Ovih dana gotovo 200.

000 domaćinstava u Beogradu dobilo je

uplatnice Infostana na kojima je ispisan navodni iznos duga domaćinstva
prema ovom javnom preduzeću. Meni je predočena jedna ovakva uplatnica
(kopirano je i lice i naličje):

O čemu je reč, nije sasvim jednostavno utvrditi kada se čuju nejasna i

nemušta (a mogla bi se upotrebiti i znatno teža reč) objašnjenja Infostanovih
eksperata. Pojavio se i gradonačelnik sa velikodušnom ponudom da će se
svima koji izmire svoje obaveze zaključno sa 2008. godinom „oprostiti
kamata“, kao i da će građani moći da izjave svoje žalbe, na raznim mestima –
nije jasno na kojim. U međuvremenu veliki broj uznemirenih ljudi čeka pred
šalterima Infostana, a danas je, kažu, još veći broj ljudi čekao u Četrvrtom
opštinskom sudu u Beogradu.
Šta građani koji dobiju ovakve poslanice Infostana treba da čine (ili da ne
čine) – već je odredio zakonodavac u Zakonu o obligacionim odnosima (“Sl.
list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93).
Ovako upućena uplatnica (dalje ću je nazivati: preteća uplatnica) je, kao što
se vidi, nejasna. Pominju se neisplaćene obaveze u periodu od 1999 – 2008.
godine. Takođe, na uplatnici se napominje da postoje rešenja o dozvoli
izvršenja, bez oznaka suda, broja predmeta i datuma donošenja.
O čemu se radi?
1. U ogromnom broju slučajeva, u pitanju su zastarela potraživanja, tj. ona
koja poverilac (Infostan) ne može ostvariti. Opšte pravilo o zastarelosti
sadržano je u čl. 360 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), koji glasi:
„(1) Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze.
(2) Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je
poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.
(3) Sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao.“
Zastarelost u svakom pravnom  poretku, pa i našem, počiva, pored ostalih i na
sledećoj ideji: poverilac (ovde: Infostan) može da traži izvršenje obaveze
dužnika (ovde: građanin) u određenom vremenu, a protekom tog vremena
nastupa zastarelost, kao jedna vrsta „sankcije“ zbog zanemarivanja vršenja i
ostvarenja prava Infostana. Obaveza dužnika (građanina) prema poveriocu
(Infostanu) postoji, ali Zakon ovlašćuje dužnika da odbije ispunjenje
obaveze, jer je zastarelost nastupila. Drugim rečima, dužnik (građanin), kad
dobije ovakvu poslanicu od Infostana, ili kad (ako) dobije tužbu ili kad (ako)
dobije rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave treba samo kratko
da odgovori da je njegova obaveza prema poveriocu (Infostanu) zastarela i da
odbija ispunjenje obaveze.
2. Kao što se iz kopirane uplatnice vidi, Infostan  se poziva na neizvršene
obaveze od 1999. do 2008. godine. Kad počinje teći rok zastarelosti, kazuje
čl. 361 st. 1 ZOO:
„Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo
da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što
drugo propisano.“
Građani se iz svojih uobičajenih uplatnica mogu uveriti kad dospeva svaka
mesečna obaveza: za prethodni mesec (na primer mart) obaveza dospeva za
naplatu poslednjeg dana u narednom mesecu (30. aprila). To je dan
dospelosti i od njega se računa zastarelost plaćanja obaveza za svaki
konkretan mesec.
Koliki je rok zastarelosti obaveza građanina prema Infostanu?  Na ovo pitanje
odgovaraju članovi 378 i 372 ZOO.
Član 378 ZOO glasi:
(1) Zastarevaju za jednu godinu:
1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin,
vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno
usluga izvršena za potrebe domaćinstva;
2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-
prijemnika i televizijskog prijemnika;
3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih
pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim
ili kraćim rokovima;
4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka
vremena za koje je publikacija naručena.
(2) Zastarevanje teče iako su isporuke ili usluge produžene.
Kad građanin pogleda ranije uobičajene uplatnice Infostana videće da one
obuhvataju nekoliko stavki: osiguranje, naknadu za građevinsko zemljište, za
iznošenje smeća, za grejanje, za vodu, za zajedničku električnu energiju, za
održavanje zgrade i za ekološku zaštitu. Takođe, građani koji su kasnili sa
izvršavanjem svojih obaveza, naći će i stavku koja predstavlja obračunatu
kamatu zbog ranijih kašnjenja. Sve navedene stavke, koje predstavljaju deo
ukupnog mesečnog dugovanja Infostanu, izuzev naknada za građevinsko
zemljište i naknade za ekološku zaštitu,zastarevaju u roku od jedne godine od
dana kada je obaveza građanina dospela. Drugim rečima, naknada za februar
1999. godine, koja je dospela 31. marta 1999. godine zastarela je još 31.
marta 2000. godine.
Naknade za građevinsko zemljište i za ekološku zaštitu, kao što se vidi, nisu
izričito obuhvaćene u čl. 378 st. (1) tač. 1. Neki smatraju da i za ove naknade
važi isti rok zastarelosti kao i za ostale, tj. jednu godinu. Po drugim
mišljenjima, ove dve stavke – za građevinsko zemljište i za ekološku zaštitu,
zastarevaju po režimu zastarelostii regulisanom u čl. 372 st 1 ZOO, koji glasi:
„Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim
određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi
o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo
da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo
pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od
dospelosti svakog pojedinog davanja.“
Dakle, delovi dugovanja Infostanu koji se odnose na građevinsko zemljište i
ekološku zaštitu u najgorem slučaju zastarevaju u roku od tri godine od dana
dospelosti. Drugim rečima, sva potraživanja Infostana prema građanima koja
su dospela 31. januara 2006. godine zastarela
su.  Potraživanja Infostana  prema građaninu koja se odnose na osiguranje,
iznošenje smeća, grejanje, vodu, zajedničku električnu energiju i održavanje
zgrade, a koja su dospela 31. januara 2008. godine,zastarela su.
3. Da li se zastarelost glavnog duga, odnosi i na kamate? Ovo pitanje je
važno i zbog toga što nam je gradonačelnik obećao da će
kamate oprostiti. Na ovo pitanje odgovara čl. 369 ZOO:
„Kad zastari glavno potraživanje, zastarela su i sporedna potraživanja, kao što
su potraživanja kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne.“
Odgovor je jasan, kad zastari glavni dug, zastarela je i kamata. I niko tu nema
šta da nam oprašta. Ako glavni dug zastareva za jednu godinu, za jednu
godinu zastareva i kamata. Ako glavni dug zastareva za tri godine, za tri
godine zastareva i kamata. Rok dospelosti kamate (od koga se računa
zastarelost) počinje teći istog dana kada i rok dospelosti glavnog duga.
Na pretećim uplatnicama iznosi su tako visoki, upravo zato što je u njih
uračunata i kamata za koju Infostan  smatra da mu građani duguju, a
gradonačelnik hoće da oprosti. Napominjem da je ta kamata uračunata na
kamatu onima koji su u ranijem periodu kasnili sa uplatama Infostanu. A,
zaračunavanje kamate na kamatu je zabranjeno, izuzev kad je sudu
podnesen zahtev za isplatu kamate (čl. 279 ZOO).
4. Šta se dešava kad građanin ispuni zastarelu obavezu? ZOO, u čl. 367 
predviđa:
„Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati
ono što je dao, čak i ako nije znao da je obaveza zastarela.“
Dakle, ako građanin ispuni obavezu prema Infostanu i kad je ta obaveza
zastarela, makar građanin i bio u zabludi, tj. makar i nije znao za
zastarelost, ne može od Infostana tražiti nazad ono što je na ime zastarele
obaveze platio.
5. Da li Infostan i/ili drugi nadležni pokušavaju da nas građane dovedu u
zabludu u pogledu roka zastarelosti potraživanja? Sudeći ne samo po
izjavama, već i po sadržini preteće uplatnice, oni pokušavaju da dovedu
građane u zabludu. Naime, na pretećoj uplatnici pominju se rešenja o dozvoli
izvršenja, bez oznake suda, broja predmeta i datuma. Takođe, Infostanovi
eksperti su nas uveravali da su protiv onih koji ne izvršavaju svoje obaveze
pokretani sudski postupci, ali je portparol Četvrtog opštinskog suda, kao
nadležnog, ovo osporio. Zašto se pominju rešenja o dozvoli izvršenja? Da
je Infostan postupao kao savesno i odgovorno javno preduzeće, on bi vodio
uredan popis građana koji nisu na vreme isplatili svoje obaveze. Pošto
navedena potraživanja zastarevaju u relativno kratkim rokovima (jedna godina
za većinu stavki, tri godine, za neke od njih), Infostan je morao, da bi sprečio
zastarelost, da pre isteka roka zastarelosti podnese bilo tužbu, bilo predlog za
izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Po čl. 388 ZOO:
Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom
radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim
organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.
Praksa je da Infostan gotovo nikad ne podnosi tužbe, već po pravilu podnosi
predloge za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, koji takođe prekidaju
rok zastarelosti. U velikoj većini slučajeva u kojima su uputili preteće
uplatnice, Infostan to nije učinio, tj. nije podneo ni tužbu ni predlog. Da je
jedno od ova dva sredstva podneseno, bar neki građanin bi ih morao primiti.
A, nije. Niti se u pretećim uplatnicama uopšte pominju, kao što sam više puta
naglasila, brojevi predmeta, sud, niti datum donošenja rešenja o izvršenju.
Zašto to Infostan čini? Pa, zbog sledeće odredbe ZOO, sadržane u čl. 379:
„(1) Sva potraživanja koja su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom ili
odlukom drugog nadležnog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim
nadležnim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon
inače predviđa kraći rok zastarelosti.
(2) Međutim, sva povremena potraživanja koja proističu iz takvih odluka ili
poravnanja i dospevaju ubuduće, zastarevaju u roku predviđenom za
zastarelost povremenih potraživanja.“
Infostan pokušava da nas građane ubedi da su naša potraživanja nekom
sudskom odlukom, koja nema naziv suda, broj ni datum, već pravnosnažno
utvrđena, pa da zato ne zastarevaju u kraćim rokovima od jedne odnosno od
tri godine, već u roku od 10 godina, te da i danas moramo platiti za
potraživanja koja su dospela, na primer 31. januara 1999. godine. U tom cilju,
na poleđini preteće uplatnice nude neki model poravnanja. A, ako model
poravnanja, građanin potpiše, smatraće se da je pismeno priznao dug. Šta
Zakon kaže o pismenom priznanju duga? Čl. 366 ZOO:
(1) Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od
zastarelosti.
(2) Isto dejstvo ima davanje zaloge ili kog drugog obezbeđenja za zastarelo
potraživanje.
Dakle, ako građanin potpiše ovo preteće poravnanje, pismeno je priznao već
zastarelu obavezu, čime se odrekao zastarelosti i njegova zastarela obaveza,
postaje utuživa. Očigledno je da je ideja: ko se „primi“, naplatićemo!
6. Šta činiti kad dobijete preteću uplatnicu? Svakako ne treba čekati
u Infostanu niti u Četvrtom opštinskom sudu. Ne treba platiti ništa na
osnovu preteće uplatnice, ne treba potpisati nikakvo poravnanje
koje Infostan nudi, ne treba upućivati molbe ili žalbe gradonačelniku.
Građanin može da se opredeli za jedan od dva načina ponašanja:
(a) Da ne čini ništa, dakle da ne plaća, ne potpisuje poravnanja, da ne nudi
svoje priznanice kao dokaz (ako ih uopšte ima za svih poslednjih 10 godina),
da ne čeka, ne moli, ne žali se. Dakle, doslovno da ne uradi ništa. Ostaje da
čeka da vidi da li će Infostan pokušati bilo da podnese tužbu, bilo predlog za
izvršenje. Ako građanin dobije od suda rešenje o izvršenju na osnovu
verodostojne isprave (koje mora biti uručeno lično, sa dostavnicom), odmah
treba da napiše prigovor (priloženo gore). Prigovor se šalje istom onom sudu
koji je doneo rešenje o izvršenju (uglavnom Četvrti opštinski sud u Beogradu),
preporučenom pošiljkom, u dva primerka, potpisano od onog građanina na
koga glasi rešenje.
(b) Građanin može, ako želi da obeshrabri nečasne namere Infostana, da, ne
čekajući tužbu ili rešenje o izvršenju, preporučeno
uputi Infostanu pismo (priloženo gore).

Formular za pismo
JKP INFOSTAN
11000  Beograd
Danijelova 33
Predmet: Uplatnica JKP Infostan,
                 broj uplatnice:_________________,
                 na ime_________________
    iz Beograda, ul. _______________
    br._____________
Uputili ste mi uplatnicu broj ____________________________, na ime
_______________________, iz Beograda, ul. ____________________,
br. __________________, koja je primljena dana
____________________.
Na osnovu ove uplatnice tražite od mene da isplatim iznos od ukupno
__________________ dinara.
U uplatnici se pozivate na navodna rešenja o dozvoli izvršenja, bez
navođenja suda koji ih je doneo, broja predmeta i datuma donošenja.
Izjavljujem da nijedno rešenje o dozvoli izvršenja u kojem
biInfostan bvio naveden kao izvršni poverilac, nisam primio (primila).
Svoje obaveze prema Infostanu sam izvršio (izvršila).
 Sva potraživanja Infostana prema meni, dospela do 31. januara 2008.
godine su zastarela. Ističem prigovor zastarelosti, u smislu čl. 360 st. 3
Zakona o obligacionim odnosima i izjavljujem da zastarele obaveze
prema Infostanu neću izmiriti, kao i da ću prigovor zastarelosti istaći u
sudskom postupku, ako taj postupak budete pokrenuli.
Beograd,_________ godine
 ___________________________________
(Ime i prezime, adresa)
(Potpis)
Poštovana, kada je reč o zastarelosti obaveze plaćanja naknade za korišćenje
građevinskog zemljišta, treba imati u vidu odredbe člana 6. stav 1. tačka 5) Zakona o
finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 -
usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn., 95/2015 - usklađeni din. izn., 83/2016,
91/2016 - usklađeni din. izn., 104/2016 - dr. zakon, 96/2017 - usklađeni din. izn., 89/2018 -
usklađeni din. izn. i 95/2018 - dr. zakon). Sve do 28. septembra 2012. ovaj zakon je izričito
predviđao da je prihod od naknade za korišćenje građevinskog zemljišta izvorni prihod
jedinice lokalne samouprave. Nakon ovog datuma odredba je preformulisana utoliko što se
više ne pominje naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, već naknada za korišćenje
javnih dobara. Smatra se da se to odnosi i na naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta
u periodu od 28. septembra 2012. do 31. decembra 2013. - datum kada je prestala obaveza
plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Polazeći od pretpostavke da je
naknada za korišćenje građevinskog zemljišta zadržala svojstvo javnog prihoda, na njenu
naplatu primenjuju se odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Članom 114. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik
RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.
zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr.
zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014,
91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018 i 95/2018 - dalje:
ZPPPA)predviđeno je da pravo poreske uprave na naplatu javnih prihoda zastareva za pet
godina, računajući od dana kada je zastarelost počela da teče. U odnosu na početak toka
roka zastarelosti, norma određuje da zastarelost počinje da teče prvog dana naredne
godine u odnosu na godinu u kojoj je trebalo izvršiti plaćanje. Konkretno, npr. ako je
plaćanje trebalo izvršiti tokom 2013. godine, za svaku od obaveza, bez obzira u kom
mesecu 2013. godine je trebalo izvršiti plaćanje, zastarelost počinje da teče 1. januara
2014. godine. Kako rok iznosi pet godina, za sve obaveze iz 2013. godine zastarelost
nastupa 1. januara 2019. godine. Tok roka zastarelosti može biti i prekinut. On se prekida
svakom radnjom poreskog organa preduzetom u cilju utvrđivanja i naplate javnog prihoda i
teče ponovo od dana preduzimanja te radnje. Član 114ž ZPPPA predviđa i rok apsolutne
zastarelosti. On iznosi deset godina, računajući od isteka godine u kojoj je trebalo izvršiti
plaćanje.