Tvrdo lemljenje
23 bradavi~asto 913 u pe}i
24 su~eono varni~enjem 914 uronjavanjem u soli
25 su~eono zbijanjem 916 indukciono
3 Gasno zavarivanje 94 Meko lemljenje
311 oksi-acetilenskim plamenom 97 Zavariva~ko lemljenje

Neovlašćeno umnožavanje nije dozvoljeno