UPOZORENJE O LAŽNIM MEDITACIJAMA I GURUIMA

    Neophodno je ovde upozoriti na mnogobrojne prevarante koji zloupotrebljavaju poverenje ljudi koji imaju duhovne
težnje. Njih je zapravo lako prepoznati jer imaju neke zajedničke osobine i metode rada.

    Suština svih instant tehnika prosvetljenja je u tome što se zasnivaju na simulacijama pravog rada na sebi i preskaču
istinski rast u sazrevanju. Rast je moguć samo u pravom i celovitom radu na sebi, kada se kompletno biće čovekovo
transformiše i sazreva da bude saobrazno Duhu, tako da se sam ostvaren čovek ne razlikuje od ostvarenja, od čiste svesti
koja sve omogućava.

    Samo iskustvo prosvetljenja uopšte nije teško postići, jer to je prirodno stanje čovekovo, prosvetljenje je prava priroda
čovekova, postoji više metoda da se to doživi, čak se može doživeti i spontano, ali čovek najčešće uopšte ne prepoznaje
to kao prosvetljenje, ne razume pravu prirodu prosvetljenja zato što ne razume svoju pravu prirodu - a ne razume je
onda kada njegovo celo biće nije dozrelo i usklađeno sa tim stanjem. Prosvetljenje se može dobiti i spontano doživeti, ali
tada će se i izgubiti, jer u mnogim svojim aspektima postojanja naše bivstvovanje je i dalje nesvesno, podeljeno,
poremećeno i neusklađeno. Samo je um nešto doživeo. A to nije dovoljno. Naša prava priroda je mnogo veća od nas
samih, i od našeg uma, ona je sam Apsolut koji sve sadrži i omogućava. Priroda uma je dovoljno fleksibilna da može da
pruži uvid u tu istinu, ali uvid nije i ostvarenje te istine, jer svo ostalo biće, kome um samo služi, ostalo je mehanično i
uslovljeno. Zato um brzo ispada iz istine i ostaje mu samo sećanje na nju.

    Stvarnost naše prave prirode se ostvaruje celim bićem u svim dimenzijama bivstvovanja. Ona mora da se odradi i
zaradi i napravi kao sopstveno postignuće.Samo u tom radu naša duša jača i raste u sopstvenoj zrelosti i snazi da
nezavisno postoji u svim oblicima i stanjima postojanja, tako da nadrasta nas same ovakve kakvi jesmo sada. 

    Zato se sve metode instant prosvetljenja zasnivaju na tome da se pruži samo mentalno iskustvo koje simulira pravo
iskustvo, i da se pruži iluzija da je to sve što je potrebno i što se može doživeti, stalnim jalovim ponavljanjem, pomoću
nekih nju ejdž tehnika ili narkotika. Te simulacije i simulakrumi prosvetljenja imaju za cilj da spreče rast i sazrevanje
našeg bića u svesti koji se događa samo stalnim radom na sebi, kada nadrastamo svoje sadašnje stanje i svoj život ne
razlikujemo od njegove najviše svrhe, da od nas sakriju istinu da je naša prava priroda nešto mnogo više od nas samih.
Zato nam se nudi sve samo da ostanemo u našim starim okvirima, sve što bez promene i rasta nas samih, samo umom
možemo da doživimo mehaničkim ponavljanjem.

    Najpre, svi oni naglašavaju brzinu i efikasnost svojih vežbi i meditacija.

    Savremeni ljudi su suviše zauzeti da bi duhovnom cilju posvetili sve vreme i sav svoj život. Razni 'gurui' Novog doba
zato prodaju nove metode meditacija i 'spiritualne tehnologije' za instant ’prosvetljenje’, koje su navodno brže i bolje od
starih metoda iz drevne baštine. Njihov argument se zasniva na tvrdnji da se vremenom stvari usavršavaju i ubrzavaju,
da danas nije potrebno isto vreme i isti napor za postizanje duhovnih ciljeva kao nekada. Tvrde da 'sistemi spiritualnog
razvoja' treba da se prilagođavaju vremenu i ljudima - a ne ljudi njima - iako je duhovnost apsolutna i univerzalna. Pri
tome se oslanjaju na teoriju „stotinu majmuna” i na povratno dejstvo morfičke rezonancije R. Šeldrejka. Zaista, stvari se
vremenom usavršavaju, ali to se odnosi na zbivanja u relativnom, materijalnom svetu, na brzinu kretanja stvari i
informacija. Za razliku od toga, put od ega do Sopstva, od individue do Božanskog ostao je isti. Zapravo, postao je teži
upravo zbog iluzije koju tehnika pruža da su svi ciljevi, pa i duhovni, dostupni kao stvari i informacije, zbog zaborava
sopstvenog preobražaja, i zato što nam tehnika svodi sámo bivstvovanje na jednu informaciju, i time ga baca u zaborav,
a nas čini neodgovornim prema životu. Olakšavajući nam egzistenciju, tehnika otupljuje naš osećaj za stvarnost, za pravo
odmeravanje egzistencije i doživljaj njenog smisla. Drevni metodi duhovnog razvoja zahtevali su ličnu transformaciju i
posvećenost celog života, sveobuhvatnu etiku (yama iniyama u jogi, vinaya pitaka i sila u budizmu), dok savremeni
metodi ’prosvetljenja’ predstavljaju samo infantilnu imitaciju principa tehnološke korisnosti i tržišne eksploatacije u sferi
duha. To se vidi po njihovim ciljevima: svrha meditacije kod starih bila je nadilaženje smrti i vremena, tela i uma radi
predaje Duhu koji sve omogućava, dok kod savremenih 'tehnika' od toga nema ni traga, one se reklamiraju kao sredstva
za uspešnije iživljavanje svojih želja i strasti.

    Zato se 'sistemi spiritualnog razvoja' stalno prilagođavaju vremenu uslovljenosti i nesvesnim ljudima - umesto da je
obrnuto: da se nesvesni ljudi preobraze radi buđenja u objektivnoj stvarnosti, koja se ne menja dok se uslovljeni umovi
menjaju tokom vremena. U ovome je ključ cele prevare.

    Suština prave duhovnosti i religioznosti jesterazlikovanje iskonske božanske neuslovljenosti koja sve omogućava, koja
je naša suština - od svega stvorenog, od svih prirodnih uticaja koji uslovljavaju; svejedno da li su oni fizički ili astralni,
razni bogovi i demoni, ili slike na kompjuterskom monitoru. 

    Sve nove, hohštaplerske tehnike zasnivaju se na pukoj reakciji i doživljavanju efekata, kao i na posredovanju nekih
astralnih sila, prirodno ili veštački stvorenih. Ove tehnike su naročito popularne danas, kao 'spiritualne tehnologije
Novog doba'. Dobar primer je 'intenziv prosvetljenja' Čarlsa Bernera (Charles Berner) gde se intenzivnim naporom um
dovodi u pasivno stanje kada je moguće za kratko uvideti nezavisnost od uma i svih njegovih sadržaja. Ovakvi trik-metodi
nude lako dostizanje transcendentalnih iskustava koja, međutim, nisu trajna, nego postoje samo kao reakcije na neki
napor ili izazov. Problem nastaje kada čovek nakon tih kratkih iskustava/reakcija, koja ostavljaju upečatljiv utisak, uključi
maštu i funkciju laganja sebe i stvori fikciju da ih je zaista doživeo na pravi način i da ih ima kao trajno svojstvo. Misli da
se 'prosvetlio'. Zato u ovu oblast spadaju i upotrebe droga. I one donose neka transcendentalna iskustva, ali zbog
hemijske reakcije, ne zbog istinskog postignuća i discipline, i ostavljaju iluziju da je doživljaj realan. Ni potreba da se
ovakva iskustva na osnovu veštačkih reakcijastalno ponavljaju nije dovoljna da razbije tu iluziju. Posredovanje astralnih
sila odnosi se na upotrebu magije. Zato ovakvi gurui često primenjuju i neku vrstu magijskih rituala - ma kako bezazleno
izgledali. Oni sami tvrde da njihove tehnike ne donose trajno iskustvo prosvetljenja, već samo privremen uvid koji može
da pomogne čoveku da krene putem trajnog probuđenja. Ne odgovaraju na pitanje kako će neko ko je sve što je spoznao
postigao ekspresnim trik-metodama da se okrene pravom radu na sebi, niti na činjenicu da to niko još nije uradio, već se
svi stalno vraćaju na nove 'intenzive prosvetljenja' i stalno ponavljanje trik-metoda.

    Istinske prakse su davno utvrđene i one trajno preobražavaju celo biće, vode u duhovni rast (bhavana) i sazrevanje
kome je posvećen ceo život. Toj tradiciji pripadaju prakse joge i budizma. One sadrže ne samo metode za postizanje
transcendentalnih stanja svesti, nego i njihovo trajno ostvarenje kroz etiku i razumevanje njihove prave prirode.

 
    Stoga je najvažnije znati da sve nove tehnike meditacije, bilo izmišljene kao sasvim nove, bilo modifikovane stare,
"prilagođene savremenom čoveku", jesu zapravo stvorene sa ciljem da podriju i unište pravu meditaciju kakva je davno
ustanovljena u jogičkoj i budističkoj tradiciji. Pritom se iznose laži i zastrašivanja kako je za te "stare metode spiritualnog
razvoja potrebno mnogo znoja i patnje". To je potpuna laž, prava meditacija je najbrži i najlakši metod buđenja koje prati
sve veće i veće blaženstvo neposrednog uvida. Što je meditacija ispravnija, tj. usklađenija sa čovekovom pravom
prirodom, to je i lakša.

    Sistemu vlasti na ovoj planeti nije u interesu da se ljudi probude, oni se sistematski održavaju u stanju psihičke
uslovljenosti na sve načine, počev od obrazovanja, preko medija, elektronskih i hemijskih uticaja, putem hrane i
"lekova". Zato vladari sistematski dezinformišu ljude o pravom duhovnom znanju i disciplinama za ostvarenje tog znanja.
To čine stvaranjem svih sekti i verskih pokreta kao i svih modernih "tenhika" meditacija kojima zavode savremene ljude
dok istovremeno drevnu baštinu, koja je detaljno iznela svu istinu, guraju u zaborav kao nešto prevaziđeno i neprikladno
za savremenog čoveka.

    Najpoznatiji primer takve tehnike koja je popularisana od strane masona jeste Transcendentalna meditacija (TM). Ona
je zapravo samo relaksacija, koja ima povoljne učinke na organizam, ali uopšte nije prava meditacija i uopšte nema
duhovni smisao niti cilj. Ona se svim silama medijske propagande predstavlja kao jedina prava tehnika meditacije za
"savremenog čoveka" koji mora (i treba) uvek negde da žuri, tehnika koja ima jedini cilj da pomogne čoveku da ostvari
svoje najgluplje svetovne želje.

    TM sekta/pokret zasniva se na najmanje četiri velike laži i prevare.

    Pre svega lažno se tumače drevni tekstovi koji govore o ispunjenju i zadovoljstvu (ananda) uspešnog meditanta kao o
fizičkom zadovoljstvu, blaženstvu i sreći  ega kada mu se ispuni neka infantilna svetovna želja - dok drevni tekstovi
zapravo govore o blaženstvu duhovnog ostvarenja koje nastaje nadilaženjem vezanosti za iluzije uma i sveta, o
blaženstvu istinskog transcendentalnog iskustva.

    Druga laž TM-a je objašnjenje meditacije u kojoj se kaže da misli izviru iz svesti, univerzalnog polja, da u procesu
meditacije traba pratiti misao do izvora, njenog nastanka i tada je "transcendirati". Istina je zapravo da misli uopšte ne
izviru iz svesti jer svest je sama po sebi transcendencija misli, svest uvek nadilazi ono što osvešćava. Misli su samo
najsuptilnije vibracije prirode, prakrti. Priroda u tim najsuptilnijim vibracijama prelazi u samu informaciju o sebi. Na nižim
nivoima priroda se ispoljava kao grubi oblik, na višim i finijim oblicima kao energija i zbivanje, a na najfinijim oblicima kao
sama informacija o sebi i svom zbivanju. To su misli. Sámo prisustvo transcendentalne svesti, puruše, u čovekovom biću,
ili sáma njegova duša, kao magnet privlači misli, osmišljavanje prirode o sebi, da se najaktivnije i najsvrsishodnije zbiva u
čoveku. Ukrštanje transcendentalne svesti i tela u čovekovom biću daje um i osećaj individualnosti, ega. Dakle, sámo
prisustvo ljudskih duša privlači misli i osmišljavanje. Zato se ono zbiva u umu, u najfinijem fizičkom organu, mozgu. Sama
svest ili duša nije vezana niti dotaknuta mislima. Misli samo bacaju svoju senku na svest tako da izgleda kao da su svesne,
ili da sama svest misli (kao što kristal postavljen na crveno platno izgleda crven), misli koriste svest ali nisu sama svest
niti proizilaze iz svesti. Dakle, misli uopšte nisu naše, one se samo zbivaju u nama i u neznanju se poistovećujemo sa
njima. Priroda sama sebe osmišljava kroz nas. Na taj način mi joj pomažemo da se razvija. (To je bilo i učenje Gnostika da
Bog kroz čoveka stvara u usavršava prirodu.) Taj razvoj prirode kroz čoveka se vidi po razvoju tehnike, civilizacije i
kulture.
    Misli uopšte nemaju izvor. Koncept izvora je koncept linearnog vremena a to je suptilan način da čovek ostane u iluziji.
To je i cilj masona TM-a. Govori se o smirenju ili o tišini uma. To su samo reči namenjene onima koji su potpuno
identifikovani sa umom, zato im se na početku kaže da treba da 'smire um'. Um je nemoguće smiriti jer je on sama
aktivnost. Bez mentalne aktivnosti nema ni uma koji bi bio miran. Kada se to direktno doživi u pravoj meditaciji, onda se
direktno uviđa stvarnost u kojoj uopšte nije ni bilo uma kao realnog samog po sebi. On nije neki objekt koji može da se
'transcendira' ili ukloni tako da ga više nema, ili da se promeni tako da bude miran. Tada vidimo da je sam um prazan,
svaka misao je samo prazna imaginacija, svaki mentalni sadržaj, koji nas je ranije obuzimao, samo je izraz praznine. Nije
čak ni izraz nego je sama praznina. Jedino uvidom da je um sa mislima sama praznina i ništa po sebi i za sebe, postajemo
smirenog uma. Zapravo, smirujemo se od vezanosti za um. Tada um može da misli šta god hoće, svi mentalni sadržaji i
aktivnosti će za nas biti prazni i ništavni. Zato što to u stvarnosti i jesu. To je jedina prava 'sloboda od uma', jedino pravo
'smirenje uma'. Jedino pravo svedočenje i buđenje. To je samadhi - spoznaja da su same aktivnosti uma prazne same po
sebi. Tada nestaje i sam um i identifikacija sa bilo čime što um može da zamisli.

    Treća laž TM-a je sam proces meditacije koji koristi mantru na pogrešan način. Mantra je samo pomoćno sredstvo za
relaksaciju i uvod u pravu meditaciju, a ona se u TM predstavlja kao prava meditacija. Mantra se koristi postepeno na sve
dubljem nivou, najpre grubo kada se izgovara, zatim sve suptilnije, kada se ponavlja u sebi, u mislima sve dok stalnim
ponavljanjem ona ne ostane trajno u nama na najsuptilnijem nivou, nezavisno od naše namere. Dok ne postane deo
našeg bića. Svrha toga je vezivanje svesti da stalno bude prisutna u nama i jačanje budnosti i pažnje, to je ono što se jača
ponavljanjem mantre, a nije svrha mantra sama po sebi. Mantra je sredstvo za jačanje prisustva svesti. I drugi metodi
koji se stalno svesno rade i ponavljaju mogu da posluže istoj svrsi: da uvežbamo stalno prisustvo svesti u nama tako da
jednom postanemo uvek budni, nezavisno od toga šta radimo, bez ikakvih metoda. Kod TM praktičara to se ne dešava,
oni se drže samo mantre koju mehanički ponavljaju decenijama. Otuda je sam pojam transcendentalnog kod njih lažno
predstavljen. To nije ni transcendentalna meditacija niti postižu transcendentalnu svest. Pre svega zato što je svest sama
po sebi već transcendeentalna jer uvek nadilazi ono što osvešćava. Zato se ne može postići nikakvim meditacijama.
Mogu se samo odbaciti sve iluzije koje je prekrivaju, a od tih iluzija sačinjen je sav svetovan život koji zagovara i TM
sekta.

    Četvrta laž TM-a je siddhi program. Siddhi ili moći se spontano javljaju kod ljudi koji su se trajno utvrdili u čistoj svesti
ili budnosti. Oni nikada ne žele da ih pokazuju jer im je to besmisleno, pre svega zato jer je to za njih prirodno kao
disanje, i zato jer kao probuđeni jasno vide da su drugi ljudi neprobuđeni, nesvesni, i da bi ih te moći, koje su pokazatelj
ostvarenja, samo zavele da im ojačaju snove, znaju da bi oni koji sanjaju sve to prihvatali kao još čudesnije sadržaje
svojih snova, a cilj je buđenje, ne promena sadržaja snova od običnih u neobične. Apsolutno niko od TM praktičara nema
siddhije, kao ni sam Mahariši, ali zato svuda u svetu imaju bogate univerzitete na kojima za novac prodaju siddhi
programe.

    Takođe se u okviru masonskog Mahariši pokreta lažira i drevna nauka o zdravlju, ajurveda. On su preuzeli na sebe
autoritet prenošenja ajurvede na Zapad i samo pravi stručnjak za ajurvedu može znati koliko je ta nauka iskrivljena i
falsifikovana od strane Maharišijevih biznismena. Farmaceutska mafija namerava da preko Codex Alimentariusa zabrani
sve prirodne izvore hrane i lekova. Vrlo je naivno verovati da ta ista mafija dozvoljava prenošenje prave ajurvede ako se
zna da isti oni koji su vlasnici farmaceutske industrije su stvorili i podržavali Maharišijev TM pokret. Pitanje je koliko je to
uopšte Maharišijev pokret, a koliko program za kontrolu uma smišljen u Tejvistok institutu. Meni Mahariši deluje kao
potpuno programirana osoba.

    Slično ovome, i budizam se svuda u svetu predstavlja samo preko Dalaj Lame i tibetanaca, kao da je Dalaj Lama
predstavnik svih budista. To ne samo da je laž, nego ni sam Dalaj Lama nije budista. Ono što tibetanske Lame
predstavljaju kao budizam je zapravo surova teokratska diktatura, demonizam i šamanizam koji se preobukao u
budizam, koristi neke budističke pojmove ali po svemu ostalom, pa i po suštinskom učenju je suprotan izvornom
Budinom učenju koje je sačuvano u palijskom kanonu i taravadinskom učenju, i zen budizmu.

    Sve tehnike Novog doba spadaju u Novu svetsku religiju koja bi trebalo da zameni dosadašnje tradicionalne religije i
bude zajednička za sve ljude. Postoji zabluda da će Nova svetska religija da bude neka mešavina dosadašnjih.  Zapravo
ona već postoji i može se svuda videti, to su svi New Age "duhovni" pokreti i sekte koje razbijaju tradicionalne religije i
samu duhovnost kojekakvim instant tehnikama koje sve daju brže i bolje. Iza svih njih stoje ljudi koji su programirani da
rade za masone ili su sami masoni. Oni zapravo stoje i iza tradicionalnih judeo-hrišćanskih religija u koje spadaju
hrišćanstvo, judaizam i islam. Te religije su oduvek služile za kontrolu uma u vremenima kada se nije koristila tehnologija.
Danas je Novo doba i koristi se tehnologija, sve je brže i efikasnije pa i metode kontrole uma moraju da se osavremene.
Pored čipova i hemikalija (u hrani, lekovima i vakcinama) tome služe i sekte.

    Druga osobina lažnih gurua je da preporučuju grupne vežbe i meditacije.

    Grupa ljudi koju predvodi neki "guru" koji odluči da posebnog dana u određeno vreme svi kolektivno meditiraju ili se
"povežu" sa nečim, idealni su kandidati za programiranje uma, jer se zna unapred gde će da budu i na šta će da se
"povežu" ili da "meditiraju" ili da prave "seansu". Putem tehnologije visokih frekvencija koja se nalazi na više mesta u
svetu, ili preko satelita, može se bilo gde u svetu učiniti da ovakva grupa ljudi postanu mete za holografske slike koje im
deluju jako ubedljivo. Tako mogu da im se pojave bića iz verske propagande, svetla, razni utisci i oni misle da su nešto
doživeli, da je iskustvo autentično. Na ovaj način mogu da im se ubacuju razni sadržaji u um. Takvoj grupi može da se
kolektivno programira um na različit način na ovakvom skupu.

    Sve grupne meditacije u kojima se traži 'otvaranje čakri' ili 'transmisija ljubavi' u kosmos i celom svetu, ili preko nekih
simbola koji su zapravo matrice za skupljanje energije od strane onih koji su te simbole postavili, služe upravo ovakvom
programiranju uma i krađi energije. To se radi preko astrala ili pomoću tehnologije na velikim razdaljinama. To što naivni
ljudi 'šalju' ili 'transmituju' je upravo njihova slobodna volja i emocionalna energija koja je oduvek bila hrana astralnim
bićima nimalo pozitivne orijentacije.

    Važno je znati da postoji tehnologija koja deluje i preko astrala, ne samo na ovom fizičkom svetu, kako nam se to lažno
predstavlja preko kontrolisanog obrazovanja i medija. Stoga uvek kada vam neki 'guru' da neki simbol da vizualizujete ili
mantru da ponavljate, potpuno se koncentrišete na to, i unosite svoju emocionalnu energiju kroz to, da ga smestite u
određene delove svoga tela, u svoje energetske centre (čakre), u određenim bojama, da kroz taj simbol "emitujete svoju
ljubav svetu" ili nekom božanstvu, znajte da taj metod deluje slično trojancu u kompjuteru: simbol je obrazac
(programčić) koji otvara prolaz (port) do vaše individualnosti (IP) i vaše suštinske informacije i energiju šalje svom
serveru. To se odvija preko astrala. Zapravo ne šalje to on sam, vi je sami šaljete u svom neznanju.

    Sve "meditacije" koje sadrže neku "transmisiju ljubavi svetu" su krađa vaše emergije i potpuno zaluđivanje jer
univerzum je hologram, sve je u jednom i u jednom je sve, uopšte nije potrebno da šaljete svoja osećanja bilo gde i bilo
kome. Sasvim je dovoljno da ona zaista postoje u vama i delovaće na ceo svet, pre svega preko vaših dela.

    Ovde treba spomenuti i institucionalne religije koje uveliko postoje da bi se ovaj metod zarobljavanja energije preko
simbola sprovodio u delo nad najvećim brojem ljudi. Krst je najboji primer. On jednostavno predstavlja metu, oznaku,
četiri kraka se sažimaju u jednoj tački. To je cilj vaše pažnje i emocionalne energije koja se tom pažnjom prenosi. Kada se
označava neko mesto na karti, nacrta se krst. Krst je najjednostavniji simbol cilja, mete na koju se nešto usmerava. U
slučaju judeo-hrišćanskih vernika, to je sva emocionalna energija. Ako postoji neka viša sila koja koristi simbole za
kanalisanje životne energije preko astrala, koja se hrani tom energijom, zaista ne bi mogla da smisli jednostavniji simbol
za privlačenje, usmeravanje i prenošenje psihičke energije svojih podanika od krsta. Pa još kada taj krst začine razapetim,
prebijenim i namučenim ljudskim lešom! Takva energija dobija poseban okus.

    Tim pre što simbol ranih, pravih hrišćana, uopšte nije bio krst već astrološki znak riba, i on nije bio simbol kome se
treba "moliti", nego samo znak raspoznavanja. Krst je nametnut vekovima kasnije kada je pravo hrišćanstvo uništeno i
uspostavljena institucionalna religijska diktatura.

    To znači da su institucionalne religije uspostavile negativne sile koje kradu našu energiju. One to rade i na pozitivan i
na negativan način. Pozitivan je ulaganje nade, vere i ljubavi u njihove simbole i institucije. Negativan je izazivanje mržnje
prema Satani, Luciferu i svemu zlom koje te iste institucije promovišu kao svoje neprijatelje. U prirodi ljudske duše ne
postoji zlo i mržnja. Ako vas navedu da mrzite bilo šta, makar i nešto "zlo", onda vas time izopačuju i deformišu, uzimaju
vam i na taj način energiju. Energija je polarna, ne može se ispoljavati samo na jedan način. Zato se ne može i uzimati
samo na jedan način. Sve verske institucije koje vas navode na projekciju izvan vas samih, vaše suštine, na zaborav
Sopstva, jesu mašine za isisavanje energije i porobljavanje u iluzijama. Zato i hrišćanska i satanistička crkva manipulišu
pre svega vašom temeljnom energijom: seksualnošću. Obe je izopačuju, ali na različite načine, jedna na "pozitivan"
(potiskivanjem), a druga na "negativan" način (razuzdanim iživljavanjem). Kada u tome uspeju na bilo koji od načina,
onda mogu lako i um da kontrolišu na bilo koji način, "pozitivan" ili "negativan", verom ili mržnjom. Verski fanatici
posvećeni crkvi "u ime Hristovo" čine ista zla kao i Satanisti, samo sa drugim predznakom. Negativna stanja i mržnja su
mnogo lakši za izazivanje i manipulisanje od pozitivnih, mržnja, bes i krivica obuzimaju celo biće mnogo brže i lakše nego
pozitivan verski zanos, pa su zato više zastupljena u ovoj dvostrukoj igri negativnih sila.

   

    Jedna od najvećih iluzija jeste da smo mi počinili zlo. Čovekova duša nikada ne čini ništa zlo. Samo kada je slaba, i telo
u kome boravi je opsednuto negativnim silama, onda to telo čini zlo. Duša je za to vreme gurnuta po strani, uspavana, i
zaista, nakon zlog čina čovek se uvek oseća kao da ga je neko drugi učinio, da je bio opsednut, ili da ne zna šta mu se
dogodilo, da se ne seća samog čina; da ga je počinio u svojoj slabosti ili posrnuću. Čak i kada se neko uzdigne u budnosti i
samospoznaji, negativne sile ga jače napadaju da što pre zaboravi to stanje. Negativne sile vas navode da se
identifikujete sa telom i tako preuzimate krivicu na sebe, kao da ste vi uradili ono što je telo uradilo. Tako one jedino
mogu da deluju kroz vas i da vas porobljavaju - kroz identifikaciju. Preuzimanje i osećanje krivice je temelj judeo-
hrišćanskog učenja.

    Naravno da treba da budete odgovrni sa svojim telom i da njime činite ispravno, ali to nikada ne možete da budete i
da činite identifikacijom sa telom, nego samo spoznajom svoje prave prirode koja daleko nadmašuje jedno individualno
telo. Prestankom identifikacije sa telom. To izgleda paradoksalno, ali je tako zato što Duh omogućava telo, a ne obratno.
Zato, koliko se identifikujemo sa telom, toliko smo nesvesni Božanskog Duha i toliko smo manipulisani stranim,
negativnim silama.

    Svako "otvaranje čakri" je najštetnija manipulacija vašom energijom i svešću.

    Čakre se ne otvaraju vizalizacijama kada se vama, ili bolje reći vašem "guruu" prohte. Čakre su odraz stanja vaše svesti
i veza svesti sa fizičkim telom i kvalitetom vašeg delovanja u svetu. Stoga se one otvaraju same u skladu sa vašom
zrelošću da svoju svesnost primenite u konkretnom delovanju. Svako njihovo veštačko otvaranje je nasilje nad vašim
sazrevanjem, kao kada biste pupoljak cveta pokušavali prstima da otvorite pre njegovog vremena. Osim toga to vas tera
da preskočite svoj razvoj i svoju odgovornost u primeni svesti u delovanju. Tome služe sve "meditacije" na otvaranje
čakri. Time se otvarate astralnim silama da se hrane vama i još lakše vas manipulišu. 

    Vrhunac tog otvaranja je "buđenje kundalini". To je svakako najštetnije delovanje svih "meditacija na čakre". Sam izraz
"buđenje kundalini " je besmislen jer vi ste taj koji treba da se probudi, i tada vas spontano sledi sva energija prirode
(kundalini). Ako probudite tu energiju u sebi, a vi i dalje spavate - imaćete ozbiljan problem. Koristićete je na nesvestan
način, a to sigurno znači destruktivno. Tačnije, ona će vas da koristi, ko zna za šta. Veliki je problem ako u sebi razbudite
energiju koja je mnogo jača od vaše svesti, razumevanja i volje.

    Svest uvek usmerava energiju. Bez svesti, ili što je još gore, sa destruktivnom i podeljenom svešću kakva postoji kod
većine prosečnih ljudi, ona je razuzdana i destruktivna sila. Kundalini samo odražava stanje svesti u telu, ali 1000 puta
jače. Bolje da ne znate šta to znači ako niste svesni sebe i u dubokom snu.

    Kundalini se prirodno podiže kao odraz stanja vaše svesti i zrelosti učestvovanja u objektivnoj realnosti. To je božanska
energija koja prati vašu zrelost ispravnog delovanja u skladu sa namerom Božanskog Duha, to je snaga vašeg svesnog
učestvovanja u Božanskom. Kundalini je podrška i saobražavanje cele prirode (Prakrti) probuđenom Čoveku (Puruši).
     Podići tu energiju nekim trikovima bez zrelosti i objektivne svesti je slično kao dati majmunu kalašnjikova u ruke, ili
staviti ga u tenk. To je ditrektan put u ludilo. Put koji se uvek okreće protiv vas. Uvek takvo "podizanje kundalini" kod
nezrele osobe mora da se spušta na psihijatrijskom odeljenju. Psihijatrijske ustanove pretežno ispunjavaju ljudi koji su
doživeli spontano ili nevoljno buđenje kundalinija, koji su tako probili vrata percepcije, videli više dimenzije i ostali
očarani i opsednuti time, ali bez objektivnog znanja i uvida u pravu prirodu onoga što vide i što im se događa, još manje
sa dovoljno zrelosti i discipline da ovladaju time.

    Radi se zapravo o tome da uvek kada postoji namera da se kundalini "probudi" ili "podigne" nekim veštačkim
metodama od strane neke sekte ili gurua (disanje, vizuelizacije, mantre, narkotici...) u to su uvek umešane negativne
demonske sile iz astrala. One se hrane čovekovom energijom. A kundalini je maksimalno aktivirana energija u čoveku.
Dakle: prava gozba za demone. Oni sami priređuju takve gozbe tako što raznim manipulacijama navedu čoveka da
aktivira kundalini. Nemojte im se pridruživati. Bićete glavno jelo. 

    Uvek kada je buđenje čovekove Božanske autentičnosti kroz disciplinu ispravne meditacije na prvom mestu, tada je i
buđenje kundalinija prirodna posledica, zapravo podrška prirode.

   

    Veštačko buđenje kundalinija nekim tehnikama je najtipičnije i najzastupljenije izvrtanje prave prirode duhovnosti koja
se sprovodi kroz Nju ejdž sekte i demonističke religije. Tu se zamenjuje uzrok i posledica. Prikazuje se da ako prvo
otvorite percepciju i dosegnete uvid u više dimenzije (često i uz pomoć droga) bićete i "prosvetljeni" ili bar bliže tome.
Istina je obrnuta: prvo morate postati prosvetljeni, probuđeni, da bi vam se otvorila percepcija za više dimenzije, za
objektivnu realnost. Jer, kako možete da bilo šta razumete od te više, objektivne realnosti, ako ste ostali neprobuđeni i
subjektivni? I ovca može da uđe u raj, ali i tamo će i dalje biti ovca.

    Buđenje nikada ne dolazi spolja, niti uz pomoć nečega, nego uvek iz vas. Zato što je to aktuelizacija vaše Božanske
suštine koju samo vi sami možete i morate da aktuelizujete. Aktuelizacija znači da vi to već (potencijalno) jeste. Zato
samo od vas zavisi.

   

    Suština duhovnosti je u procesu individuacije.

    Jedina ispravna grupna aktivnost je monaška zajednica. Ona je ustanovljena od davnina sa svrhom da se ljudi koji rade
na istom cilju udruže da bi zajedno bili jači i dosledniji u tom cilju. Ako čovek sam teži duhovnom cilju onda lako zaluta
misleći da ide pravo. Zato su mu potrebni drugi koji idu istim putem ka istom cilju da ga koriguju i podrže na pravom
putu. Takođe monaške zajednice su čuvale i autentično duhovno znanje od nesvesne mase svetovnih ljudi koji imaju
druge ciljeve. Takođe u pozitivne grupne meditacije spadaju kursevi tradicionalnih metoda pravih meditacija (vipasana,
zazen) na kojima se daju uputstva kako vežbati, i prva iskustva koja služe kao osnova za samostalnu praksu.

 
 

    U skorije vreme postoji tendencija da se meditativna praksa istinskog buđenja sabotira širenjem teorija o
neophodnosti da se prethodno "pročiste emocije" i "tehnikama" zasnovanim na njima. Naime, tvrdi se da nije moguće
ostvariti napredak u meditaciji i istinskom buđenju ako prethodno ne analizirate i pročistite sve emocionalne traume
koje ste imali. U tome se ide od pritiskanja prstima određenih tačaka na telu s uverenjem da ćete se tako "osloboditi
određene napetosti iz prošlosti" (PEAT gde se reklamira postizanje "istinskog Prosvetljenja" za samo nekoliko sati), do
toga da se tvrdi da je potrebno da u grupnoj psihodrami (Helinger: Porodični raspored) proživite i traumatična iskustva
svojih predaka, jer su se i njihove traume na vas prenele morfogenetskim poljima. U psihodrami razni učesnici
doživljavaju i oživljavaju ta polja na sebi i bivaju opsednuti s njima. To samo potvrđuje da ne razlikuju astralne sile koje
manipulišu ljudima, od morfogenetskih polja. Morfogenetska polja su uvek neutralna informativna polja. Ona uopšte ne
liče na demonsku opsednutost koja glumi nekog člana porodice ili pretka. To je stara i omiljena veština demona.

    Učesnici takvih grupnih "terapija" su uvek žrtve manipulacija iz astrala.

    Delovanja tih terapija mogu imati i druge, blaže efekte, i doneti neke uvide, ako ste imali neka traumatična iskustva
koja vas muče, možete ih na taj način osvestiti i prevazići svoju opsesiju s njima, jer sve što se radi grupno i sa ulaganjem
emocija proizvodi neki efekat, ali to ne daje objektivan uvid u najvišu samospoznaju. 

    Istina je da imamo emocionalna uslovljavanja koja nas iz podsvesti zavode i sabotiraju i to tako da nismo ni svesni dok
ne nastupe neželjene posledice. Ali još veća istina koja se svim silama skriva je ta da uispravnoj meditaciji, objektivnoj
svesti (vipasana, zazen) automatski razotkrivamo i objektivnim uvidom oslobađamo se svakog emocionalnog sadržaja
koji iskrsne. Oni sami iskrsavaju kada im je vreme, nije potrebno da ih mi vadimo iz podsvesti i osvešćavamo u
beskrajnim terapijama. Zapravo, tako ih samo forsiramo i prenaglašavamo.

    Naši utisci ili emocije koje nas uslovljavaju nisu nešto materijalno, nemaju kvantitet, vać samo kvalitet, sadržaj. Stoga
ih ne možemo "očistiti" kao kada čistimo neki prostor od neke prljavštine, niti možemo znati koliko toga ima još da
počistimo, niti ćemo ikada znati da smo sve počistili. One postoje samo virtuelno. Zapravo, realno postoji samo naš
odnos i mehanizam navika stvaranja tih utisaka. Mi ih sami stvaramo i oni samo tako postoje - dok ih mi stvaramo i
držimo kao utiske. Izvan našeg stvaranja tih utisaka oni ne postoje sami za sebe i nezavisno od nas. Stoga je svako
oslobađanje od emocionalnog uslovljavanja zapravo samo prestanak našeg stvaranja tog emocionalnog uslovljavanja.

    Za taj prestanak oduvek je postojao samo jedan metod: disciplina meditacije.

    Ako imamo ispravnu pažnju koja se razvija ispravnom meditacijom, uvek ćemo biti svesni toga što se događa u našem
najdubljem biću i samom svesnošću rastvorićemo svaku emocionalnu uslovljenost koja iskrsne. Ako izazovemo
emocionalne sadržaje u svest a nemamo ispravnu objektivnu pažnju, koja se neguje samo meditacijom, onda se nikada
ne možemo objektivno odnositi prema tom sadržaju niti ga trajno razrešiti. Pored toga, veliko je pitanje da li se prošlošću
uopšte treba baviti. Sve ima svoj razlog postojanja na osnovu okolnosti i vremena u kome nastaje. Sva prava duhovna
učenja naglašavaju značaj sadašnjeg trenutka, jačanje svesti ovde i sada. Takođe je veliko pitanje šta su uopšte
"negativne emocije" - nisu li to bila upravo iskustva koja su nas najviše naučila i naterala na buđenje?

    Stoga, najvažnije je pre svega imati ispravnu pažnju, a ne raditi ovo ili ono sa svojom podsvešću.

    Da bi zaista razrešili svoja emocionalna uslovljavanja neophodno je dozvoliti im da se ona sama jave u skladu sa svojim
okolnostima koja ih izazivaju. Tada su autentična i tada pokazuju svoju pravu prirodu i uzroke. I samo tada objektivnom
svesnošću ispravne meditativne pažnje mi ih razrešavamo i trajno se oslobađamo od njihovog uslovljavanja. To je
standardni proces prave meditacije koju je još Buddha opisao u svojim govorima i Patanjđali u Joga sutrama kao problem
nakupljenih utisaka (vasana i samskara). Utisci uvek postoje i oni omogućavaju pamćenje, problem samo nastaje u
našem pogrešnom odnosu prema njima. Ispravno razumevanje svoje prave prirode automatski rešava ceo taj problem.

    Ako nasilno tragamo za emocionalnim sadržajima da bismo ih osvestili i tako ih se oslobodili u ponovnom
proživljavanju, onda nećemo doći do pravog sadržaja već nekog iznuđenog, iskrivljenog a verovatno i tuđeg sadržaja. Jer
područje nesvesnog je područje astrala koje nije individualno već kolektivno. To je naša veza sa kolektivnim nesvesnim.
Zato u svim tim "tehnikama" i "terapijama" emocionalnog pročišćavanja mi samo stvaramo sebi emocionalna
uslovljavanja kroz iluziju pojedinih katarzičnih "oslobađanja". U astralu već postoje modeli i obrasci za sve što se u
fizičkom planu ispoljava, što se ispoljilo i što će se ispoljiti, pa tako i svaka emocionalna uslovljenost. Ovim tehnikama ih
samo aktiviramo i nepotrebno se vezujemo sadržajima i stvaramo nove.

    Naime, ništa novo ne nastaje, niti je išta naše. Sve što smo ikada doživeli mi smo samo pokupili iz univerzalnog
rezervoara svih mogućnosti i doživeli kao svoje. U apsolutu je na višim dimenzijama bezvremeno sadržano sve što može
da postoji i da se dogodi na bilo koji način, i to se ispoljava na nižim dimenzijama tokom vremena onako kako ih naša
individualna i/ili kolektivna svest aktuelizuje svojim delovanjem.

    Ne samo da ih stvaramo, već se i vezujemo za ono što u suštini nije naše.

    Suština duhovnog probuđenja je spoznaja da nismo ništa od tela i uma, niti od utisaka (samskara i vasana) koji se
nakupljaju aktivnostima tela i uma. Sve su to funkcije i svojstva prakrti, prirode. Naša suština je transcendentalna,
nezavisna i objektivna spram sveg zbivanja. Otuda i svest u nama. Da smo mi to, nikada ne bismo mogli biti svesni toga.
Svest je moguća samo na osnovu razlikovanja, tj. transcendentalne prirode onoga koji je svestan.

    Otuda u rekapitulaciji, koju je u svojim delima opisao Kastaneda, a koja je najbolji metod čišćenja emocija i trauma iz
prošlosti, osnovni princip rada je da se vrati ('Orlu' - prakrti) ono što nije ni bilo naše. Zato se rekapitulacija i radi: da se
oslobodimo identifikacije sa emocionalnim i mentalnim sadržajima.

    Šta su zapravo emocije?

    Emocije su isto što i misli, samo dublje i malo trajnije. I one su neki sadržaji, samo ne mentalni nego emocionalni. Dok
se misli brzo smenjuju u našoj glavi, možemo čak i logično da razmišljamo, da shvatimo šta grešimo, ili zaboravimo šta
smo mislili, dotle emocije deluju mnogo sporije, dublje i trajnije, zadiru u podsvest, više su povezane sa telom i hemijom
tela, otuda nas jače prisiljavaju da se sa njima više identifikujemo nego sa mislima. Zato pod dejstvom emocija možemo
počiniti i najveća dela i najgora nedela, dok mišljenja brzo menjamo. Ali i emocije se smenjuju, kao i misli, što je
očigledno u svakodnevnoj promeni raspoloženja i opšteg osećanja - koje prati i odgovarajući pogled na svet i život. I
emocionalna zrelost je kod svakog čoveka drugačija. S druge strane, trajnija i dublja priroda emocija čini da trajnije i
dublje doživljavamo i proživljavamo iskustva i sadržaje nego što to činimo samo mislima. Zato su one važne i potrebne u
tolikoj meri da emocionalna zrelost presudno odlučuje o mentalnoj zrelosti. Ali sve što se razlikuje i smenjuje nismo mi
sami. Mi smo uvek ono što svedoči svim promenama, mi smo onaj kome se sve to događa, ko je svim tim događanjima
zaveden toliko da zaboravlja sebe. Samo ono što je bezvremeno i nepromenljivo ima svojstva naše autentičnosti. Sve što
se menja nije naša prava priroda.

    Zato sve ove hohštaplerske tehnike "emocionalnog pročišćavanja" imaju samo cilj da se i na taj način sabotira ispravna
meditacija, da vežu čoveka za ono što nije njegovo i navedu ga da gubi sebe u vremenu beskrajnim bavljenjem s nečim
što uopšte nije njegovo svojstvo.

    Iluzija Ega može postojati samo u podeli i sukobu. Utisci i emocije su neiscrpno područje takvih sukoba.

     Skoro sve te tehnike imaju jevrejsko-masonsko poreklo od Jacob Levy Moreno-a iz 1912. godine.

     Sledeća zajednička osobina hohštaplera je naplaćivanje. Jedina cena koju na duhovnom putu treba čovek da plati je
vlastiti trud i rad na sebi. Sve drugo je krađa.

    Ali i to je relativno: naivni, lenji i nezreli treba da plate lažnim guruima koji im zadovoljavaju potrebu za lakim i lažnim
ciljevima, koji ih uče na greškama.

    Svako dobija ono što zaslužuje.